::  ... Aleksandru Pošarac, KARIJERA U SVETU ZA SVAKO POŠTOVANJE

      Aleksandra Pošarac je jedan od vodećih ekonomista Svetske banke, gde je zbog njene stručnosti veoma cene i poveravaju joj odgovorne zadatke. Ona je koordinator Sektora za razvoj Južnog Kavkaza (Gruzija, Jermenija i Azerbejdžan), kao i koordinator programa Svetske banke za dobrobit dece za region Evrope i Centralne Azije. Pored toga, Aleksandra Pošarac je i lider tima Svetske banke za invaliditet i razvoj i vodeći ekonomista Odeljenja za socijalnu zaštitu Mreže za ljudski razvoj. Svetskoj banci Pošarčeva je pristupila 1998. godine, nakon upečatljive karijere višeg saradnika za istraživanja na Institutu za ekonomiju u Beogradu, gde je rukovodila istraživanjima o javnim finansijama, siromaštvu i ljudskom razvoju.

Izvor: dnevne novine „Blic“, četvrtak 29. decembar 2011. g., strana 13.
  
      U Banci je rukovodila operativnim i analitičkim radom u domenu ljudskog razvoja i borbe protiv siromaštva i vodila je bančinu mrežu tehničkih savetnika za problematiku mreža socijalne zaštite, penzionog sistema i političkog razvoja u čitavom nizu zemalja.
      Radila je u Indiji, Pakistanu, Jordanu, Libanu, Rusiji, Kirgistanu, Albaniji i Srbiji.
      Naročit predmet njenog interesovanja predstavlja zaštita i dobrobit dece i u toj oblasti je napisala nekoliko studija, uključujući i jednu posvećenu Rusiji, a bila je i jedan od menadžera zajedničkog projekta Svetske banke i Unicefa „Menjamo svest, politiku i život“.
      U svojoj bogatoj karijeri Pošarčeva je rukovodila nizom procena nivoa siromaštva, studija i projekata reformi socijalne zaštite u Jermeniji, Azerbejdžanu, Gruziji, Jordanu i Pakistanu.
      Naročito je zainteresovana za mreže socijalne zaštite, službe socijalne zaštite, i zaštitu i dobrobit dece i omladine.
      ... zatvori

::  ... knjigu Petra S. Petrovića "PREDEJANE I OKOLINA"

      "Činjenica da je najveća vrednost jednog mesta njegova istorija me pobudila da publikaciju PREDEJANE I OKOLINA dopunim novim saznanjima. Namera mi je da se čitalac upozna sa mestom u središnjem delu Grdeličke klisure, ljudima koji su živeli i stvarali u njemu i okolini i donekle dočaram vreme koje je davno nestalo. Radi ostvarenja tog cilja poklonio sam veru ljudima koji se bave naukom i saznanjima na naučnim osnovama. Čini mi čast i zadovoljstvo što čitaocu mogu da ponudim reči pametnih ljudi o Grdeličkoj klisuri, Predejanu i široj okolini Predejana."

P. Petrović, Predejane i okolina, Predgovor drugom izdanju, str. 7
  
      Autor publikacije „PREDEJANE I OKOLINA" je pukovnik u penziji. Rođen je 9. septembra 1939. godine u Carevom Selu (danas Delčevo, Makedonija). Od 1940. godine živi u Predejanu, mestu oca Stojana i majke Ikonije. Osmogodišnju školu je završio u Predejanu, srednju vojnu školu u Karlovcu (Hrvatska), Višu ekonomsku školu u Beogradu i Peći, a Visoku političku školu Jugoslovenske narodne armije u Beogradu. Kao oficir Jugoslovenske narodne armije službovao je u garnizonima Ploče, Sarajevo, Beograd, Ćuprija, Kraljevo, Karlovac, Kraljevo i Beograd na raznim dužnostima. Jedno vreme je bio načelnik vojne biblioteke u Kraljevu, dopisnik više vojnih listova i časopisa i glavni i odgovorni urednik časopisa „Inžinjerac". Dugi niz godina je bio nastavnik u Srednjoj vojnoj školi, Školi rezervnih oficira inžinjerije i Vojnoj akademiji Kopnene vojske u Karlovcu. Nosilac je nekoliko priznanja i odlikovanja među kojima ZLATNE ZNAČKE Saveza rezervnih starešina JNA i Ordena zasluga za narod. Danas živi u Beogradu.
      Autor je nekoliko publikacija u vojnom izdavaštvu, a ovaj rad je pokušaj stvaranja istorije Predejana.

      Zahvaljujući gospodinu Petroviću prenesene su neke fotografije i delovi teksta iz ove publikacije o Predejanu, tako da je ova Internet prezentacija o našoj varošici postale daleko bogatija sadržajem.
      ... zatvori

::  ... knjigu Miomira Milenkovića "PREDEJANE, VAROŠ NA CARSKOM DRUMU"

      "Uložio sаm dostа trudа i skromnog znаnjа dа, čeprkаjući po istorijskim аrhivimа u Beogrаdu, Leskovcu i Vrаnju, po mnogim rаdovimа istoričаrа, hroničаrа, putopisаcа, po obimnoj sopstvenoj аrhivi, dа dođem do podаtаkа koji mogu dа budu predmet interesovаnjа sаdаšnjih i budućih generаcijа ili vrednа grаđа zа neke buduće istoričаre ili hroničаre. Do mnogih zаnimljivih podаtаkа došаo sаm u rаzgovorimа sа ljudimа koji su o ovoj mаteriji imаli štа dа mi kаžu. Među njimа dostа je onih koji su poodаvno preminuli i kojih se sećаm sа dužnim poštovаnjem i pijetetom, аli i onih koji su još živi i poštovаni u svojoj sredini.
      Nisаm sigurаn dа su svi podаci koje sаm ovde izneo bez mаnа i potpuno tаčni, nаročito oni koje sаm od mojih uvаženih sаgovornikа čuo i pribeležio, аli sаm ih zаbeležio i ovde uneo sа punim poverenjem u čаsne ljude od kojih sаm ih dobijаo. Oslаnjаo sаm se i nа ličnа sećаnjа, utiske i doživljаje koje nisаm uveličаvаo ni kаrikirаo već verno opisаo. Arhivskа dokumentа su pаk neprikosnoveni svedoci. "

Miomira Milenkovića "PREDEJANE, VAROŠ NA CARSKOM DRUMU", Reč autora, str. 483
  
      Ovа knjigа je pričа o Predejаnu, njegovom nаstаnku, životu u njemu i njenih ljudi do dаnаšnjih dаnа, letа 2004. godine. Nјegove okoline i šire dogаđаje doticаo sаm se sаmo onoliko koliko su život i dogаđаji u Predejаnu bili orgаnski vezаni zа nju i dogаđаje od istorijskog znаčаjа.
      Šezdeset godinа živim u Predejаnu. Imаo sаm sreću dа se tu uključim u život jedne sredine u kojoj su živeli ljudi koji su u proteklim vremenimа stvаrаli jedno lepo Predejаne, gаjili snаžаn duh preduzetništvа, imаli izgrаđen, zаvidаn nivo grаđаnske kulture i divаn smisаo zа zаjedništvo i međusobno uvаžаvаnje i imidž cenjenog turističkog, izletničkog mestа koje je, аko se dа verovаti nekim podаcimа, zа turističko-izletničko mesto službeno proglаšeno još dаleke 1925. godine. Tаdа je Predejаne imаlo jedvа pedesetаk kućа, što već sаmo no sebi govori koliko je vrednih prirodnih resusrаsа još tаdа imаlo. Dаnаs su, nаžаlost, ti resursi umnogome obezvređeni, iаko je bilo prilikа i mogućnosti dа se oplemene mnogo više nego što je izgrаdnjа jednog motelа.
      Ukoliko sаm, ovim što sаm u knjizi nаpisаo o ljudimа koji su u Predejаnu živeli i ostаvili trаgove, ili koji će živeti, doprineo dа se čuje i znа mаkаr i sаmo u nаrednim decenijаmа 21. vekа, kаkvo je bilo i kаkve je grаđаne imаlo Predejаne, ondа ću znаti i sа sobom sа druge strаne svetа poneti zаdovoljstvo dа nisаm uzаlud trošio ni vreme ni trud.

      Iz izuzetno vredne knjige Miomira Milenkovića "PREDEJANE, VAROŠ NA CARSKOM DRUMU" su, preuzeti neki delovi teksta kao i neke fotografije. Zahvaljujemo se i gospodinu Miomiru Milenkoviću.       

      Gospodin Miomir Milenković piše drugi deo knjige, potrebna mu je pomoć.       
       U pripremi je drugi deo knjige autora Miomira Milenkovica "Varos na carskom drumu". Zelja autora je da svoja dozivljavanja, poglede i iskustva, u ovoj i drugim sredinama, da sva saznanja do kojih je dosao visegodisnjim istrazivanjem, pretoci u novo delo.
      U toku vekovnog postojanja ove varosi do danas, dogadjali su se u njoj dramaticni dogadjaji. Istrazivanje je dovelo do mnogih saznanja o seststotina zrtava bugarskih zlocina, pocinjenih u vreme bugarske okupacije, dovodjenih ovde, od Preseva do Predejana. Pobijeno je i oko 150 zrtava iz varosi i okolnih sela.
      Knjiga tretira privredu u vidu predratnih zanatlija, trgovaca, kafedzija i pokusaje vlasti da novim privrednim aktivnostima ekonomski i, u prvom redu turisticki podignu ekonomsku moc i od Predejana naprave u svakom pogledu interesantnu i privlacnu, kakva ona i jeste, varos u sredistu Grdelicke Klisure.
      Kako je knjiga blizu zavrsne faze, autor je prinudjen da ovim putem zamoli sve one koji su ziveli u Predejanu i okolini ili u njenom daljem okruzenju prema Crnitravskom kraju, ili potomci ljudi koji su ovde ostavili nekakav trag svojim zivljenjem, radom ili drugim cinjenjem doprineli da Predejane postane ono sto je bilo i da ostane ono sto bi smo svi zeleli.
      Knjiga se vise nego prva bavi selom, i njegovim nestajanjem, privredom, kulturom, obicajima, drugim aktivnostima.
      Ilustracije radi potrebne su fotografije bivsih trgovaca, bankara, kafedzija, zanatlija, rukovodioca, sefova raznih sluzbi: policijske, zeleznicke, opstinske, sumske, meteoroloske, prosvetne (skolske) i druge.
      Autor posebno moli one koji mogu da daju fotografije zrtava bugarskih okupatora u toku Drugog svestskog rata. Takodje su ineresantna i vazna, javnosti do sada nepoznata dokumenta cak i opis interesantnih dogadjaja, ozbiljnih ili smesnih dogodovstina.
      Sve ovo, imaoci koji mogu pomoci sa autorom mogu kontaktirati na telefon: 069/3406-171, pismom na nize navedenu adresu ili posredstvom e-mail-a: mici90@ymail.com.
      Pozeljna je i materijalna pomoc u vidu donacija.
      Svima koji odgovore na ovaj poziv bilo kakvim od navedenih priloga autor unapred zahvaljuje. Na zahtev, sav primljeni materijal vraca se u relativno kratkom roku.
      
Miomir Milenkovic, 16222 Predejane       
03. 02. 2012.
      ... zatvori

::  ... plan prolaska novog auto puta kroz Predejane

      Predejančani i prijatelji Predejana,
      pred Vama je plan prolaska novog auto puta (koridor 10) kroz Predejane. Radi lakšeg snalaženja, sliku posmatramo iz pravca Predejana i pratimo put s desna na levo, od Niša ka Vranju.
      Novi auto put ulazi na područje varošice Predejane iz Koraćevskog brda u koje ulazi negde kod Palojca. Stotinak metara levo od mosta za Koraćevac, Graovo i Repište biće dva otvora, za dve tunelske cevi. Desna tunelska cev će biti dugačak oko 1100 m a leva preko 900m - tačka 1.
      Po izlasku iz tunela, biće dva mosta, za svaku traku po jedan, kojim će auto put preći "sa one" strane J. Morave (leva obala) na "ovu stranu" (desna obala). Kod tačke 2, kod železničke stanice, trake se spajaju, i tu se praktično auto put i pruga dodiruju.
      Kod ušća Aiškog potoka u J. Moravu, tačka 3, put prelazi ponovo na "onu stranu" J. Morave, i tom levom obalom ide sve do visećeg mosta, tačka 4. Kod visećeg mosta auto put ponovo prelazi na "ovu stranu" i tom stranom nastavlja dalje.
  
      Sa crteža se jasno može zaključiti sledeće:
      - novi auto put prolazi praktično kroz centar varošice Predejane. Od glavne ulice u centru do auto puta biće manje od 200m.
      -NA CELOJ OVOJ DEONICI NEMA NI JEDNE PETLJE ZA PREDEJANE. To praktično znači da će se Predejančani moći da uključe na auto put tek posle desetak kilometara vožnje na sever ili jug (a auto put prolazi kroz centar Predejana). Što je, dugoročno gledano, katastrofa za Predejane, okolna sela. Postaje besmislen put za Ruplje i Crnu Travu, ...
      Bez petlje, ceo ovaj kraj, nema nikakve šanse za opstanak.
      Predejančani i prijatelji Predejana, na Predejanskom forumu je otvorena tema posvećena novom auto putu - koridoru 10. Tu možete izneti Vaše mišljenje. Valjda će neko od nadležnih shvatiti kakva je nevolja zadesila ovaj kraj.
      Preuzmite sliku ako želite više detalja, kliknite na link. Napomena za one koji imaju sporiji Internet, slika je 4 MB.
      Slika: Koridor 10 i varošica Predejane
      ... zatvori

::  ...legendu predejanske ulične muzike:Nineta Gašu

      "Nema te priče o Predejanu koja bi smela da zaobiđe da pomene neke "male" ljude, koji su nekim svojim osobinama i delovanjem zavredili pamćenje, jer su stvarali duhovni ambijent i činili male stvari velikih vrednosti." - M. Milenković.

      Takva je i priča o Ninetu Gaši, legendu predejanske ulične muzike, koju je napisao Kabe senior.

      Zahvaljujući Kabetu senioru otrgnut je od zaborava delić atmosfere koju je pravio Nine Gaša.
  

::  ...autora sajta

Brat i ja sredinom 80.-tih g. prošlog veka na Vlasini. Pokušaj da se formira planinarsko društvo.       Ideja da napravim sajt o mestu gde sam proveo prvih 20-ak godina života rodila se još pre par godina, međutim promena zakona, po kome i privatna lica mogu da imaju sajt sa našim domenom je ubrzala realizaciju. ...
  
Brat i ja sredinom 80.-tih g. prošlog veka na Vlasini. Pokušaj da se formira planinarsko društvo.

Pre 20 god.             Danas

      Zovem se Radosavljević Milorad, rođen sam 1960. godine u Leskovcu.
      Osnovnu školu "Aca Sinadinović" u Predejanu završio sam 1975. godine. Moja generacija su: Nada Kocić, Marina Ljubenović, Slađana Stojanović, Snežana Petrović, Goran Bogdanović, Vlada Banković, Zoran Stamenković, Jovica Stamenković, Vlada Golubović, ... (neka se ne ljute oni koje nisam pomenuo). Učiteljica Ljiljana Krstić a kasnije razredni starešina nam je bio Jankov Ljupčo.
      Od 1975. do 1979. godine pohađam srednju hemijsku školu "Zdravlje" u Leskovcu.
      Godine do polaska na fakultet 1979. godine provodim u Predejanu. Vreme sam provodio družeći se sa Zoranom Stamenkovićem i Vladom Bankovićem. Pratili smo trendove u ondašnjoj jugoslovenskoj muzici (pojava Bijelog dugmeta i nas nije mimoišla - nosili smo belu dugmad na kaputima - i sa nestrpljenjem čekali svaku novu pesmu). Živeli smo za dane kada je igranka u Domu kulture, ili kada su filmske projekcije. Sutradan nas je pred kafanom uveseljavao pok. Nine zviždukajući melodiju iz filma. Radovali se svakom Gorešnjaku. Prelazili kilometre na našem korzou, ili sedeli na starom kamenom mostu (koga više nema) i posmatrali šetače. Nedeljom se išlo na utakmice "Moravca" i zdušno navijalo za "naše". Eh, lepa vremena!

      Pokušaću da na ovim stranama "prikažem" ono vreme, da predstavim ljude onog vremena. Naravno biće mesta i za aktuelne događaje. Probaću, uz vašu pomoć, da učinim da Predejane bude bolje mesto za život.

      Predejančani me znaju po nadimku "Sire", koji sam dobio od pok. prof. srpskog jezika Olge Jovanović.
      Kuća mojih roditelja je odmah iznad kuće Saše Pešića - Džudija.
      Od 1979. godine živim i radim u Beogradu.

      Spadam u grupu bogatih ljudi, jer imam četiri sina.
      ... zatvori
Design downloaded from free website templates.