Štampa strane | zatvori prozor

LEKOVITO BILJE

Štampa od: Prvi sajt o varošici Predejane.
Kategorija: Kultura - Sport - Zdravlje - Vera
Naziv forum: Zdravlje
Opis foruma: Iskustva, saveti, preporuke
URL: http://www.predejane.rs/forum/forum_posts.asp?TID=125
Datum štampe: 26.Jul.2014 u 09:07
Softwerska Verzija: Web Wiz Forums 9.53 - http://www.webwizforums.com


Tema: LEKOVITO BILJE
Poruka od: Race
Naslov: LEKOVITO BILJE
Datum slanja poruke: 09.Mar.2009 u 11:51
Nas kraj je  poznat po veoma raznovrsnim i retkim  lekovitim biljkama, veoma popularnim i trazenim, kako kod nas, tako i u svetu. Neke vrste lekovitog bilja uspevaju samo u nasim krajevima. Mozda ce ova tema privuci paznju nasih posetilaca. Jedan od dobrih poznavaoca biljaka uopste je, Inzenjer Sumarstva Gospodin Nebojsa Stankovic -KABE. Ja bi ovim putem, zamolio Kabeta da se "ukljuci" u ovu temu, i da povremeno DA, po neku analizu o biljkama sa nasih prostora, ili odgovor na eventualna pitanja nasih clanova- ako ih uopste bude imalo. Da napomenem i to da nas KABE ima u planu da izda i knjigu iz ovu oblast i da je izuzetan poznavaoc biljaka uopste. Ovaj video klip je deo jedne amaterske "reportaze",nastale sa izleta, gde smo ja i Kabe, probali da napravimo nesto, cime bi se ja "hvalio", pokazujuci bogatstvo mog rodnog kraja. Nadam se da ce te uzivati.                                                                                                                            [TUBE]http://www.youtube.com/watch?v=Ip5Un4kEzTg[/TUBE]



Odgovori:
Poruka od: Slavica
Datum slanja poruke: 09.Mar.2009 u 19:01
Vrlo dobro! Bilo bi lepo kad bi se uradio kratak prirucnik o lekovitom bilju koje raste u okolini Predejana sa "prevedenim" nazivima koji se koriste u narodu.Naime,u Novom Selu se koriste nazivi za pojedine biljke koje nijedna enciklopedija nije zabelezila.

-------------
Slavica


Poruka od: Zarko Velickovic
Datum slanja poruke: 10.Mar.2009 u 04:43
Odlican video snimak i pokazuje nasa bogatstva koja imamo. Tema je odlicna i dobro bi bilo da se pise o pojedinim lekovitim biljkama, kako pomazu, sta lece... Bravo za Raceta i za njegovu arhivu video snimaka. Za svaku pohvalu... 

-------------
Жаре


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 30.Apr.2009 u 14:46
Pozdravljam sve Predejancane sirom sveta i zelim da zahvalim Racetu na ovim lepim recima kao i na otvaranju ove teme. Napominjem da sam odavno aktivan u ovoj oblasti, kako teoretski tako i na terenu. Preciznije receno vec sam objavljivao teme o lekovitom bilju po srpskim casopisima, a u rukopisu posedujem neobjavljenu knjigu "Zacin i lek". Sto se terena tice, iako mi je profesija sumarstvo, koristim svaki vikend da sa biolozima i planinarima napravim izlet na okolne planine. Ti izleti su organizovani i sem ljubitelja prirode okupljaju i poznate naucnike iz ovog kraja. Medju njima su: nas Predejancanin Dr. Vlasta Stamenkovic (bivsi direktor skole u Predejanu) i Prof.Dr. Novica Randjelovic iz Doljevca autori mnogobrojnih knjiga iz ove oblasti. Ujedno napominjem da je jos uvek aktivno ekolosko drustvo "Zelenice",  koje svakog Maja uz pomoc Sumske upreve iz Predejana organizuje izlet na planinu Ostrozub, radi obilaska prirodnog rezervata u kome se nalazi jedinstvena biljka na ovim prostorima "Prunus laurocerasus" - lovor-visnja. Nju u nasem kraju nazivamo "Zelenice" a ista je tercijalni relikt i balkanski endemit, sto znaci da  prirodno raste samo u Zelenicju. Ukoliko clanove interesuje ova tema mogu postavljati konkretna pitanja i dobice odgovore na pomenuta. Gospodju Slavicu pozdravljam i ujedno obavestavam, da sam i ja po “babinoj liniji” Novoselac (Slavkova njiva), te da narodne nazive odavno belezim i mogu ih koristiti sa lakocom. Latinske nazive koristim da bih izbegao zabunu, jer u nasem govoru za razlicite biljke koriste ista imena i obratno.

Pozdav svima i stojim vam na usluzi. Kabe senior!!!



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Slavoljub Ljubenovic
Datum slanja poruke: 30.Apr.2009 u 15:10
Drago mi   je da si se ukjucio , sa sigurnoscu znam da ces biti od strucne pomoci.Voleo bih da postoje vise takvih ljudi koji mogu strucno da pomognu ljudima kojima je pomoc potrebna.Svoje usluge je ponudio i dr. Milan i jednim savetom uspeo  je nama da pomogne.Hvala i tebi Kabe sto  ces nam pruzati svoje usluge.
Pozdrav od Caleta.   http://www.sweetim.com/s.asp?im=gen&lpver=3&ref=10">  


-------------
CALE


Poruka od: Slavica
Datum slanja poruke: 30.Apr.2009 u 18:59
Ako sam dobro razumela "Kabesenior" je gospodin Stankovic Nebojsa koga je Race predstavio u videofilmu sa kojim je otvorena ova tema.Ako je tako, onda dobrodosli na Predejanski forum.I samo da kazem da od Vas gospodine Stankovicu ocekujem ne samo ponudjenu pomoc u vezi lekovitog bilja, vec i, kao predstavnika sumske uprave, podrsku kad su Novoselci i njihovi problemi u pitanju. I kako kaze moj brat Race "boze zdravlja" i za desetak dana eto nas u Novom Selu,pa cemo se i prakticno baviti lekovitim biljem.

-------------
Slavica


Poruka od: Slavica
Datum slanja poruke: 03.Maj.2009 u 15:52
Pitanje za gospodina Nebojsu Stankovica
Kako se u nasem kraju zove "virak"(Alchemilla vulgaris)?
Pozdrav.
Hvala.

-------------
Slavica


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 03.Maj.2009 u 23:01
^

ALCHEMILLA XANTHOCHLORA Rothm.



http://img353.imageshack.us/my.php?image=alchemillaxanthochlorar.jpg">

Sinonimi: 
Alchemilla curtiloba auct.; Alchemilla mollis (Buser) Rothm.; Alchemilla monticola Opiz.; Alchemilla pratensis (F. W. Schmidt) Opiz; Alchemilla pratensis auct. vix Opiz; Alchemilla speciosa (Buser.); Alchemilla sylvestris auct.; Alchemilla vulgaris auct. pl. non.L.; Alchemilla vulgaris L.; Alchemilla vulgaris ssp. xanthochlora (Rothm.) O. Bolos & Vigo; Alchemilla vulgaris var. pratensis F. W. Schmidt; Alchemilla xanthochlora Rothm. 
 
Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije
Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke
Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list
Nadodeljak- Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice
Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice
  Klasa- Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke
Potklasa-Podrazred (Subclassis): Archichlamideae (Horypetalae; Rosidae) - Biljke sa slobodnim krunicnim listicima
Nadred (Super ordo): Rosanae
Red (Ordo): Rosales
Familija-Porodica (Familia): Rosaceae Juss. - Ruza
Potfamilija-Potporodica (Subfamilia): Rosoideae
Pleme (Tribus): Potentilleae
Potpleme (Subribus): Fragariinae 
 
 VIRAK
 arslanova sapa, biserak, verkuta, viric, vrkuta, govedja trava, gospin plast, lavlja noga, lavlja sapa, plast device Marije, rosanica, rosna trava, zvezdenjak, zecji plastic  
 
Nemacki naziv:
Frauenhilf, Frauenmantel, Frauenmantelkraut, Marienkraut, Marienmantel, Muttergottesmantel, Taublatt, Taumantel, Tauschüsselchen, Tränenschön und Weiberkittel
Engleski naziv:
  Lady´s Mantle, Ladies Mantle, Lion's Foot
Francuski naziv:
Alchémille, Manteau de Notre Dame, Patte-de-lapin, Pied-de-lion, Porte-rosée 
Italijanski naziv:
Alchemilla, Alchimilla, Erba stella, Ventaglina
Spanski naziv:
 Alquémila, Estela, Herba botera, Meligó montès, Linzaiña, Peu de lleó, Pie de león, Pota de lleó, Tuisarr 
Ruski naziv:
Горлянка сердечная, Грудная трава, Манжетка обыкновенная, Недужная, Росяная трава, Заячье пальтишко


Ime “virak” dolazi od toga sto se jutrom na listovima ove biljke viri rosa. Hrvatski naziv “gospin plast” nastao je jer list virka podseca na plast (ogrtac)
Staniste: Raste na svezim livadama i pasnjacima pored potoka bara i izvora. Rasprostire se od brdskih do visoko-planinskih predela. Raste u Jugoistocnoj Srbiji. Obilno je zastupljena u nasem kraju (obronci Cemernika i Kukakvce na vise od 600-1600 m NV).
Koristi se:
(Alchmillae herba) - nadzemni deo biljke u cvetu. Prikuplja se po lepom i suncanom vremenu i susi u hladu na promaji, kako bi zadrzala prirodnu boju.
(Alchmillae folium) - mladi listovi, koji se koriste svezi.
Upotreba:
Virak se koristi  kod:
- klimaktericnih tegoba
- prejake menstruacije
- zeludacnih i crevnih teskoca
- kaslja
Caj: 1. kasicicu osusene trave preliti sa 150 ml hladne vode i ostaviti da odstoji 6-8 sati. Posle cedjenja piti 2-3 solje caja pre obroka. Kod proliva narocito kad je iscrpljujuci priprema se jaci caj: 10 g trave na 200 ml vode.
Caj od virka se moze koristiti i za ispiranje:
- usne duplje sa upaljenom sluzokozom
- gnojnih rana
- vlatnih ekcema
- sluzavih ociju
- materice (kod belog pranja)
Zenski caj: Priprema se tako sto se 200g osusene trave prelije 1 l vode i ostavi da odstoji 6-8 sati i procedi. Koristi se za ispiranje u slucajevima krvarenja van vremena menstruacije. Ispiranje se obavlja uvece, irigatorom, dok se krvarenje ne zaustavi.
Pripremanje kupke: 200g osusene trave prelije 2 l vode i ostavi da odstoji 10-12 sati, a zatim zagrejati do kljucanja, procediti i dodati u kadu. U kadi ostati 15-20 minuta radi otklanjanja upala, menstrualnih tegoba, pojacanog belog pranja i sl.
Hrana i zacin: Svezi, mladi listovi koriste se u kuri prolecnog ciscenja krvi. Od njih se mogu spremati, supe, corbice, pite zeljanice i salate.
Zadnjih godina ova taninska biljka izaziva pozor zapadnih farmakopeja. Mnogi travari je koristi i kao preventivu, za sprecavanja tumora na grlicu materice.


Virak u PDF formatu: http://www.megaupload.com/?d=5YACJEZO - >>>KLIK<<<


Za pocetak toliko, ako neko zeli da sazna nesto vise o ovoj lekovitoj, a neskodljivoj biljci neka postavi konkretno pitanje – odgovoricu.




-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Zarko Velickovic
Datum slanja poruke: 04.Maj.2009 u 04:27
Imam i ja jedno pitanje upuceno g-nu Kabetu. Intresuje me biljka pod nazivom Bidens tripartita L. (Rusi je zovu череда) i koristi se za lecenje bolesti koze (koliko ja znam), a ulazi u sastav mnogih preparata za negu decje koze. Koji je nas narodni naziv za ovu biljku i da li ona raste u nasim krajevima i koja su lekovita svojstva ove biljke?
 
Puno pozdrava


-------------
Жаре


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 05.Maj.2009 u 19:21
^^^


BIDENS TRIPARTITA L.

http://img156.imageshack.us/my.php?image=bidenstripartitacereda3.jpg"> http://img156.imageshack.us/my.php?image=bidenstripartitacereda1.jpg">


Sinonimi:
Bidens acuta (Wiegand) Britt.; Bidens comosa (A. Gray) Wiegand;  Bidens connata Muhl. ex Willd.; Bidens connata var. comosa A. Gray; Bidens pumila (Roth) P. Gaertn.; Bidens tripartita var. pumila Roth; Bidens tripartitus L.
 
Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije
Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke
Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list
Nadodeljak- Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice
Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice
Klasa- Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke
Potklasa-Podrazred (Subclassis): Metachlamydae (Gamopetalae, Asteridae) - Biljke sa sraslim krunicnim listicima
Nadred (Super ordo): Asteranae
Red (Ordo): Asterales
Familija-Porodica (Familia): Compositae (Asteraceae) Giseke - Glavocika
Potfamilija-Potporodica (Subfamilia): Asteroideae
Pleme (Tribus): Coreopsideae
Potpleme (Subtribus): Coreopsidinae

 DVOZUB
  butrak, dvozuba torica, vodena konoplja, vodeni petrovac, dvozubica, zlatasta trava, kozji rogovi, pasji rep,
terice, trodelni dvozub

   
Nemacki naziv:
Dreiteiliger Zweizahn, Hanfkraut, Wassersternzweizahn
Engleski naziv:
Burr marigold, Leafy-bracted Beggarticks, Marigold-bur, Three-lobe Beggarticks, Three-part Beggarticks,Trifid Bur-marigold, Water-agrimony
Francuski naziv:
Bident à feuilles tripartites, Bident partagé, Bident trifolié, Bident tripartite, Chanvre d'eau, Chanvre aquatique, Cornuet, Eupatoire aquatique
Italijanski naziv:
 Forbicina comune
Spanski naziv:
Bident tripartit, Cáñamo acuático, cànem aquàtic
Ruski naziv:
   Болотная стрелка, Двузубец, Золотушная трава, Козьи рожки, Прицепа, Причепа, Стрелка, Собачник, Собачьи репяхи, Череда трёхраздельная, Чернобривец болотный 
  
Ime roda (Genus) dolazi od latinskog Bi = dva i dens = zub, a ime vrste (Species) od tripartitus = oblik srednjeg reznja lista.

Opis biljke:
Jednogodisnja biljka visoka 15-100 cm. Ima vretenast koren sa koga se jako  granaju tanke bocne zile. Stabljike su pojedinacne, uspravne, crvenkasto-smedje, vise manje gole, a pri vrhu granate. Listovi su tamno-zeleni, naspramni, izdeljeni na 3-5 delova. Srednji rezanj je najveci, cesto trodelan. Lisna pljoska po obodu usko i ostro nazubljena, gola ili sa gornje strane pokrivena malim dlacicama. Ima izduzeno-lancetast oblik i pri osnovi se suzava u kratku krilatu drsku. Gornji listovi nekada mogu biti i naizmenicni. smedje-zuti, levkasti cvetovi grupisani su u glavicaste cvasti koje zauzimaju vrhove cvetnih izdanaka. Cvetne glavice 15-25 mm siroke, pojedinacne, uspravne ili visece. Cvetni omotac dvoredan. Spoljasni listovi omotaca su zelene boje, ima ih od 5-8, pri osnovi su suzeni  i po duzini nadmasuju cvetove. Unutrasnji listovi omotaca su jajasti, tamno-zuti i mnogo kraci. Pricvetni listovi su siroko-linearni i po duzini jednaki cvetovima. Plod je ahenija. Poseduje bodlje (2-4 osja). Kad su 4 dva su uvek duza. Seme je velicine 5-8 x 2-3 x 0,5 mm. Tezina 1000 semenki je 3-4g, a maksimalna plodnost je 12 000 semenki. Semena imaju period bioloskog mira i nicu tek posle tri meseca. Nicu neravnomerno sa dubine od 3-4 cm. Minimalna temperatura nicanja je 8-10°С, a optimalna 24-30°С. 

Sakuplja se i koristi (Herba Bidentis)
- nadzemni deo biljke pre cvetanja ili u cvetanju sve dok se cvetovi nisu bas dobro otvorili. Prikuplja se po lepom i suncanom vremenu odsecanjem vrsnih grana duzine 10- 15 cm i susi u hladu na promaji ili pak u susarama na temperaturi od 40-45°. Nije dozvoljeno da ,,droga'' bude sirova, da sadrzi delove deblje od 3 mm. Pocrneli i natruli delovi plodova takodje ne smeju takodje uci u sastav droge. Cuva se na suvom i tamnom mestu. Rok trajanja 2 godine.

Staniste:
Raste skoro svuda, uglavnom na vlaznim nanosima i sprudovima uz obale, reka, jezera, bara i kanala. Dvozub je biljka kratkog dana. Odgovaraju joj umereno topla klima i plodna, rastresita, peskovita zemljista, bogata mineralnim materijama i azotom. Vrlo je jak kompetitor. Zakorovljava neobradjene povrsine, povrtnjake, oranice i vocnjake. Cveta od jula do septembra. Razmnozava se semenom, koje sazreva od avgusta pa nadalje. Ono je sitno, rebrasto, a na rebrima ima dve povijene kukice, kojima se zakacinje za krzno zivotinja ili odecu ljudi. Na taj nacin ono se razastire i biljka osvaja nova prostranstva (zoohorija). 

Rasprostranjenost:
Dvozub raste u umerenoj klimatskoj zoni. Evroazijska je vrsta. Od prirode ga mozemo naci: SEVERNA AFRIKA: Alzir; ZAPADNA AZIJA: Avganistan Iran, Irak, Liban; KAVKAZ: Azerbejdzan i Gruzija; SREDNJA AZIJA: Kazahstan, Kirgizija, Tadzikistan, Turkmenistan i Uzbekistan; DALEKI ISTOK: Rusija, Mongolija Kina i Japan; INDIJSKI POTKONTINENT: Indija, Nepal i Pakistan; SREDNJA EVROPA: Danska, Finska, Irska, Norveska i V. Britanija; SREDNJA EVROPA: Austrija, Belgija, Ceska, Slovacka, Nemacka, Madjarska, Holandija, Poljska i Svajcarska; JUGOISTOCNA EVROPA: Albanija, Bugarska, bivsa Jugoslavija (zastupljen je i u Srbiji), Grcka, Italija i Rumunija; JUGOZAPADNA EVROPA: Francuska, Portugalija i Spanija. Naturalizovan je, te ga mozemo naci i na drugim kontinentima (Australija i Severna Amerika).

Varijabilnost: Bidens je rod sa 200 vrsta koje pripadaju porodici glavocika. U umerenom pojasu srecu se jos tri slicne vrste dvozuba: dvozub nicuci (Bidens cernua L.) sa celim lancetnim listovima; dvozub listasti (Bidens frondosa L.) unesen iz Amerike, sa segmentnim listovima na drskama (raste i na Novom Zelandu); dvozub pljosnati (Bidens radiata Thuill.) sa pljosnatim cvetovima i dugim listovima. Dvozub sluzi kao hrana nekim vrstama leptira (gusenice). 

Sadrzi: tanin, sluzi, gorke materije, etarsko ulje, askorbinsku kiselinu, polisaharide, gama-laktone, flavonide (glikozid i dr.) kumarine (umbeliferon i skopoletin), karoten, belancevine, a u tragovima (gvozdje, hrom, aluminijum, bakar i mangan) 

Farmakoloska svojstva:

- diuretik - sredstvo za bolje izlucivanje mokrace
- dijaforetik - sredstvo za stimulisanje znojenja
- antimikrob - sredstvo protiv stetnih organizama
- hemostatik (hemostiptik) - sredstvo za zaustavljanje krvarenja
- antiseptik - sredstvo koje ubija patogene (zarazne) mikroorganizme
- sedativ - sredstvo koje umiruje i smanjuje povecanu nervnu razdrazljivost

Narodna medicina:
Koristi se:
- za popravljanje apetita i probave
- protiv skorbuta i anemije
- za smirivanje nervnog sistema ( uplasenoj deci za lakse spavanje dati caj)
- za smanjenje krvnog pritiska
- protiv koznih bolesti (spoljasna primena kod decjih skrofula, traumaticnih edema, psorijaze, ekcema, 
  rana i prista radi skidanja bolesnih i ostecenih delova koze i negovanja mlade koze) i gihta
- protiv kaslja
- protiv bolesti jetre i slezene
- kod artritisa, gihta  i rahitisa

Caj: 1. kasicicu osusene i zdrobljene trave (,,droge'') preliti sa 150 ml hladne vode i ostaviti da odstoji 6-8 sati. Ako nam se zuri mozemo prokljucati jedan minut i posle cedjenja piti  3-4 puta dnevno. Koristi se kod decjih koznih bolesti: alergijske koprivnjace, skrofuloze i saboreje na glavi. Dvozub poseduje antibakterijska i antiupalna svojstva jer sadrzi niz stavnih materija koje ulaze u sastav jednostavnih polifenola cime deluje na gram-patogene bakterije i neke gljivice.

Ekstrakt dvozuba:
Kod psorijaze koristiti tri puta dnevno po 20 kapi iznutra i spolja (u obliku masti) 12-15 dana uzastopce. Dvozub sadrzi vitamin C, pa stimulise aktivnost nadbubrezne zlezde, smanjuje kolicinu stetnih materija u perifernoj krvi, sto omogucuje umanjenu alergijsku sklonost organizma.
Infuz dvozuba: Koristi se kod bolesti jetre i zuci, radi povecanja apetita i poboljsanja probave.
Pored monokomponentnog delovanja dvozub ulazi i u sastav cajnih mesavina, koje se koriste uglavnom za lecenje prethodno navedenih bolesti.
Kupka od dvozuba: 10-30 g trave (,,droge'') preliti sa 1 l prokljucale vode i ostaviti da odstoji poklopljeno 15 minuta. Infuz se sipa u kadu, doda se jos 100 g morske soli, a temperatura vode ne sme preci 37-38 °. Kupka ima znacaj u lecenju koznih bolesti, gihta i rahitisa. Od preostale obarene trave mogu se pripremiti oblozi i stavljati na obolela mesta ruku, vrata, ledja i ramena.

U ranijim vekovima koristen je pri ujedu insekata, skorpija, zmija, te kod gnojnih rana i rasekotina. Sveze lisce ili ociscen (narendan) koren dvozuba, utrljavan je u ranu, cime se sprecavala jaca infekcija i  olaksavale tegobe. Kinezi dvozub koriste kod dizenterije, a Tibetanci kod bolesti zglobova. Dvozub ima primenu i u kozmetici. Koristi se pri pripremanju maski za lice, ili kao sredstvo za skidanje sminke. Ponekad nalazi primenu i u industriji boja.

Dvozub u PDF formatu: http://www.megaupload.com/?d=9TS166ZF - >>>KLIK<<

Izvinjavam se sto malo kasnim, mozete nastaviti sa pitanjima. Pozdrav od Kabe - Seniora
 

-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Zarko Velickovic
Datum slanja poruke: 06.Maj.2009 u 04:12
Hvala Kabetu na iscrpnim i deteljnim podacima.
 
Puno pozdrava


-------------
Жаре


Poruka od: Race
Datum slanja poruke: 14.Maj.2009 u 11:36
Evo i mene s jednim pitanjem za mog prijatelja Kabeta- starijeg - odnosno najstariji. Da li bi hteo da napises nesto o jednoj lekovitoj biljci, koja raste u nasem kraju- a jedino sto znam o njoj, da je veoma lekovita (stomacne tegobe), da su joj cvetovi plave boje, da raste obicno pored puta i da se u nasem kraju zove "gologuz"(malo smesan naziv).


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 16.Maj.2009 u 12:34
Prvobitno postavio Zarko Velickovic

Hvala Kabetu na iscrpnim i deteljnim podacima.
 
Puno pozdrava

Nema na cemu Zarko.

Prvobitno postavio Race

Evo i mene s jednim pitanjem za mog prijatelja Kabeta- starijeg - odnosno najstariji. Da li bi hteo da napises nesto o jednoj lekovitoj biljci, koja raste u nasem kraju- a jedino sto znam o njoj, da je veoma lekovita (stomacne tegobe), da su joj cvetovi plave boje, da raste obicno pored puta i da se u nasem kraju zove "gologuz"(malo smesan naziv).

Dragi moj Race, pitao si me za biljku koju narod u našem kraju naziva ,,gologuza''? Postoji nekoliko razlicitih biljaka, koje se u narodnoj medicini koriste za lecenje proliva (dizenterije), a u krajevima južno od Niša nose isti naziv ,,gologuza''. S obzirom da si bio precizan i istakao da biljka ima plave cvetove, pretpostavljam da misliš na vodopiju. Šaljem ti izvod iz moje knjige ,,Zacin i lek'' i nekoliko fotografija, pa se nadam da ceš mi potvrditi  da li si mislio na ovu ,,gologuzu''. 

                                                                                                                                                      


CICHORIUM INTYBUS L.




http://img195.imageshack.us/my.php?image=cichoriumintybusvodopij.jpg"> http://img195.imageshack.us/my.php?image=cichoriumintybusvodopijv.jpg"> http://img195.imageshack.us/my.php?image=cichoriumintybusvodopijh.jpg">
http://img195.imageshack.us/my.php?image=cichoriumintybusvodopijj.jpg"> http://img195.imageshack.us/my.php?image=cichoriumintybusvodopijd.jpg">

Sinonimi:

  Cichorium byzantinum Clementi; Cichorium casnia C.B.Clarke; Cichorium cicorea Dumort.; Cichorium commune Pall.; Cichorium hirsutum Gren.; Cichorium perenne Stokes; Cichorium rigidum Salisb; Cichorium sylvestre Lam.;  Endivia hortensis Hill

Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije
Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke
Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list
Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice
Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice
Klasa-Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke
Potklasa-Podrazred (Subclassis): Metachlamydae (Gamopetalae, Asteridae) - Biljke sa sraslim krunicnim listicima
Nadred (Super ordo): Asteranae
Red (Ordo): Asterales
Familija-Porodica (Familia): Compositae (Asteraceae) - Glavocika
Potfamilija-Potpodica (Subfamilia): Cichorioideae
Pleme (Tribus): Cichorieae
Potpleme (Subtribus): Hieraciinae
 
VODOPIJA
višnjev regrad, vodoplav, vuzlika, gplica, gologuza, gologuza divlja, divlja locika, divlja vodopija, želtenica, ženetrga, žutinica, žutenica, žucanica, žucenica, zubica, indivija, jandrašica, jandraška, jandrešica, kažiput, konjogriz, konjska trava, locika divja, locika dilja, locika divja, matrca, modar cviet, modrica, peter, plavocvet, plavulja, podrožnik, radic, radic, radic divji, rdubovina, san toga, suncevo cvece, uzlika, cigura, cikora, cikorija, cilkorija, cukorija, cikora, šurlin
 
Nemacki naziv:
Bittere Cichorie, Cichorienkraut, Gemeine Cichorie, Feldcichorie, Gemeine Wegwarte, Gewöhnliche Wegwarte, Hindläuftenkraut, Röhrlkraut, Röhrlsalat, Wilde Cichorie, Wilde Zichorie, Zichorienwegwarte,  
  Engleski naziv:
 Bitter chicory, Common chicory, Chicory, Cultivated chicory, Dog's tongue chicory, Italian chicory, Italian Edible wild chicory, Red Italian chicory,
Francuski naziv:
Chicorée à couper, Chicorée amère, Chicorée dent de chien, Chicorée sauvage, Chicorée sauvage à feuilles rouges,  Chicorée sauvage des jardins, Chicorée sauvage d'Italie,     
Italijanski naziv:
Cicoria, Cicoria amara, Cicoria lingua di cane, Cicoria spadona da taglio, Radicchio, Radicchio rosso 
Spanski naziv:
Achicoria, Achicoria amarga, Achicoria de raíz
Ruski naziv:
Цикорий обыкновенный, Цикорий салатный

ISTORIJA: Vodopija se koristi kao lekovita i medonosna biljka. Nalazi primenu u ishrani stoke, a covek je koristi za  spravljanje i zacinjavanje jela. Prvi podaci o vodopiji kao korisnoj i lekovitoj biljci nalaze se u staroegipatskim papirusima. Biljku spominju i anticki pisci. U starom Rimu vodopija se upotrebljavala kao salata i kao lek za želudacne bolesti. Znacajnu ulogu imala je i u Srednjem veku. U ,,agrarnom Zakonu'' Karla Velikog evidentirano je njeno ime. Napitak od prženog korena vodopije bio je poznat pre kafe. U jednom spisu padovanskog profesora S. Alpina iz 1580.g. tvrdi se da je turska kafa po ukusu najbliža ,,napitku od vodopije''. Paracelzjus preporucuje oblogu od vodopije za lecenje iritirane kože i infuz za stimulisanje probavnog sistema, jetre i žuci. Tokom Napoleonovih ratova znacaj vodopije se povecao. Zbog ratova vodenih u to doba, nije bio moguc uvoz kafe, pa je vodopija predstavljala odlicnu zamenu. U 19 veku se koristi iskljucivo sveža mlada vodopija, jer zrela, zbog gorcine, nije bila prikladna za upotrebu. Prota Matija Nenadovic u svojim ,,Memoari''-ma piše da su komordžije u Prvom srpskom ustanku nabavljali ,,sirceta'' za salatu od vodopije, jer je svuda ima. Smatra se da su gajene sorte nastale u botanickoj bašti u Briselu.Vrtlari su se vekovima tudili da odaberu i stvore sorte koje ce u sebi imati manje koncetracije ,,intibina''. Nasuprot tome danas u Meksiku koriste divlji oblik vodopije s namerom da pojacaju pikantnost salate.

ETIMOLOGIJA: Ime roda dolazi od latinizovanog grckog naziva za vodopiju ,,kichorion'', a ime vrste od latinskog naziva za vodopiju ,,intzbus''. Vecina narodnih naziva izvedeni su na osnovu izgleda, osobina i lekovite moci biljke.

OPIS BILJKE: U divljem obliku je višegodišnja biljka. Gajena raste i kao jednogodišnja i dvogodišnja. Naraste od 30-120 (200) cm u visinu. Cela biljka, a narocito mlada sadrži nagorak, mlecni sok. Koren je valjkasto-vretenast, cvrst i dostiže širinu od 3-4 sm, a dužinu do 1,5 m. Spolja je tamne boje, a iznutra gotovo beo. Njegova dužina omogucuje biljci da dobro podnosi sušu. Stabljika je prava, uglasta, vrlo tvrda, u gornjem delu razgranata. Listovi zeleni, sasvim goli, ili sa donje strane obrasli kratkim krutim dlakama. Prizemni listovi oblancetasti, veliki, duboko režnjevito-testerasto useceni. Režnjevi povijeni unazad. Listovi u donjem delu stabljike slicni su prizemnim. Ponekad su sedeci i imaju plitko strelastu osnovu. Listovi na stabljici su redi, manji i duguljasto-kopljasti. Skoro da i nisu deljeni, a u osnovi do polovine obuhvataju stabljiku. Cvetovi dvopolni, grupisani u glavicaste cvasti. Glavice 3-4 cm široke, mnogobrojne, pojedinacne ili 2-3 zajedno. Razvijaju se na vrhovima grancica. Možemo ih naci i bocno, rasporedene u pazušnim listovima, ali su tada sedece ili stoje na kratkim drškama. Cvetovi imaju jezicaste krunicne listice i svetlo-plavu, retko belu ili ružicasto-crvenkastu boju. Papus obrazuje nejasnu krunicu. Plodovi su - obrnuto jajaste ,,ahenije''. Cveta od juna do oktobra. Nektar luci po toplom i vlažnom vremenu. Cvetovi su otvoreni ujutro i do neko doba dana dok ima rose. Potom se cvetovi zatvaraju. Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta, tako da se teško kida i cupa. Razmnožava se semenom. Semenka je trodelna ili petodelna, jajasto-izdužena, smeda ili tamno-smeda. Plodovi sazrevaju do kraja oktobra. 

STANIŠTE: Raste svuda kao korov. Ima je oko kuca, po baštama, na zidinama po pesku i prljužama. Narocito je uoljiva pored puteva i staza, po oranicama, na nasipima, po livadama i progalama šuma. Ponekad se zapuštena mesta plave od iscvetale vodopije. Uglavnom naseljava nizije i brdske predele.

RASPROSTRANJENOST: Subevro-azijska vrsta. Naseljava umerene i suptropske oblasti Evroazije (Evropa, Severna Indija, Severna Kina, Srednja Azija, Zapadni Sibir i Severni Kavkaz). Precizniji podaci o prapostojbini ove biljke ne postoje, ali se predpostavlja da je poreklom iz Južne Evrope. Naturalizovana je i prilago|ena klimi nekih regija u Južnoj Africi, SAD-ma, Meksiku, Australiji i Indiji. Znacajne kolicine proizvedu se u Francuskoj, Italiji, Belgiji, Nemackoj, Holandiji i Španiji

GAJENJE: Još u 16 veku iz korena divlje vodopije pocela je proizvodnja pržene ,,cigure'' koja se koristila kao zamena za kafu. Zahvaljujuci svojim aromaticnim i lekovitim svojstvima vodopija je pocela veštacki da se gaji u zemljama Zapadne Evrope, Indiji, Indoneziji, zemljama Severo-istocne Afrike, SAD i Meksiku. Gajene vrste vodopije (cikorije) razmnožavaju se iz semena. Cikorija je nezahtevna biljka i lako se kultivira. Ipak najbolja zemljišta za nju su ona koja se koriste u plodoredu iza praziluka i celera. Preferira kiselost izme|u 5,5 i 7,0 pH. Zemljište se priprema s jeseni, a seme seje posle drljanja u martu-aprilu. Iznikne za 8-12 dana. Biljka ne zahteva polivanje ali je plevljenje neophodno. Seme cikorije sadi se u prolece Urod se bere druge godine posle setve. Korenje se vadi, opere, osuši i vozi na industrijsku preradu. Salatne sorte cikorije gaje se u manjim poljoprivrednim domacinstvima ili preduzecima osposobljenim za tu delatnost. Seju se sredinom proleca na severu i krajem leta na jugu kao sorte kratke vegetacije. Minimalna temperatura za razvoj vodopije je 10°C Optimalna temperatura 20°C. Prolecne sorte spremne su za tržište sa prvim jesenjim mrazevima, a letnje sorte preko zime i s proleca. Posle berbe direktno se plasiraju na pijace, u piljare i u druge veleprodajne objekte. Krajem septembra može se sakupljati seme. Ono godinama zadržava sposobnost klijanja. Zahteva samo suvu i duboku zemlju, a može se sejati u bilo koje doba godine. Najveci svetski proizvodaci vodopije su Kina 51%, SAD 22% i Španija 5%. U Srbiji je industrijska prerada vodopije pocela 1921.g.

VARIJABILNOST: Rod Cichorium cini oko 12 vrsta. Naseljavaju Evropu, Aziju, Sredozemno more, Pirinejsko poluostrvo i Severnu Afriku. Rastu kao jednogodišnje, dvogodišnje ili višegodišnje zeljaste biljke. Preferiraju vlažnu klimu, ali ne i kišno leto. Neke vrste roda Cichorium divlje - samoniklo rastu u prirodi, dok se druge veštacki odgajaju.
U Evropi se danas kultiviraju tri vrste ovog roda: Cichorium endivia L., Cichorium intybus L. i Cichorium spinosum L. Prve dve imaju narocit ekonomski znacaj. Cichorium endivia L je lisnato zacinsko povrce. ,,Endivijom'' se u isto vreme nazivaju i neke sorte Cichorium intybus L. To unosi znatnu konfuziju izme|u vrsta Cichorium endivia L. i Cichorium intybus L.
Kultivari vodopije Cichorium intybus L nastali su selekcijom, odabiranjem i ukrštawem. Hibridi nastaju od ciste linije odabira. Nakon izvršene inventure ustanovljeno je da postoji oko 600 razlicitih gajenih taksona. Kao kulturu vodopiju možemo gajiti u dva oblika: 

A) LISNATE FORME:
- Cichorium intybus L. (Sylvaticum Group)  
- Cichorium intybus L. (Variegatum Group)
- Cichorium intybus L. (Catalogna Group)  
- Cichorium intybus L. (Foliosum Group)  
- Cichorium intybus L. (Rubifolium Group)  
Lisnate forme nastale su iz potrebe za zdravim listovima, koji se upotrebljavaju pri spravljanju raznih salata, variva i garnira, te uz jela s mesom. Najpoznatiji varijeteti su:
- Cichorium intybus L. var. foliosum Hegi - lisnati radic (lisnata cikorija ili lisnata vodopija).
Biljka se gaji kao jednogodišnja. Listovi gajene biljke slicni su rozetnim listovima divlje biljke. Malo su socniji, krupniji, stoje uspravno, labavo uvijeni i imaju tamno zelenu boju. Koren gajene biljke poseduje sposobnost da razvija pupoqak (radic) koji može da raste bez prisustva svetlosti i u teskobi. Listovi imaju neznatno nagorak ukus, narocito kada se koriste sirovi. Intibin koji lisnatom radicu daje gorcinu uglavnom je skoncetrisan u nervima listova.
Visoka ulaganja u industrijski inžinjering omogucila su stvaranje novih specificnih hibrida koji daju dobre komercijalne efekte. Oni se uglavnom dobijaju iz cistih linija. Npr.:
Cichorium intybus L. subsp. intybus x Cichorium intybus L.
Cichorium intybus L. subsp. sativum (Bisch.) Janch. (Fl. Europ.) x Cichorium intybus L. (Sativum Group)
Cichorium intybus L. subsp. foliosum (Hegi) Janch. (Fl. Europ.) x Cichorium intybus L. (Foliosum Group)
Cichorium intybus L. var. foliosum Hegi x Cichorium intybus L. (Foliosum Group)
Cichorium intybus L. var. sativum (Bisch.) Janch. x Cichorium intybus L. (Sativum Group)
Cichorium pumilum Jacq. x Cichorium endivia L. ssp. pumilum (Jacq.) C. Jeffrey
Odgajivaci iz Francuske i Holandije gaje u redovnoj proizvodnji veliki broj kultivara. Prosecan život novog kultivara na tržištu je ogranicen. Dobra sorta ce opstati najduže 10 godina, ali u proseku nikad duže od 5 godina. Lisnati radic je poznatiji u Evropi nego u SAD. 
Listovi pojedinih kultivara mogu imati: nazubljen, talasast ili celi rub. Npr.:
Cichorium intybus L. var. sylvaticum ,,A Stelo Verde'' - varijetet lisnatog radica sa nazubljenim zelenim listovima; 
Cichorium intybus L. ,,Bianca di Milano'' - lisnata sorta koja podseca na rimsku salatu;
Cichorium intybus L. ,,Double Blond Improved'';
Cichorium intybus L. (Rosularis Group) ,,Grumolo Verde'';
Cichorium intybus L. (Rosularis Group) ,,Grumolo Biondo'' - lisnate sorte koje podsecaju na obicnu salatu
Industrijsko semenarstvo pored zimskih i proletnjih kultivara (setva), vrlo brzo je uspelo da odgaji i kasne kultivare za letnju proizvodnju. Ove sorte prilago|ene su klimi sa kratkim vegetacionim periodom. Npr.:
Cichorium intybus L. (Rubifolium Group) ,,Rossa di Treviso'' - kasni kultivar za letnju proizvodnju;
Cichorium intybus L. (Rubifolium Group) ,,Rossa di Verona'' - kasni kultivar za letnju proizvodnju
Široko-lisne sorte radica:
Još u 19 veku kultivirane su u okolini Pariza. U tom regionu imale su ynacajnu proizvodnju kao suparnik Briselskoj endiviji.
Ostale široko-lisne sorte radica proizvode se u Italiji (Verona i Trevizo). Sveže lišce koristi se za salatu, a kuvano za variva.
Boja lišca krece se od zelene, preko zlatno-zelene, zlatno-zeleno-purpurne, zeleno-purpurne, purpurne do ljubicaste. Npr.:
1) standardno zlatni lisnati radic - ima izdužene ili okrugle listove izrazito zelene boje
- Cichorium intybus L. ,,Bionda di Triestino'' - istice se zlatna boja lišca
2) standardno zeleni lisnati radic  ima izdužene ili okrugle listove izrazito zelene boje. To su sledece sorte:
Cichorium intybus L. ,,Verde di Triestino'' - sorta lisnatog radica sa zelenom bojom lišca;
Cichorium intybus L. ,,Pan di Zucchero''  - sorta sa malom glavicom;
Cichorium intybus L. (Catalogna Group) ,,A Foglia Frastagliata''  -  istice se izrazito beo srednji nerv;
Cichorium intybus L. (Catalogna Group) ,,Italiko Rosso'' -  istice se izrazito tamno-ljubicast srednji nerv;
3) zlatno-zeleno-crveni lisnati radic - ima izdužene ili okrugle žuto-zelene spoljašnje listove i crveno jezgro. To su sledece sorte:
Cichorium intybus L. (Variegatum Group) ,,Variegata di Chioggia'' - sorta sa malom glavicom;
Cichorium intybus L. (Variegatum Group) ,,Variegata di Castelfranco'' - sorta sa malom glavicom;
Cichorium intybus L. (Variegatum Group) ,,Variegata di Sottomarina''
4) standardno crveni lisnati radic - ima izdužene ili okrugle listove jarko crvene boje. Na lišcu se istice izrazito belo srednje rebro. To su sledece sorte:
Cichorium intybus L. (Rubifolium Group) ,,A Palla Rossa'';
Cichorium intybus L. var. foliosum Hegi (Red Leaf Group) - Crveni glavicasti radic (Italijanski radic, Španski radic)
To je sorta lisnatog radica što podseca na mali crveni kupus. Raste u severnoj Italiji. Ima veci broj varijeteta i sorti. On predstavlja kompaktnu glavicu tamno-crvenog ili ljubicastog lišca sa belim rebrima (nervima). Boju daje ,,antocianin'' isti sastojak, koji boji i cvetove. Velicina glavice varira od vece rotkvice do velikog grejpfruita. Ako se ova biljka pusti da prezimi ona ce u leto iscvetati lepim svetloplavim cvetovima. Crveni glavicasti radic se gaji u glavicama ali se može stavljati u promet i kao rezano lišce. Listovi moraju biti ujednaceni po velicini i boji, bez korena i neovlaženi. Lišce ne sme biti suviše gorko ni dlakavo i ne sme imati strane primese.U jedinici pakovanja može biti do 10% robe sa mehanicki oštecenim listovima. Crveni glavicasti radic  konzumira se kao salata ili pak kuvan, iz potrebe za gvoždem. Nutritivna vrednost ove biljke nije velika, ali se ceni zbog svoje boje i gorkog ukusa. U pojedinim regijama (Venecija) upotrebljava se u tradicionalnim jelima. 
5) kremasto-bela cikorija 
Cichorium intybus L. var. foliosum Hegi cv.,,Witlof'' - Briselska cikorija (Briselska endivija, belgijska endivija ili francuska endivija )
To je lisnato zacinsko povrce koje se gaji na usko ogranicenom proizvodnom podrucju. Tehnika gajenja ove biljke slucajno je otkrivena  1845.g. u Belgiji. Koren biljke koja se gaji za salatu sacuvan u tami razvija novi pupoljak i biljka raste i razvija se u odsustvu sunceve svetlosti. Zbog toga ona dobija kremasto-belu boju i nema gorcinu, koju imaju biljke sa zelenim listovima. U to vreme biljke su zagrtane zemljom i veštacki zagrevane. Ovakvu tehnologiju gajenja omogucili su tadašnji staklenici i prve uljane peci. Glavna proizvodnja Belgijske endivije u to vreme bila je smeštena u trouglu izmedu gradova Mehelen, Lauven i Brisel. Intenzivno navodnjavanje i napredovanje molekularne biologije (korišcenje novih genetski modifikovanih sorti) proširilo je i ubrzalo proizvodnju ove kulture. To su ispocetka individualno radili sami proizvo|aci, da bi nešto kasnije u Belgiji i Francuskoj bile formirane i prve naucno-istraživacke stanice. Ukrštanje i selekcija doprineli su da se novoformirani kultivari briselske cikorije pocnu širiti ka severu (Francuska, Flandrija i Holandija). Belgija izvozi briselsku cikoiju u 40 razlicitih zemalja. Ipak, Francuska je najveci proizvodac ove kulture u svetu.
Ovo zacinsko povrce ima sitnu glavicu, kremasto-bele boje i pikantno je nagorko. Da se gorcina ne bi povecala, mora se spreciti formiranje hlorofila u listu. Cak i kad se prodaje, briselska cikorija uvija se u plavi papir, da je štiti od svetlosti. Tako ona uspeva da sacuva svoju bledu boju i delikatan ukus. Koristi se kuvana, pecena i punjena. Može se upotrbqavati samo sirovo narezana, ili pak kuvana u sosu od mleka. Što su listovi beliji sve je manje gorka. Da bi se izbegla gorcina, listove pre kuvanja trba skratiti prema dnu kocana
Ukrštanje i selekcija doprineli su da se pored ekonomskih sorti odgaje i dekorativni patuljasti kultivari lisntog radica. Npr.:
- Cichorium intybus L. f. parvifolium - patuljasta forma lisnatog radica
B) KORENASTE FORME:
- Cichorium intybus L. (Sativum Group) 
Korenasta vodopija vrlo je popularna u Indiji, delovima jugoistocne Azije i na jugu SAD. Još 1970.g. je utvrdeno da sadrži više od 20% inulina i polisaharida slicnih skrobu. Otad pa nadalje stvorene su nove sorte korenaste vodopije koje se po kolicini inulina koji sadže mogu uporediti sa šecernom repom. Hidrolizom se inulin razlaže na fruktozu i glukozu.One imaju za 30% vecu moc zasladivanja od saharoze. Zato se danas korenasta vodopija upotrebljava kao zasla|ivac u prehrambenoj industriji. Nemci su korenastu vodopiju, raž i šecernu repu mešali i koristili kao zamenu za kafu u periodu od 1976-9.g. (tzv.,,kriza-kafe''). Još od 1885.g. u Engleskoj, a narocito tokom Drugog svetskog rata, bila je poznata ,,Kamp kafa'' (mešavina kafe i esencije korenaste vodopije) U zatvorima SAD-va koren ove biljke i danas se koristi kao zamena za kafu.      
Industrijska ili Magdeburgška korenasta vodopija Cichorium intybus L. (Sativum Group)  
Vodi poreklo iz Egipta, još 5000.g. pre Hrista. Postoje 2 sorte:
1) korenasta vodopija obicna
Cichorium intybus L. var. sativum (Bisch.) Janch. - može se koristiti sveža, pržena i pecena 
2) korenasta vodopija za šecer Npr.:     
Cichorium intybus L. var. sativum (Bisch.) Janch. ,,Soncino'' i
Cichorium intybus L. var. sativum (Bisch.) Janch. ,,Chiavari''
sadrže inulin koji se hidrolizom razlaže u vocni šecer - fruktozu (visoke slatkoce). Koriste se za spravljanje dijetalnih vlakana, a može se koristiti i kao stocna hrana.  
Sastav: inulin (od 20% u svežem korenu kod divlje, do 58% kod sušenog korena gajene biljke), gorke materije (intibin), seskviterpenski laktoni (laktucin, laktukopikrin-u mlecnom soku), pentozani, glikozid cikorin (hidrolizom daje eskuletin i glukozu), kumarin, cikorin, eskuletin, umbeliferin, taraksesterol, šecer, gvožde, kalijum, natrijum, magnezijum, fosfor, proteine, ugljene hidrate, lipide, provitamin A, vitamin B1, B2, B6, vitamin C i vitamin PP

KORISTI SE:

Koren (Cichorii radix Ital.V, CF 49, Bras 1.)

Proizvodnja: Koren divlje biljke vadi se u jesen ili od druge polovine marta do kraja maja onda kada ima najveše kolicine inulina i gorkih glikozida. Ocisti se od zemlje i nadzemnih delova, isece po dužini, naniže na konac i suši direktno na suncu. Može se sušiti i u sušarama na temperaturi od 50-60°C Odnos sirove i suve biljke je 4 : 1. Koren gajene vodopije vadi se druge godine posle setve. Koren se kopa u jesen kad je najdeblji i ima najviše lekovitih sastojaka i inulina (rezervna hrana). Ispere se od zemlje i primesa, te dobro osuši. Zatim se mašinski samelje i pri u pržionici. 
Opis droge: Koren divlje biljke je valjkasto-vretenast, cvrst, spolja tamne boje, a iznutra beo. Osušen koren nema poseban miris i gorkog je ukusa. Droga ne sme da sadrži više od 5 % drugih delova biljke, više od 13 % pepela i više od 4 % kiselih soli. Ispržen koren vodopije sitno samleven u prah, gubi gorcinu, dobija prijatnu aromu i tamno-sme|u boju.

List (Cichorii folius Ital.V, CF 49, Bras 1.)

Bere se: (Crveni glavati radic) Biraju se sveži, zdravi listovi dobre boje. Berba traje u kontinuitetu mesec dana. Lišce se cuva na hladnom, tamnom i provetrenom mestu. Ako se listovi izlože svetlu dobijaju gorak ukus. Može se cuvati i u frižideru. Ne trpi pakovanje.
(Briselska cikorija) Biraju se sveži, zdravi listovi uvijeni u glavicu. Kad se distribuira, uvija se u plavi papir, da je štiti od svetlosti
Opis droge: (Briselska cikorija) Ovo zacinsko povrce ima listove uvijene u sitnu glavicu, kremasto-bele boje i pikantno je nagorko. (Crveni glavati radic) On predstavlja kompaktnu glavicu tamno-crvenog ili ljubicastog lišca sa belim rebrima (nervima). Listovi su aromaticni i malo nagorki

Cvet (Cichorii flos Ital.V, CF 49, Bras 1.)
Proizvodnja: Bere se pre najaceg cvetanja, suši u tankom sloju u hladu na promaji i odlaže na suvo i tamno mesto. 
Opis droge: Svetlo-plavi, beli ili ružicasti cvetovi, bez mirisa i malo nagorkog ukusa. Mogu da sadrže do 13% vlage.   
              
Herba (Cichorii herba Ital.V, CF 49, Bras 1.)
Proizvodnja: Bere se kad je biljka u punom cvetu, vezuje u kitice, suši u hladu na promaji i odlaže na suvo i tamno mesto. 
Opis droge: Mirisa je slabog ukusa neznatno gorkog. Može da sadrži do 13% vlage.   

FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA: 
- antikoagulant - sredstvo koje sprecava zgrušavanje krvi   
- antiinflomator (antiflogistik) - sredstvo protiv upala
- antiseptik - sredstvo koje sprecava razmnožavanje mikro-organizma
- laksativ - sredstvo za precišcavanje creva bez vecih posledica
- diuretik - sredstvo za poboljšavanje lucenja mokrace
- sedativ - sredstvo za umirivanje  
- tonik - sredstvo za oporavak oslabljenog organizma
- holeretik - sredstvo koje pomaže pražnjenje žucne kese
- holagog - sredstvo koje pojacava stvaranje žuci  
- stomahik - sredstvo za poboljšavanje varenja hrane

NARODNA MEDICINA:
- protiv proliva (pojesti sveže listove vodopije, koji su prethodno odstojali u vinskom ili jabukovom sircetu)
- protiv decjih glista (zašiceren koren)
- za lecenje hemoroida (svež sok iz cele biljke)   
- za lecenje bolesti mokracne bešike i podagre (koristi se caj od lišca cikorije - kao diureticko sredstvo) 
- za ispiranje gnojnih rana i ekcema kože (Vodeni infuz korena vodopije, pošto poseduje baktericidna svojstva) 
- za lecenje anemije (sveži sok vodopije - 1 kašika 3-4 puta dnevno u caši mleka u trajanju 4-6 nedelja)
- za jacanje apetita (sveža salata)
- za cišcenje i jacanje želudca i bolje varenje hrane (kod dispepsije- kaša od korena)
- za cišcenje krvi (sveža salata i sirup)
- za popravljanje opšteg stanja organizma (sveža salata, sirup i rakija)
- kod žutice (za bolji rad jetre i slezene - svež sok od listova i caj od cvetova)
- kod dijabetisa (svež list i koren)
- kod gastritisa, kolitisa i hronicnih zatvora (sveža salata i cvet vodopije)
- kao sredstvo protiv zgrušavanja krvi (koristi se koren vodopije)
- kod nervoze, besanice i hipohondrije (preparati od vodopije) 
- kod povišenog krvnog pritiska (preparati od vodopije i sirup)
- protiv crevnih parazita (koren gajene vodopije jer sadrži isparljiva ulja)
- za pravilno funkcionisanje jetre i odvajanje prekomerne žuci (intibin iz nerava lišca koji daje gorcinu)

UPOTREBA: Vodopija se nekad više koristila u narodnoj nego u naucnoj medicini. Eksperimenti su pokazali da je koren vodopije perspektivno sredstvo za lecenje blažih i srednjih oblika šecerne bolesti. Važna hranljiva materija iz korena vodopije je fruktoza. Preparati inulina dobijeni iz korena vodopije pozitivno deluju na lipidni obim, te uticu na smanjenje holesterola i triglicerida u krvi. Inulin ujedno umanjuje osecaj gladi pa je dobar za smanjivanje kilaže. Biološki aktivni hranqivi dodaci koji sadrže fruktozu koriste se za oporavak sportista, posle velikih fizickih napora. Vodopija je vrlo cenjena u dijetalnoj ishrani.
Ispržen i samleven, krupan, mesnati koren oplemenjene vodopije (,,sirotinjska kafa'', ,,ratna kafa'', ,,divka'', ,,cigura'' itd.), dodaje se kao aditiv prirodnoj kafi, da bi dobila bolji ukus. Zajedno sa šecernom repom, mlevenim žitaricama i mahunarkama koristi se kao surogat (zamena) kafenih napitaka ili ,,bio-kafa''(mešavina za prolecno cišcenje organizma). U americkim zatvorima koriste ,,ciguru''kao zamenu za kafu. Koren gajene vodopije cesto se upotrebqava u proizvodnji bezalkoholnih pica. U sirupe sa ekstraktom vodopije, dodaje se radi popravljanja njihovog ukusa i arome. Neki instituti na Novom Zelandu naucno ispituju vodopiju i dobijene rezultate prakticno primenjuju u proizvodnji stocne hrane (npr. industrijski pripremljena hrana za pse). U Indiji se koren cikorije koristi za izradu zubnih pasti, koje sprecavaju upalne procese i stvaranje kamenca. Koren cikorije upotrebljava se za pravljenje špiritusa. Kuvanjem listova vodopije dobija se lepa plava boja.

ZACIN: Mladi listovi rozete divlje vodopije u nekim primorskim zemljama koriste se za spravljanje salata. Radi ublažavanja gorkog ukusa cesto se meša sa drugim zelenišem. Ove salate podsticu probavne funkcije, jacaju organizam, poboljšavaju mokrenje i lece želudac. U kulinarstvu nalaze primenu oba tipa vodopije (salatna i kornasta). Salatna vodopija može se koristiti sirova ili kuvana. Listovi kultivara koriste se za spravljanje raznih salata i garnira (vrlo su popularne u Italiji i Švajcarskoj, tamo gde se i gaje). Salate su vrlo ukusne, jer imaju zacinsku aromu. Korisne, su narocito za dijabeticare. Od korenastih sorti pripremaju se garniri. Svež koren gajene vodopije takode je dobar za mešane salate. Sprema se zajedno sa drugim povrcem uz dodatak jogurta i majoneza. Korenasta vodopija je sastavni deo italijanskog specijaliteta, pržena sa belim lukom, crvenom paprikom i mesom. U Srednjoj Evropi jedu kao varivo mlade skuvane korenove divlje vodopije. Koren gajene vodopije može se dodavati u kafu sa mlekom u kompot od šljiva i u caj. On stimuliše razvoj i rast bakterija crevne flore, cime blagotvorno deluje na varenje hrane.
Mlevena vodopija može se staviti u pecivo, radi boljeg varenja (2 kašike na 0,5 kg). Ponekad se dodaje i u jogurt.

NACIN PRIPREME: Sirup se spravlja od korena gajene vodopije. Izmešati u jednakim delovima sok iz svežeg korena vodopije i med. U toku dana uzimati 3 puta po jednu kašiku. Sirup cuvati u frižideru.
Sok iz sveže biljke (cele). 30 dana uzimati 3-4 puta dnevno po 1 kašiku radi jacanja organizma.
Dekokt se sprema od 1 kašike suve droge i šolje hladne vode. Sve to zagrejati do kljucanja i kuvati 30 minuta. Pošto se ohladi procediti i piti 3 puta dnevno po 1/2 šoqe pre jela. 
Caj: Velika kašika suve droge (Cichorii herba, radix, flos ili folium) prelije se vrelom vodom i ostavi da odstoji 5 minuta. Posle cedenja uzima se pre obroka (kao apiritiv i holeretik) ili posle obroka (kao diuretik)
Rakija: U flašu od 1 l staviti pregršt listova, pregršt cvetova i pregršt sirovo naseckanog korena. Potom sve to preliti jakom rakijom puneci do vrha. Zapecacenu flašu ostaviti na suncu 6 meseci. Svakog dana promuckati. Posle filtriranja koristiti pre jela po 1 malu cašicu ove rakije.

PREPARATI: Cikorija predstavlja jednu od osnovnih konponenti indijskog ajuvreda preparata ,,Liv 52''.

TOKSICNOST:
Nije uocena u normalnim dozama. Osobe koje imaju niži krvni pritisak i kamen u žuci moraju potražiti pomoc lekara pre korišcenja cikorije. Mogu se ocekivati alergijske reakcije, kada se primenjuje na koži. Sveža salata se može koristiti u neogranicenim kolicinama, jer je idealna za održavanje zdrave jetre i uravnoteženje nervnog sistema. Inulin je polisaharid koji hidrolizom daje levulozu (fruktozu i glikozu), pa je vrlo pogodan za dijabeticare. Neki naucnici iz Engleske upozoravaju, da preterana upotreba vodopije može da smeta vidu (utice na funkciju mrežnjace oka).


 





-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Race
Datum slanja poruke: 17.Maj.2009 u 14:35
Hvala puno Kabe na veoma opsirnoj informaciji.  To je ta biljka( prva tvoja postavljena slika). Nema boljeg leka protiv proliva i stomacnih tegoba, od nje. Provereno.


Poruka od: Vladica
Datum slanja poruke: 17.Maj.2009 u 15:02

Imam jedno pitanje za našeg prijatelja Kabeta,mislim da se biljka zove kantarion,znam da se od nje pravi kantarionovo ulje koje mislim pomaže kod zanoktica,povreda...Nisam siguran pa bi želeo da nam Kabica to strucno objasni.Hvala unapred i pozdrav svima.



Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 21.Maj.2009 u 21:22
  ^ izvinjavam se sto kasnim sa odgovorom:


 
 
HYPERICUM PERFORATUM L.


Sinonimi:

Hypericum komarovii Gorschk.; Hypericum lineolatum Jordan; Hypericum nachitschevanicum Grossh.; Hypericum noeanum Boiss.; Hypericum officinale Gater  ex Steud.; Hypericum officinarum Crantz; Hypericum vulgare Lam.
 
Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije
Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke
Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list
Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice
Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice
Klasa-Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke
Potklasa-Podrazred (Subclassis): Archichlamideae (Horypetalae; Dilleniidae) - Biljke sa slobodnim krunicnim listicima
Nadred (Super ordo): Theanae
Red (Ordo): Theales (Guttiferales, Malpighiales) - Cajeva
Familija-Porodica (Familia): Clusiaceae (Guttiferae, Hypericaceae) - Pljuskavica


http://img38.imageshack.us/my.php?image=hypericumperforatumkant.jpg"> http://img38.imageshack.us/my.php?image=hypericumperforatumkantl.jpg">


KANTARION
  bljuzga, bljuzgavac, bogorodicina ruka, bogorodicina trava, vražji beg, gorac, gorac, gorac, gorcac, gorcak, gorcan, gospina bljuzgavica, gospina trava, gospin cvet, gospino zelje, greotaljka, žuta kantarija, žuta metlica, žutenica, žuti kantarion, žucenica, zasekla trava, zasekljiva treva, zaseknica, zejtinljiva trava, zelje prostreljeno, zvekac, zvoncac, ivanova trava, ivanje zelje, ivanjcica, izdatjivica, kantarija ženska, kantarijon, kantarina, kantaruša, kantor, katrion, krvavac, krvavi koren, krv Svetog Jovana, krcevac, marina rucica, ovnika, perikot trava, pljuskavica, potrišljenik, pocist, probocka, prostreljenik, rožica svetog Ivana, ruda diva, rupicasta pljuskavica, rupicasta trava, rusoglavac, rucica gospina, smaknež, smicaljka, strašno zelje, tantur, trava od izdati, trava od poseka, trava od poseke, Trava Svetog Ivana, šenjanževka, šentjanženica
      
    Nemacki naziv:   
Echtes Johanniskraut, Herrgottsblut, Hexenkraut, Jageteufel, Johannisblut, Konradskraut, Mannskraft, Tüpfel-Hartheu, Tuepfel-Johanniskraut
 Engleski naziv:
Common St. John's Wort, Goatweed, Klamathweed, St John's wort, Perforate St. John's-wort, Tipton weed
Francuski naziv:
 Herbe a mille trous, Le mille- pertuis, Millepertuis perforé
Italijanski naziv:
 
Caccia diavoli, Erba di San Giovanni, Erba di San Giovanni comune, Iperico perforato, Isperico pilatro, Pilatro
Spanski naziv:

Corazoncillo, Hipericón, Hierba amarilla, Hierba de San Juan, Hierba foradera, Hipericon
Ruski naziv:
Гиперикум, Зверобой обыкновенный, Зверобой продырявленный, Зверобой пронзенный,  Здоровая трава, Ивановская трава, Красная травица, Кровавник, Молодежная кровь,Трава Иоанна Крестителя, Трава Святого Джона, Хворобой 

    

ISTORIJA: Lekovitost ove biljke poznata je iz davnina. Ruski autori isticu da je imao primenu još pre 2500 godina. U to vreme korišcen je za isterivanje zlih duhova i lecenje posledica zmijskog ujeda. Jedno rusko verovanje kaže da donosi miran san i tera zle duhove i bolest. Zato su ga ušivali u jastuk i dušek. Cesto se njime i gatalo. Ako prelomljena stabljika pusti crven sok ,,voli me'', ako pusti beli sok ,,ne voli me''. Stara hrišcanska legenda kaže, da su kapljice vode sa ruku Majke Božije pale na njegove listove i dale mu takav rupicast izgled. Stari Grci i Rimljani koristili su ga ne samo kao lek, vec kao zacin i pigment za crvenu boju. Hipokrat ga opisuje kao lek koji leci 99 bolesti. Avicena je pisao ,,Ako kantarion pijete 40 dana uzastopce, izlecicete upalu bedrenog nerva''. U Srednjem veku inkvizicija  koristi kantarion u obredima za isterivaje davola. Prema tradicionalnom verovanju, kantarion se koristi za lecenje kožnih bolesti. Povredena koža krvari slicno prelomljenoj stabljici kantariona koja ispušta kao krv crveni uljani sok. Iako je ova prica neverovatna  postoje naucne  potvrde da kantarion pomaže u lecenju modrica, opeklina i drugih rana. 

ETIMOLOGIJA: Ime roda dolazi od grcke reci ,,hyper'' = nad i ,,eikon'' = zamisao. Naziv hypericon dao je Dioskorides, a  hypericum Plinije. Ime vrste ,,perforatum'' oznacava izgled lista okrenutog prema suncu, gde se uocavaju prozirne žlezde sa etarskim uljem, pa list izgleda rupicasto (perforirano). Ruski naziv ,,Зверобой''  dolazi od toga, što je davno primeceno da preživari bele boje koji u suncanom danu jedu kantarion dobiju osip kože. Nastave li se kontinuirano hraniti ovom biljkom, dolazi do upale kože, a ponekad nastupi i smrt. Rusko ime baš to i oznacava - ,,ubica stoke''.

OPIS BILJKE: Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 100 cm. Koren je vretenat i jako razvijen. Cvrsta, uglasta, stabljika, stoji uspravno i prema vrhu se širi naspramnim granama. Na goloj stabljici se isticu dve uzdužne pruge. Listovi su naspramni, bez drške, duguljasto jajasti, goli, svetlozelzne boje, sa karakteristicnim prozirnim tackicama od žlezdi sa etarskim uljem. Dostižu dužinu 3-4 cm i širinu 0,4-0,8 cm. Petoclani, zlatno-žuti, srednjeveliki, lepi cvetovi sa crnim tackicama, koji imaju kratke dršcice, formiraju na vrhu stabljike razgranatu štitastu cvast. Kada se latica protrlja izmedu prstiju, na njima ostaje tamno-crvenkast trag koji potice od kantarionovog crvenila (hipericina). Cašicni listici su jajasto-lancetasti ili lancetasti do linearni sa šiljatim vrhom. Po površini se uocava manji ili veci broj prozirnih ili crnih tacaka i crtica. Krunicni listici 2-4 puta su duži od cašicnih. Imaju elipticni oblik i prema vrhu su suženi. Jedna strana im je obicno nazubljena, a po obodu se uocavaju crne tackice. Oko 50 prašnika srasli su u 3 snopica, a iznad njih se diže (nadcvetan) trostruki tucak (plodnik) tamno-crvene boje. Na nižim nadmorskim visinama kantarion je u punom cvetu pred kraj juna. Na vecim visinama se javlja znatno kasnije, tako da na nivou od 1800-2000m nije otvoren cak ni do kraja jula. Tu se njegova prava sezona cvetanja odvija uglavnom u prvih 10-ak dana avgusta. Plod je troruba, trodelna (trooka), raspukljiva, caura obavijena žutim mehurastim rezervoarima. Nju ispunjava sitno seme. Ono je cilindricno, sa površinom obraslom bradavicama, ima crnu ili tamno-braon boju i naraste do 1 mm. Zadržava klijavost 6-10 godina. Biljka se razmnožava semenom i vegetativno - deljenjem bokora. Seme je lepljivo pa se hvata za krzna životinja koje ga raznose i šire. Distribuciju semena može obaviti i voda. 

STANIŠTE: Kantarion ima vrlo široku ekološku amplitudu. Raste u razlicitim uslovima. Može podneti raznovrsna zemljišta, od suvih, skeletnih i plitkih do dubokih i plodnih. Odgovara mu pH vrednost od 4,3 - 7,6. Najbolje uspeva u regijama sa godišnjim padavinama od 760 mm. Dobro podnosi sušu. Kantarion je kseromezofit. Srece se po suvim livadama, po šibljacima, secinama, požarištima, po svetlim šumama lišcara i cetinara, po napuštenim njivama, kraj puteva i drugde. Cesto je u mnoštvu. Vertikalno se rasprostire od nizija sve do  2300 m n.v. Najcešce ga srecemo u pojasu hrastovih šuma. Neki biolozi smatraju ga korovom.   

RASPROSTRANJENOST: Kantarion pripada evroazijskom flornom elementu. Samoniklo nastanjuje:MAKRONEZIJA: Portugalija (Azori i Madeira), Španija (Kanarska ostrva); SEVERNA AFRIKA: Alžir, Maroko i Tunis; SEVEROISTOCNA AFRIKA: Sudan; ARAPSKO POLUOSTRVO: Suadijska Arabija; ZAPADNA AZIJA: Avganistan, Kipar, Iran, Irak, Izrael, Liban, Sirija i Turska; KAVKAZ: Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija, Rusija; SREDNJA AZIJA: Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan, Turkmenistan, Mongolija, Kina i Uzbekistan; TROPSKA AZIJA: Indija i Pakistan; SEVERNA EVROPA: Danska, Finska, Irska, Norveška, Švedska i V.Britanija; SREDNJA EVROPA: Austrija, Belgija, Ceška, Nemacka, Madarska, Holandija, Poljska, Slovacka i Švajcarska; ISTOCNA EVROPA: Belorusija, Estonija, Ukrajina i Rusija; JUGOISTOCNA EVROPA: Albanija, bivša Jugoslavija, Bugarska, Grcka Italija, Malta i Rumunija; JUGOZAPADNA EVROPA: Andora, Francuska, Portugalija, i Španija.
Naturalizovan je u Južnu Afriku, Australiju, Japan, Novi Zeland, Severnu Ameriku, Srednju Ameriku, Južnu Ameriku, Zapadnu Indiju Papua Novu Gvineju i na Havaje. U Australiju ga je donela doseljenica Nemica kao baštensko cvece, a on je podivljao i raselio se po celoj okolini. Predpostavlja se da su ga razastrli konji galoperi, jer im se sitno seme lepilo za noge dok su prolazili kroz baštu. U Južnu Afriku unešen je kao uljez sa semenom graohrice 1942 godine, a raširio se drumskim vozilima koja su njegovo seme prenosila na velikim rastojanjima.

VARIJABILNOST: Oko 160 vrsta  roda Hypericum raste u južnim tropskim oblastima i u umerenoj klimi severne polulopte. Biljke ovog roda su uglavnom trave, grmovi ili drvece. U našim krajevima možemo sresti oko 20 samoniklih vrsta ovog roda. Kantarion se od ostalih razlikuje najviše po tome što su mu cašicni listici celorubni (bez zlezdastih zubaca), a listovi i stabljika su goli.
U okviru vrste razlikujemo 4 podvrste (sub species):
Hypericum perforatum ssp. angustifolium (DC) Gaud.; Hypericum perforatum ssp. perforatum L; Hypericum ssp. latifolium (Koch) A. Frölich. i Hypericum perforatum L. ssp. veronense (Schrank) Frhölich
Navešccu i nekoliko varijeteta kantariona: Hypericum perforatum L. var angustifolium. DC.; Hypericum perforatum L. var. latifolium W.D.J.Koch; Hypericum perforatum L. var. microphyllum H. Lév.

GAJENJE: Za razliku od naše zemlje gde se kantarion uglavnom sakuplja iz prirode u zemljama Zapadne i Centralne Evrope on se proizvodi plantažno. Tamo kolicine prikupljene iz prirode ne mogu da zadovolje potrebe tržišta, a predpostavlja se da cemo i mi uskoro morati da pocnemo sa gajenjem ove biljke. Kantarion nema velike zahteve u pogledu klime i zemljišta. Dobro podnosi niske temperature, ali traži dosta svetlosti. Za vodom nema vece potrebe, jer u korenu zadržava rezervu. Uspešno se može gajiti na svim zemljištima osim zabarenih. Gaji se u monokulturi i na istom zemljištu može ostati i do 10 godina. Zasad se formira setvom semena. Setva za rasad izvodi se u maju, a obavlja se u hladnim lejama. Minimalna temperatura za nicanje mora biti 11°C. Pošto biljke bolje klijaju na svetlu, seme se ne pokriva slojen zemlje, vec se blago pritisne radi boljeg kontakta sa zemljišnom vlagom. U toku leta iznikle biljcice se zalivaju, pleve i prihranjuju. Za setvu 1 m2 potrebno je oko 0,5g semena, što daje oko 300-400 sadnica. Kantarion se rasaduje u jesen. Biljke se sade po šemi 50-70 x 30-40 cm. U prvoj godini rasta biljka uglavnom uspostavlja korenov sistem. Zrelost dostiže i pocinje da plodonosi sa dve godine. U starim zasadima izvode se 2-3 okopavanja godišnje. Prihranjivanje se obavlja unošenjem KAN-a u kolicini od 100-150 kg/ha. Žetva se izvodi mašinski.   

SADRŽI: antrahinonske derivate: hipericin (crvena boja), izohipericin i pseudohipericin; floroglucinske derivate: hiperofin; flavonide: kemferol, kvercetin, luteolin i glikozide (izokvercentin, hiperozid, rutin i kvercitrozid); biflavonide: biapigenin, amentoflavon; etarsko ulje: terpeni, seskviterpeni (kadinen), derivate izovalerijanske kiseline (estri) i azulen; hiperforin; smolu; holin; vitamin C; antocijan; gvožde; razne tanine (najviše katehinskog); alkaloide u tragovima i dr.

KORISTI SE:


Vršni deo biljke u cvetu (Hyperici herba - Eur. 3. supp. 2001. BHP 1983, DAZ 1986.) 
  

Proizvodnja:
Prikupljaju se vršni delovi kantariona dužine oko 25 cm. Berba se izvodi kad je cvetanje najintenzivnije. U Srbiji berba kantariona tradicionalno pocinje 7 jula (Sveti Jovan - biljober). Tad se uglavnom prikupljaju biljke koje rastu do 1000 m nv. Na planinama se berba protegne i do kraja avgusta. Beru se biljke kod kojih su pojedini cvetovi u cvastima vec poceli da odbacuju krunicne listice. Makazama ili srpom odsecaju se vrhovi i vezuju u kitice. Kantarion nikako ne treba kidati i vuci, jer se biljka lako cupa i tako uništava! Manje kolicine kantariona suše se u hladu i na promaji, a vece u sušarama
na temperaturi od 45-50°C. Sa suvog kantariona odvajaju se listovi i cvetovi, a odbacuju odrvenele stabljike. Odnos sirove i osušene droge je 3(4):1. Osušen i preraden kantarion cuva se u dobro zatvorenim pakovanjima, zašticen od vlage i svetlosti. Rok trajanja 1 godina.

Opis droge:
Osušen kantarion je svojstvenog mirisa, i oporog, gorko-aromaticnog ukusa. Prva klasa droge kantariona  može sadržati: do 8 % vlage, do 5 % pepela, 0,2 % etarskog ulja i preko 25 % ekstraktivnih materija. Druga klasa droge kantariona može sadržati: 0,1 % etarskog ulja, organskih necistoca najviše 0,1 % i neorganskih necistoca najviše 0,9 %.

Etarsko ulje (Hyperici aetheroleum)   


Proizvodnja:
Dobija se destilacijom sveže droge pomocu vodene pare.
Opis droge: Etarsko uje ima opor i nagorak ukus, a mirisom podseca na etarska ulja cetinara.

FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA:
- antidepresiv - sredstvo za podizanje raspoloženja potištenih ljudi
- adstrigens - sredstvo za površinsko sakupljanje tkiva, koje smiruje upalu sluzokože i kože
- antiseptik - sredstvo koje ubija patogene (zarazne) mikroorganizme
- antiflogistik - sredstvo protiv lokalnog zapaljenja sluzokože ili kože
- antidijaroik - sredstvo protiv proliva
- analgetik- sredstvo za ublažavanje i otklanjanje bolova
- diuretik - sredstvo za poboljšano izlucivanje mokrace
- ekspektorans - sredstvo za olakšano iskašljavanje i izbacivanje patološki povecanog bronhijalnog sekreta

NARODNA MEDICINA: 

Upotrebljava se:
- kod lecenja anksioznosti (unutrašnji strah), nervoze, nemira, lakših depresija, ekscitabilnosti, poremecaja spavanja i drugih
  psihovegetativnih smetnji (cajevi i preparati)
- za lecenje smetnji koje imaju žene u menopauzi
- kod lecenja cira na želucu i dvanaestopalacnom crevu (caj i kantarionov zejtin)
- kod (enuresis nocturna) nocnog mokrenja dece (caj)
- za lecenje opekotina I stepena (jer deluje stimulativno na regenerativne procese), nedovoljno zaraslih rana posle operacije,
  ozledene kože, podliva, uboja, uganuca i nagnjecenja (kantarionov zejtin i oblozi)
- kod lecenja viralnih i retroviralnih infekcija HIV/AIDS (10 – 30 kapi tinkture dodati u vocni sok i piti 3 puta dnevno)
- kod lecenja proliva (caj od izmrvljenog semena kantariona)
- kod lecenja upalnih procesa u stomatologiji (gingivit i stomatit)
- kod upalnog, degenerativnog i metabolickog reumatizma (giht), artritisa, te bolnih sindroma kukova, kolena, ramena i krsta
  (oblog na obolela mesta ili masaža rakijom od kantariona)
- protiv crevnih parazita (etarsko ulje)
- kod neuralgije nerva lica (masaža uljem)
- Protiv natecene jetre, bolesti slezene i lošeg rada žuci (caj)
- Kod lecenja genitalnog i labijalnog herpesa, te Herpes simplex (krema ili ulje od kantariona)
- Za zaštitu kože (utrljavanje kod suve kože, ragade, ljuskave kože, prišteva, akni i cireva)

NACIN UPOTREBE:
Kantarion se koristi za izradu galenskih preparata, u prehrambenoj industriji, veterini i kozmetici. U hortikulturi nalazi primenu kao dekorativna biljka. Pcele posecuju cvetove kantariona sa kojih sakupljaju samo cvetni prah, jer ne medi. Upotrebljava se kao monokomponentni caj ili pak pomešan s drugim lekovitim biljkama ulazi u sastav raznih cajnih mešavina. Od kantariona se spremaju razni lekoviti pripravci i preparati. Neki narodi ga koriste za tradicionalno bojenje tkanina.

ZACIN:
Prijatna balzamna aroma i malo nagorak ukus kantariona, koju zadržava i u suvom obliku, omogucuju  mu primenu u kulinarstvu. Koristi se kao zacin za ribu, jela od mesa i povrca. Nalazi primenu u prehrambenoj industriji. Popravlja ukus i  boju i gorkih infuza, pa se zajedno sa drugim zacinskim travama koristi u aromatizaciji  tonika. U Rusiji  ga koriste za spravljane bezalkoholnog pica ,,Байкал''

PRIPREMANJE CAJA: U uzavrelu vodu (2 dl) stavi se 1 (jedna) kašika sasitnjene droge, pomeri se od  vatre i poklopljeno ostavi da odstoji 10-15 minuta. Pošto se profiltrira pije se 3 puta dnevno kod: gastritisa, cira na želucu, proliva (medu njima i krvavi), kod bolesti jetre, žutice, upale mokracne bešike, nervnih bolesti, glavobolje, bubrežnih tegoba, menstrualnih tegoba, slabokrvnosti, kašlja i dr. Može se koristiti u kombinaciji sa drugim travama i lekovima.

VINO OD KANTARIONA: Od cvjetova kantariona  može se pripremiti i lekovito vino. Potrebno je 40 grama cvetova koji  se preliju  litrom kvalitetnog vina, i smeša pusti da odstoji na toplom mestu mjesec dana. Posle toga vino treba dobro ocediti, profiltrati kroz gazu i malo zasladiti.  Za bolje varenje piju se 2 cašice dnevno  pre jela.

KANTARIONOV ZEJTIN (ULJE):
Postoje razliciti nacini pripreme kantarionovog zejtina (ulja). Po Dr Vlastimiru Stamenkovicu jedan od najboljih je:
250g svežih cvetova kantariona potopiti u 1 litar hladno cedenog maslinovog ulja (može i neko drugo kvalitetno ulje: suncokretovo, ulje uljane repice ili ulje od kukuruznih klica), dodati 60g sasitnjenog natrijumsulfata, ostaviti na suncu 6 sedmica, uz povremeno muckanje, pa profiltrirati kroy gazu da bude bistro.
Kantarionov zejtin (ulje) je vekovni narodni lek koji leci ljude i životinje. Poslednjih godina zvanicno nalazi primenu u naucnoj medicini, veterini, kozmetici i farmaciji. Primenjuje se lokalno (najviše za masaže, obloge i kataplazme) i na usta (zacin, pice i lek). Ono je najbolji lek protiv opekotina dobivenih na moru ili u planini, pa cak i kod težih oblika opecenosti. Kantarionov zejtin (ulje) se posebno preporucuje u nezi i zaštiti osetljive kože (suva, raspucana).

TINKTURA i EKSTAKT: Spravjaju se po propisima farmakopeje.

PREPARATI:
Hyperforat, Jarsin 300, Neuroplant Forte (Nemacka); Demak (Japan); Imanin (Rusija); Tensan (Srbija -,,Merima'' Kruševac)

TOKSICNOST: Kantarion je davno poznat kao lekovita biljka. Ipak on u sebi sadrži dve hemijske supstance: hipericin i hipericium, koje izazivaju otrovno delovanje. Pretpostavlja se da su nedozrele bobice najotrovniji deo kantariona. Zato ga ne treba sakupljati kad precveta. Tad ga cak ga i domace životinje izbegavaju jesti, jer im ozleduje usnu duplju. Kantarion ne treba koristiti u doba trudnoce i laktacije (dojenja). Dugotrajna interna upotreba kantariona u obliku caja ili ulja može dovesti do preosetljivosti kože na sunce. Hipericin izaziva fotosenzibilnost (pojacava dejstvo ultravioletnog zracenja) pa se na koži osoba nježnije i svjetlije puti mogu javiti opekotine. Kao nuspojava prvo se javlja otecenost usana. Zato tokom terapije kantarionom treba izbegavati suncanje ili odlazak u solarijum.



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Vladica
Datum slanja poruke: 22.Maj.2009 u 15:53
Hvala Kabe na detaljnom izveštaju.Pozdrav i sutra da razbijemo u košarci onu boraniju.Pozdrav svim zvezdašima širom planete.


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 23.Maj.2009 u 00:08
Poštovani forumaši !

Još ranije sam vas obavestio da ce se 24. 05. 2009.g. (nedelja) održati manifestacija pod nazivom ,,U pohode strogom prirodnom rezervatu ZELENICJE''

Organizatori su:
JP SRBIJAŠUME, ŠG ,,ŠUMA'' Leskovac, ŠU Predejane
EKOLOŠKO DRUŠTVO ,,Zelenice'' Grdelica-Predejane
PRIRODNJACKO DRUŠTVO ,,Dr Miodrag Ružic'' Prokuplje


Ucesnici pohoda su:
Tehnološki fakultet iz Leskovca
Fakultet zaštite na radu iz Niša
Prirodno-matematicki fakultet iz Niša - Odsek za biologiju i ekologiju
Prirodno-matematicki fakultet iz Novog Sada - Departman za biologiju  
Prirodno-matematicki fakultet iz Kragujevca - Departman za biologiju
Zavod za zaštitu prirode Srbije (Odeljenje u Nišu, Novom Sadu i Beogradu)
Agencija za zaštitu životne sredine - Beograd
Ekološko društvo studenata biologije ,,Dr Sava Petrovic'' Niš
Ekološko društvo ,,Badem'' Negotin
Udruženje ljubitelja prirode ,,Melisa'' Zajecar
Udruženje ljubitelja prirode ,,Koštan'' Vranje
Mkops Centar-Boban ?oric
Mediji: TV Vranje, TV Niš, TV Leskovac

http://img268.imageshack.us/my.php?image=34246696.jpg">


 Predejancani (i ostali) u rezervatu prirode ,,Kacer-Zelenicje'' (maj 2008.g.)


Kako bi svima bilo jasnije o cemu se ovde radi prezentujem vam "obradu" biljne vrste zvane ,,ZELENICE'':




PRUNUS LAUROCERASUS L. var. SERBICA Pancic



Sinonimi:

 Cerasus laurocerasus (L.) Loisel.; Laurocerasus officinalis M. Roem.; Laurocerasus ottinii Carrière; Laurocerasus vulgaris Carrière; Padus laurocerasus Mill.; Prunus grandifolia Salisb.; Prunus laurocerasus Miq.
 
Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije
Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke
Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list
Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice
Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice
Klasa-Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke
Potklasa-Podrazred (Subclassis): Archichlamideae (Horypetalae; Rosidae) - Biljke sa slobodnim krunicnim listicima
Nadred (Super ordo): Rosanae
Red (Ordo): Rosales
Familija-Porodica (Familia): Rosaceae - Ruže
Potfamilija-Potpodica (Subfamilia): Prunoideae- Šljive
Pleme (Tribus): Amygdaleae- Badema
 Podrod (Subgenus): Cerasus - Višnje
Sekcija (Section): Laurocerasus

http://img269.imageshack.us/my.php?image=prunuslaurocerasuszelensnl.jpg"> http://img195.imageshack.us/my.php?image=prunuslaurocerasuszelen.jpg">


ZELENICE
zelenicica, larbervišnja, lovorvišnja, lorbervišnja
      
Nemacki naziv:
Kirschlorbeer, Kirschlorbeerbaum, Lorbeerkirsche, Gemeine Kirschlorbeer, Gemeine Lorbeerkirsche
Engleski naziv:
Cherry-bay, Cherry-laurel, English Laurel, Laurel, Laurel-cherry,   Zabel's cherry laurel
Francuski naziv:
Laurier-amande, Laurier-cerise  
Italijanski naziv:
  Lauro ceraso, Lauroceraso, Lauro regio
Spanski naziv:
Laurela, Laurel cerezo, Laurel liso, Laurel real, Laurel romano, Lauroceraso, Lauro. Lauro-cerezo, Lauro real, Loro.   
Ruski naziv:
Европейский вишневый лавр, Лаврови́шня, Лавровишня аптечная, Лавровишня лекарственная


ISTORIJA:
Prunus laurocerasus je biljna vrsta iz porodice ruža. Samoniklo raste i razmnožava se još od tercijera. Uspela je da se prilagodi i preživi velike klimatske kataklizme. Covek je godinama vetacki širi i raznosi svuda po svetu. Kao kultura u Južnu Evropu i Englesku stigla je u 16 veku. U Srbiji raste i kultivira se pod nazivom ,,zelenice''. Njeno prirodno stanište na Ostrozubu prvi je naucno opisao naš poznati biolog Josif Pancic. Davne 1886.g., prilikom obilaska Južne Srbije, došao je do saznanja, da na ovim prostorima bitiše retka ukrasna biljka koju lokalno stanovništvo, koristi za isplitanje svadbenih venaca. Meštani su ga od Predejana otpratili do Ruplja gde je prenocio. Tu mu je domacin detaljno opisao predeo gde prirodno raste zelenice, a ujutro se on pešice uputio do sela Ostrozuba. Odatle je produžio do sela Bistrice i u kasnim popodnevnim casovima stigao u Zelenicje do mesta gde prirodno raste ova biljka. Pošto ga je dobro proucio i obradio 1887.g. Pancic zelenicetu daje zvanicni naziv: Prunus laurocerasus Line (1753) var serbica Pancic (1887). Nešto kasnije 1914.g. N.Košanin u naucnom radu ,,Život zeleniceta na Ostrozubu'' detaljno opisuje zelenice i konstatuje da ova biljka uopšte ne cveta, vec se samo vegetativno razmnožava. 1848.g. proglašen je rezervat prirode ,,Ostrozub'' na predlog Prirodnjackog muzeja, a Odlukom Ministarstva za šumarstvo. 1950.g. rezervat se preimenuje u ,,Zašticeno prirodno dobro''. 1967.g. B. Jovanovic opisuje biljnu zajednicu Lauroceraso-Fagetum serbicum. 1971.g. Republicki zavod za zaštitu prirode SR Srbije stavlja pod zaštitu države prirodno nalazište biljne vrste Prunus laurocerasus var serbica Pancic na planini Ostrozub, na mestu zvanom Kacer-Zelenicje, pod imenom ,,Zelenicje'' na površini od 41,70 ha. Od ukupne povšine, 20,40 ha nalazi se na podrucju KO Novo Selo (SO Leskovac), a 21,30 ha na podrucju KO Ostrozub (SO Crna Trava). Njime gazduje Šumsko Gazdinstvo iz Leskovca preko Šumske Uprave u Predejanu. 1983.g. grupa studenata biologije i naucnika istraživaca (Spas Sotirov, Vidak Jovanovic, Miodrag Ružic, Vlastimir Stamenkovic, Novica i Vladimir Randelovic Dejvid A. Hill, Zoran Krivošej) otkrila je da zecenice cveta u svom prirodnom staništu i opovrgla zabludu predhodnih istraživaca. Ova naucna istina potvrduje se svake godine krajem maja kada biolozi i ljubiteli prirode odlaze u pohode ovoj prirodnoj retkosti da vide kako ona cveta.

ETIMOLOGIJA: Ime roda dolazi od grcke reci prumnos i latinske prunus = divlja šljiva. Po nekim izvorima latinski naziv vrste dolazi od toga što lišce podseca na lovor (laurus), a plod na višnju (cerasus). Srpski naziv zelenice je lokalizam, a potice iz ,,šopskog'' govora (brat = brace; nož = nože itd.) i predstavlja deminutiv od reci zelenika = uvek zeleno lišce.

OPIS BILJKE:
Omanje drvo ili cešce gust, razgranat, zimzeleni grm, koji na svom prirodnom staništu naraste i do 5 m. Kao gajena biljka, u povoljnim uslovima, dostiže visinu do 11 m. Razgranava se vec od same zemlje. Cesto je šire no što je visoko. Grancice su gole ili slabo dlakave, u mladosti žuto-zelene, a kasnije sive. Kora stabla je rapava, jer je obrasla mnogobrojnim bradavicama. Ona ima tamno-sivu boju, kojoj raspuknuti crvenkasti vrhovi bradavica daju šarolikost. Listovi su postavljeni naizmenicno. Imaju izduženo elipticni oblik, pri vrhu su zašiljeni, pri osnovi okrugli ili klinasti. Zavisno od klime i pozicije na stablu narastu od 5-20 cm. u dužinu i 4-7 cm u širinu. Peteljka nije duža od 1 cm. Lisna pljoska ima glatko i sjajno lice tamno-zelene boje, a sa nalicja je malo rapava i svetlija. Rub lista je uglavnom ceo, a izuzetno sa retkim zupcima. Pri dnu glavnog nerva mogu se uociti 2-3(4) bradavicaste žlezde. Kad se list zgnjeci one izlucuju materiju koja miriše na gorki badem. Cvetovi su petoclani, mirisni.i narastu 6-8 mm. Hermafroditni su, imaju belu boju i stoje na tankoj dršcici dugoj 5-10 mm. Prašnika ima 15-30 a tucak je potcvetan. Od 25-45 cvetica grupisani su u guste, uspravne, grozdove. Cvasti se razvijaju u pazuhu listova i duge su 5-13 cm. Cvetovi se formirani još u februaru, ali do otvaranja dolazi u aprilu ili maju. Cvetanje traje 20 dana. U toplijim krajevima zelenice ponekad ponovo iscveta u septembru. Plod je okruglasta do jajasta koštunica široka oko 0,8 mm, a duga 12 mm. U pocetku je zelena, kasnije ljubicasto-crna, a kad sazri voštana. Iznutra je mesnata i socna. U sebi sadrži samo jednu glatku košticu. Plod sazreva krajem leta i ima malo nagorak ukus. U svom prirodnom staništu zelenice se razmnožava vegetativno. Preciznije receno razmnožava se položnicama i korenovim izdancima. Pod težinom snega u zimskim mesecima bocni izdanci polegnu po zemlji u puste adventivne korencice. Odatle se razvijaju novi lastari koji za par godina dostignu zavidnu visinu, te se pod naletom snega ponovo poviju i ukorene. Na taj nacin zelenice postepeno osvaja prostor i širi se. Zelenicje ima moc da se razmnožava i generativno (semenom), a u hortikulturi se ožiljava (reznice) ili kalemi. Brzorastuca je vrsta. U nepogodnim uslovima odbacuje listove, a oni se kasnije brzo obnove. Doživi starost od 70 godina.

ŽIVOTNA FORMA: fenerofite

STANIŠTE: Zelenice prirodno raste u srednjem pojasu bukovih šuma, kraj tekuce vode planinskih izvora.Uspeva na districnom kambisolu, kao podrast, u senci stoletnih bukovih stabala. Raste u mnoštvu, na površini od nekoliko hektara gde se prirodno razmnožava vegetativnim putem. Zajedno sa reliktnom bukvom, na 1350 m n.v. zelenice gradi posebnu fitocenozu: Lauroceraso-Fagetum  serbicum. Na Kavkazu se prirodno stanište ove vrste penje na 2300 m n.v. i sa bukvom (Fagus orientalis), jelom (Abies nordmanniana) i smrcom (Picea orientalis) gradi posebnu biljnu zajednicu. Zelenice je toploljubiva vrsta, a zahteva zaštitu od vetra. Odgovaraju joj dobro drenirana zemljišta. Pošto se dugo vremena kultivira i naseljava urbane sredine ispstavilo se da dobro podnosi zagaden vazduh. Kao dekorativnu biljku možemo je uociti u parkovima, po vrtovima, na grobljima i po živim ogradama.

RASPROSTRANJENOST: Zelenice ima disjunktan areal. Poreklo vodi: iz ZAPADNE AZIJE: Iran i Turska; sa KAVKAZA: Jermenija Azerbejdžan, Gruzija i Rusija; iz JUGOISTOCNE EVROPE: Bugarska i Srbija, a naturalizovana (unešena) je u ostalim deovima Evrope, u V. Britaniju, tropsku Aziju, Australiju, Novi Zeland i SAD. U Srbiji zelenice predstavlja vrlo ugroženu vrstu. Raste endemski na planini Ostrozub u kompleksu bukove šume nazvanom Zelenicje. To je ujedno najsevernije i najzapadnije prirodno nalazicte ove vrste u svetu.

VARIJABILNOST:
U rod Laurocerasus ulazi oko 25 (po nekima i 75) vrsta uglavnom rasutih po tropskim i umerenim oblastima Evrope Azije i Amerike. To su uglavnom zimzeleni grmovi i zimzeleno drvece. Najveci znacaj ima lovor vicnja Prunus laurocerasus L. Ova vrsta sa mnogo formi i varijeteta i od davnina se kultivira po vocnjacima i parkovim u celom svetu. Zelenice je tercijalni relikt i balkanski endemit. Nalazi se u ,,Crvenoj knjizi flore Srbije'' jer spada u grupu krajnje ugroženih vrsta Nosi  latinski naziv : Prunus laurocerasus L. var. serbica Panc.

Ostali varijeteti:

Prunus laurocerasus var. angustifolia Bean
Prunus laurocerasus var. bertinii L.H.Bailey 
Prunus laurocerasus var. brachystachyus (Medw. & Albov) Asch. & Graebn. 
Prunus laurocerasus var. camelliaefolia G.Nicholson
Prunus laurocerasus var. camelliaefolia L.H.Bailey 
Prunus laurocerasus var. caucasica Jaeger
Prunus laurocerasus var. colchica Jaeger
Prunus laurocerasus var. compacta Bean
Prunus laurocerasus var. latifolia G.Nicholson
Prunus laurocerasus var. latifolia L.H.Bailey 
Prunus laurocerasus var. laurifolius (Albov) Asch. & Graebn. 
Prunus laurocerasus var. longifolia Jaeger 
Prunus laurocerasus var. magnoliaefolia Bean
Prunus laurocerasus var. microphylla Jaeger
Prunus laurocerasus var. otinii Bean 
Prunus laurocerasus var. parvifolia Bean
Prunus laurocerasus var. parvifolia G.Nicholson
Prunus laurocerasus var. porpaczyi Pénzes 
Prunus laurocerasus var. salicifolia Jaeger
Prunus laurocerasus var. schipkaensis Späth 
Prunus laurocerasus var. variegata L.H.Bailey 
Prunus laurocerasus var. zabeliana (Späth) Asch. & Graebn. 
Prunus laurocerasus var. zabeliana Bean 
Prunus laurocerasus var. zabeliana Späth

Postoji i veliki broj formi:
Prunus laurocerasus forma angustifolia (Loudon) Zabel
Prunus laurocerasus forma benardii hort. ex Zabel
Prunus laurocerasus forma camelliifolia (L.H.Bailey) Zabel
Prunus laurocerasus forma caucasica (hort. ex Petz. & G.Kirchn.) Zabel
Prunus laurocerasus forma colchica Zabel
Prunus laurocerasus forma compacta (Bean) Rehder
Prunus laurocerasus forma fiesseriana Hegi
Prunus laurocerasus forma latifolia (L.H.Bailey) Zabel
Prunus laurocerasus forma magnoliaefolia (Bean) Rehder
Prunus laurocerasus forma microphylla Dippel
Prunus laurocerasus forma otinii (Carrière) Zabel
Prunus laurocerasus forma parvifolia ('Alpha') Rehder
Prunus laurocerasus forma pyramidalis hort. ex Zabel 
Prunus laurocerasus forma rotundifolia (Verl.) Zabel 
Prunus laurocerasus forma schipkaensis (Späth) Zabel
Prunus laurocerasus forma serbica (Pancic) Zabel 
Prunus laurocerasus forma variegata (L.H.Bailey) Zabel 
Prunus laurocerasus forma versaillensis hort. ex Zabel 
Prunus laurocerasus forma zabeliana (Späth) Rehder 

GAJENJE:
Zelenicje se gaji kao lekovita, dekorativna i vocna vrsta. Njega treba gajiti na plodnim, rastresitim i vlažnim zemljištima. Dobro podnosi niske temperature, ali za vreme surovih zima stradaju mu listovi. Može izdržati mraz do -15 º C. Još vece štete znaju naneti snegolomi i snegoizvale. Dobro podnosi zagaden vazduh. Najbolje se gaji na svetlim suncanim mestima, ali može da podnese i senku. Zelenice je jedna od zimzelenih biljaka koja najbrže raste. Dva puta godisnje ono isteruje lastare - u  aprilu i  avgustu. Godisnji prirast  je 35-45 cm. Pošto dobro podnosi rezanje, sa uspehom se može koristiti za žive ograde, bordure, razne figure i sl. Sadi se pojedinacno ili u grupama. Treba ga rezati u prolece, kada se može oblikovati biljka i kontrolisati njen rast. Suve i oštecene grane  mogu se seci u bilo koje vreme. Ne podnosi prekomerno prihranjivanje.U nižim predelima zelenicje obilno plodonosi svake godine, osim ako ne izmrzne. Klijavost semena je neuravnotežena, pa zato treba ici na slojevitost pri setvi. Od semena se dobijaju jake i zdrave sadnice generativnog porekla koje dobro napreduju i razvijaju se. Zelenice se jako dobro ožiljava, s tim što su takve jedinke kratkovecnije. Od štetocina napadaju ga paukovi i žišci, te neke patogene gljive i plesni.Vece kolicine kalijuma u yemljištu mogu izayvati hlorozu

SADRŽI:
cijanovodonicnu kiselinu, cijanogene heterozide (runasin, pluraularozid), gorke i ljute materije, skrob, sluzi i gumu

KORISTI SE:                        
Sveži list (Laurocerasi folium recens)

Proizvodnja: Sakuplja se svež list, procisti od natrulosti, oštecenja, gljivica i drugih organskih i neorganskih  primesa. Pripremljena droga se destilira pomocu vodene pare, radi dobijanja lekovite vodice. Dužim stajanjem lišce se osuši i izgubi lekovite sastojke. 
Opis droge: Zdravi, celi, kožasti listovi, tamnozelene boje, bez primesa i prljavštine

NACIN UPOTREBE: Plodovi zeleniceta su jestivi, pa se koriste u ishrani. U Rusiji od njih proizvode džem. Na Kavkazu i u Azerbejdžanu gaje se sorte sa krupnim plodovima. Od svežih istova zeleniceta destilacijom se proizvodi lekovita vodica. Ona nalazi primenu u kulinarstvu, medicini i veterini. Gorke materije i tanini iz kore i listova koriste se u industriji kožne galanterije. Izlucevine uljanih žlezda sa lista koriste se za spravljanje kozmetickih krema. Zbog jednostavnog nacina kultiviranja, lakog oblikovanja i dobrih estetskih osobina (sjajnih zimzelenih listova, te dekorativnih i mirisnih cvetova) koristi se u hortikulturi širom sveta. Nalazi primenu i kod zaštite terena od erozivnih procesa. Drvo je kvalitetno i dobro se polira.

ZACIN: Od plodova zeleniceta pravi se liker i poznato alkoholno pice ,,ratefija''. U Turskoj se suše velike kolicine ovog voca i koriste za spravljanje cajeva i kompota. Ekstakt spravljen od minimalne doze listova zeleniceta služi za aromatizovanje kremova, sosova i mlecnih prozvoda. Posle tretmana ovi proizvodi dobijaju nagorak bademast ukus.

FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA:
- sedativ
- sredstvo za umirenje, protiv pojacane nervne napetosti
- antispazmodik - sredstvo protiv grceva

NARODNA MEDICINA: 
Upotrebljava se:
- Protiv astme, velikog kašlja i promuklosti (Aqua laurocerasi)
- Protiv gastralgije (Aqua laurocerasi)
- Kod poremecaja u krvotoku i srcanih slabosti (Aqua laurocerasi)

LEKOVITA VODICA (Aqua laurocerasi): Dobija se destilacijom pomocu vodene pare svežih listova zeleniceta.

PREPARATI: Aurum-Gastreu R2, Primula Oligopleks, Rufebran Nr.12N (Nemacka)

TOKSICNOST: Cela biljka osim mesnatog dela ploda je otrovna. Zbog toga ne treba dozvoliti deci i laicima da beru i koriste delove ove biljke. Do trovanja cesto dolazi kada se konzumiraju plodovi zajedno sa košticom. Simptomi trovanja su sledeci: povracanje, proliv, crvenilo lica, vrtoglavica, glavobolja, otežano disanje, pospanost i nesvesno stanje. U slucaju trovanja pod hitno se obratiti lekaru!!! Takode treba spreciti domace životinje da se hrane lišcem zeleniceta jer ce se i one otrovati.








-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Zarko Velickovic
Datum slanja poruke: 23.Maj.2009 u 09:29
Imam pitanje za Kabeta a tice se badema. Mozda se ovo pitanje ne odnosi na lekoviti bilje, ali koliko znam plodovi badema su takodje lekoviti i dokazano je da sadrze vitamin B17 (ako se ne varam) koji pomaze u borbi protiv kancerogenih bolesti. Intresuju me lekovita svojstva badema , a takodje i stetnost (toksicnost) zbog sadrzaja jedinjenja cijanida, jer sam negde procitao da jedna vrsta badema,ako su plodovi termicki neobradjenie mogu biti stetni (otrovni) za coveka.
 
Unapred hvala i veliki pozdrav


-------------
Жаре


Poruka od: Slavica
Datum slanja poruke: 24.Maj.2009 u 16:52
Kad je rec o kantarionu i hajduckoj travi jos nisu procvetali pa nisu za branje, ali je bilo dosta drugih vrsta koje je najbolje brati u prolece.A o blizim informacijama samo licno na terenu.

-------------
Slavica


Poruka od: Slavica
Datum slanja poruke: 24.Maj.2009 u 17:04
Ja mislim da sam ovu biljku "zelenice" videla na Novoselskom groblju.Podsetila me je na biljke koje rastu na mediteranskoj obali i bila sam iznenadjena da takva biljka raste u tim krajevima. Nisam znala o kojoj je biljci rec.Pomislila sam da se radi o biljci koju su Rimljani doneli,posto se radi o starom groblju!?

-------------
Slavica


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 30.Maj.2009 u 01:03
Prvobitno postavio Zarko Velickovic

Imam pitanje za Kabeta a tice se badema. Mozda se ovo pitanje ne odnosi na lekoviti bilje, ali koliko znam plodovi badema su takodje lekoviti i dokazano je da sadrze vitamin B17 (ako se ne varam) koji pomaze u borbi protiv kancerogenih bolesti. Intresuju me lekovita svojstva badema , a takodje i stetnost (toksicnost) zbog sadrzaja jedinjenja cijanida, jer sam negde procitao da jedna vrsta badema,ako su plodovi termicki neobradjenie mogu biti stetni (otrovni) za coveka.
 
Unapred hvala i veliki pozdrav

Izvinjavam se što kasnim sa odgovorom, jer su me obaveze na poslu malo udaljile sa neta. Nadam se da cu se iscrpnošcu odgovora donekle iskupiti za kašnjenje. U obrazloženju navodim da je moja knjiga ,,Zacin i lek'' kucana cirilicom, pa prekucavanje teksta kao i dekodiranje na latinicu i postovanje na forum zahteva vreme i strpljenje.
                                                                                                                                                                          


@Slavica

Poštovana gospodo Slavice!
Kantarion i hajducka trava u okolini Predejana rastu i rasprostiru se na nadmorskoj visini od 300 - 1720 m. U predelima oko Morave vec su odavno u cvetu i jedna i druga biljka. Ipak na svakih 100 m n.v. cvetanje kasni 10 dana, pa se nadam da ce Vaš dolazak u zavicaj biti blagovremen, kako bi biljke ubrali u fazi cvetanja. Neki optimalni rok punog cvetanja u Novom Selu je 07. juli ,,Sveti Jovan biljober''. Na Cobancu i Pavlovoj Gramadi taj datum je 02. avgust ,,Sveti Ilija gromovnik''.
Što se druge konstatacije tice nadam se da smo jasni. Rimljani su iz našeg kraja odneli na Mediteran ,,zelenice'' i tamo su od njega razvili razne hortikulturne (parkovske) oblike (varijatete). Nama su ostavili u naslede svoje reci ,,kvo''(quo)= šta; ,,oratiti'' (orato, oratore) = govorim, pa eto ,,pooratismo kvo da ti kažem još??''  :)
                                                                                                                   


PRUNUS DULCIS (Mill.) D. A. Webb


Sinonimi:
 Amygdalus amara (L. ex C.F.Ludw.) Hayne; Amygdalus communis L.; Amygdalus dulcis (Mill.); Amygdalus elata Salisb.; Amygdalus fragilis Borkh.; Amygdalus macrocarpa Poit. & Turpin in Duhamel; Amygdalus sativa Mill.; Druparia amygdalus Clairv.; Prunus amygdalus (L.) Batsch.; Prunus amygdalus Stokes;  Prunus communis  Farw.; Prunus communis Fritsch;  Prunus communis (L.) Arcang.; Prunus dulcis Stokes



Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije
Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke
Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list
Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice
Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice
Klasa-Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke
Potklasa-Podrazred (Subclassis): Archichlamideae (Horypetalae; Rosidae) - Biljke sa slobodnim krunicnim listicima
Nadred (Super ordo): Rosanae
Red (Ordo): Rosales
Familija-Porodica (Familia): Rosaceae - Ruže
Potfamilija-Potpodica (Subfamilia): Spiraeoideae 
Pleme (Tribus): Amygdaleae- Badema
Podrod (Subgenus): Amygdalus - Badema

http://img29.imageshack.us/my.php?image=prunusamygdalusbadembil.jpg">
http://img29.imageshack.us/my.php?image=800pxunripealmondontree.jpg"> http://img29.imageshack.us/my.php?image=amandier.jpg">


BADEM
amendula, amigdal, bajam, bajama, bajan, bojam, gorki badem, mandala, mandula, migdal, mindol,  mindul, mendalj, mendula, omendula, pitomi badem, slatki badem
 
Nemacki naziv:
Bittere Mandeln, Bitter mandel, Bittermandelbaum, Echte Mandel, Echter Mandelbaum, Knackmandel, Krachmandel, Mandel, Mandelbaum, Suessmandel, Suessmandelbaum
Engleski naziv:
Almond, Almond tree, Bitter almond, Bitter almond tree, Soft-shelled almond, Sweet almond 
Francuski naziv:
Amande, Amande à coque tendre, Amande amère, Amande douce, Amandier, Amandier à fruits amers, Amandier à fruits doux, Amandier commun, Amandier doux
Italijanski naziv:
 Mandorla, Mandorla amara, Mandorla dolce, Mandorlo, Mandorlo amaro, Mandorlo comune, Mandorla premice
Spanski naziv:
Alicantina, Allozo, Almendra, Almendra amarga, Almendra dulce, Almendra mollar, Almendolero, Almendro, Almendro amargo, Amendoeira, Ametller, Ayosa, Azollo, Basta, Benita, Blanqueta, Cartagenera, Colorá, Del alto, Desmayo blanco, Desmayo rojo, Eyosa, Fina, Guapero, Hormiguera, Largueta, Marcona, Mollar, Planeta, Sotera
Ruski naziv:
Миндаль, Миндаль горький, Миндаль обыкновенный, Миндаль сладкий, Миндаль хрупкий
 

ISTORIJA:
Badem je poreklom iz Persije i Mesopotamije, odakle se još pre naše ere proširio u Siriju i Gršku. Gajeni badem pojavio se u ranom Bronzanom dobu (3000-2000 g. pne.). Plodovi badema nadeni su u Tutankamenovoj grobnici (1325 g. pne.). Predpostavlja se da su tu doveženi iz Levanta. Anticko poreklo ove biljke dokazuje se i faktom da se spominje u ,,Bibliji''. Badem se u to vreme smatrao religioznim drvetom. Njime su ukrašavali domove za vreme verskih svetkovina. Njegove grancice korišcene su za teranje zlih duhova sa bolesne dece. Nešto kasnije ljudi su naucili da kultiviraju badem. Grci ga tretiraju kao simbol plodnosti, te o njemu ispredaju razne legende: Postanak slatkog badema povezan je sa legendom o ljubavi prelepe devojke Felide i njenog voljenog Demofonta. U vreme dok je on bio na proputovanju, devojka se od tuge pretvorila u uvelo bademovo drvo. Po povratku u zavicaj Demofont je dugo oplakivao svoju voljenu. Bogovi su se sažalili nad njim i kad je od tuge obuhvatio osušeno drvo, ono je oživelo, pustilo listove i pocelo otvarati prekrasne cvetove. Postanak gorkog badema povezan je sa trgicnom smrcu kceri Midasa. Gorki badem izrastao je na onom mestu gde je ona sebi zabola bodež u srce posle saznanja o smrti svog muža. Ipak najverodostojnije je verovanje da bademovo drvo potice direktno od Zevsa. Tacnije iz njegovog semena roden je hermafrodit Agdistis, koga su bogovi kastrirali, a na mestu gde su bacene genitalije izraslo je drvo badema. Odatle i dolazi zanimljiva prica o bademovoj mitskoj povezanosti s olimpijskim bogovima i njihovom seksualnom moci, što ga prati i do dan danas. Ipak nije slucajno što se badem povezuje s plodnošcu (fertilnošcu). On sadrži hranljive materije koje su kljucne za poboljšanje seksualnosti. Sadrži vece kolicine magnezijuma, fosfora i cinka, a nauka je dokazala da cink podiže libido kod muškaraca. Badem je na Siciliju stigao sa Fenicanima. Ipak pošto je došao preko Grcke nazivali su ga ,,grcki orah''. U II veku p.n.e. badem pocinju da gaje Rimljani. On vrlo brzo postaje sastavni deo njihove tradicije. Ušiceren badem nosi se na poklon prijateljima, a njegovim plodovima obasipaju se mladenci na vencanju. Tacnije, Rimljani ga  tretiraju kao simbol plodnosti, ljubavi, dobrog zdravja i srece. Nešto kasnije oni su pokušali da badem gaje u Francuskoj i Nemackoj, ali su ih u tome omeli klimatski faktori. No, u obliku gotovog proizvoda badem je dosezao sve do zemalja Severne Evrope. Nešto kasnije u VI veku badem stiže i na Krim. 763.god. u zapadno Sredozemlje badem donose arapski trgovci, koji se tu doseljavaju da bi trgovali robom sa Bliskog istoka. Kinezi bademovo drvo spominju tek u 10 veku, kao stablo iz zemalja "Muhamedanaca". Francuzi su u 14 i 15 veku koristili bademovo mleko za pripremu deserta ,,blancmange'', dok se engleska verzija ,,blancmanger'' sastojala od: usitnjenih pilecih prsa, šecera, pirinca i bademovog mleka. Tokom Srednjeg veka u Evropi se priprema puding od pšenice i bademovog mleka, a služi se sa mesom divljaci. U 16 veku badem je prenešen u Severnu Ameriku. Nešto kasnije u 18 veku on tamo organizovano pocinje i da se gaji. Španski kaluderi sade bademe u manastirima uz put ,,El Camino Real'', koji vodi od San Dijega na jugu do Sonore na severu Kalifornije. Najsevernija distinacija gde se gaji badem je Island. Njihovi komšije Švedani plodove badema tradicionalno koriste za Božic. Jedan badem sakriju u puding od pirinca, a onaj ko ga pronade bude srecan cele naredne godine.   

ETIMOLOGIJA: Ime badema dolazi od grcke reci ,,amygdalos (ἀμύγδαλος)", a povezano je sa imenom prekrasne boginje Amigdaline, kojoj su se klanjali Fenicani. Iz grcko-italijanskog naziva ,,amygdale" razvio se italijanski naziv ,,mandorle", te nadalje naziv koji se i kod nas cesto upotrebljava ,,mandalj". Ime ,,bajam'' dolazi iz albanskog, a ,,badem'' iz bugarskog jezika. Imena vrste ,,dulcis'' = slatki i ,,amara'' = gorki odnose se na ukus plodova badema.

OPIS BILJKE: Gorki i slatki badem predstavljaju višegodišnje, listopadno drvece. To su visoka i jaka stabla, tvrdog drveta, sa visinom od 8-12 m i precnikom do 30 cm. Poseduju razgranatu krošnju piramidalnog oblika, koja dostigne širinu od 6-8 m. Koren badema je snažan i doseže dubinu od 5-7 m. Divlji badem na granama i grancicama ima trnje, dok kod sortnih badema nema trnja. Mladi izbojci su u pocetku zeleni, kasnije su glatki i imaju crvenkastu boju. U drugoj godini grancice postanu sive. Listovi su šiljatog vrha, po obodu testerasto nazubljeni, prosti, jajasti, lancetastog do usko-lancetastog oblika, sa lica glatki i sjajni, tamno-zelene boje, a sa nalicja dlakavi. Lice na trešnjeve listove, dugi su do 10 cm, a široki 1,2-4 cm. Slatki badem ima bele, a gorki ružicaste cvetove. Oni stoje na vrlo jakim peteljkama i slicni su mnogim drugim vockama. Cvetovi imaju oblik cašica s vencicem i petoclani su. Prašnika ima 20-40, a plodnik poseduje 2 embrionske kesice u kojima se mogu oploditi 1-2 jajašca. Cvetovi su srednje-krupni do krupni (2,5-4 cm), pojedinacni i dvopolni (hermafroditni). Cveta u februaru ili martu, pre listanja. Listovi izbijaju 2-3 nedelje posle. U pazuhu listova i na lisnim peteljkama nalaze se 1-2 žezde. Plod je monokarpna koštunica, elipticno-pljosnatog do okruglog oblika. Plod gorkog badema je nešto širi, ali i kraci od ploda slatkog badema. Epikarp je maljav i zelene boje, a kožasti mezokarp se kod zrelih plodova odvaja od hrapavog odrvenjenog endokarpa u kome se nalazi seme. Plodovi sazrevaju 7-8 meseci posle cvetanja (u junu, julu i avgustu). Pocinje plodonositi sa 4-5 godina, i to traje 30-50 godina. Može da dostigne starost od 130 godina. 

STANIŠTE: Badem je izrazito heliofitna vrsta, koja podnosi suva i topla staništa. Zahvaljujuci korenovom sistemu i prilagodenoj transpiraciji lako podnosi sušu. Uglavnom naseljava zemljišta bogata kalcijumom. Vrlo je adaptivan prema siromašnim tipovima zemljišta (kamenitim, peskovitim, krecnim). Imajuci u obzir da ima dobro razvijen vretenast koren, normalno je da mu više pogoduju duboka, nego plitka zemljišta. Iako dobro podnosi niske temperature (do -25 °C), zbog ranog cvetanja cesto strada od prolecnih mrazeva. Badem raste na stenovitim padinama i pitomim uvalama od 800-1600 m nv., a neke vrste (badem Bukara) doseže i do 2500 m nv. Razvija se u malim grupama od 3-4 stabla, koja rastu na rastojanju od 5-7 m.     

RASPROSTRANJENOST: Poreklo vodi: sa ARAPSKOG POLUOSTRVA: Saudiska Arabija; iz ZAPADNE AZIJE: Izrael, Jordan, Liban, Sirija i Turska; iz SREDNJE AZIJE: Jermenija, Avganistan, Iran i Kurdistan. Zbog hiljaduvekovnog kultiviranja danas je u arealu teško naci cistu liniju autohtonog badema. Naturalizovan (unešen) je u Mediteranski basen i u umerenu Aziju, gde raste poludivlje. Gaji (kultivira) se u Kini, Južnoj Africi, SAD (Kalifornija), Argentini, Australiji i Rusiji (Kavkaz i Krim). Uspešno se gaji gotovo u svim zemljama Sredozemnog mora a najcešce u Maroku, Španiji, Portugaliji, Francuskoj i Italiji. Na jadranskom primorju i na jugu pored granice sa Makedonijom raste poludivlje. Pojedinacna stabla badema mogu se naci u unutrašnjosti Srbije i na Fruškoj gori. Najviše gorkog badema se izvozi iz Francuske i Italije. U najpoznatije i najkvalitetnije sorte ubrajaju se bademi iz okoline Barija.
 
VARIJABILNOST: Iako spada u orašaste plodove badem u biološkom smislu nije orah. Rod Prunus obuhvata grmove i manje drvece. U sastav roda ulazi 6 podroda sa oko 300 vrsta rasporedenih uglavnom u umerenom pojasu Evrope, Azije i Severne Amerike. Podrod Amygdalus obuhvata vrste: badem i breskvu. U našem podneblju mogu se naci divlji badem (Prunus webbi Spach.), stepski badem (Prunus tenella Bats.), kao i nekoliko podvrsti i varijateta obicnog badema Prunus amygdalus  Stockes:
Ekonomski znacaj imaju varijeteti: 
gorki badem - Prunus amygdalus  Stockes  var. amara (L. ex C.F.Ludw.) Focke in W.D.J.Koch
slatki badem - Prunus amygdalus  Stockes  var. dulcus  (DC) Koehne
Navešcu i nekoliko podtaksona:
Podvrsta:
Prunus communis subsp. fragilis Arcang.
Varijeteti: 
Prunus amygdalus var. fragilis Borkh. ex Focke in W.D.J.Koch
Prunus amygdalus var. macrocarpa (Poit. & Turpin) Bean
Prunus amygdalus var. sativa (Mill.) Focke in W.D.J.Koch
Podvarijeteti:
Amygdalus communis subvar. amara (L. ex C.F.Ludw.) Rouy & E.G.Camus
Amygdalus communis subvar. dulcis (DC.) Rouy & E.G.Camus
Amygdalus communis subvar. macrocarpa (Poit. & Turpin) Rouy & E.G.Camus
Prunus communis subvar. amara (L. ex C.F.Ludw.) Asch. & Graebn.
Prunus communis subvar. sativa (Mill.) Asch. & Graebn.
Forme:
Prunus communis f. amara (L. ex C.F.Ludw.) C.K.Schneid.
Prunus communis f. dulcis (DC.) C.K.Schneid.
Prunus communis f. macrocarpa (Poit. & Turpin) C.K.Schneid.

GAJENJE: Badem je orašasti plod koji se obimno kultivira i daje najveci svetski urod. Gaji se u onim zemljama gde klima to dozvoljava. Može se razmnožavati semenom, korenovim izdancima i izbojcima iz panja. Preferira suva i pešcana zemljišta. Podnosi niske temperature do -25°C. Strada od kasnih prolecnih mrazeva, jer cvet mrzne na -2°C. Kvalitetne sadnice se dobijaju kalemljenjem rodnih sorti na divlje podloge. Pri formiranju nove kulture, površina bi trebala imati oblik pravougaonika. Zbog meduredne obrade rastojanje medu redovima mora biti 5-6 m, a rastojanje medu jedinkama 4-5 m. Iako je badem hermafrodit, oprašuje se vrlo teško. Zbog toga se u kulturu obavezno moraju uneti i stabla oprašivaca. Njih treba saditi unutar nasada, kako bi oprašivanje bilo što efikasnije. Ako želimo optimalne prinose, pored organskog dubriva, posebno u fazi rasta moramo uneti i mineralno (NPK). Koliko ce se zasad zalivati, zavisi od klime i tipa zemljišta. Badem   napada Taphrina deformans (Berk.)- kovrdžavost lista. Zaštita od štetocina ne bi trebala da ukljucuje jaše doze fungicida i insekticida. Moderna tehnologija gajenja, branja, skladištenja i prerade povecala je znacaj ove biljke. Svetska proizvodnja badema iznosila je 2006.god. 1,70 miliona tona. Najveci proizvodaci su: SAD, Španija, Sirija, Italija, Iran, Maroko, Alžir, Tunis, Grcka, Turska, Liban i Kina. Najveci svetski uvoznici su Nemacka i Japan.

SADRŽI: masno ulje (oleinska, palmetinska, linolenska i stearinska kiselina), belancevine, šecer, celulozu, sluzi, gumu, amagdalin, etarsko ulje (cijanovodoonicna kiselina i benzaldehid), mineralne materije (K, P, Mg, Ca, Na, Fe, Zn, Mn, Cu i dr.), vitamine (B - kompleks, P, PP, E, A i C) i gorke materije
Gorki badem sadrži glikozid amigdalin, koji se lako razlaže na glikozu, benzaldehid i jako otrovnu cijanovodoonicnu kiselinu.  

KORISTI SE:
seme - zreo plod (Amygdalae (amarae) dulcis semen)
Bere se: Berba i sakupljanje plodova badema obavlja se u nekoliko navrata. Seme se sakuplja kada koštunica potpuno sazri, mezokarp otpada a koštica se suši na promajnom mestu. Badem u ljusci, kao i jezgro nakon berbe se klasiraju. Iako se bademi mogu naci u trgovini cele godine, najboli, najsocniji i najsladi su oni tek ubrani. Kada bademi dugo stoje, masti se kvare, pa se užegnu. Najbolje ih je cuvati u zamrzivacima, dobro zatvorenim u posudama.
Opis droge: Semenke iz koštunice vocke badema, su nesimetricno jajaste, spljoštene, pri vrhu sužene u mali šiljak, dugacke 2 cm, široke 1,2 cm, a 1 cm debele. Presvucene su svetlo-smedom semenskom ljuspom koja je uzduž brazdasto naborana, rapava i prašna. U toploj vodi ljuska omekša i lako se skida s jezgra. Jezgro se sastoji od dva velika, bela, pljosnato-ispupcena, uljasto-mesnata kotiledona, koji se lako razdvajaju i daju se seci kao vosak. Na vrhu kotiledona vide se korencic i pupoljcic (pulmula). Semenke su bez mirisa, a gorkog i uljastog ukusa. No kad se žvacu oseca se miris na cijanovodoonicnu kiselinu i benzaldehid. To je  tzv. "miris gorkog badema". Gorki badem (Prunus amygdalus  Stockes  var. amara (L.)Focke), koji se po izgledu ne razlikuje od slatkog badema (Prunus amygdalus  Stockes  var. dulcus  DC.), za razliku od njega sadrži heterozid amigdalozid. Iako je slatki badem selekcijom kroz vekove stekao osobine negorkog, desi se da ponekad (1% od ukupne kolicine) i on  sadrši amigdalin. Jedino Kalifornijski badem predstavlja cistu liniju i nikad ne sadši amigdalin. Slatki i gorki badem su uglavnom razliciti i nikad ne mogu zameniti jedan drugog.

masno ulje (Amygdalae (amarae) dulcis oleum)

Proizvodnja: Masno ulje dobija se cedenjem (presovanjem) zrelog semena slatkog i gorkog badema. Za farmaceutske svrhe upotrebljava se samo najbolje masno ulje. Ono se izdvaja iz prvih kapi kod hladnog cedenja ("prvenac").
Opis droge: Masno ulje je bistra bledo-žuta tecnost, skoro bez mirisa i vrlo bladog ukusa, koja se sastoji iz smeše glicerida oleinske i linolne kiseline. Ne suši se. Na -10 °C ostaje bistro i tecno.

etarsko ulje (Amygdalae amarae aetheroleum)

Proizvodnja: Iz semena gorkog badema najpre se iscedi masno ulje, pa se potom pogace drže izvesno vreme u hladnoj vodi da dode do hidrolize amigdalozida i na kraju se destiluju vodenom parom. U prisustvu vode i enzima emulzina, amigdalozid se hidrolizuje na cijanovodoonicnu kiselinu i benzaldehid ili etarsko ulje gorkog badema, a preko toga dobijaju se i dva molekula glikoze.
Opis droge: etarsko ulje је bezbojna tecnost sa karakteristicnim mirisom marcipana. 
 
NACIN UPOTREBE: Gorki i slatki badem koriste se u medicini, kozmetici i prehrambenoj imdustriji. Seme slatkog badema je vrlo ukusno i može se jesti bez termicke obrade. Badem je vrlo hranljiva vocna vrsta, poseduje veliku energetsku vrednost i vrlo povoljno deluje na rad bubrega. Veoma dobra i zdrava kombinacija esencijalnih masti, belancevina i vlakana omogucuje pozitivan ucinak badema na nivo holesterola u krvi. Smatra se da je bademovo ulje delotvornije u skidanju holesterola cak i od maslinovog ulja. Badem je jedan od najbogatijih izvora vitamina E i vitamina B kompleksa, koji štite organizam od slobodnih radikala. Zbog tih svojstva i sadržaja folne kiseline preporucuje se u trudnoci. Badem je odlican izvor kalcijuma, pa treba da ga koriste osobe koje su alergicne na mleko i mlecne proizvode, jer omogucuje ocuvanje cvrstine kostiju. Belancevine iz badema imaju dobar raspored aminokiselina, pa mogu zameniti one iz mesa, te se badem preporucuje vegeterijancima. Mangan i bakar obilato su zastupljeni u bademu. Oni pomažu organizmu da iskoristi nekoliko kljucnih nutrijenata, kao što su biotin, tiamin, askorbinska kiselina i kolin. Time održava normalan nivo krvnog pritiska i stimuliše optimalni rad štitne žlezde. Bademi nalaze primenu i u farmacuetskoj industriji, jer se od njih proizvode galenski preparati. Cesto se slatki badem samelje u brašno i kao takav koristi za pecenje hleba, kolaca i biskvita. Grci od badema prave kolace ,,amigdalota'' koji su zbog svoje bele boje našli primenu na svadbenim veseljima. Takode se bademov ekstrakt može koristiti kao zamena za vanilin ekstrakt. U prvom i u drugom slucaju služi kao hrana ljudima obolelim od dijabetisa. ,,Ucenicko voce'' predstavlja mešavinu suvog grožda, kikirikija, lešnjaka, badema i tvrdo kuvanog jajeta. U Nemackoj se ova hranljiva kombinacija daje ucenicima i studentima da im olakša intelektualne aktivnosti. Badem se može koristiti izmiksovan  u obliku ,,bademovog maslaca''. Od njega se može napraviti veoma ukusno mleko.
Ulje slatkog badema može se koristiti u kulinarstvu, a sa druge strane za izradu sapuna, maski, krema i peelinga za suvu kožu.Gorki i slatki badem koriste se i u narodnoj medicini. Seme gorkog badema služi za izradu ,,vode od gorkog badema'', etarskog ulja i masnog ulja. Od smese koja preostane posle cedenja masnog ulja i ekstrakcije etarskog ulja, presuju se pogace ili se melje brašno za ishranu stoke. Bademovo drvo pored vocarstva nalazi primenu u hortikulturi, jer ima prelepe, raskošne cvetove. Drvesina badema je cvrsta, ima lep izgled i lako se obraduje.
Mladi, nerazvijeni, mesnati plodovi badema, dok im ljuska još nije otvrdnula koriste se kao tzv. ,,zeleni badem''. Ovakvi plodovi su pomalo kiseli i dostupni su samo od kraja aprila do sredine jula. Na Bliskom istoku ih jedu sa solju (da bi neutralisali kiselost) ili ih stavljaju u turšiju, da bi im produžili rok upotrebe.
Bademovo ulje nalazi primenu kod podmazivanja drvenih duvackih instrumenata, kao što su oboa i klarinet.

ZACIN: Plodovi slatkog badema koriste se sirovi, prženi, dodaju se raznim jelima ili sluše za dobijanje bademovog maslaca, bademovog ulja i bademovog mleka. Mleveni ili fino seckani gorki bademi upotrebljavaju se za spremanje testenina, domacih kolaca, oblandi, u izradu marcipana i za kuvanje jela sa delikatnim (pikantnim) ukusom. On posle obrade daje hrani i picu neponovljivu aromu. Ipak prilikom dodavanja gorkog badema treba voditi racuna da se ne predozira. Kao zacin za slatkiše koristi se alkoholna otopina ulja gorkog badema. Ona se može i veštacki proizvesti. Gorki badem zauzima posebno mesto u severoindijskoj, kineskoj i indonežanskoj kuhinji. Tu on služi kao dodatak mnogim jelima. a posebno pirincu, pecenoj živini i raznim vrstama mesa. Najpoznatiji produkt zapadne kuhinje je slatkiš ,,marcipan''. Pravi se od jako zgnjecenog badema, šecera i ružine vodice. U industriji likera ulje gorkog badema služi kao dodatak (korigens) koji menja ukus i boju pica. Od termicki obradenog gorkog badema proizvodi se liker ,,Amaretto''. Nešto manju zacinsku primenu ima slatki badem. Koristi se kod prženja ribe, narocito pastrmke. Iseckan ili samleven koristi se sa drugim orašicama kao sastavni deo vocnih deserata i sladoleda. Od slatkog badema obogacenog nekim bojama spravlja se cuvena poslastica ,,badem alva''
U Španiji i Portugaliji badem se danas koristi za spremanje nacionalnih jela, kao što su: španska supa sa bademom, portugalska torta s bademom, slatkiš od smokve i badema i spanac s pinjolima i bademom.
 
FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA:
- narkotik - sredstvo za opijanje
- sedativ - sredstvo za umirenje
- anthelmintik - sredstvo protiv crevnih parazita
- laksativ (laksans) - sredstvo za procišcavanje i pražnjenje creva bez štetnih posledica
- antioksidans - sredstvo koje onemogucuje delovanje slobodnih radikala i vrši zaštitu celija organizma
- afrodizijak- sredstvo koje jaca polni nagon

NARODNA MEDICINA: 

Upotrebljava se:
-   kao sredstvo za umirenje bolova u stomaku i žucnoj kesi (bademovo mleko)
-   kao sredstvo protiv groznice (bademovo ulje)
-   kao sredstvo protiv oboljenja mokracnih organa (bademovo ulje)
-   kao sredstvo protiv suncanice (bademovo ulje)
-   kao sredstvo protiv bronhijalnog kašlja
-   kao sredstvo protiv šuma u ušima
-   kod ženskih bolesti
-   kod snižavanja holesterola
-   kod bolova u mišicima (bademovo ulje - masaža)
-   radi omekšavanja kože (bademovo ulje - masaža)
-   kod gorušice (pojesti 2-3 badema)

OBLIK UPOTREBE:
Masno ulje: ,,Oleum Amygdalae", može se koristiti: u prehrambenoj industriji (kao jestivo) i u kozmetici (za izradu krema). Pošto spada u  najbolja biljna ulja cesto se upotrebljava kao blaga masna podloga za izradu melema. Koristi se i kao rastvarac za pripremu kamforovog ulja ili se od njega spremaju emulzije ( npr  ,,Emulsio oleosa''). Cesto ga koriste kao zamenu za maslinovo ulje. 
Etarsko ulje: Upotrebljava se u farmaciji, kozmetici i za razne tehnicke svrhe.
Voda od gorkog badema: Aqua amygdalae amarae služi za umirenje bolova (sedativ) ili pak za uspavljivanje (narkotik). Cesto se upotrebljava zajedno sa morfijumom. Najveca dnevna doza je 6g.
Bademovo mleko: Emulsio Amygdalarum dulcium priprema se od jezgara gorkog ili slatkog badema i služi za spravljanje narodnih biljnih lekova

TOKSICNOST: Gorki se badem ne sme jesti u originalnom obliku, jer postoji mogucnost trovanja, pogotovo male dece. Semenke gorkog badema su otrovne zbog amigdalozida. Pod uticajem enzima, iz amigdalina nastaje cijanovodoonicna kiselina i to 1 mg iz jedne semenke. Opasna doza je 60 mg, odnosno 60 semenki za odraslog coveka, a 6-10 semenki za dete. Cijanovodonicna kiselina je otrov koji skoro trenutno deluje. Kolicine date u kulinarskim receptima postaju bezopasne posle pecenja ili neke druge termicke obrade.
 



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Zarko Velickovic
Datum slanja poruke: 01.Jun.2009 u 04:06
Hvala Kabetu na iscrpnom odgovoru.
 
Puno pozdrava


-------------
Жаре


Poruka od: Race
Datum slanja poruke: 07.Jun.2009 u 14:50
Zamolio bi naseg Kabeta da nam nesto kaze o biljci koja se zove Rani list ili Ranjenik. Ako ste pogledali onaj nas video klip, Kabe pokazuje tu veoma retku biljku koja raste na samom vrhu Cemernika.


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 09.Jun.2009 u 00:06
 




-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 09.Jun.2009 u 01:17
   
STACHYS OFFICINALIS (L.) Trevis.
Sinonimi:
Betonica algeriensis De Noé; Betonica brachyodonta Klokov; Betonica bulgarica Degen & Nejc.; Betonica divulsa Ten.; Betonica fusca Klokov; Betonica glabriflora Borbás; Betonica officinalis L.; Betonica peraucta Klokov; Betonica serotina Host; Betonica stricta Aiton; Betonica velebitica A.Kern.; Stachys algeriensis (De Noé) Rothm.; Stachys betonica Benth.; Stachys bulgarica (Degen & Nejc.) Hayek; Stachys monieri (Gouan) P.W.Ball; Stachys officinalis (L.) Trevisan  

Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije 
Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke
Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list
Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice
Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice
Klasa-Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke
Potklasa-Podrazred (Subclassis): Metachlamydae (Gamopetalae; Lamiidae) - Biljke sa sraslim krunicnim listicima
Nadred (Super ordo): Lamianae
Red (Ordo): Lamiales
Familija-Porodica (Familia): Labiatae (Lamiaceae) - Usnatice
Potfamilija-Potpodica (Subfamilia): Lamioideae

  
RANILIST
betonika, betunika, bitunik, bitunica, bukvica crna, gušar, etonika, jetrenjak, kosmata bukvica, lekoviti cistac, petonika, petonka, ranik, ranica, ranka, ranjak, ranjenik, serpac, srpac, hrastavac, crvena metvica, crna bokvica, cvet majke božje, cistac
   
Nemacki naziv:  
Zieste
Engleski naziv:
Bishop's wort, Purple betony, Wood betony  
 Francuski naziv:
 Bétoine, Épiaire officinale  
Italijanski naziv:
Betonica comune  
Spanski naziv:
 Betónica, Betónicao, Betonica, Betuna, Bretónica, Bretoña, Othondo, Otonbelar, Salima  fina, Salvia, Sasibedarr, Savia
Ruski naziv:
Буквица лекарственная
 
ISTORIJA: Još je Antonius Musa lekar imperatora Avugusta koristio ranilist kao lek. On je njime lecio oko 40 razlicitih bolesti. Zbog toga je ova biljka u tim krajevima Evrope kasnije u farmakopeji prihvacena kao zvanicni lek. U Srednjem Veku sadili su je po crkvama i manastirima, jer se verovalo da štiti od zlih duhova. Zbog toga je u Italiji bila popularna poslovica ,,Prodaj kaput i kupi ranilist''.
 
ETIMOLOGIJA: Ime ranilista dolazi od grcke reci ,,stachys'' = klas, pošto cvetovi ove biljke formiraju prividnu cvast u obliku klasa. Latinski deo imena ,,officinalis" = zvanican (oficinalan) oznacava da je biljka bila tretirana kao medicinski priznat lek još u rimsko doba. Narodni nazivi: gušar, jetrenjak, lekoviti cistac, ranik, ranilist, ranica, ranka, ranjak i ranjenik direktno su izvedeni iz prakticne primene ove biljke u narodnoj medicini.  

OPIS BILJKE: Ranilist je višegodišnja zeljasta biljka, koja naraste 20-60 (100) cm. Ima kos rizom, ponekad dobro odrveneo sa jako razgranatim korencicima. Iz njega izbija prizemna (bazalna) rozeta i uglavnom uspravna stabljika, obrasla sa 2-3 para listova. Stabljika je tupo cetvorouglasta, jednostavna ili pri vrhu razgranata. Ponekad je pri zemlji polegla, ali se od osnove uzdiže i stoji uspravno. Cesto je obrasla proredenim dlacicama, koje su priljubljene uz stabljiku i povijene naniže. Najveci deo listova nalazi se u prizemnoj rozeti. Oni su izduženo-jajasti, u osnovi srcasto useceni, pri vrhu zaobljeni, a duž oboda nazubljeni polukružnim ili trouglastim zubcima. Donji listovi su znatno krupniji od gornjih. Dostižu dužinu 3-12 cm, a širinu 2-5 cm. Sa nalicja su goli ili slabo maljavi i stoje na drškama dugim od 4-12 cm. Listovi stabljike su sitniji, naspramni i imaju kratke drške. Pri vrhu stabljike uocava se par sedecih listova. Pricvetni listici slicni su stablenim, ali su znatno sitniji (do 2 cm.). Iznad njih se razvija gusta kupasta cvast dužine 3-6 cm. Roze-crveni cvetovi velicine 12-14 mm složeni su po desetak u prividne pršljenove. Grupe pršljenova udružuju se u prividnu klasastu cvast. Cašica je cevasto-zvonasta, petoclana, u donjem delu gola, a u gornjem sa neznatno istaknutim nervima. Dostiže dužinu od 10-15 mm, a pri vrhu je prelivena ljubicastom bojom. Krunica je dvousnata, petodelna i dostiže dužinu od 15-17 mm. Gornja usna je udubljena, a donja trodelna, sa znatno širim srednjim režnjem, vidno obrasla dlacicama. Krunicna cev duga je oko 5 mm. Obicno je roze, rede bele boje, dok su usne purpurno-crvene. Prašnika ima 4 i prikriveni su u gornjoj usni. Dva su kraca i posle oprašivanja se povijaju unutra. Antere su žute do ljubicasto-smede. Plodnik nadcvetan. Cveta od jula do septembra. Miris je slab i ne baš prijatan. Ranilist je dobar medonoša. Sa njega se može sakupiti i nešto polena. Plod je gladak, jajast, mrke boje i ne veci od 3 mm. Raspada se na 4 suva, izdužena orašcica. Zbog jestivog usploda, biljka je endozoohorna. Raznose je životinje, koje se hrane njenim semenom. Seme je relativno sitno, pa se može reci da je ranilist i anemohorna biljka, jer se rasejava vetrom.  

STANIŠTE: Ranilist ima vrlo široku ekološku amplitudu. Raste u svetlim, prozracnim brdsko-planinskim šumama, šikarama i šibljacima, na umereno suvim livadama, submediteranskog podrucja, te u vegetaciji vlažnih dolinskih livada. Raste od nizija sve do 2000 m nv. Preferira neutralna, do umereno kisela humusno-peskovita ili ilovasta zemljišta.

RASPROSTRANJENOST: Prirodno raste u: SEVERNOJ AFRICI (Alžir, Maroko i Tunis), ZAPADNOJ AZIJI (Turska), na KAVKAZU (Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija, i deo Rusije), u ZAPADNOM SIBIRU, u SEVERNOJ EVROPI (Engleska, Danska, Irska i Švedska), u SREDNJOJ EVROPI (Austrija, Belgija, Ceška, Slovacka, Nemacka, Madarska, Holandija, Poljska i Švajcarska), u ISTOCNOJ EVROPI (Belorusija, Estonija, Letonija, Litvanija, Rusija i Ukrajina), U JUGOISTOCNOJ EVROPI (Albanija, Bugarska, bivša Jugoslavija, Grcka, Italija i Rumunija) i u JUGOZAPADNOJ EVROPI (Francuska, Portugalija i Španija).

VARIJABILNOST: Rod Stachys ili Betonica obuhvata jednogodišnje i višegodišnje zeljaste biljke, a rede i manje grmove. Sam rod cini oko 300 vrsta rasutih širom sveta, osim u Australiji i Novom Zelandu. Opisan je veliki broj infraspecijskih oblika. Druge Stachys vrste: Stachys recta L., Stachys palustris L. i Stachys silvatica L. imaju manje-više slican sastav i dejstvo, ali se manje upotrebljavaju nego ranilist. Pošto nisu škodljive mogu se koristiti u nedostatku ranilista u iste svrhe.

GAJENJE: Lekoviti preparati izradjeni od biljaka danas su sve brojniji u svetu i sve se vise traze. Lekovito bilje nalazi primenu u medicini, ishrani i kozmetici i postaje predmet interesovanja citavog sveta. Lekovito bilje u Srbiji predstavlja bogatu tradiciju i deo kulture naroda. Srbija zahvaljujuci povoljnoj klimi, zemljistu i nezagadjenoj sredini veoma je pogodna za intenzivno gajenje lekovitog bilja. Proizvodnja lekovitog bilja donosi veci, brzi i laksi profit od vecine drugih poljoprivrednih proizvodnji.  
Pored razradjenih tehnologija gajenja opste poznatih biljki (nana, kamilica, maticnjak) moze ponuditi tehnologije gajenja i rasad do sada nedovoljno poznatih i neplantaziranih biljki, cije gajanje bi donelo vece prihode. Jedna od takvih biljaka je i ranilist. Prema zemljištu on nije mnogo izbirljiv, ali mu odgovaraju dobro drenirana tla. Razmnožava se iz predhodno proizvedenog rasada i deljenjem busenova. Ovaj drugi nacin razmnožavanja koristi se samo kod manjih proizvodnji. Npr. kad se gaji po parkovima i vrtovima, kao lepa ukrasna bilka. Rasad se iznosi na otvoreno u prolece, a cveta druge godine od rasadivanja. Posle toga cveta redovno svake godine. Sadi se na rastojanju 40x25 cm. Mere gajenja su navodnjavanje, plevljenje i meduredna obrada. Sa 1 ha se dobija 600-700 kg suve droge. Posle 4-5 godina vade se svi koreni i vrši se zamena kulture.
 
SADRŽI: tanine, diterpenske laktone, iridoide (harpagid), betamin, gorke materije, holin, saponizide, saponin, alkaloide stahidrinskog tipa (stahidrin, turicin, betain i betonicin), antocijane, flavonide, etarsko ulje, smolu, vitamin C i K, mineralne soli (kalijum) i dr.

KORISTI SE:
                   nadzemni deo biljke u cvetu (Betonicae herba - HAB1. )
Bere se: Prikuplja se na pocetku cvetanja, odmah po otvaranju prvih cvetova. Bere se po suvom i toplom vremenu, posle punog meseca, tako što se odseca gornja polovina biljke sa cvetovima. Pre sušenja se odbace požutele i oštedene jedinke. Suši se u tankom sloju, u hladu na promaji ili u sušarama na temperaturi od 40-50 °C. 
Odnos sirove i osušene droge je 4:1. Osušen ranilist cuva se u dobro zatvorenim pakovanjima, zašticen od vlage i svetlosti. Rok trajanja 2 godine. 
Opis droge: Osušena droga ima opor, naljut i pomalo neprijatan ukus i skoro da nema miris. Osušeni nadzemni deo biljke može da sadrži do 5 % pepela i do 3 % delova sa promenjenom bojom. 
                  koren (Betonicae radix)
Bere se: Koreni ranilista vadi se u oktobru. Opere se, osuši i potom suši na suncu ili u sušari. Odnos sirove i suve droge je 5:1. Ppakuje se u jutane ili papirne vrece i cuva do 2 godine.. 
Opis droge: Osušen koren može da sadrži do 12 % vlage, do 4 % delova sa promenjenom bojom i do 1,5 % mineralnih primesa.

NACIN UPOTREBE: Ranilist se koristi kao monokomponentni caj, a ulazi i u sastav cajnih mešavina i drugih pripravaka. Zbog velike kolicine tanina nalazi primenu u brojnim zapadno-evropskim farmakopejama. On ulazi u sastav ,,Švajcarskog caja'' (Species vulnerariae), od koga se spravljaju medikamenti za lecenje rana. Narod koristi ranilist i za bojenje vune. Dobija se fina sivo-maslinasta boja. Zbog gorkih i taninskih materija koje sadrži ranilist se može upotrebiti za štavljenje kože. Od odrvenjenog rizoma su nekad u ruskim štamparijama pravili laka svetla slova nazvana ,,litera''. Otuda potice i ruski naziv ,,Буквица''

FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA: 
- adstrigens- sredstvo za površinsko sakupljanje tkiva, cime smiruje upale sluzokože i kože
- antidijaroik - sredstvo protiv proliva 
- vulnerar - sredstvo koje zaceljuje rane
- stomahik - sredstvo za poboljšanje varenja hrane
- ekspektorans - sredstvo za olakšano iskašljavanje i izbacivanje patološkog bronhijalnog sekreta
- tonik- sredstvo za oporavak oslabljenog organizma
- febrifug- sredstvo koje pomaže kod groznicavih stanja
- emetik- sredstvo za izazivanje povracanja

NARODNA MEDICINA:  
Upotrebljava se: 
- za lecenje rana, posekotina, uboja, opekotina, upaljene sluzokože, upale desni, proliva, neredovnih menstruacija upale bubrega, urogenitalnog trakta i slicnih bolesti. 
- za popravljane apetita i bolje varenje, jer suzbija preveliku kiselost u želucu i razne tegobe u žucnoj kesi (caj)
- za smanjenje neprijatnog zadaha iz usne duplje (caj)
- za suzbijanje raznih tegoba u organima za disanje (bronhitis, astma i kašalj) (caj 3-4 puta dnevno)
- protiv groznice 
- za regeneraciju oštecene jetre, posle žutice i drugih bolesti (caj)
- za lecenje zmijskog ujeda (sok iz svežeg lista nacediti direktno na ugriz, a preko toga staviti oblogu, kao preventivu do odlaska lekaru) 
- u lecenju bolesti centralnog i perifernog nervnog sistema (migrena, neuralgija, glavobolja, vrtoglavica, epilepsija i neurastenija)(caj od cvetova ranilista)
- kod reumatizma, gihta i podagre (obloga)
- kod arterioskleroze (caj)
- kod raka (cela biljka ili caj od korena)
- kod povracanja i trovanja (koren)
- kod znojenja nogu (kupka u vodi od 38 °C.)

OBLIK UPOTREBE:
Ranilist u žumancetu: Dobro iseckati 4-5 g. svežeg lista ranilista, pa ga umutiti sa žumancetom kokošjeg jajeta. Može se dodati i šecer. Uzimati posle napada groznice.
Caj od ranilista: 2 cajne kašicice osušene i usitnjene droge preliti sa 400 ml vrele vode, ostaviti u poklopljenom sudu 1 sat i procediti. U toku dana uzeti 3 puta po 1 kafenu šolju, pre jela. 
Lekovito vino: 100 g svežih listova prelije se sa 1 litrom vina. Kroz 8 dana se procedi. Služi za ispiranje starih rana, koje sporo zarastaju, kao i gnojnih rana. Ovim pripravkom mogu se leciti i otvorene rane na venama, zajedno sa nevenovom mašcu.
Rakija od ranilista: Dobro ocišcene i oprane sveže listove ranilista ostaviti da odstoje i malo se osuše. Potom ih sitno naseckati i njima napuniti bocu sa širokim grlom. U nju naliti jaku rakiju i ostaviti da odstoji 2 sedmice. Povremeno promuckati. Kasnije profiltrirati i koristiti kao dezinfekciono sredstvo. 
Melem od ranilista: 20 ml svežeg soka ranilista pomešati sa 100 g vazelina. Koristi se za lecenje otvorenih i gnojnih rana. 

PREPARATI: Florgosan,7N, Tonorob, Tartephedreel (svi Nemacka) 

TOKSICNOST: Ako se koren ranilista uzima u kolicinama vecim od 1,5 g. javlja se nagon na povracanje. Kod branja i upotrebe potrebno je voditi racuna, da ne dode do zamene sa Stachys germanica L. Iako sadrži alkaloide ranilist uzet u terapeutskim dozama nece izazvati štetne posledice.   


-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: BUCA
Datum slanja poruke: 12.Jun.2009 u 11:35

SA VELIKIM ZADOVOLJSTVOM CITAM SVE ŠTO NAPIŠE NAŠ KABE SENIOR....VRSTAN INTELEKTUALAC, VELIKI STRUCNJAK U OBLASTI KOJOM SE BAVI I VRHUNSKI SPORTISTA...TEKSTOVE KOJE ON PIŠE U VEZI FLORE NAŠEG KRAJA SE SA LAKOCOM CITAJU, VEOMA SU PITKI I RAZUMLJIVI ZA SAVAKOGA...MISLIM DA BI GA POŽELEO SVAKI CASOPIS U SRBIJI....DRAGI KABE, MOJ PRIJATELJU IZ MLADIH DANA I SA KOŠARKAŠKOG I DRUGIH POLJA, SKIDAM KAPU PRED TVOJIM OGROMNIM ZNANJEM..

BONI


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 12.Jun.2009 u 22:53

Hvala Boni, nadam se da ce moji radovi pomoci ljubiteljima prirode da shvate kakve sve bozanske darove nudi nas zavicaj. Pored svezeg vazduha sto se u vecernjim casovima iz okolnih suma spusta u Predejane, hladne i pitke izvorske vode, raznovrsnih pecuraka, sumskih plodova, ribe iz Morave i divljih zivotinja koje naseljavaju obliznje planine, tu je fenomenalna flora koja pleni svojom raznolikoscu. Sve pocine u aprilu kad izbehare sljive i ostalo voce, nastavlja se u maju kad procvetaju jorgovani, zanosno je krajem maja kad zamirise bagrem, ali kulminira u junu kad procvetaju lipe. Cela varos opojno mirise, a posebna idila nastaje uvece, kad se sve smiri i slavuji zapocnu svoju pesmu. Bezbroj puta mi se desilo, da  iz sveg srca pozelim, da to nadahnuce prenesem na neke druge ljude, kako bi i oni osetili car predejanskog leta. Naso sam odusak u tome da pisem o flori ovog kraja, o lokalnom jeziku, o terapeutskoj moci tih biljaka i o njihovoj prakticnoj primeni. Nadam se da na taj nacin pomazem Predejanu da ocuva tradiciju, prepoznatljive vazdusne banje i atraktivne turisticke distinacije.              

                                                                                                       Pozdrav tvoj drug Kabe!



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Slavica
Datum slanja poruke: 05.Jul.2009 u 19:43
Svima je nama poznato da Predejane sa svojom okolinom predstavlja zdravu ekoloski cistu sredinu, sa obiljem lekovitih biljaka.Medjutim, nije mi jasno zasto Predejancani nisu ponudili to bogatstvo drugima. Dakle, u Predejanu se ne moze kupiti nijedan gram lekovitog bilja koje je ubrano u selima oko Predejana.Putniku prolazniku niko nije ponudio domaci sir, domacu rakiju, slatko od divlje jagode , sok od kupine ili sok od borovnice, ili domaci med, da ne nabrajam dalje. Jednostavno, imam osecaj da Predejancani zive od onoga sto im drugi donose u sredinu umesto da oni sami ponude ono sto se na drugim mestima ne moze naci.A dobro znam da svako domacinstvo obiluje svim tim proizvodima, i da su predejanske domacice savrsene u spremanju zimnice.Bilo bi korisno za sve, kad bi neko krenuo sa malim osmisljenim prostorom pored Motela, i ponudio sve ovo sto sam gore navela.
Pozdrav.

-------------
Slavica


Poruka od: Race
Datum slanja poruke: 21.Avg.2009 u 06:08
Pitanje za naseg Kabeta. Dali znas koja je ovo biljka?




Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 23.Avg.2009 u 21:56

Pozdrav za g-dina Raceta i njegovu porodicu!

Race izvini sto kasnim sa odgovorom, ali se nadam da ces me razumeti, jer u avgustu koristim godisnji odmor. Nadam se da ste ti i Milos imali miran let, iako je bilo mnogo presedanja, te da ste potpuno zdravi stigli u Australiju, i vec se adaptirali na redovan nacin zivota. Vidim da si vec, prelistao fotke i sa svojom porodicom i prijateljima, podelio radost i ushicenje koje donosi boravak u zavicaju. Sto se billke sa slike tice, ona se zove ,,VIRAK"  (Alchemilla vulgaris L.) i ja sam o njoj pisao u mom prvom nastupu na forumu. (vidi pocetak ove teme). Nadam se da ce i ostali forumasi, koji su sa godisnjeg odmora poneli uspomene, prelistati fotografije i postaviti pitanja vezana za njima nepoznate biljke. Pokusacu da podrobno odgovorim na sva pitanja, cim iskoristim godisnji odmor. Hvala na kontaktu. 

Pozdrav Kabe !!!



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Race
Datum slanja poruke: 27.Avg.2009 u 12:58
Izvini Kabe sto sam "zalutao" i nisam prepoznao da je ovo VIRAK. Nesto mi nije licilo na ono iz tvog prvog obracanja. Ali nemoj da mi zameris, ja sam ipak laik sto se tice poznavanja biljaka i lekovitog bilja. Samo se ti odmaraj, i "ne se sekiraj za nista". Sto se tice mog putovanja, LETOVI  su bili dosta mirni ali veoma dugi. Imali smo priliku da, preko Becha,  svratimo do Pekinga i Shangaja, a posle jos 13 sata, pa Melburn. Sve u svemu, putovali smo, od Predejana do Melburna 36 sati. Pozdrav,Kabe tebi i tvojoj porodici, kao i svim Predejancanima.


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 29.Sep.2009 u 20:05
Postovani forumasi !
S' obzirom da je ova tema odavno napustena, pokusacu da je osvezim jednom do skora malo poznatom biljkom, koja je ovih dana u trendu. Preciznije receno ona u isto vreme donosi bolest i lek. U ovom periodu godine zadaje velike muke jednom delu ljudi. Pruzam Vam priliku da saznate nesto vise o njoj. 
  AMBROSIA ARTEMISIIFOLIA L.
Sinonimi:
Ambrosia absynthyfolia Michx.; Ambrosia glandulosa Scheele; Ambrosia elata Salisb.; Ambrosia elatior L.; Ambrosia longistyllis Nutt.; Ambrosia media Rydb.; Ambrosia monophylla (Walter) Rydberg.; Ambrosia paniculata Michx.; Iva monophylla Walter 

Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije
Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke
Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list
Nadodeljak- Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice
Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice
Klasa- Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke
Potklasa-Podrazred (Subclassis): Metachlamydae (Gamopetalae, Asteridae) - Biljke sa sraslim krunicnim listicima
Nadred (Super ordo): Asteranae
Red (Ordo): Asterales
Familija-Porodica (Familia): Compositae (Asteraceae) - Glavocika
Podfamilija-Potporodica (Subfamilia): Asteroideae
Pleme (Tribus): Heliantheae
Potpleme (Subtribus): Ambrosiinae
 
 AMBROZIJA
  amerikanka, kratka ambrozija, Krausova trava, obicni limundžik, opaš, parložna trava, partizanka, pelenasta ambrozija, pelinolisni limundžik, fazanuša,  
 
Nemacki naziv:
Ambrosie, Aufrechtes Traubenkraut, Beifußblättrige Traubenkraut, Römischer Wermut, Wilder Hanf 
Engleski naziv:
American wormwood, Annual ragweed, Common ragweed, Roman ragweed, Short ragweed 
Francuski naziv:
Ambroisie, Ambroisie annuelle 
Italijanski naziv:
 Ambrosia con foglie di Artemisia 
Spanski naziv:
 Ambrosia de hojas de ajenjo
Ruski naziv:
 Амброзия полынолистная  

UVOD: 
U botanici ne postoji biljka koja bi bila samo korisna ili samo štetna. Izuzetak je primer ambrozije koja je medijskim kampanjama jednostrano predstavljena kao nevidena pošast! O njenoj lekovitosti se malo zna.Umesto toga, smatram za shodno preporuciti poštovanim citaocima ovih redova, da obrate pomniju pažnju na ovu lepu i korisnu biljku te da je upoznaju bez predrasuda - posebno zato jer je sigurno neotrovna!!!  
ISTORIJA: 
Ambrozija je najpoznatija i najopasnija alergena biljka na svetu. Polen ambrozije izaziva alergiju kod 10% ljudi (u Americi cak 20% stanovništva ima problem sa sinusima i propratnim neugodnostima). Ona je uzrocnik 50-60% svih polenskih alergija. Ambrozija nije evropska biljka. Krajem 19. veka (tacnije 1863.g.) uvezena je iz Amerike na nekom od prekookeanskih brodova (kao primesa u semenu crvene deteline) i od tada se nezadrživo širi Evropom. Ambrozija je invazivna korovska biljka. Strucnjaci kažu da se brzina širenja krece od 6 - 20 km godišnje. Trenutno je ima više u Evropi nego u Americi. Smatra se da je na Balkan stigla 1941. godine. Jedan od puteva ulaska ambrozije iz Amerike bila je luka Rijeka. Ambrozija je prvi put je u Srbiji primecena u Sremskim Karlovcima 1953. godine. Od 2006. godine pa nadalje posebno se vodi racuna, te se prate i nadgledaju površine pod ovom biljkom.  
ETIMOLOGIJA:
Ime ambrozije potice od grcke reci ,,ambrotos" = besmrtan ili neuništiv, što se odnosi na to da ju je teško uništiti kao vrstu
OPIS BILJKE: 
Ambrozija je jednogodišnja biljka, koja naraste od 20 cm do 2 m (uobicajeno oko 70 cm). Ima žilicast koren koji duboko zalazi u tlo. Stablo joj je uspravno, razgranato, posuto grubim dlacicama, a na preseku može biti cetvrtastog ili okruglastog oblika. Listovi u donjem delu stabla su naspramni, a u gornjem delu naizmenicni perasto deljeni. Narastu od 4-15 cm. Donji listovi su tamnozeleni i dlakavi sa gornje strane, a bledi i više dlakavi s donje strane. Po obodu su trepavicavi. Lisna ploca je perasto deljena, s dva para širokih jajasto-lancetastih delova i krupnijim vršnim delom. Lisne drške su dlakave, po dužini skoro jednake sa lisnom plocom. Srednji listovi su gusto dlakavi, useceni, sa dva ovalna nazubljena (do perasto razdeljena) bocna segmenta i krupnijim trodelnim, objajastim dlakavim vršnim segmentom. Peti i šesti list su perasto useceni i dlakavi kao prethodni listovi. Sitni, žuckasti cvetovi grupisani u duge, jednopolne, glavicaste cvasti i smeštene na vrhovima stabla ili grana. Muške glavice su na kratkim drškama, visece, poluloptaste, široke 4-5 mm, grupisane u složene, terminalne, klasaste cvasti. Muških cvetova u glavici u proseku ima 10-15 i bledožute su boje. Ženski su niže postavljeni u lisnim pazuhama. Ispod muških glavica, u pazuhu gornjih listova, razvijaju se ženske cvasti u kojima je po jedan ženski cvet. Brakteje involukruma ženskih cvasti ostaje na plodu u obliku kljuna. Zbog ovakvog rasporeda cvetova smanjena je mogucnost oplodavanja vetrom te muški cvetovi proizvode enormnu kolicinu polena. Jedna biljka je sposobna, tokom sezone, proizvesti preko milijarde zrna polena U našim klimatskim uslovima nice u drugoj polovini aprila pri temperaturi vazduha od 20-22 ˚C, a cveta od sredine jula pa sve do prvih jesenjih mrazeva. Zrnce polena izgleda kao kugla sa brojnim šiljcima poput glave buzdovana. Ima dobre aerodinamicke osobine i može da se raznese na rastojanje i do 300 kilometara. Kolicina polena povecava se tokom kišnog proleca i toplog leta, a smanjuje se ako je kišovito. Najveca produkcija polena je u avgustu i septembru. Plod je roška (ahenija), obavijena ocvrslim involukrumom.Dimenzije ploda su 2,5-3,2 x 1-1,7 x 1,5-2 mm. Po zreloj biljci se obrazuje od 500-3.000 semenki, sa životnim vekom do 40 godina u nepovoljnim uslovima okoline, cak i uslove smrzavanja.Dimenzije semena su 1,5-2,5 x o,7-1,5 x 1-1,7 mm. Ambrozija je termofilna biljka i biljka kratkog dana. Voli toplotu i relativno dobro je otporna na sušu. Vegetacioni period traje od 150-170 dana. Na pocetku vegetacije ambrozija raste sporo. Od nicanja do butonizacije protekne 100-120 dana, a od butonizacije do sazrevanja semena 40-50 dana. Jak je kompetitor i zna se javiti masovno. Razmnožava se tako što vetar raznosi seme, ili se ono umešano u tlu lepi za tockove vozila i prenosi na velika rastojanja. Semena ambrozije su plutajuca, pa se mogu rasprostirati tekucim i kišnim vodama. Ambrozija ima veliku vitalnost pa se s lakocom obnavljai posle 4-5 kresanja. Ako se ne pokosi niže od 5 cm izrasta ponovo u roku od 20 dana.  
STANIŠTE:
Ambrozija je tipican korov nezaraslih, golih staništa. Preferira peskovita, vrlo plodna i blago alkalna zemljišta. Naseljava staništa do 800 m nv., retko i više. Cesto se javlja kao pionirska vrsta na zapuštenim ruderalnim zemljištima, po dvorištima, izmedu redova na njivama, kraj puteva, jarkova i nasipa. Kao korov ulazi u strna žita, u okopavine, vocnjake, vinograde, bašte i time sprecava razvoj drugih biljaka. Njeno brzo širenje u Jugoistocnoj Evropi dovodi se u vezu sa nestankom velikih poljoprivrednih zadruga, nakon cega je zemlja ostala neobradena i slobodna za njeno širenje. Eliminisanjem otvorenih, golih površina ambroziji se sužava prostor za širenje.  
RASPROSTRANJENOST:
Ambrozija se širi po celom svetu, ali potencijalna podrucja za njeno spontano šitenje nalaze se u opsegu od 50-55 ° severne geografske širine. Granice prostiranja se stalno menjaju zavisno od uvoza semena ambrozije u novim regionima i mogucnosti za njenu aklimatizaciju. 
Autohtono raste u SEVERNOJ AMERICI:
Istocna Kanada - Novi Brunsvik, Njufaundlend, Nova Škotska, Ontario, Kvebek i Island princa Eduarda
Zapadna Kanada - Alberta, Britanska Kolumbija i Manitoba
Severoistocna SAD - Konektikat, Indijana, Mejn, Masacusec, Micigen, Nju Hempšir, Nju Džersi, Njujork, Ohajo, Pensilvanija, Rod Ajlend, Vermont i Zapadna Virdzinija.
Centralne SAD - Ilinois, Ajova, Kanzas, Minesota, Misuri, Nebraska, Severna i Južna Dakota, Oklahoma, Viskonsin i Teksas
Jugoistocne SAD - Alabama, Arkanzas, Delaver, Distrikt, Kolumbija, Florida, Kentaki, Luizijana, Merilend, Misisipi, Severna i Južna Karolina, Tenesi i Virdžinija
Naturalizovana je, te danas raste u Francuskoj, Švedskoj, Švajcarskoj, Belgiji, Nemackoj, Madarskoj, Poljskoj, bivšoj Jugoslaviji, Sredozemlju, Iranu, Japanu, Kini, Australiji, Južnoj Americi, Africi, Evropskom delu Rusije, Kavkazu i Kazakstanu. Kultivira se u Brazilu.
VARIJABILNOST: 
U rodu Ambrosia ima oko 30 vrsta. To su jednogodišnje, višegodišnje, a rede i polugrmovi. U Evropi se danas može naci oko 20- tak vrsta ambrozije, a najrasprostranjenija je kratka ambrozija (Ambrosia artemisiifolia). Poznata su dva varijeteta ove vrste: Ambrosia artemisiifolia var. elatior (Linnaeus) Descourtilz, Ambrosia artemisiifolia L. var. diversifolia Piper i Ambrosia artemisiifolia var. paniculata (Michaux) Slicno lekovito dejstvo ima i Ambrosia trifida.  
SADRŽI: belancevine, seskviterpenske laktone (paulitin i isopaulitin), etarsko ulje (germakrin D, limonen, alfa-pinen i mircin)
SUZBIJANJE: 
Ambrozija kao korovska biljka izaziva isušivanje zemljišta, jer pomocu dobro razvijenog korena crpe iz zemlje dosta vode i mineralnih materija. Na taj nacin ona direktno utice i na smanjenje prinosa kod vecine poljoprivrednih kultura. U prirodi je niko ne koristi za ishranu, jer je blago gorkog ukusa. Prilikom košenja leguminoza i veštackih trava njeno ucešce u otkosu znatno smanjuje kvalitet sena. Zbog svega predhodno navedenog, treba znatno poraditi na njenom suzbijanju Pre svega mora se karantinski zaštititi uvoz zaraženog semena. i sistematski pregledati poljoprivredno zemljište. Moraju se primeniti sve agrotehnicke, hemijske i biološke mere zaštite, kako bi se smanjio prostor za njen razvoj i širenje. Naucnici u novije vreme rade na otkrivanju njenih prirodnih neprijatelja, kako bi prirodnim putem sprecili njen invazivni razvoj. Ukljucivanje ambrozijinog listojeda (Lygogramma suturalis) i sovice (Tarachidia candefacta), kao i primena biopreparata koji sadrži fitopatogeni ambrozin u podsticanju gljivice bele rde da uništava ambroziju, postignuti su znacajni rezultati u biološkoj borbi. Osim što je štetna kada raste medu usevima, mnogo je veca šteta što se smatra da je oko 10 posto stanovništva alergicno na njen polenov prah. Svaka biljka proizvede oko sto miliona zrna polena svake godine, a vec 20 do 30 u kubnom metru vazduha može izazvati alergijsku reakciju i simptome rinitisa. U pojedinim predelima pri cvetanju ambrozije cak i 90 posto ljudi pokazuje alergijske reakcije. 
Kod osetljivih osoba, ona može da izazove promene na koži (poput koprivnjace), koje se teško i dugotrajno lece. Najvece koncentracije polena su u ranim jutarnjim satima i prepodne, a smanjuju se posle kiše. Da bi se kolicina polena svela na normalu, u gradskim i seoskim sredinama treba ambroziju suzbijati mehanicki (košenjem, kopanjem i cupanjem). Dva vremenski tacno tempirana košenja, mogu svesti kolicinu polena ambrozije u vazduhu ispod praga alergije.

KORISTI SE:
  List ambrozije (Ambrosii folium)  
Proizvodnja: Sveže lišce ambrozije bere se po suvom i lepom vremenu, a zatim suši u senci na promajnom mestu.
Opis droge: Dobro osušen list zadržava prirodnu boju, prijatnog je mirisa i blago gorkog ukusa  
  Etarsko ulje (Ambrosii aetheroleum)  
Proizvodnja: Destilacijom pomocu vodene pare osušene ambrozije u cvetu (Ambrosii herba) 
Prinos etarskog ulja iz vazdušno suve herbe bez korena je 0,18%.
Opis droge: Etarsko ulje ambrozije je tecnost zelenkaste boje, srednje izraženog, blagog i prijatnog mirisa. 
FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA:  
- adstrigens - sredstvo za površinsko sakupljanje tkiva, koje smiruje upalu sluzokože i kože
- stimulans - sredstvo koje pojacava funkciju nekog organa
- tonik - sredstvo za jacanje i oporavak organizma
- hemostatik - sredstvo za zaustavljanje krvarenja
- antiinflamator - sredstvo protiv upala  
- antipiretik - sredstvo za snižavanje povišene telesne temperature
NARODNA MEDICINA:  
- Protiv ujeda insekata (utrljati svež list) 
- Protiv kožnih oboljenja (utrljati svež list)  
- Protiv menstrualnih bolova i belog pranja (caj od lista i korena za ispiranje materice) 
- Protiv krvarenja površinskih rana kože i sluzokože nosa (kao prašak i caj)
- Za jacanje funkcije bubrega, održavanje tonusa želuca i polagano uravnoteženje cirkulacije krvi (jaci 
  caj/dekokt)
- Za lecenje zlocudnih cireva na koži (kaša spravljena od lista, jer sprecava truljenje obolelog tkiva)
- Kod hemoroidalnih tumora i cireva (ekstrakt lišca)
- Protiv senske groznice, crvenila beonjaca, obilnog suzenja i nesnošljivog svraba ocnih kapaka 
  (upotreba svežeg lista)
- Protiv glavobolje, krvarenja iz nosa, više oblika proliva, posebno u letnjim mesecima, kao i dizenterije
- Blagotvorno deluje na ceo respiratorni trakt (caj od lista sprecava teško disanje, iritaciju traheja i
  bronhija, koji mogu izazvati napad astme).
UPOTREBA:  
Ulazi u sastav raznih cajnih mešavina (gde dozu direktno odreduje receptura)
Konzumiranje po jednog svežeg lista dnevno preporucuje se kao sredstvo za poboljšanje opšteg stanja organizma.  
Spravljanje caja: Jedna supena kašika provenulog, iseckanog, lista ili usitnjenog polusuvog korena ekstrahovanih u 200 ml vode zagrejane na 60ºC u trajanju od 3 minuta.
Spravljanje infuza: Macerirati jednu pregršt suve ambrozije i jedan gram dumbira 1/2 l vrele vode. Uzima se jedna ili dve caše svaka 2, 3 ili 4 sata za poboljšanje cišcenja organizma znojenjem.  
PREPARATI:
Preparati proizvedeni iz polena ambrozije (ekstrakti i tablete) lece polensku groznicu. 
TOKSICNOST:
U polenu ambrozije je konstatovano 52 jedinjenja koja su alergogena od kojih su 6 posebno opasni Polen ambrozije izgleda kao kugla sa šiljcima, odnosno ima male kukice kojima se zakaci za sluzokožu gornjih disajnih organa i tako stvara velike alergijske probleme: kijanje (i više od deset puta uzastopno), svrab u nosu, curenje iz nosa, pecenje u ocima, suzenje ociju i konjunktivitis, otok ocnih kapaka, kašalj, otežano disanje sa osecanjem nedostatka vazduha. Osim respiratornih tegoba dešavaju se i promene na koži u vidu crvenih pecata i svraba, a mogu da nastanu i komplikacije na organima za varenje, pracene povracanjem, grcevima i dijarejom, narocito ako postoje unakrsne reakcije sa hranom koja potencira njenu alergogenost i dovodi do pogoršanja akutnog stanja. To su lubenice, dinje, tikvice, krastavci, banane, kesten, paradajz, zelena salata, a rede pirinac i kukuruz. Sve cešce se u svetu beleže smrtni slucajevi izazvani preteranom alergijskom reakcijom na ambroziju.
PREVENTIVA: 
Da bi se zaštitili od direktnog dejstva ambrozije, treba poštovati sledeca pravila:
- Ne izlaziti iz kuce od 5 sati ujutro sve do 10 sati prepodne, jer je tada najviše polena u vazduhu 
- Držati zatvorene prozore od stana ili automobila, da bi se sprecilo ulaženje polena 
- Ako je vetrovito ostati u kuci, jer se sicušne cestice polena lako prenose vetrom  
- Tuširati se i prati kosu svako vece (tako se spira polen sa tela i kose), ali i redovno prati ruke 
- Cesto se presvlaciti (na taj nacin se sa odece odstranjuje polen)
- Ne sušiti veš u dvošištu i na terasi, kako bi sprecili da se polen taloži po mokrom vešu 
- Redovno usisavati stan i prati podove (usisavanjem i pranjem skuplja se i uklanja polen) 
- Kod rada u bašti staviti masku na usta i nos 
- Sportskim aktivnostima u prirodi baviti se posle kiše,u kasno poslepodne ili predvece, kada je 
  koncentracija polena najmanja  
- Izbegavati pušenje, sprejeve protiv insekata i slicne iritante, jer pojacavaju simptome alergije. 
- Koristiti godišnji odmor kada u mestu življenja ima najviše polena.  
- I pored primenjenih svih preventivnih mera ako je alergija uporna treba se obratiti lekaru, koji ce
  propisati antialergijske lekove (antihistaminike).
UNIŠTAVANJE: 
Okolne države organizovano su prišle rešavanju problema zvanom - ambrozija. U mnogim od njih preduzimaju se ozbiljne mere suzbijanja ambrozije. U Evropi su takve kampanje pocele pre nekoliko decenija. Organizovane su trke za decu. Dete koje ubere najviše ambrozije dobija nagradu. Štampani su i posteri sa slikom biljke i objašnjenjima zašto je biljka opasna i zašto je treba išcupati zajedno s korenjem. Nakon sumiranja finansijskih gubitaka zbog bolovanja zaposlenih u privredi, došlo se do zakljucka da se ambrozija na našem prostoru mnogo proširila. Zbog toga je Vlada Srbije 2006.g. Uredbom obavezala sve vlasnike i korisnike poljoprivrednog, gradevinskog, šumskog i drugog zemljišta da sprovedu suzbijanje i uništavanje ambrozije. Brojni su nacini kojima se ljudi bore protiv ovog korova. Najjednostavniji nacin je fizicko uklanjanje. Cela biljka sa korenom išcupa se iz zemlje. Pri tome treba nositi rukavice da se koža na rukama ne ošteti, jer je stabljika prepuna grubih dlacica. U slucaju kada je ima na vecim površinama preporucuje se košenje i to pre cvetanja, ili tretiranje odredenim pesticidima.




-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Slavoljub Ljubenovic
Datum slanja poruke: 29.Sep.2009 u 20:58
Cao Kabe da li mozes da mi napises nesto vise o biljci koja se zove TROSKOT ili SOLOMONOV PECAT.Hvala unapred.

-------------
CALE


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 01.Okt.2009 u 00:17
Poštovani Cale !
Ti baš znaš da postavljaš teška pitanja. Pitaš me za jednu biljku, a ja moram da ti ponudim 4 (cetiri) odgovora. Verovatno si u kontaktu sa poznanicima iz bivših YU republika došao do saznanja o njenoj lekovitosti, pa ti nudim veci broj biljaka koje u narodnim nazivima nose slicna imena, kako bi se odlucio za pravu. Ako i pored svega što je izloženone možeš da zakljuciš koja je, opiši mi bolesti koje bi po tvom saznanju trebala da leci, pa cu ja vec videti na šta ciljaš i u narednim danima dobiceš kompletnu obradu. 
                                                                                                   Pozdrav Kabe !
POLYGONUM AVICULARE L.
S i n o n i m i: 
  Polygonum aequale Lindm.; Polygonum agreste Sumner; Polygonum aphyllum Krock.; Polygonum araraticum Kom.; Polygonum arenastrum Boreau ; Polygonum berteroi Phil.; Polygonum boreale (Lange) Small; Polygonum buxiforme Small; Polygonum calcatum Lindm.; Polygonum centinodium Lam.; Polygonum erectum Roth ; Polygonum heterophyllum Lindm.; Polygonum littorale auct.; Polygonum monspeliense Pers.; Polygonum neglectum Besser; Polygonum retinerve Vorosch.; Polygonum striatum K.Koch; Polygonum uruguense H.Gross 
 
Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - Jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije 
Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke
Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list
Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice
Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice
Klasa-Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke
Potklasa-Podrazred (Subclassis): Archichlamideae (Horypetalae; Caryophyllidae) - Biljke sa slobodnim krunicnim listicima
Nadred (Super ordo): Polygonanae 
Red (Ordo): Polygonales
Familija-Porodica (Familia): Polygonaceae  
Podfamilija-Potporodica (Subfamilia): Polygonoideae

TROSKOT  
 adreselj, vrežera, gusomaca crljena, divlji slak, dusomaca, dvornik, dvornicina, živinska trava, zelje rusno, kamenicac, kozjavka, kokošara, kokošica, krmeca trava, krupnik, krupnic, mala travica, moljavka, oputina, oputna, pasja trava, podvorka, podvornica, poputina, pridvornica, pticja trava, pticji dvornik, puzavica, putina, puckavica, rdesalj, svinjara, skrižan, skrižanj, slak, Solomonov pecat uglasti, treskovac, troska, troskavica, troskovac, troskotac, truskavac  
   
Nemacki naziv:
Vogelknöterich
Engleski naziv:
 Common knotgrass, Knotgrass, Prostrate knotweed, Wireweed
Francuski naziv:
Herbe a cochon, Renouée des oiseaux, Trainasse 
Italijanski naziv:
Centinoda, Correggiola, Poligono comune, Poligono gegli uccelli 
Spanski naziv:
  Chilillo, Cien nudos, Correas, Corredora, Estiravella, Hierba de las calanturas, Hierba del pollo, Lengua de pajaro, Milnodia, Oreja de raton, Pasto del pollo, Pico de gorrrion, Sangrina, Sanguinaria
Ruski naziv:
 Горец птичий, Птичья гречиха, Спорыш

POLYGONUM PERSICARIA L.
S i n o n i m i: 
Persicaria maculata (Raf.) Fourr.; Persicaria maculosa Gray ; Persicaria mitis Delarbre ; Persicaria mitis Gilib.; Persicaria rivularis Opiz ; Persicaria ruderalis C. Reed ; Persicaria vulgaris Webb. et Moq.; Polygonum biforme Wahlenb.; Polygonum maculatum Raf.; Polygonum ruderale Salisb.  

Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - Jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije 
Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke
Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list
Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice
Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice
Klasa-Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke
Potklasa-Podrazred (Subclassis): Archichlamideae (Horypetalae; Caryophyllidae) - Biljke sa slobodnim krunicnim listicima
Nadred (Super ordo): Polygonanae 
Red (Ordo): Polygonales
Familija-Porodica (Familia): Polygonaceae  
Podfamilija-Potporodica (Subfamilia): Polygonoideae
MALI LISAC
   
 
briskova trava, veliki dvornik, vodena paprika, vodeni biber, vrbica vela, dvornik paskvinac, dresan, dresen, zamrljata, zamrljavka, ljutaca, obicni dvornik, pjegasti dvornik, prašcica vodena, prpr vodeni, rdesen, Solomonov pecat  

Nemacki naziv:
Floh-Knöterich  
Engleski naziv:
 Redshank, Ladysthumb, Persicaria, Red-leg
Francuski naziv:
Renouée persicaire 
Italijanski naziv:
Persicaria, Poligono persicaria 
Spanski naziv:
Duraznillo comun, Persicaria manchada, Poligono pejiguera, Presseguera 
Ruski naziv:
Блошная трава, Горец почечуйный, Почечуйная трава, Tрава геморроидальная


POLYGONATUM ODORATUM (Mill.) Druce.
S i n o n i m i: 
Convalaria odorata Mill.; Convalaria polygonatum L.; Polygonatum officinale All.

Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - Jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije 
Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke
Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list
Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice
Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice
Klasa-Razred (Classis): Liliopsida ili Monocotyledones - Monokotile biljke
Potklasa-Podrazred (Subclassis): Liliidae - Biljke sa slobodnim krunicnim listicima
Nadred (Super ordo): Lilianae
Red (Ordo): Asparagales
Familija-Porodica (Familia): Asparagaceae (Ruscaceae; Convallariaceae; Liliaceae)
 
SOLOMONOV PECAT MIRISNI
divlji durdevak, zalz, zglobaca, koskana trava, pokosnica, salamunov pecat, salomunov pecat  
Nemacki naziv:
 Echtes Salomonssiegel, Wohlriechende Weisswurz 
Engleski naziv:
Angular Solomon's seal, Sweet-scented Solomon's-seal  
Francuski naziv:
 Sceau de Salomon odorant, Sceau de Salomon officinal
Italijanski naziv:
Sigillo di Salomone comune 
Spanski naziv:
Segell de Salomó, Sello de Salomón  
Ruski naziv:
Купена душистая, Купена лекарственная 

POLYGONATUM MULTIFLORUM (L.)All.  
S i n o n i m i: 
 
Convalaria latifolia Lam. non Jacq.; Convallaria multiflora L. 
Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - Jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije 
Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke
Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list
Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice
Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice
Klasa-Razred (Classis): Liliopsida ili Monocotyledones - Monokotile biljke
Potklasa-Podrazred (Subclassis): Liliidae - Biljke sa slobodnim krunicnim listicima
Nadred (Super ordo): Lilianae
Red (Ordo): Asparagales
Familija-Porodica (Familia): Asparagaceae (Ruscaceae; Convallariaceae; Liliaceae)
SOLOMONOV PECAT OBICNI
  zmijurska trava, mnogocvetna pokosnica, mnogocvetni Salamunov pecat, petlovo perje, saradžika, trava od kostobolje 
 
Nemacki naziv:

VielblutigeWeisswurz  
Engleski naziv:
Eurasian Solomon's-seal 
Francuski naziv:
Sceau de Salomon multiflore 
Italijanski naziv:
Ginocchietto, Sigillo di Salomone maggiore,  
Spanski naziv:
Poligonato 
Ruski naziv:
Купена многоцветковая





-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: knicanin
Datum slanja poruke: 05.Okt.2009 u 22:25
Kabe, u odnosu na tvoje poznavanje biljnog sveta, mi svi zajedno možemo ponovo u zabavište, i to samo ako prodemo ispit zrelosti .  Davno me neko nije tako oduševio, ne samo pukim nabrajanjem cinenica, nego imam utisak da bi o svakoj biljci mogao da napišeš doktorat. Ne znam cime se baviš,ali definitivno treba da budeš travar, pa makar iz hobija.
       Da si nam živ i zdrav i pomogao mnogima!Clap
       Pozdrav!Clap


-------------
Zoran Marinković


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 06.Okt.2009 u 18:06

Postovani Zorane !

Zahvaljujem ti na komplimentima i ujedno ti se izvinjavam sto se nisam predstavio onako kako prilici na forumu (u sobi za predstavljanje). Vecina Predejancana (starih i mladih) odlicno me poznaje, pa sam pokusao da preskocim tu formalnost. U sustini stvari svi mi se ovde svakodnevno predstavljamo pisanim iznosenjem svog intelektualnog potencijala. Trudim se da mi recnik bude narodski, pristupacan i razumljiv za svakoga. Sa druge strane tamo gde su u pitanju nauka i pristup modernoj tehnologiji, pokusavam da postujem prorpise i standarde. Inace sam sumarski inzinjer, a hobija imam mnogo: bavio sam se svim sportovima (danas zbog godina i sportskih povreda jedino jos aktivno igram sah), lovim ribu na tradicionalan nacin (rukama), ljubitelj sam prirode, povremeno planinarim, berem gljive i lekovito bilje i td. Moji su svojevremeno kolonizirani u Vojvodinu, ali su se vratili pa ja i moja porodica uskoro slavimo 100 - godisnjicu zivljenja u Predejanu. 

Toliko za sada i ne ustrucavaj se da postavis neko pitanje vezano za floru. Nadam se da ce od nase korespondencije svi imati koristi.

Pozdrav

Nebojsa Stankovic - Kabe 



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: dr milan
Datum slanja poruke: 18.Okt.2009 u 22:56


Poruka od: dr milan
Datum slanja poruke: 18.Okt.2009 u 23:02
Kabo interesuje me travka Maciji repak. Imas li neki podatak o njoj?Kad cveta i gde raste.Njena slika bi ponajvise znacila.
Rodjaka mi,izmedju ostalog,alergicna i na tu travku.
Unapred ti hvala.


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 21.Okt.2009 u 02:51

 ^Nadam se da ce ti ova moja brzinska usluga pomoci u prepoznavanju željene biljke. Mogla bi ova saradnja izmedju alternative i zvanicne medicine uspesno da se zavrsi. Moram da te upozorim da alergicne osobe trebaju izbegavati pušenje, sprejeve protiv insekata i slicne proizvode jer pojacavaju simptome alergije. Ne znam da li da rodjaka proba  ,,Allegra 90 mg. " i sprej za nos ,,Flonase" možda ce biti delotvorni.

 

 PHLEUM PRATENSE L.

Sinonimi:

    Phleum bulbosum Gouan; Phleum intermedium Jord.; Phleum nodosum L.; Phleum parnassicum Boiss.           

 

Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije

Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke

Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list

Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice

Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice

Klasa-Razred (Classis): Liliopsida (Monocotyledones) - Monokotile biljke

Potklasa-Podrazred (Subclassis): Liliidae 

Nadred (Super ordo): Commelinanae

Red (Ordo): Poales

Familija-Porodica (Familia): Gramineae (Poaceae) - Trave

Potfamilija-Potpodica (Subfamilia): Pooideae tribe

Pleme (Tribus): Poeae

Potpleme (Subtribus): Alopecurinae


http://img9.imageshack.us/i/phelumpratensemacjirepa.jpg/">
http://img188.imageshack.us/i/phleumpratensek.jpg/"> http://img39.imageshack.us/i/phelumpratensemacjirepa.jpg/"> http://img40.imageshack.us/i/phelumpratensemacjirepa.jpg/">

 POPINO PRASE

livadna macica, livadni lisicji rep, macica, macji repak, rep macji

                

Nemacki naziv:   

Lieschgras, Thimotheigras, Wiesenlieschgras

Engleski naziv:

Cat's tail, Herd's grass, Timothy grass

Francuski naziv:

Fléole des près, Timothee

Italijanski naziv:

Coda di topo, Codolina comune

Spanski naziv:

Timoti

Ruski naziv:

Аржанец, Колосиха, Оовсянка, Палочник,Тимофеевка луговая   

 

ISTORIJA: Popino prase bilo da raste prirodno ili se gaji ima veliki znacaj kao krmna hrana. Zbog izuzetno velikih krmnih vrednosti, covek je ovu vrstu odavno poceo gajiti i proizvoditi vrste sa visokim prinosom i višim kvalitetom. Kultivirala se još u 18 veku. Selekcionar P. Strelec iz Banjaluke proizveo je nekoliko vrlo kvalitetnih sorti koje se danas gaje u celoj bivšoj Jugoslaviji i šire. Popino prase je alergena biljka, jer sadrzi toksin, koji kod ljudi izaziva alergijsku kijavicu.

 

OPIS BILJKE: Višegodišnja, visoka, busenasta trava. Korenov sistem nežan, ali dobro razvijen i prodire duboko u zemlju (cak do 120 cm). Stabljika uspravna, šuplja, pri osnovi cesto sa manjim ili vecim lukovicastim zadebljanjima. Dostiže visinu od 120-140 cm. Cvorišta stabljike su izrazita sa 5-7 listova na generativnim i 7-15 na vegetativnim izdancima. Listovi bledozeleni, ravni, oštri, po krajevima nazubljeni i polako suženi u vrh. Listovi rozete narastu  preko 30 cm u dužinu i 0,4-0,9 cm u širinu. Listovi stablike narastu 15-18 cm. Rukavci su goli i glatki. Donji uglavnom naduveni a gornji ne. Ligula gornjih listova do 5mm duga i šiljata. Ligula donjih listova široka i nešto kraca (2-3 mm). Klasolika metlica uzana, cilindricna, 2-14 cm (na vlažnim mestima i do 30 cm) duga i 6-9 mm široka. Ponekad može biti kratka, loptasta. Najjcešce je zelena, rede ljubicasta. Pleve 3-5 mm duge, odsecene, belicaste, opnaste, s zelenim grebenom na kome su krute trepavicaste dlake. Greben prelazi u vrh ili os, koja je 1/4-1/2 duzine pleve. Donja plevica sa 3-5 nerava, gola, odsecena, na vrhu nazubljena. Antere su ljubicaste. Biljka cveta od maja do avgusta. Plod je 1,5-2 mm dugo zrno, loptastog do jajastog oblika i svetlo sive do braonkaste boje. Težina 1000  zrna iznosi 0,4-0,8 grama. Razmnožava se semenom i izdancima. Spada u jaro-ozime biljke. Normalno plodonosi od druge godine života. Klasanje nastupa posle 5-7 nedelja, cvetanje posle 8-10 nedelja i sazrevanje posle 12-15 (18) nedelja od prolecnog nicanja biljke. Period vegetacije traje 85-130 dana.

             

STANIŠTE: Trava koja dobro podnosi zimu i niske temperature, a zahteva zemljišta bogata vlagom. Raste na raznim tipovima tla. Bolje uspeva na plodnijim, normalno vlažnim pešcanim, glinastim i suglinastim tlima. Neke vrste popinog praseta dobro podnose zaplavljivane. Raste po sumicama, na proplancima, a ponekad i kao korov medu žitaricama.U okviru ove vrste na prostoru Srbije razlikujemo dve velike grupe populacija. Jedna nalazi optimum uslova za život u mezofilnim livadama reda Arrhenatheretella, a druga grupa, znatno malobrojnija naseljava mezokserofilne livade tipa   Mesobromion.

 

RASPROSTRANJENOST:

Popino prase je subevroazijska vrsta. Prirodno uspeva u:

SEVERNA AFRIKA: Alžir, Maroko i Tunis

ZAPADNA AZIJA: Iran, Irak i Turska

KAVKAZ: Jermenija, Azerbejdzan, Gruzija i deo Rusije

SIBIR: Altaj, Burjatija, Cita, Gornji Altaj, Irkutsk, Kemerovsk, Krasnojarsk, Kurgan, Novosibirsk, Omsk, Tomsk,Tuva i Tjumenj

SREDNJA AZIJA: Kazahstan, Kirgizija, Kina, Mongolija

TROPSKA AZIJA: Indija i Gora

SEVERNA EVROPA: Danska, Finska, Norveška, Švedska i Velika Britanija

SREDNJA EVROPA: Austrija, Belgija, Ceška, Slovacka, Nemacka, Madarska, Poljska i Švajcarska

ISTOCNA EVROPA: Belorusija; Estonija, Letonija,Litvanija, Moldavija, Rusija i deo Ukrajine

JUGOISTOCNA EVROPA: Albanija, Bugarska, bivša Jugoslavija, Grcka, Italija i Rumunija

JUGOZAPADNA EVROPA: Francuska, Portugalija i Španija.

Naturalizovana je u:

Severnoj Africi, Australiji, Novom Zelandu, SAD (i Havaji) i tropskoj Južnoj Americi.

 

VARIJABILNOST:

Poznate su sledece podvrste:

Phleum pratense L. subsp. pratense

Phleum pratense L. subsp. alpinum (L.) Asch. & Graebn.

Phleum pratense L. subsp. bertolonii (DC.) Bornm.

Phleum pratense L. subsp. nodosum (L.) Peterm. pro part

Phleum pratense L. subsp. vulgare (C$Kelak.) Asch. & Graebn.

Poznat je i varijetet:

Phleum pratense L. subsp. nodosum(L.) Schreb.

 

GAJENJE:

Dobro podnose popravljanje zemljišta mineralnim i organskim dubretom. Ponekad podstaknuto dodatnim dubrenem popino prase zna duplirati prinos. Odlicne rezultate daje u zajednicama sa drugim višegodišnjim travama. Koristi se u plodoredu sa žitaricama i krtolastim plodovima. Donosi prinos zelene mase za krmu od 150-200 t/ha, a sena 25-130 t/ha. Srednji prinos semena je 2-5 t/ha

UPOTREBA: Popino prase je odlicna hrana za rogatu stoku. Koristi se kao zelena krma, paša, seno, silaža i travnato brašno, narocito u smesi sa bobovima. Nalazi primenu i kod zarastanja erozivnih podrucja.

  



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Zarko Velickovic
Datum slanja poruke: 21.Okt.2009 u 04:36

Kabe, napisi nesto opsirnije o poznatoj lekovitoj travi "majcina dusica".

Veliki pozdrav


-------------
Жаре


Poruka od: dr milan
Datum slanja poruke: 21.Okt.2009 u 15:37
Hvala Kabo,mislim da sam ukapirao o kojoj se biljci radi.Kad dodjem u Predejane svraticu do tebe da vidim njenu sliku.
PS.Ima dosta razlicitih pomocnih lekovitih sredstava u vidu sprejeva za nos.Ja preferiram one na bazi propolisa a ove sto ti napisa nisam pisao.
Pozdrav tvojima i hvala jos jednom. 


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 21.Okt.2009 u 23:36

Poštovani Žare!!!

Rod Thymus je polimorfan i cini ga preko 350 vrsta, koje vrlo teško mogu razlikovati cak i vrsni botanicari. Priroda se kroz ovu hemiski raznoliku vrstu potrudila ponuditi razne oblike, boje i mirise. Rod Thymus obuhvata veliki broj podvrsta, varijeteta i hemotipova. Sve vrste uglavnom sadrže etarska ulja, aromaticne su, pa se koriste kako u zvanicnoj tako i u narodnoj medicini. Baštenski timijan (Thymus vulgaris), službeno je lekovita biljka koja se do danas zadržala i u Evropskoj farmakopeji. Majcina dušica (Thymus serpyllum) jedna je od najpoznatijih lekovitih biljaka, koja zavisno od mjesta rasta i manjih genetskih razlika može stvoriti razlicita jedinjenja. Drugim recima postoje brojni hemotipovi. I dok te razlike i nemaju neko znacenje kada sušenu biljku koristimo za pripremanje caja, one dolaze do punog izražaja kada tokom destilacije vodenom parom izdvajamo etarsko ulje.

S obzirom na to da se Rod Thymus danas u velikim kolicinama koristi u kulinarstvu, ukrštanjem i hibridizacijom selekcionisano je više podvrsta timijana i majkine dušice, kod kojih se iskljucivo insistira na obogacivanju ukusa.

Ja sam u svojoj knjizi obradio timjan (Thymus vulgaris), koji literatura o zacinima naziva baštenskim timjanom (Garden thyme - potice iz Mediterana i južne Evrope) i majcinu dušicu (Thymus serpyllum - raste u ostalim delovima Evrope) i naziva se majkom timijana (Mother of thyme).

Zbog obimnog materijala koji treba da prekucam na latinicu, zamolio bih te da odaberes jednu od gore navedenih biljaka koje se u suštini dosta razlikuju i ja cu je za nekoliko dana okaciti na Forumu. Ova druga ce biti ,,ispostovana" sukcesivno (par dana kasnije).

                                                                                                                                          Veliki pozdrav!



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Zarko Velickovic
Datum slanja poruke: 22.Okt.2009 u 04:43

Postovani Kabe!

Hvala na informaciji, i nesto sam novo saznao u vezi roda biljaka timijan a i to da je majcina dusica takodje iz roda timijana. Ako mozes napisi nesto opsirnije tada o biljci Thymus serpyllum. Veliki pozdrav...


-------------
Жаре


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 26.Okt.2009 u 00:25

THYMUS SERPYLLUM L.

Sinonimi:

Thymus angustifolius Pers.; Thyus baicalensis Serg.; Thyus ciliatus Lam.; Thyus marschallianus Willd.; Thyus odoratissimus Mill.; Thyus pannonicus All.; Thyus pulegioides; Thyus zigis L.      

 

Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije

Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke

Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list

Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice

Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice

Klasa-Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke

Potklasa-Podrazred (Subclassis): Metachlamydae (Gamopetalae; Lamiidae) - Biljke sa sraslim krunicnim listicima

Nadred (Super ordo): Lamianae

Red (Ordo): Lamiales

Familija-Porodica (Familia): Labiatae (Lamiaceae)  - Usnatice

Potfamilija-Potpodica (Subfamilia): Nepetoideae

Pleme (Tribus): Mentheae


http://img267.imageshack.us/i/thymusserpilummajcinadu.jpg/">

 

MAJCINA DUŠICA

 babina duša, babina dušica, babja dušica, bablja dušica, bakina dušica, bukovica, vreskovina, vrisak, vušica, geben, divlji bosiljak, divlji timijan, dubcica materina, duša, dušica, dušicina, dušicka, živolak, majkina dušica, mamalija, materina dubcica, materina dušica, materinka, materka, papric, paprica, pepriš, poljska materina dusica, popovac, poponak, poponac, popunac, tamjanika, ticji bosiljak, cabrac, cubrac, cubric

              

Nemacki naziv:   

  Feldthymian, Kudelkraut, Sand-Thymian, Quendel, Wiesenthymian, Wilder Thymian

  Engleski naziv:

Breckland thyme, Brotherhood, Creeping thyme, Continental wild thyme, Hillwort, Lavender thyme, Mother of thyme, Penny mountain, Wild thyme

Francuski naziv:

Serpolet, Thym sauvage

Italijanski naziv:

Pepolino, Sermollino selvatico, Timo serpillo

Spanski naziv:

Serpillo de jardín, Serpol, Thyme, Tomillo sanjuanero, Tomillo serpol

Ruski naziv:

Богородицина трава, Богородская трава, Боровой перец, Гайбур, Жадобник, Лимонный душок, Мацержанка, Мухопал, Тимьян ползучий, Цебрик ,Чабрец, Чабрец боровой, Чабрец ползучий, Чабрик, Чепчик, Чобр, Щебрик, 

 

ISTORIJA: Ova korisna biljka nazvana milozvucnim imenom u narodu je vrlo omiljenija. Mocna antisepticka i konzervirajuca svojstva majcine dušice bila su poznata još Egipcanima koji su je upotrebljavali za balsamovanje. Dioskorid preporucuje majcinu dušicu protiv zmijskog ujeda. Zato su Stari Grci uljem majcine dušice masirali telo nakon kupanja. Plinije piše o njenoj moci da rasteruje sitne glodare, škorpije i ostalu gamad. Zato je Rimljani dodaju u vodu prilikom pranja i kupanja. Škoti su pili caj od divlje majcine dušice, za snagu, hrabrost i otklanjanje nocnih mora. U srednjem veku plemici su nosili grancice majcine dušice, kako bi se zaštitili od bolesti i neugodnih mirisa. Recept za corbu zabeležen je davne 1663. godine. Majcina dušica nije samo mirisna i zacinska biljka, vec i lekovita biljka sa jakim antiseptickim, antibakterijskim i antifungalnim delovanjem. Evropljanke su u to doba vezle grancicu majcine dušice na predmetima koje su poklanjale lutajucim vitezovima. Zbog svog jakog antiseptickog delovanja majcina dušica važi kao jedno od najvažnijih prirodnih sredstava za dezinfekciju. Vec nakon 40 sekundi ona zaustavlja razvoj mnogih štetnih mikroorganizama, a neke cak i uništava. Zato je u vreme velikih srednjevekovnih zaraza (lepra, kuga, tifus, kolera i td) prosto pucanstvo koristio upravo nju. U svakom slucaju još tad je bila dobro poznata lekovita biljka sa opsežnim podrucjem primene. Majcina dušica je inspirisala i mnoge pesnike. Tako je Kipling napisao: „Vetrom šibana majcina dušica što miriše na jutro u raju”.

 

ETIMOLOGIJA:

Ime roda izvedeno je od latinske rerci thymus koja izvedene od grcke reci thymos =  hrabrost i predstavlja simbol viteštva. Po grckoj mitologiji biljke iz ovog roda nastale su iz suza lepe Helene, koje je ona prolila za vreme trojanskog rata. Grkinje su zato ovu biljku vezle muževima u odecu, spremajuci ih za polazak u rat.

Drugi pak misle da rec dolazi od grckog thyein = dim, a odnosi se na cinjenicu da je ova biljka u obredima paljena kao tamjan, radi proterivanja zlih duhova.

Ime ,,majcina dušica" u našem narodu uživa poštovanje jos iz davnih vremena. Nastalo je od naziva majkina dušica koje beleži Orfelin još krajem 18. veka. Vuk Karadzic navodi ime babina dušica. Nešto kasnije u XIX veku, ime majcina dusica koristi Josif Pancic i to je rezultat pogrešnog tumacenja da se pridev ,,majkina" odnosi na ženu koja nas je rodila. Majka – sa prvim dugouzlaznim ,,a", naše je staro ime (odmila) za babu. Ime biljke zapravo znaci ,,pramajkina dusica", dusica ,,Majke Zemlje". Ono je u stvari povezano sa kultom starog sveslovenskog bozanstva Baba (Majka Zemlja). Ocigledna je povezanost ove biljke sa kultom predaka (osnovnim kultom naše stare paganske religije), i verovanjem da duše umrlih prelaze u biljke.

 

OPIS BILJKE: Majcina dušica je vicegodišnja, samonikla, zeljasta biljka ili polugrm, koji naraste do 15 cm. On puzi po zemlji i ožiljva se, pa može da se pruži u širinu i do 50 cm. Stabljika je tanka, dugacka, crvenkasto-mrke boje. Pri osnovi je odrvenela a na vrhu se završava sterilnom rozetom listova. Pruža se po zemlji u obliku izduženih, razgranatih, mestimicno poleglih stalona. Tamo gde clankovi dodirnu zemlju biljka se zakorenjuje adventivnim korencicima. Iz stabljike u nizovima izrastaju više-manje uspravni ili uzdižuci cvetonosni lastari (izdanci), koji se završavaju cvašcu. Dostižu dužinu od 4-10 cm, a ravnomerno su obrasli mekanim dlacicama i sitnim, grubim, skoro kožastim listicima. Listovi su unakrsno naspramno postavljeni i posadeni na kratke dršcice. Narastu od 2-6 mm u dužinu i 2-4 mm u širinu. Imaju uzano jajasto-elipticni oblik, na vrhu su zaokruženi, a pri osnovi klinasti. Inace dosta variraju po obliku. Pljoska je celokrajna, skoro gola, sem u osnovi i po obodu gde je trepljasta i ima izrazit srednji nerv. U pazuhu vršnih listica cvetonosnih lastara, formiraju se zbijene (kompaktne) okruglaste ili izdužene, klasaste cvasti. Cvetovi su dugi oko 5 mm i imaju kratku dršku. Cašica i krunica su dvousnate. Cašica je duga 3,5-4 mm i ima valjkastu cašicnu cev, koja nije kraca od cašicnih zubaca. Oni su pokriveni dugim trepljama. Krunica ružicasta, belicasta ili crvena. Ima kracu nepodeljenu gornju usnu sa izrovanim rubom i trodelnu donju usnu, ciji je srednji režanj duži i širi od bocnih. Prašnika ima 4. Plodnik nadcvetan. Prašnici i njuška tucka štrce iz cevi krunice. Kad iscveta biljka ima izgled malog loptastog cilima ružicaste boje. To se dešava u periodu od sredine maja do kraja septembra. Plod se raspada na 4 jajasta orašcica. Orašcici su glatki, jajasti, 6-8 mm dugi. Plodonosi krajem avgusta i pocetkom septembra. Cela biljka odaje jak, veoma prijatan miris. Može se razmnožavati generativno (semenom) i vegetativno (položnicama).

 

STANIŠTE:

U pogledu izbora tla majcina dušica je vrlo skromna biljka. Raste po siromašnim, peskovitim i krecnjackim zemljištima i za gajenje joj nije potrebno dodatno dubrenje. Preferira suva suncanim mesta, gde se javlja u vecim grupama sve do 3000 m NV. Potrebno joj je mnogo toplote i sunca, pa je zato možemo naci na kamenitim površinama po planinskim suvatima, gde se iz zemlje oslobadja mnogo toplote. Brojne populacije ove složene vrste naseljavaju širom Srbije ekosisteme kserofilnih i mezokserofilnih pašnjaka i livada klasa: Festuco-Brometea i Festucetea vaginatae. Može se naci i po ivicama šuma, pored puteva, na medama i td. Ponekad izrasta na mravinjacima. Izbegava vlažna i senovita mesta.

 

RASPROSTRANJENOST:

Kosmopolit.Mnogobrojne savrste majcine dušice razvile su se od samonikle biljke, koja raste u: SEVERNOJ AFRICI (Maroko i Kanarska ostrva), u SIBIRU, u SEVERNOJ EVROPI (Velika Britanija, Danska, Finska, Norveška i Švedska), u SREDNJOJ EVROPI (Austrija, Belgija, Ceška, Slovacka, Nemacka, Madarska, Holandija i Poljska), u ISTOCNOJ EVROPI (Belorusija, Estonija, Letonija, Litvanija, evropski deo Rusije i Ukrajina), U JUGOISTOCNOJ EVROPI (Albanija, Bugarska, bivša Jugoslavija i Grcka) i u JUGOZAPADNOJ EVROPI (Francuska). Danas se majcina dušica gaji po kucama i vrtovima u celoj Evropi i SAD.

 

VARIJABILNOST:

Rod Thymus poznaje preko 350 vrsta, razlicitih podvrsta, varijeteta i kultivara. Jedan je od najsloženijih u aromaterapiji upravo zbog velikog broja formi i hemotipova. Lineovo shvatanje ove vrste veoma je široko i obuhvata veliki broj oblika od kojih su u novije vreme mnogi proglašeni za posebne vrste. Danas na našim prostorima  majcina dušica ima oko šezdeset varijanti i formi, koje se razlikuju po obliku grmica i stabljika, velicini i boji listova i cveta, vremenu cvetanja,  i  nadmorskoj visini na kojoj najcesce rastu, ali su sve biljke priblizno ravnopravnih farmakoloskih svojstava. Ovako veliki broj individua   vecina ljudi ne može razlikovati, pa je Thymus serpyllum zapravo zbirno ime za razlicite oblike i vrste, koje su medusobno povezane hibridima i prelaznim oblicima. Danas majcina dušica  u užem smislu reci obuhvata samo 2 pdvrste:

Thymus serpyllum L. ssp. angustifolius (Pers.) Arcang. i  Thymus serpyllum L. ssp. rigidus (Wimm. et Grab.) Lyka

 

GAJENJE:  

Ova divlja biljka uglavnom raste samoniklo, ali zbog svojih estetskih, mirisnih, zacinskih  i lekovitih osobina, mnogi žele da je gaje u svom posedu. Obicno se za tu namenu koriste vrtovi i bašte, ali uz pažljivu negu može dobro da uspeva i u saksiji. U prilog predhodnom ide njena osobina, da mirisom odbija biljne vaši i druge štetne insekte. Rano s proleca majcinu dušicu treba posejati u vece posude, a u martu je rasaditi u saksije. Zemlja treba da bude rastresita, bogata organskim materijama. Biljka voli toplotu i sunce, zato joj odgovara mesto na prozorskoj dasci. Majcinu dušicu treba umereno zalivati. Cveta od maja do oktobra. U periodu cvetanja treba je cešce obrezivati. Majcina dušica je jedna od retkih lekovitih biljaka, koja se ne može plantažirati u ravnici.

 

SADRŽI: etarsko ulje (monoterpenski fenoli - timol i karvokol, p-cimol, a-pinen, linalol, cineol, borneol, g-terpinen, a-terpineol i cingiberin), nepoznate gorke materije, flavonide (skutelarenin glikozid), fenil-karbonske kiseline, mangan, smolu i vitamin C

 

KORISTI SE:

                        nadzemni deo biljke u cvetu (Serpylii herba  - DAB 10; BHP.1983; Helv.VI )

Proizvodnja: Prilikom branja majcine dušice treba biti vrlo pažljiv. Nikako se ne sme cupati, jer se tako biljka uništava, a s druge strane ne dobijamo kvalitetnu drogu. Berba se izvodi u periodu cvetanja biljke (sredina maja do kraja avgusta). Odsecanje se vrši oštrim nožem ili malim srpom, a najbolje je to uciniti vecim makazama. Idealno doba dana za berbu je podne. Po prirodi stvari tada svaka biljka izazvana suncem crpe iz korena i stabla najkorisnije materije i usmerava ih u svoje organe za reprodukciju. Listovi onda postaju sjajniji, a cvetovi se jako otvare i opojno zamirišu, kako bi privukli što veci broj oprašivaca. Majcinu dušicu ne treba brati po jutarnjoj rosi i posle kiše. Prikuplja se tako što se odseca samo gornji deo lisnatih grancica u cvetu. U donjim manje više odrvenjenom delu bez listova, nema lekovitih sastojaka. Ubranu sirovinu ne smemo sabirati u vrece i plasticne kese, vec je pažljivo moramo polagati u korpe i u rastresitom stanju odnositi na sušenje. Pre susennja trebaju se ukloniti nešistoce i primese drugih biljaka. Kada želimo da dobijemo kvalitetniju drogu izvodi se postupak odvajanja listova i cvetova od suvih grancica. Za tu svrhu obicno se koriste sita i mreže. Ovako precizna manipulacija toliko je važna, jer su lekoviti sastojci majcine dušice vrlo nestabilna jedinjenja. Pogotovo se to odnosi na etarsko ulje, koje se može potpuno izgubiti, ako se radi nepažljivo. Mirisno etarsko ulje upravo je glavni nosilac lekovitosti ove biljke. Ono je smešteno u mikroskopski sitnim, bradavicastim, žlezdastim dlakama, koje su tako lomljive, da i pri najmanjem dodiru otpadaju i prskaju, a iz njih se izliva i gubi ova dragocena materija. Droga se suši razastrta u tankom sloju (5-7 cm) u hladu pod nadstrešicama, ili na cardacima sa dobrim provetravanjem. Kad je pogodno vreme, sušenje se završava za 3-5 dana. Droga je suva kad listovi i cvetovi postanu lako lomljivi. Isti efekat, ali za krace vreme, postiže se sušenjem u sušarama na temperaturi od 35-40 °C. Prinos suve sirovine iznosi 25-30% u odnosu na svežu. Osušena  majcina dušica cuva se u dobro zatvorenim pakovanjima, zašticena od vlage i svetlosti. Kod velike proizvodnje pakuje se u višeslojne papirne vrece od 15-20 kg ili u bale po 40-50 kg. Rok trajanja droge je 2 godine.

Opis droge: Sirovina se sastoji od smeše suvih tankih grancica, listova i cvetova. Listovi su zeleni i dugi do 15 mm. Mrko-crvene cašice cvetova duge su do 4 mm. Krunice cvetova duge su 5-8 mm i imaju plavkasto-ljubicastu boju. Osušena droga ima aromaticno zacinski miris karakteristican za majcinu dušicu i oporo-gorak ukus. Može sadržati do13% vlage, do10% ukupnog pepela, do 4% pepela nerastvorenog u 10% HCl, do 1% organskih materija, do 1% neorganskih materija i do 10% grancica debljine vece od 0,5 mm. Ne sme sadržati izmet glodara i ptica, trulež, plesan i delove otrovnog bilja.    

                    etarsko ulje (Serpylli aetheroleum - JUS H. H9. 075.)

Proizvodnja: Iz sveže ubrane herbe majcine dušice hidrodestilacijom se dobija etarsko ulje. Sveža sirovina sadrši od 0,2 -1,3 % etarskog ulja. 1g etarskog ulja može zameniti 99 g suve droge majcine dušice. Etarsko ulje se cuva u aluminijumskim sudovima, u suvim i hladnim prostorijama.

Opis droge: Organolepticke, fizicke i hemijske karakteristike etarskog ulja se krecu u odredenim granicama u zavisnosti od porekla droge, nacina dobijanja i starosti ulja.

 

NACIN UPOTREBE: Majcina dusica se koristi kao lekovita, ukrasna, medonosna, zacinska i konzervansna biljka. Izuzetno je pogodna za ozeljenjavanje ogolelih površina, jer svojom mekocom prima kišne kapi i umiruje njihovu razornu snagu. Ona je omiljen lek ne samo u narodnoj, nego i u naucnoj medicini. Zbog toga ulazi u sastav mnogih lekovitih preparata, koji se izraduju bilo u apotekama, bilo u farmaceutskoj industriji. Pored upotrebe u medicini i veterini nalazi primenu i u proizvodnji zacina, aromatizaciji likera, kozmetickoj industriji (paste za zube i sapuni) i dr. Majcina dušica daje odlicnu nektarsko-polensku pašu. Pcele je masovno posecuju, cak i kad su velike suše, pri cemu sa 1 ha mogu skupiti do180 kg meda. On je veoma kvalitetan, lekovit i cenjen. Ima žuckastu boju, prijatan miris, a kad kristališe poprimi tamnosivkastu nijansu. Majcina dušica je odlican i bezopasan konzervans. Ona sprecava vrenje, pa je cobani na katunima, u nedostatku deterdženata, koriste za parenje i pranje drvenih posuda u kojima sire mleko. Slaba je krna hrana, zbog visokog prisustva etarskog ulja.   

 

ZACIN:  U kulinarstvu, majcina dušica ima veliku primenu. Uglavnom se koristi  sveža, osušena, ili u prahu. Sitno iseckani listovi dodaju se salatama, picama, jajima, sirevima i specijalitetima sa roštilja. Njome se zacinjavaju supe, marinade, i sosovi, a koristi se i kod izrade domacih sireva. Nalazi primenu  kod pripremanja rakova, školjki, svinjskog mesa, jagnjetine, kobasica i divljaci. Pomaže boljem varenju masne hrane. Pri prženju riba majcina dušica se obilno dodaje u ,,poh" (meša se s brašnom u razmeri 1:2). Zbog toga je neki nazivaju ,,zacinom siromašnih mornara", jer je oni koriste u velikim kolicinama da bi zamaskirali miris ribe. Narocito dobar ukus daje jelima od kiselog kupusa i paradajza. Posebnu ulogu ima kod pripreme pasulja, jer sprecava nadimanje Zbog jake aromaticnosti mora se umereno dodavati. Najveci potrošac ovog zacina je italijanska kuhinja. Destilat majcine dušice i njen macerat upotreblavaju se za izradu gorkih biljnih likera.

 

FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA:

- antimikotik- sredstvo koje uništava patogene gljive

- vulnerar - sredstvo koje zaceljuje rane

- stomahik - sredstvo za poboljšanje varenja hrane

- ekspektorans - sredstvo za olakšano iskašljavanje i izbacivanje patološkog bronhijalnog sekreta

- antiseptik - sredstvo koje sprecava razmnožavanje mikroorganizma

- karminativ - sredstvo koje olakšava odstranjivanje gasova iz tela

- antimikrob - sredstvo protiv štetnih mikroorganizama

- antitusik - sredstvo za ublaživanje i stišavanje kašlja

- dijaforetik - sredstvo za stimulisanje znojenja

- aromatik - sredstvo koje služi za uklanjanje lošeg mirisa iz usta

- bronhospazmolitik - sredstvo protiv spasticnog bronhitisa (opušta bronhije)

- spazmolitik- sredstvo koje otklanja grceve glatke muskulature

- bronholitik- sredstvo koje širi bronhije, olakšava disanje

- sedativ - sredstvo za umirenje, protiv pojacane nervne razdražljivosti

- rubefacijens - sredstvo za izazivanje crvenila i osecaja topline na koži usled širenja krvnih sudova

- diuretik - sredstvo za poboljšavanje lucenja mokrace

 

NARODNA MEDICINA: 

Upotrebljava se:

- kod bronhitisa, bronhijalne astme, katara i velikog kašlja (cajevi i sirupi)

- kod smirivanja crevnih upala, proliva i infekcija

- kod mastitisa (upala dojke kod dojilja), rana, modrica i reumatskih tegoba (obloga)

- za znojenje (dekokt sa mlekom)

- za popravljanje funkcija organa za varenje, pomaganje kod crevnih upala i protiv decjih glista (etarsko ulje - timol)

- protiv lošeg zadaha iz usta (1-2 kapi etarskog ulja na kocki šecera)

- za pomoc nervnom sistemu protiv depresije, mrzovolje, apatije i nesanice (tinktura od cvetova)

- protiv glavobolje, vrtoglavice i šuma u ušima

- protiv obolelih zglobova i slabih mišica (tinktura od listova i cvetova)

- kod jacanja nervnog sistema i lecenja nesanice (narocito deca) (jastucic)

- kod inflamatornih oboljenja vagine (narocito kod starijih žena) (kupka)

  

PREPARATI: ,,Pasisena" (Nemacka), ,,Petrusin", ,,Timotusin" i ,,Kontratusin".  Da bi se postigao vidljiv efekat, pri lecenju ovim preparatima, pacijent mora  biti strpljiv. Naime lecenje traje dosta dugo.  

 

OBLIK UPOTREBE:

Caj od majcine dušice: 1 veliku kašiku osušene droge preliti sa 200 ml vrele (prokljucale) vode, ostaviti u poklopljenom sudu 30 minuta i procediti. Ohladjeni caj zasladiti medom i piti 2-3 puta dnevno. Ovaj caj možemo nesmetano koristiti u dužem vremenskom periodu, jer majcina dušica ni dužom upotrebom ne izaziva štetne posledice niti daje znake navikavanja.

Treba naglasiti da ne treba kuvati majcinu dušicu, jer se lekoviti sastojci ove veoma mirisne i lekovite biljke, kuvanjem brzo i potpuno izgube.

Inhalacija majcinom dušicom: 5 velikih kašika osušene droge preliti sa 500 ml vrele (prokljucale) vode. Nagnuti se nad posudom i prekriti peškirom. Ovakvom terapijom pomoci cemo lecenju, jer se obezbeduje dobra hidracija organizma, a vodena para koja sadrži lekovite sastojke majcine dušice uspešno ce razgraditi sekret u bronhijama. Posle tretmana obavezno se utopliti.

Cajna mešavina za uživanje: 1 veliku kašiku cajne mesavine sastavljene od: jednakih delova osušene droge mladog lišca divlje jagode, mladog lišca divlje kupine, listova i cvetova majcine dušice i dva dela herbe lazarkinje preliti sa 200 ml vrele (prokljucale) vode, ostaviti u poklopljenom sudu 30 minuta i procediti. Ohladjeni caj zasladiti medom i piti 2-3 puta dnevno. Ovaj caj je vrlo dobrog ukusa, a uz to veoma je koristan za naše zdravlje.

Cajna mešavina za malokrvne: 1 veliku kašiku cajne mesavine sastavljene od: jednakih delova osušene droge mladog lisca koprive i  listova i cvetova majcine dušice, preliti sa 200 ml vrele (prokljucale) vode, ostaviti u poklopljenom sudu 30 minuta i procediti. Ohladjeni caj zasladiti medom i piti 2-3 puta dnevno. Ovaj caj je vrlo dobrog ukusa, a uz to veoma je koristan za malu decu i žene u menopauzi.

Kupka i oblozi sa majcinom dušicom: 15 g osušene droge preliti sa 500 ml vrele (prokljucale) vode, ostaviti u poklopljenom sudu 30 minuta i procediti. Tecnost koristiti za obe namene.

Rakija (tinktura) od majcine dušice: Staklenu bocu sa širokim grlicem napuniti do vrha suvom drogom (samo listovi i cvetovi) majcine dušice. Pri tom u vise navrata treba izvrsiti sabijanje sadržaja. Potom u istu bocu naliti vocnu rakiju jacine preko 40 stepeni i zatvoriti da nema vazduha. Boca se ostavi da stoji na suncanom mestu (ili pored grejnog tela) uz povremeno muckanje sadržaja. Posle 14 dana otvoriti bocu profiltrirati tecnost i ostaviti u frižider. Koristiti po potrebi.  

Lekovito ulje od majcine dušice: Staklenu bocu sa širokim grlicem napuniti do vrha suvom drogom (samo listovi i cvetovi) majcine dušice. Pri tom ne treba sabijati sadržaj. Potom u istu bocu naliti hladno cedeno (devicansko) maslinovo ulje, tako  da za dva prsta prelije sadržaj i potom zatvorimo. Boca se ostavi da stoji na suncanom mestu (ili pored grejnog tela) uz povremeno muckanje sadržaja. Posle 14 dana otvoriti bocu profiltrirati ulje, ponovo zatvoriti i ostaviti u frižider. Koristiti po potrebi. Ako želimo da dobijemo ulje, kojim cemo leciti reumu i išijas, pored majcine dušice u njegov sastav može se dodati  list i cvet ruzmarina.    

Precišcavanje vode: Kada je voda za pice zagadena, mora se dobro prokuvati da bi se ubile zarazne klice. Tada ona postaje bljutava, jer gubi neke sastojke, koji je cine pitkom. Tu pomaže majcina dušica. Cim voda prokljuca u kazan se dodaje pregršt majcine dušice i odmah prekrije da ne izvetre njeni korisni sastojci.

Mirisno jastuce: Dobro osušena droga majcine dušice polako se ubaci u jastucnicu, dobro natisne i zašije da ne vetri. Jastucic obezbedjuje miran san i koristi u terapiji protiv reumatskih bolesti.

Lecenje alkoholizma: Ruska medicina  tvrdi da je majcina dušica veoma efikasno sredstvo protiv alkoholizma. Samo valja privoliti zavisnika da uzima caj. On se spravlja od 4 dela suvog lista i cveta majcine dusice i 1 dela suve herbe belog pelina (Artemisia absinthium L.). Jednu veliku kašiku cajne mesavine preliti sa 200 ml vrele (prokljucale) vode, ostaviti u poklopljenom sudu 30 minuta i procediti. Na svakih 15 minuta davati pacijentu 1-2 velike kašike caja. To ciniti više puta uzastopce, sve dok se ne pojave znaci znojenja, obilnog mokrenja i jakog proliva. Posle toga dati još 2-3 puta po kašiku caja.Tada ce se kod pacijenta javiti žed i velika glad. Posle jela pijanac nece više osecati potrebu za alkoholom jer ce mu se gaditi svaka pomisao na pice. Ali to nece  trajati dugo, pa cim se primeti da leceni ponovo želi pice, treba nastaviti terapiju. Kroz 15 dana isceznuce neprijatna osecanja u rukama, nogama i srcu, a pacijent ce biti ravnodušan ka alkoholu. Uz tretman mora uzimati kvalitetnu hranu, a posebno mnogo mladog sira i sirutke. Terapija obavezno pomaže, ali je veliki problem nagovoriti alkoholicara da istraje u svom lecenju.    

Sirup od majcine dušice: Svežu, naseckanu majcinu dušicu preliti izvorskom vodom da ogrezne, a zatim dodati limunsku kiselinu (1 kesica ,,limontusa" na litar vode), nekoliko cvetova nevena i 2-3 sveže grancice nane. Sadržaj ostaviti da odstoji 24 casa, a potom procediti i dodati šecer. Na svaki litar tecnosti treba dodati kilogram žutog šecera i sve to dobro razmutiti. Kad se šeder rastopi, treba naliti boce sirupom i ostaviti ih na hladnom mestu.

 

TOKSICNOST: Majcina dušica nema nijednog otrovnog sastojka, pa se u obliku caja moze piti neograniceno vreme i u neogranicenim kolicinama. Sa etarskim uljem i timolom treba biti oprezan i poštovati propisane doze, jer u kolicini od 6g., timol može da izazove smrt. Pri upotrebi ostalih preparata oprez moraju iskazati trudnice, te bolesnici sa dekompenzacijom srca i oštecenom jetrom.



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Zarko Velickovic
Datum slanja poruke: 26.Okt.2009 u 04:42
Hvala Kabe, kao i obicno, na iscrpnom i opsirnom odgovoru. Blago nama s tobom. Puno pozdrava...

-------------
Жаре


Poruka od: knicanin
Datum slanja poruke: 26.Okt.2009 u 09:40
Pozdrav
 
      Svaki put kada procitamo ono što napiše KABE o nekoj biljci mi ostanemo bez daha pa nam trebaju lekovita svojstva opisanih. Tvoje poznavanje je kao neki dragulj, ali ono može da ima pun potencijal samo kada se izbrusi i obradi i onda kada svi mogu da ga vide.
     Kabe da li  ti pripremaš  cajeve, meleme i ostale preparate.  Ja sam svojevremeno u predhodnoj firmi ucestvovao u projektovanju  uredaja za suvu destilaciju  bilja  i proizvodnju  etericnih ulja. Ako misliš da ti na bilo koji nacin mogu pomoci bila bi mi velika cast i zadovoljstvo. Sva ta priroda iz okoline nesebicno nudi zdravlje i bogatstvo, samo treba naci nacina da se to iskoristi za dobrobit svih ljudi.

 Pozdrav svim forumašima u svetu ( i okolini )


-------------
Zoran Marinković


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 26.Okt.2009 u 19:23

Zahvaljujem prijateljima na lepim recima. Prijatno je videti da moj trud nije uzaludan. Pisana rec je da se cita i proširi dalje. Ovim se bavim cisto amaterski, iz hobija. Nikad svoje znanje nisam komercijalizovao. Za sebe, svoju porodizu i prijatelje prikupim nešto lekovitih, aromaticnih i zacinskih trava. Veci deo podelim narodu, jer me ljudi u okolini znaju i obracaju se za pomoc. Saradjujem i sa našom decom, narocito kad dode vreme za pravljenje herbarijuma. Tu sam da se nadem i ljudima iz okolnih firmi za otkup lekovitog bilja i šumskih proizvoda. Povremeno im je potreban neko ko dobro poznaje biljke i njihova retka nalazišta. Imam srece da mi profesija dozvoljava besplatan boravak u prirodi i cest kontakt sa objektima iz sfere mog interesovanja. Tu sticem veliku prednost u odnosu na one zaljublenike u prirodu koji žive u urbanim sredinama. Što se tice uredaja za destilaciju etarskih ulja, u Beogradu imam prijatelja, doktora mašinskih nauka, koji je licno konstruisao i napravio nekoliko njih (raznih velicina i kapaciteta), te smo zajednicki pravili jednu prezentaciju (eksperimentalnu proizvodnju kantarionovog etarskog ulja) na Cemerniku. Domacin nam je nekoliko dana bio moj pobratim Branko Šilko, covek koji ima izuzetan osecaj za biznis. Uspostavili su kontakt, ali je Branko covek u godinama i nema vise vremena da usvaja nove tehnologije. Prepustio je preduzece unucima. Ostali ljudi iz naseg kraja uglavnom se bave trgovinom, jer je to trenutno najsigurniji nacin da se brzo stigne do prihoda. Za proizvodnju etarskih ulja trba: dobar kapital, usvojena tehnologija, magacinski prostor, labaratorija, tržište i strpljenje. Beraca i prikupišta ima, verujte mi na rec. Inace, tad je jetan od ovih pokretnih ,,ekstrahtora" koštao 4000 eura. Covek mi je i dalje na vezi, pa ako ima zainteresovanih nek se jave, spojicu ih. 

                                                                                       Pozdrav !!!    



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: knicanin
Datum slanja poruke: 26.Okt.2009 u 20:11
Pozdrav

     Kabe, skromnost jeste vrlina ali može da bude i velika kocnica. Ja se bavim preradom prokrona od 1978. godine i do sada sam mogao da napravim puno destilatora, kao što sam mogao da kupim i 10 violina. Ali šta ce mi i najskuplja violina ako ne umem da sviram. Sam uredaj za destilaciju je u stvari u celom cirkusu najmanje važan. Važno je da sednu ljudi koji mogu i umeju da slože SVE kockice, i kada se reše sve nepoznate tek onda može da se prica o investicijama koje su potrebne. Investitori bi mogli biti sami Prdejancani kao akcionarsko društvo, ili neki drugi preduzetnici, samo ispred svega toga mora biti struka i stvarno poznavanje materije. Nisu samo etericna ulja u pitanju, tu su priprema i pakovanje raznih cajeva i melema. Ako si ti spreman da povedeš projekat, mislim da bi se mnogo lakše našli investitori, možda bi i ja bio jedan od njih, možda i neki drugi forumaši koji ti veruju.....
    Dok se ne proba ne može se znati. Sreca prati hrabre i uporne.......

Pozdrav svima


-------------
Zoran Marinković


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 30.Okt.2009 u 00:40

THYMUS VULGARIS L.

 

Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije

Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke

Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list

Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice

Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice

Klasa-Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke

Potklasa-Podrazred (Subclassis): Metachlamydae (Gamopetalae; Lamiidae) - Biljke sa sraslim krunicnim listicima

Nadred (Super ordo): Lamianae

Red (Ordo): Lamiales

Familija-Porodica (Familia): Labiatae (Lamiaceae)  - Usnatice

Potfamilija-Potpodica (Subfamilia): Nepetoideae

Pleme (Tribus): Mentheae

 

http://img69.imageshack.us/i/thymusvulgarisltimjancr.jpg/">


TIMIJAN

 bakina dušica, baštenski timjan, vreskovica, vrtna dušica, vrtni timijan, divlji bosiljak, žljezdasta materinka, materka, mala mažurana, manji sanseg, nanina dušica, pitoma majcina dušica, popovac, prava majcina dušica, tamas, tamijan, timas, timljan, timus     

            

Nemacki naziv:   

  Echter Thymian, Garten-Thymian, Gewürz-thymian, Huhnerkohl, Römischer Quendel, Thymian, Wurstlkraut

  Engleski naziv:

Garden thyme, Common thyme, English thyme, French thyme, Thym, Thyme, Summer thyme, Winter thyme

Francuski naziv:

Barigoule, Herbe de thym, Mignotise des Genevois, Pote, Thym, Thym des jardins, Thym farigoule, Thym frigoule, Thym vrai, Thym vulgaire

Italijanski naziv:

Timo, Timo comune, Erbuccia, Pepollino

Spanski naziv:

Tomillo, Tomillo común, Tomillo limonero, Tremoncillo

Ruski naziv:

Тимьян обыкновенный, Чебрець звичайний, Тимьян душистый, Чабрец садовый, Цимбер, Колотовочки, Симиян, Мацержанка.

 

ISTORIJA:

Sumerci su prvi civilizovan narod, koji je iza sebe ostavio pisane spomenike. ,,Ljudi crnih glava'', kako su sami sebe nazivali, koristili su timijan u terapeutske svrhe 5000 g. pre Hrista. Stari Egipcani, a nešto kasnije i Etrurci koriste timijan pri balsamovanju svojih mrtvih. Dioskoridis ga opisuje kao magijsku biljku. On i Teofrast poznavali su dve vrste timjana. Jedan je beli timijan, koji je vrlo medonosan, a drugi je crni timijan koji pomaže telu da izleci žuc. Rimljani koriste timijan kako bi ocistili vazduh i odagnali insekte daleko od svojih domova. Muškarci bi radi lakšeg sna biljku stavljali pod jastuk, a žene su ga koristile kao dezodorans. Rimski legionari su pak verovali u njegovu snagu, te su pre polaska u rat upražnjavali kupke od timjana. Ovo praznoverje sacuvalo se sve do srednjeg veka, kada su vitezovi iz istog razloga timijan kao heraldicki znak metali na svoje grbove. Uporedo je u obliku toaletne vodice i medikamenata korišcen za održavanje telesne lepote. Rimljani su tokom svojih osvajanja timijan raširili po Evropi. U Srednjem veku ce se uveliko koristiti za prekrivanje mirisa jelima od mesa i riba. Tzv. ,,sveštenicki'' timijan koristio se sve do 11 veka za lecenje gube, paralize i vašljivosti. U 16 veku uloga timijana se proširila na lecenje stomacnih grceva i ugriza otrovnih životinja. U kasnom Srednjem veku timijan se uveliko gajio po celoj Evropi. Verovatno zbog klimatskih razlika opisiju se dve vrste timijana: uskolisni francuski (letnji) timijan, koji je vrlo ukusan, ali se može gajiti samo u toplijim krajevima i širokolisni engleski (zimski) koji se gaji i u Severnoj Americi. 1749 godine botanicar Kalm piše da je pri obilasku Novog sveta primetio da tamo obilno gaje timijan. Njega su doseljenici zajedno sa prtljagom doneli iz Evrope. Kasnije se na tržištu pojavio i timijan sa ukusom limuna, pomorandže i kima, što je kulinarima dalo posebne mogucnosti. Kada je Numan otkrio kanforasti timijan otvorile su se i nove mogucnosti medicinske upotrebe ove biljke.

ETIMOLOGIJA:

Thymus – od grckog thymos ili  thymon = tamjan i thyein = dim, zbog slicnosti mirisa paljenih biljaka iz ovog roda korišcenih u obredima, radi isterivanja zlih duhova. Takoder thymos na grckom znaci ,,hrabrost" (snaga), što ukazuje na stimulativno delovanje biljke. Vulgaris znaci obican, opšti, široko rasprostranjen.

OPIS BILJKE:

Timijan je nizak, aromatican, otporan, višegodišnji polugrm, sa jakim i razgranatim korenovim sistemom. Naraste od 30 do 50 cm. Stabljike ne puze po zemlji, vec su uspravne, dosta razgranate, ali ne preguste. Prošlogodišnje grane pri dnu su odrvenele, a ovogodišnje cvetonosne stabljike su delimicno prekrivene dlakama. Boja stabljika je tamno-crvena do žuto-mrka. Lišce timijana je sitno, krto, naspramno, celokrajno, usko-duguljasto, skoro linearno. Donji listovi sedeci i povijeni unazad. Srednji i gornji listovi stoje na kratkim drškama, na licu su goli a na nalicju dlakavi. Lišce je dugo do 12 mm i sa obe strane pokriveno mrkim kvržicama, koje su u stvari utisnute žlezde sa etarskim uljem. Cvetici su sitni, zigomorfni, dugi 3-6 mm i stoje na kratkim drškama. Boja im varira od karmin-crvene preko ružicate do bele. Smešteni su u pazuhama vršnih listova stabljike i poredani u prividne pršljenove. Na taj nacin obrazuju lažne klasaste cvasti, slišne lopticama. Cašica je cevasta (cilindricna) ili zvonasta, kratko maljava i dvousnata. Donja usna ima dva iglicasta, a gornja tri tupa zuba. Krunica je nejasno dvousnata, sa kompaktnom gornjom i trodelmnom donjom usnom. Spolja je pokrivena dlakama. Cašica i krunica gusto su pokrivene svetlucavim žlezdama. Ima 4 prašnika, koji štrce sa strane ispod gornje usne. Plodnik je nadcvetan. Cveta od maja do septembra. Plod se raspada na 4 jajasta orašcica u kojima se nalazi seme. Ono je sitno, smede i zri od juna do oktobra. Masa 1000 semena je od 0,25-0,28 g. Klijavost semena je 98%. Timjan se razmnožava direktnom setvom, pomocu rasada i deobom busenova.

STANIŠTE:

Timjan je gajena biljka. Dobro uspeva na suncanim, toplim, plodnim i rastresitim zemljištima. Prirodno stanište ove biljke predstavljaju suve, stenovite, krecnjacke livade dobro zaklonjene od vetra.

RASPROSTRANJENOST:

Samoniklo raste u: SEVERNOJ AFRICI (Maroko), u SIBIRU, u  JUGOISTOCNOJ EVROPI (Italija) i u JUGOZAPADNOJ EVROPI (Francuska i Španija zajedno sa Balearima). Gaji se širom sveta na mestima sa suptropskom i kontinentalnom klimom. Vece površine pod timijanom nalaze se u Rusiji, SAD, Španiji, Francuskoj i Severnoj Africi. U Srbiji se plantažira uglavnom  u Vojvodini i retko se može sresti u divljem obliku.  

VARIJABILNOST:

Rod Thymus poznaje preko 350 vrsta, razlicitih podvrsta, varijeteta i kultivara. Ovaj rod je jedan od najsloženijih u aromaterapiji upravo zbog velikog broja formi i hemotipova. Divlji timijan ima tendenciju da bude drvenast. Gajeni oblici imaju nežnije stabljike i žbunast oblik. S obzirom na to da se timijan danas u velikim kolicinama koristi u kulinarstvu, ukrštanjem i hibridizacijom selektirano je mnogo oblika, kod kojih se iskljucivo insistira na obogacivanju ukusa. Postoji dosta podvrsta, s tim što svaka ima razlicitu aromu, a sve imaju tendenciju da se ukrštaju:

Thymus vulgaris subsp. aestivus (Willk.)1

Thymus vulgaris subsp. palearensis (O.Bolòs & Vigo) 

Thymus vulgaris subsp. vulgaris

Svi timijani su aromaticni i koriste se uglavnom za ukras, ali i kao zacin i lek.

Limunolisni timijan (Thymus 'Doone Valley') pri dodiru odaje finu aromu limuna.

Zlatni timijan (Thymus 'E. B. Anderson') ima drukciji miris, a listovi su mu u prolece zlatnožuti.

S obzirom na to da se timijan danas u velikim kolicinama koristi u kulinarstvu, ukrštanjem i hibridizacijom selektirano je više podvrsta timijana, kod kojih se iskljucivo insistira na obogacivanju ukusa:

Kim timijan (Thymus herba-barona) gotovo savršeno kopira miris kima.

Pomorandžin timijan (Thymus vulgaris var. odoratissimus) ima miris pomorandžine kore.

Limunasti timijan (Thymus citriodorus = Thymus pulegoides x‎ Thymus vulgaris) hibrid koji ima neobican ukus, jer kombinuje aromu timijana i miris limuna. Koristi se uglavnom u svežem obliku.   

GAJENJE:

Timijan je biljka toplog podneblja, ali dobro podnosi i niske temperature, pa ga možemo gajati i u kontinentalnim krajevima. U vrtu ili u saksiji na prozorskoj dasci, pa cak i na kamenjaru tražice suncano mjesto i zavetrinu. Najbolje uspijeva u plodnoj neutralnoj, dobro dreniranoj zemlji. Treba izbjegavati vlažnu i kiselu zemlju. U vrtu se može saditi višegodišnji timijan rasadivanjem i deljenjem starih biljki, kao i jednogodišnji timijan koji se sadi na slobodnom prostoru na razdaljini od 20 x 20 cm. Jednogodišnja je oblik aromaticniji, ali svake godine starosti gubi ponešto na aromaticnosti. Timijan se proizvodi iz semena ili deljenjem bokora. Semenu za rast treebaju zemljišta s nešto povišenom vlažnošcu. On raste sporo i ne podnosi zasenu. Plantaže timijana koriste se 4-5 godina. Pošto se zemljište iscrpljuje zahteva dobro dubrenje. Pre jesenjeg oranja treba uneti 20-30 t/ha organskog dubriva, narocito na siromašnim zemljištima (stajnjak i kompost). Posle dubokog oranja na dubini 30-40 cm, objekat se ostavi da prezimi. U prolece se zemljište drlja, a po potrebi i tanjira. Najvecu pažnju treba posvetiti uništavanju korova. Unos mineralnih dubriva odreduje plodnost zemljišta. Fosforna i kalijumova dubriva se unose sa osnovnom obradom, a azotnim se biljke prihranjuju. Razmnožavanje semenom može se obaviti: direktnom setvom i proizvodnjom rasada. Direktna setva se izvodi u prolece (može i u jesen). Seje se sejacicom u redove na rastojanju 30-40 cm red od reda. Za setvu 1 ha potrebno je 5-6 kg semena. Ipak, smatra se da je razmnožavanje rasadom najsigurniji nacin proizvodnje, iako je skuplji. U tople leje seme se seje krajem februara. Kad biljke ojacaju, pikiraju se radi školovanja, na rastojanju 20-30 cm. Dogodine na jesen sadi se plantaža na rastojanju 40-50 cm red od reda, dok je rastojanje medu biljkama 20-30 cm. Za sadnju 1 ha potrebno je 80 000 - 120 000 biljcica. Moguca je proizvodnja sadnica deljenjem starijih bokora. Proces se izvodi u jesen, a potrban je isti broj sadnica po hektaru, kao i kada se sadi rasad. Nega timijana obuhvata: meduredno kultiviranje, okopavanje, prihranjivanje i zaštitu od bolesti i štetocina. Po potrebi biljke se proreduju ili se popunjavaju prazna mesta.

Berba semena obavlja se u 2 ili 3 godini starosti plantaže. Seme je zrelo kada dobije braonkastu boju. Posle vejanja ono se prosuši i upakuje u papirne kese. Sa jednog hektara dobija se 60-80 kg semena.

Timjan se gaji u: Alžiru, Centralnoj Evropi, Kini, Izraelu, Rusiji, Turskoj, Tunisu i SAD -ma.

SADRŽI:

etarsko ulje (timol, karvakol, n-cimol, L-d--pinen, linalol, cineol, kariofilen, L-borneol (a-kamfol), g-terpinen i terpinenol), saponine, tanin, glikozide, smole, nepoznate gorke materije, saponinsku, ursolnu, oleanolnu, kofeinsku, hlorogensku i hinsku kiselinu, gvožde, kalcijum i male kolicine flavonida

 

KORISTI SE:

                        nadzemni deo biljke u cvetu (Thymi herba  - DAB 10; BHP.1983; Helv.VII; OAB9; JUG II)

Proizvodnja:

Kao lekoviti delovi biljke timijan sakupljaju se mladice pre i u toku cvetanja. Idealno doba dana za berbu je podne. Obavezno je da se pri sakupljanju koristi oštar nož ili vece makaze. Odsecanje se vrši na 10-15 cm od zemlje, da se nebi oštetio drvenasti deo biljke. Mašinsko branje primenjuje se jedino u SAD i to se obavlja specijalnim mašimžnama. U prvoj godini gajenja timijan se žanje samo jedanput i to u leto. U sledecim godinama moguce su dve žetve: u maju i septembru. Požnjeveni materijal se sakupi i suši razastrt u tankom sloju (5-7 cm) u hladu pod nadstrešicama, ili na cardacima sa dobrim provetravanjem. Kad je pogodno vreme, sušenje se završava za 3-5 dana. Znatno kvalitetnija droga, za krace vreme, dobija se sušenjem u sušarama na temperaturi od 35-40 °C. Posle sušenja vrši se uklanjanje necistoca i pristupa pakovanju droge. Prve  godine se može dobiti 1,5 t/ha, a u kasnijim godinama 2-4 t/ha. Osušeni  timijan cuva se u dobro zatvorenim pakovanjima.  Kod velike proizvodnje pakuje se u višeslojne papirne vrece od 15-20 kg ili u bale po 40-50 kg. Rok trajanja droge je 3 godine. Sveža droga ce se održati nedelju dana, ako se upakuje u plasticnu kesicu i stavi u frižider.

Opis droge: Sirovina se sastoji od suvih nadzemnih delova: lišca, stabla i cvetova. Boja stabla je crvenkasta do žuto-mrka. Listovi su zelene boje, a cvetovi ružicaste.. Ima karakteristican miris timola, pomalo topao i biberast. Ukus je slabo gorak i opor sa notama karanfilica, nane i kamfora.

                        list (Thymi folium  - DAB 10; BHP.1983; Helv.VII; OAB9; JUG IV)

Proizvodnja:

Osušeni nadzemni deo biljke u cvetu (Thymi herba) se omlati. Potom se preko rešeta sa otvorima velicine 0,5 cm odvoje listovi i cvetni deo, dok se delovi stabla odbace. Odnos sveže i suve droge je 4(5):1

Opis droge: Rod kojem pripada timijan Thymus, sadži mnogo vrsta. Prava vrsta timijana, Thymus vulgaris, službeno je ljekovita biljka koja se do danas zadržala i u Evropskoj farmakopeji. Osušeni list timijana, koji se stavlja u promet kao: ceo list timijana i kao mleveni list timijana, mora da ispunjava sledece uslove:

- da ne sadrži više od 12,5% vode

- da ne sadrži više od 8% ukupnog pepela ni više od 2% pepela nerastvorljivog u hlorovodonicnoj kiselini

- da list timijana sadrži najmanje 1 ml etarskog ulja timijana u 100 g proizvoda, a mleveni list timijana najmanje 0,5 ml  

  etarskog ulja timijana u 100 g proizvoda

- da ne sadrži više od 10% delova stabljike timijana ni više od 2% ostalih primesa.

Suvi list je lako lomljiv, kožast, sa istaknutim glavnim nervom na nalicju, aromaticnog mirisa i aromaticno-nagorkog ukusa koji pali.

                    etarsko ulje (Serpylli aetheroleum - JUS H. H9. 075.)

Proizvodnja: Iz sveže ubrane herbe timijana hidrodestilacijom se dobija etarsko ulje. Herba koja se ekstrahuje treba da sadrži više od 2 % etarskog ulja. Za ekstrakciju 1 kg etarskog ulja potrebno je od 35-50 kg sveže sirovine. Etarsko ulje se odlaže u aluminijumske sudove i cuva u suvim i hladnim prostorijama.   

Opis droge: Etarsko ulje timijana je svetlo-žuta do crvenkasto-žuta tecnost, jako prijatnog mirisa na timol i gorko-ljutkastog ukusa. U zavisnosti od staništa (reljefa, nadmorske visene i kolicine svetlosti) i vremena prikupljanja, etarska ulja timjana razlikuju se po organoleptickim, fizickim i hemijskim karakteristikama. One se krecu u odredenim granicama a ponekad zavise i od nacina dobijanja i starosti ulja. Razlikujemo sledece hemotipove:

Timijan hemotip timol je najrašireniji hemotip. Nazivaju ga još i ,,crveni timijan” zbog boje etarskog ulja. On je jak antiseptik i izaziva veliko razdraživanje kože. Gaji se u nizijama i prikuplja u jesen. Sadrži 60-70% timola. Kada ga prikupljamo u prolece gradi drugi hemotip - para-cimen HT, koji se koristi kao lokalni anestetik pri reumi i artritisu. Sakuplja se u prolece, cim se na biljci pojave pupoljci.

Timijan hemotip karvakrol se takode odlikuje jakim antiseptickim svojstvima. Sakupljen u prolece sadrži 30 % karvakrola, a sakupljen u jesen za ili posle vremena cvetanja 60-80%

Timijan hemotip geraniol ima vrlo prijatan  miris. Raste na vecim nadmorskim visinama. Sakuplja se u jesen i ima miris limuna. Poseduje antivirusna i kardiotonicna svojstva.

Timijan hemotip linalol je vrlo blag i umirujuci. Raste na vecim nadmorskim visinama. Poseduje fungicidna i antiparazitska svojstva.

Timijan hemotip cineol sadrži 80-90 % cineola. Ima svojstva diuretika i ekspektoransa.

Timijan hemotip trans-tujanol nema sezonske varijante i sadrži 50% tujanola, nezavisno od vremena sakupljanja. On raste samoniklo, jer su se pokušaji njegovog gajenja pokazali neuspešnim. Ima svojstva da stimuliše imuni sistem, povecava tonus materice i reguliše hormone

Timijan hemotip  terpineol dobija se od timijana prikupljenog  u rano prolece. Ima prijatan miris paprike

Lako se može uociti da nazivi hemotipova poticu od naziva karakteristicnih, odnosno dominantnih hemijskih jedinjenja u pojedinom etericnom ulju.

Za ekstrakciju timola upotrebljavaju se samo one vrste ulja koje imaju mnogo timola. Timol se u ulju izdvaja u obliku bezbojnih kristala karakteristicnog mirisa na timijan, aromaticnog i ljutog ukusa. Antisepticki i antibakterijski efekat timola (Thymolum) prema mnogim mikroorganizmima je oko 30 puta jaci, a cetiri puta manje toksican od efekta fenola ( Phenolum), odnosno karbolne kiseline (Acidum carbolicum). 

Oleorezin timijana je ekstrakt aromaticnih materija dobijen ekstrakcijom biljke timijan, koji kad se stavlja u promet, mora da sadrži najmanje 30 ml etarskog ulja timijana u 100 g proizvoda.

Etarska ulja vecine hemotipova timijana mogu se slobodno nabaviti na tržištu.

NACIN UPOTREBE:

Timijan se koristi kao lekovita, ukrasna, medonosna, zacinska i konzervansna biljka. Zbog prijatnog mirisa i ukusa, on se upotrebljava u vodama za usta i pastama za zube. U obliku 5 % -nog alkoholnog rastvora koristi se za dezinfekciju kože i lokalno lecenje gljivicnih obolenja, te za konzervisanje urina u klinickim laboratorijama.

Koristi se kao aromaticni monokomponentni caj ili pak ulazi u sastav raznih cajnih mešavina (npr. grudni caj - Species pektorales) i nekih tinktura (npr. Thymi tinctura)

Sušena droga timjana najcešce se upotrebljava kao zacin za mnoga mediteranska jela. Sveža biljka ili suva droga (ceo ili samleven list) sastavni je deo raznih zacinskih mešavina.

Destilacijom vrhova biljaka se dobija etersko ulje, koje se koristi u kozmetickoj i farmaceutskoj industriji. Od njega se pripremaju razni medikamenti i preparati. Zbog svojih antisepticnih i konzervansnih svojstava, ono je jedno od glavnih ulja u aromaterapiji.

Timijan vole pcele, a njegov med je vrlo cenjen.

ZACIN:

Timijan kao zacin, nalazi široku primenu u kulinarstvu, jer jelima daje prijatan ukus i ujedno omogucuje lagodno varenje hrane. Poželjno je dodavati ga masnoj hrani: krompiru prženom na masti, jajima, mesu za prilog i egzoticnim supama. Timijan je znacajan zacin u vecini zapadnoevropskih i bliskoistocnih kuhinja. Za razliku od vecine zacina, zadržava aromu, cak i ako se kuva dugo i polako, te njegov jak ukus opstaje u kuvanim jelima. U malim kolicinama poboljšava ukus drugih zacina, a da ih pri tom ne potiskuje.

Timijan se dobro kombinuje sa crnim i belim lukom, paradajzom, maslinama, pivom i vinom, pa tako cini podlogu za mediteransku kuhinju. On je neophodan zacin u svim francuskim corbama, kao i u španskim, a samim tim i latinoamerickim jelima, gde se cesto upotrebljava u kombinaciji sa cilijem. Sveže ubrane grancice timijana, vezane u buketicima zajedno sa drugim svežim zacinskim biljem dodaju se u supe, sosove i variva, da ih nadahnu aromom i poprave njihov ukus. Ova zacinska mešavina naziva se ,,bouquet garni", a iz jela se vadi neposredno pre njegovog posluživanja. Sveži timijan je manje intenzivan od suvog, ima mekši ukus i slabije miriše, te se savršeno uklapa s ribom i mediteranskim povrcem (patlidžanom, kupusom, šargarepom, prazilukom, krompirom i paradajzom). Osušeni timijan ne gubi aromu pri sušenju, pa se koristi i zimi. Paradoksalno je da suvi timijan deluje snažnije od svežeg. Njegova aromaticnost povecava se sušenjem. Samo još neke zacinske biljke pokazuju taj fenomen (origano i ruzmarin). Zato se njime zacinjavaju mnoga evropska jela, a posebno ona sa roštilja. To je popularan zacin koga upotrebljavaju u pripremi hladnog mesa (jagnjetina i svinjetina), pecurki, jela od divljaci i sira. U manjim kolicinama se dodaje: prženoj ribi, uznutricama, gušcoj džigerici i teletini. Osušeni timijan je deo ,,herbes de Provence" mešavine usitnjenog zacinskog bilja iz Provanse (južna Francuska).

Popularnost timijana proteže se do Centralne Amerike. Obilno se koristi u karibskoj kuhinji, a vrlo je popularan i na Jamajci. Kao monokomponentni zacin najviše se koristi u kreolskoj kuhinji (Nju Orleans) SAD.

Posebna podvrsta timijana upotrebljava se u neevropskom delu Mediterana i na Bliskom Istoku.

,,Zahtar" je mešavina zacina iz Jordana. Neobican ukus daju mu susam, aromaticni timijan i kiseli ruj. U sastav još ulaze majoran, biber i so. Njime se zacinjavaju pecena ovcetina i jela sa žara. Može da se stavi u maslinovo ulje pa se u to umace hleb.

,,Dukka" (دقه) je zacinska mešavina iz Egipta. Sadrži orašaste plodove (peceni susam, lešnik, badem, jezgra breskve i kajsije), biber, kumin i timijan. Pošto je malo slana njome se zacinjavaju musake od ovcetine.

Timijan se koristi kao zacin u paštetama, a obavezan je dodatak i trajnim suhomesnatim proizvodima. Industrijski timijan u kombinaciji sa majoranom sastavni je deo kobasica.

Timijan se stavlja u neka peciva, a ulje za jelo i vinsko sirce poboljšavaju ukus kad su zacinjeni timijanom. Sastavni je deo mnogih sosova, marinada i priloga. Dobar je dodatak salati od paradajza i krastavca. Timijan naglašava ukus pasulja, graška i sociva.

Cesto se kao mirodija koristi kod kišeljenja krastavca.   

Limunov timijan (Thymus x citriodorus) i ostali specijalni varijeteti koriste se za jela od ribe ili jaja i za guste sosove.

Varijetet Thymus herba-barona je obavezan zacin za britanski specijalitet baron of beef (peceni deo juneceg kotleta koji sadrži biftek i ramstek).  

Mnoštvo biljnih likera sadrži timijan.

FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA:

- vermifug - sredstvo kojev ubija crevne parazite  

- stomahik - sredstvo za poboljšanje varenja hrane

- bronhospazmolitik - sredstvo protiv spasticnog bronhitisa (opušta bronhije)

- ekspektorans - sredstvo za olakšano iskašljavanje i izbacivanje patološkog bronhijalnog sekreta

- antiseptik - sredstvo koje sprecava razmnožavanje mikroorganizma

- hiperemik -sredstvo koje jaca i stimuliše funkciju kože

- rubefacijens - sredstvo za izazivanje crvenila i osecaja topline na koži usled širenja krvnih sudova

- antibakterik - sredstvo protiv štetnih bakterija

- karminativ - sredstvo koje olakšava odstranjivanje gasova iz tela

- baktericid - sredstvo koje ubija bakterije

- anthelmintik - sredstvo protiv crevnih parazita

- adstrigens  - sredstvo za površinsko sakupljanje tkiva

- diuretik - sredstvo za poboljšavanje lucenja mokrace

- spazmolitik- sredstvo koje otklanja grceve glatke muskulature

- antidijaroik - sredstvo protiv proliva

- fungicid - sredstvo koje uništava gljivice

NARODNA MEDICINA: 

Upotrebljava se:

- za dezinfekciju oralne sluznice usne duplje i ždrela

- kod zubobolje (tecnost Artmana)

- protiv crevnih parazita (ima paralitican efekat na njih)

- protiv gljivicnih infekcija kože (timol)            

- kod plucnih bolesti, bronhitisa, astme i velikog kašlja (Složeni timijanov sirup i grudni caj)      

- za opuštanje nervne napetosti, kod depresija i preteranog umnog napora, kod glavobolje i nesanice (tinktura)

- protiv akni, masne kože i celuloita (etarsko ulje)

- za stimulisanje apetita, poboljšavanje varenja, uklanjanje nadimanja i oslobadanje od grceva creva (etarsko ulje - timol)

- kod prehlade, upale grla i sinuzitisa (inhalacija)

- kod zarastanja rana, posekotina, opekotina i cireva (etarsko ulje)

- kod ekcema, psorijaze i drugih dermatitisa (etarsko ulje)

PREPARATI:

Timol (u kapsulama), ,,tecnost Hartmana", ,,Extractum Thymifluidum", ,,Sirupus Thymi compositus, ,,Altiprim" (Japan), ,,Thymipin", ,,Tussipect", ,,Bronchicum", ,,Petrussin", ,,Broncholind", ,,Kontratusin", ,,Tusomaltin", ,,Perdiphen" i ,,Equisil".       

OBLIK UPOTREBE:

Caj od timijana: 1,5 -2 g osušene i sasitnjene droge timijana preliti sa 150 ml vrele (prokljucale) vode, ostaviti u poklopljenom sudu 30 minuta i procediti. Ohladjeni caj zasladiti medom, dodati sok od pola limuna, te uzimati 2-3 puta dnevno u gutljajima.

Inhalacija timijanom: 5 kafenih kašika osušene droge preliti sa 500 ml vrele (prokljucale) vode. Nagnuti se nad posudom i prekriti peškirom. Vodena para koja sadrži lekovite sastojke timijana uspešno ce razgraditi sekret u bronhijama. Posle tretmana obavezno se utopliti.

Protiv crevnih parazita: Ako su paraziti nadeni u stolici, treba popiti (prema starosti) 2-8 grama timola, pomešanog s vocnim sokom, a odmah zatim 2 velike kašike ricinusovog ulja.  

Kuvano vino: Jednake delove timijana, korijena slatke paprati (oslada - Polipodium vulgare) i semena  moraca (Fructus foeniculi), preliti kuvanim vinom, ostaviti u poklopljenom sudu 30 minuta i procediti. Ohladeno vino zasladiti medom i dodati sok od pola limuna. Piti ujutro, natašte.

Grudni caj:  3 velike kašike biljne mešavine: po 2 grama cveta crnog sleza (Malvae silvestris), divljeg maka (Papaver rhoeas), divizme (Verbascum thapsus). Dalje, 4 grama anisa (Fructus anisi), 15 grama korena belog sleza  (Radix althaea), 20 grama lista timijana, 25 grama slatkog korena (Radix glycyrrhizae) i 30 grama lišca belog sleza – sve usitnjeno preliti  litrom vrele (prokljucale) vode. Ostavi se poklopljeno 2 sata i nakon toga procedi. Ohladjeni caj zasladiti sa 2 velike kašike meda. Pije se svaka 2 sata po 1 velika kašika.  

Tinktura (Species pektorales): Spremiti 200 grama lišca timijana, 100 grama glicerola, 320 grama koncentrovanog  alkohola, 580  grama precišcene (destilovane) vode. Usitnjeno lišce preliti smešom glicerola i koncentrovanog alkohola. Nakon 8 dana stajanja i cešceg muckanja, tinktura se procedi. Srednja terapijska doza je dva grama tinkture. Najbolje je 20 do 30 kapi nakapati na kocku šecera i uzimati tri puta dnevno.

Složeni timijanov sirup: Potrebno je 15 grama tinkture timijana, pet puta manje natrijum-bromida i destilovane vode, 0,1 gram praška za konzerviranje i 79 grama obicnog sirupa. Narijum-bromid se dobro rastvori u vodi, rastvor se pomeša sa sirupom i  tinkturom timijana, u kojoj je prethodno rastvoren konzervans. Srednja pojedinacna terapijska doza je 15 grama. Najbolje je da se 4 x dnevno pije kašicica ovog sirupa.

Rakija od timijana: Staklenu bocu sa širokim grlicem napuniti do vrha suvom drogom (samo listovi) timijana. Pri tom u vise navrata treba izvrsiti sabijanje sadržaja. Potom u istu bocu naliti vocnu rakiju jacine preko 40 stepeni i zatvoriti da nema vazduha. Boca se ostavi da stoji na suncanom mestu (ili pored grejnog tela) uz povremeno muckanje sadržaja. Posle 14 dana otvoriti bocu profiltrirati tecnost i ostaviti na hladno mesto. Koristiti po potrebi. 

Lekovito ulje od timijana: Staklenu bocu sa širokim grlicem napuniti do vrha suvom drogom (samo listovi) timijana. Pri tom ne treba sabijati sadržaj. Potom u istu bocu naliti hladno cedeno (devicansko) maslinovo ulje, tako  da za dva prsta prelije sadržaj i potom zatvoriti. Boca se ostavi da stoji na suncanom mestu (ili pored grejnog tela) uz povremeno muckanje sadržaja. Posle 14 dana otvoriti bocu profiltrirati ulje, ponovo zatvoriti i ostaviti u frižider. Koristiti po potrebi.      

Za lecenje cmicka (jecmenca):  Od suve droge timijana se pravi koncentrovani ( jaki ) caj i vatom obloženim štapicem nanosi direktno na cmicak ili se natopi oblog za oko.

Sirup od timijana: Svež, naseckan timijan preliti izvorskom vodom da ogrezne, a zatim dodati limunsku kiselinu (1 kesica ,,limontusa" na litar vode), nekoliko cvetova nevena i 2-3 sveže grancice nane. Sadržaj ostaviti da odstoji 24 casa, a potom procediti i dodati šecer. Na svaki litar tecnosti treba dodati kilogram žutog šecera i sve to dobro razmutiti. Kad se šecer rastopi, treba naliti boce sirupom i ostaviti ih na hladnom mestu.

TOKSICNOST:

Ne preporucuje se dugotrajno korišcenje timjana osobama sa obolelom štitnom žlezdom. Upotreba timola (etarskog ulja) je kontraindikovana kod: akutnih kožnih oboljenja i vecih oštecenja kože, u trudnoci, kod enterokolitisa, visokog krvnog pritiska i srcane insuficijencije. Pripravke od timola ne smeju se nikada utrljavati na leda, nanositi na lice ili ispod nosa maloj deci i dojencadi.



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Race
Datum slanja poruke: 01.Nov.2009 u 00:45
Vrlo interesantna tema, koju su pokrenuli Kabe i Knicanin. Mozda vredi o tome otvoriti diskusiju. Vidimo da to Kabetu i Knicaninu nije nepoznato. Ko zna, mozda ovaj forum preraste u akcionarsko drustvo ili kompaniju. Vredi pokusati. Ja bi zamolio Kabeta da nam kaze, kakav je to proces i kakva je tehnologija potrebna za proizvodnju etarskog ulja. .


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 02.Nov.2009 u 23:08

ETARSKA ULJA

Etarska ulja su isparljivi proizvodi prijatnog mirisa dobijeni iz raznog bilja. Slabo se rastvaraju ili se pak uopšte ne rastvaraju u vodi. To nisu ciste supstance, vec vrlo složene smeše raznovrsnih hemijskih jedinjenja. Izvesna etarska ulja imaju po 30 i više sastojaka, koji nemaju udruženo lekovito dejstvo. U sastav etarskih ulja ulaze: aromaticna, alifaticna i heterociklicna jedinjenja, kao i dve klase terpenoida (monoterpeni i seskviterpeni). Etarska ulja se nalaze u svim biljnim delovima i daju karakteristican miris samoj biljci. Kolicina i sastav etarskog ulja zavise od mnogih unutrašnjih i spoljnih faktora. U  vecini slucajeva ona se nalaze u slobodnom stanju, u žlezdanim dlacicama i kanalima ili u sekretornim organima. U retkum slucajevima etarska ulja su glikozidno vezana u biljkama i tada se izdvajaju tek pošto biljka ugine, dejstvom hidrolitickih enzima.

Pored toga što imaju lekovita svojstva (sedativi, sekretolitici, analgetici, fungicidi i baktericidi), etarska ulja su i dijetetska sredstva (konzervansi, antioksidansi i korigensi mirisa i ukusa). Nalaze primenu u: prehrambenoj, farmacuetskoj, kozmetickoj i hemijskoj industriji.

Etarskim uljem su narocito bogate familije: ruža (Rosaceae), usnatica (Lamiaceae), karanfila (Caryophyllaceae) i rutvica (Rutaceae)

Organolepticka, hemijska i druga svojstva etarskih ulja zavise od nacina njihove proizvodnje. Izdvajanje etarskog ulja iz biljke može se izvesti: vodenom parom, ekstrakcijom ili presovanjem.

Najrasprostranjeniji nacin dobijanja etarskih ulja je hidrodestilacija. To je najrentabilniji nacin izdvajanja i omogucuje tretiranje velikih kolicina biljnog materijala. Na osnovu konstrukcije uredaja za hidrodestilaciju razlikuju se tri tipa hidrodestilacije: a) vodena destilacija, b) destilacija vodom i parom i c) destilacija parom

Postupak dobijanja etarskog ulja pocinje tako što se sveži ili osušeni delovi biljke prethodno dobro usitne i potom unesu u destilacioni kotao.Vodena para izvlaci iz biljke etarsko ulje, prolazi kroz hladilicu (kondenzator), gde se kondenzuje i kao zamucena tecnost izlazi i hvta se u tzv. ,,florentinske boce". One na dnu imaju odvodnu sifonsku cev, kroz koju istice voda, a ulje pliva po površini, pošto se ne rastvara u vodi. Za etarska ulja teža od vode, sifon za vodu je pri vrhu. Pošto u destilovanoj vodi (od koje je odvojen sloj ulja) još uvek ima nekih veoma cenjenih sastojaka etarskog ulja, noviji tipovi destilatora su tako gradeni da ovu tzv. ,,kohobacionu" vodu automatski vracaju u kotao.

Destilacija pomocu vodene pare je vrlo stari postupak, za koji je karakteristicno da je temperatura destilacije niža od 100°C. Trajanje procesa destilacije razlicitih vrsta biljaka i razlicitih biljnih organa je razlicito. Optimalni pritisak pare pri destilaciji je 4-5 atm. Kraj destilacije se utvrduje tako što se malo kohobacione vode prihvata u manji stakleni sud i proveri da li ima još kapi ulja na njenoj površini.

Destilatori mogu biti: a) pokretni (mobilni) i b) fiksni (stacionarni). Mogu se puniti jedanput ili u kontinuitetu, što zavisi od njihove konstrukcije.

Ekstrakcija etarskih ulja organskim rastvaracima primenjuje se u slucaju, kada je koncetracija ulja u biljci mala ili kada su etarska ulja vrlo rastvorljiva u vodi. Za ekstrakciju se koristi petrol-etar, koji ima nisku tacku kljucanja. Etarsko ulje proizvedeno ekstrakcijom mnogo je kvalitetnije od ulja proizvedenog destilacijom.

Izdvajanje etarskog ulja presovanjem primenjuje se kod citrida (limun, pomorandža, bergamot), gde se neposredno ispod epiderma nalaze krupne šizolizigene šupljine sa uljem. Presovanjem se dobija pomalo mutno, teže, gušce i obojenije ulje.

Premda iz godine u godinu sintetska hemija daje sve veci broj vrlo raznovrsnih veštackih mirisa, ipak proizvodnja prirodnih aromaticnih materija sve više raste i po kolicini i po vrstama. Prirodni mirisi su neponovljivi, finiji, diskretniji i zato su sve više traženi i skuplje placeni od sintetisanih.  

Nadam se da ce ova tema zagolicati mnoge da razmišljaju i postavljaju pitanja vezana za etarska ulja. Mislim da ce i Knicanin imati dosta da nam pojasni s obzirom da se prakticno bavio ovim poslovima.

 

                                                                                                                                      Pozdrav !



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: knicanin
Datum slanja poruke: 03.Nov.2009 u 00:36
Pozdrav

         Kabe se baš pomucio da ukratko objasni nacine destilacije i ekstrakcije. Kažem pomucio jer je tema daleko složenija nego što bi to neko kome to nije struka pomislio. Razne biljke i razni delovi biljaka se preraduju na razlicite nacine. Ni jedan uredaj ma kako bio složen ne može da preradi sve i svašta. Neko kao Kabe koji ocigledno poznaje materiju mora da razvrsta biljke i delove biljaka i da se za odredene grupe odredi gde i kako može da bude primenjen dovoljno jeftin i dovoljno produktivan nacin koji bi u našim uslovima bilo realno izvodljiv.  Odredeni put rcimo od tacke A do tacke B može da se prede na više nacina : može peške, biciklom, zapregom,traktorom, automobilom, avionom ...... Mi moramo znati koje su naše sopstvene mogucnosti i koju cenu za koji nacin možemo i želimo da platimo. Obicno je najbolji kompromis da se koristi najudobniji nacin za odredene pare. Tako može biti i u ovom poslu. Može da se nabavi vrlo složen i skup sistem koji bi nesumljivo dao najefikasniji postupak, a može da se napravi sistem u našoj zemlji koji bi naravno bio jeftiniji i manje racionalan, ali u našim uslovima jedino moguc, pa kada se nešto zaradi tek onda da se modernizuje i širi paleta proizvoda. Ja sam mašinske struke i ja mogu da razgovaram o "šerpama i loncima" ali je ovde najvažnija karika Kabe sa njegovim znanjem o flori i naravno poznavanje tog tržišta. Ono najvažnije je da ne treba da se uplašimo i dignemo ruke a da i ne probamo. Definitivno u tom kraju ima toliko bilja i ljudi koji mogu da ga sakupe i pripreme, a bez toga i najskuplja oprema ne vredi ništa. Pitanje je samo koliko smo mi spremni da uložimo sebe same u tome.

Pozdrav svima


-------------
Zoran Marinković


Poruka od: boni
Datum slanja poruke: 09.Nov.2009 u 15:38
Još jednom želim da pohvalim mog velikog prijatelja i saborca sa basketa za strucno i jasno pisanje o biljkama našeg kraja. Ipak imam jedno pitanje za sve nas ovde. Vrlo dobro znamo koliko je alkoholizam raširena pojava kod mladih ljudi u Predejanu. Ali postoji još jedna gora pošast a to je droga..da li neko uopšte ima podatke koliko je droga raširena medu mladim ljudima u Predejanu???Gotovo da sam siguran da je prisutna samo ne znam koliko.
Boni


-------------
boni


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 12.Nov.2009 u 23:49

Dragi moj saborce !

Ovo je jedna tužna prica koja je nažalost i naša stvarnost. Roditelj sam pa znam kako je bolno pisati o ovome. Ne bih da solim rane onima kojima se ,,kuga modernog doba" uselila u domove, a ne želim ni da uznemiravam one koji, još uvek nemaju te probleme, ali zbog svojeg poroda u nezrelim godinama svakodnevno brinu brigu. U Predejane je prvi slucaj ove pošasti zabeležen, odmah posle tvog odlaska za Beograd. Ja sam u Gimnaziji 1976 god imao u odeljenju narkomana, pa sam iz tog iskustva, saznao dovoljno da kasnije kroz život mogu da zaštitim sebe i svoje najbliže. Stariji sin je još u 6 razredu Osnovne škole na zidu u svojoj sobi iznad glave držao znak na kome je stajao precrtan špric. Mislim da je cela njegova generacija po tom pitanju bila vrlo informisana. Mladi sin mi sad ulazi u lude godine i vec neko vreme radimo na upoznavanju i informisanju o svemu. Najopasnije su godine kad prorade hormoni. Tad su deca najpovodljivija. Sta da ti kažem Predejane je mnogo bliže Trnovcu, nego Beograd. Ti sad sam zakljuci koliki je to rizik. Možemo sa sigurnošcu da konstatujemo da za sada još nemamo katastrofalan ishod (mortalitet) direktnih korisnika droge, kao što je slucaj u okolnim mestima: Lebane, Vucje, Grdelica. Ne poznajemm licno nijednog narkomana, ali prema onome kako su u Suševlju pre desetak godina iskultivirali ,,Canabis"  predpostavljam da su bolji poznavaoci halucinogenih biljaka, cak i od mene. Nažalost droga je ,,zavist mozga" i tu biljni preparati ne bi mogli da pomognu u lecenju. U suštini stvari Predejane je svakog dana sve manje privlacnije za dilere droge. Sve je veci broj siromašnih porodica i sve manji broj dece u adolescentnom dobu. Ipak preporucio bih svim roditeljima da blagovremeno pripaze na svoju decu i preventivom sprece kontakt iz radoznalosti. Najbolji nacin za to je da deci ne brane bavljenje sportom.

                                                                                                            Pozdrav ! 



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Zarko Velickovic
Datum slanja poruke: 26.Nov.2009 u 12:42

Napisi nesto, Kabe  o biljci koja se zove Glycyrrhiza glabra ili poznata kao Sladic.



-------------
Жаре


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 01.Dec.2009 u 22:20

GLYCYRRHIZA GLABRA L.

Sinonimi:

Glycyrrhiza echinata  Lepech.; Glycyrrhiza glandulifera Waldst. et Kit.;  Glycyrrhiza hirsuta Pall.; Glycyrrhiza hirsuta L.; Glycyrrhiza laevis  Pall.; Glycyrrhiza officinalis  Lepech.; Glycyrrhiza pallida Boiss. et Noë in Boiss.; Glycyrrhiza violacea Boiss. et Noë in Boiss.; Glycyrrhiza viscosa  Turcz.ex Ledeb.; Glycyrrhiza vulgaris  Gueldenst;   Liquiritia officinarum Medik.; Liquiritia officinalis Moench  

 

Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije

Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke

Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list

Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice

Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice

Klasa-Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke

Potklasa-Podrazred (Subclassis): Archichlamideae (Horypetalae; Rosidae) - Biljke sa slobodnim krunicnim listicima

Nadred (Super ordo): Fabanae

Red (Ordo): Fabales

Familija-Porodica (Familia): Leguminosae (Fabaceae; Papilionaceae) - Bobova (leptirnjaca ili mahunarki)

Potfamilija-Potpodica (Subfamilia): Faboidae

Pleme (Tribus): Galegeae

 Potpleme (Subtribus): Glycyrrhizinae


  http://img267.imageshack.us/i/glycyrrhiziaglabralslat.jpg/">


SLATKI KOREN

   glatki konjjed, glatki sladic, gliciriza, glicirica, gospino bilje, gospino zelje, dobar koren, konjega, konjeda, konjoder, kurjakuša, patika, pospana ruža, sladek koren, sladic, sladic, sladic žlezdoviti, sladka korenica, sladka trava, slatki bagrem, slatko bilje, slatko drvce, slatko drvo, slacic, šecerni koren

 

Nemacki naziv:   

Bärendreck, Echtes Süßholz, Lakritze, Lakritzeholz , Lakritzenwurzel , Lakritzpflanze, Spanisches Süßholz,  Süßholz, Süßholzstrauch, Süßholzwurzel, Süßwurzel          

Engleski naziv:

Black Sugar, Common liquorice, Cultivated licorice, Licorice, Licorice-root, Liquorice, Russian liquorice, Spanish Juice, Spanish liquorice, Sweet licorice, Sweet wood, True licorice

Francuski naziv:

   Bois doux, Bois sucré, Racine douce, Réglisse, Réglisse glabre

Italijanski naziv:

Argalizia, Liquiricia, Liquirizia, Liquirizia comune, Regolizia 

Spanski naziv:

Agarradera, Alcaçuz, Alcazuz, Alfendoz, Arresú, Arrezuz, Citrasto, Chicote, Gotxerro, Licórice, Melosa, Orozuz, Paloduz, Palodú, Palodul, Palo dulce, Palolú, Palulú, Regalèssia, Regalissi, Regalíssia, Regaliz, Regalizia, Regoliz, Pan duz

Ruski naziv:

  Испанская солодка, Итальянская солодка, Китайская солодка, Корень солодки, Лакрица, Лакрица лысая, Лакричник, Лакричник гладкий, Лакричный корень, Ликорайз, Осолодка Персидская солодка, Русская солодка, Сладкий корень, Солодик, Солодка, Солодка гладкая, Солодка голая, Солодка железистая, Солодка обыкновенная, Солодковый корень, Солодок,  Турецкая солодка

 

ISTORIJA  

Istorija upotrebe slatkog korena stara je preko 3000 godina.Njegova upotreba u lekovite svrhe zabeležena je prvi put na asirskim tablicama, a nešto kasnije pisani tragovi o njegovoj upotrebi ostavljeni su i na egipatskim papirusima. Ljudi se hiljadama godina obracaju za pomoc ovoj blagorodnoj biljci. Hipokrat ga primenjuje spolja. Teofrast i Dioskorid poznavali su zgusnut sok slatkog korena i koristili ga u lecenju organa za disanje i raznih oboljenja želuca. Galen ga je široko primenjivao u raznim lekarskim pripravcima za mnoge bolesti. Slatki koren je kljucna biljka u kineskoj tradicionalnoj medicini, a njegova se upotreba vezuje za dugovecnost. Slatki koren po kineskim lekarima podmladuje ljudski organizam i tu zauzima drugo mesto odmah iza žen-šena. U Evropu je prvi put stigao sa Arapima i Maorima u IX veku. Oni ga gaje u Španiji i njime snabdevaju nordiske zemlje. Glavno tržište bila je Velika Britanija gde od njega spremaju ,,dumbir kolac" i neke druge poslastice. Vec u XI veku slatki koren se gajio u Nemackoj, dok su ga Italijani prihvatili tek u XIII veku. Kao kulturu u Englesku ga donose fratri Dominikanci sredinom XVI veka, otkada postaje vrlo popularan. Koliko je bila cenjena ova lekovita biljka, govori primer da je celo dvorište cuvene tvrdave Pontefrakt u Jorkširu bilo pokriveno zemljom na kojoj se gajio iskljucivo slatki koren. Interesantan je kuriozitet da je engleski kralj Edvard I, cak naplacivao carinsku taksu za uvoz slatkog korena, kako bi njome pospešio ubrzanu izgradnju poznatog londonskog mosta (Tower Bridge). Slatki koren su u severnoj Americi koristili Indijanci i prvi doseljenici, narocito za tegobe posle porodaja. U vecini evropskih zemalja masovno gajenje slatkog korena pocinje tek 1550 godine. Narocitu primenu nalazi u proizvodnji raznih osvežavajucih napitaka. Otuda na grbu nemackog grada Bamberga još od tog doba stoji ucrtana grancica slatkog korena. Krajem 19 i pocetkom 20 veka sa pojavom prvih sintetskih lekova, slatki koren biva prilicno napušten, i zaboravljen, bar u školskoj medicini. Medutim narodna medicina ili bolje receno ,,varoško stanovništvo" nije napustala ,,fijaker prašak", koji je se pokazao kao efikasno sredstvo za procišcavanje. Godine 1933.g. doktor Leklerk, jedan od najvecih fitoterapeuta XX veka, dokazao je eksperimentalno da slatki koren smanjuje grceve i bolove koji nastaju od lekova upotrebljenih protiv zatvora tzv. purgativna sredstva. Nešto kasnije 1964.god. zahvaljujuci upornom radu nekoliko generacija jedne ugledne apotekarske porodice iz Holandije, slatki koren je vracen u terapiju, jer je primeceno njegovo povoljno delovanje u lecenju cira na želucu.To je bila prekretnica za ovu klasicnu lekovitu biljku i ona se danas sve više koristi za izradu velikog broja patentiranih farmacuetskih preparata. Eto kako je posle više hiljada godina upotrebe slatkog korena, bez poznavanja njegovog hemijskog sastava, najzad dokazano šta u njemu deluje lekovito.

 

ETIMOLOGIJA:

Latinsko ime dolazi od grckog  glykys (γλυκεα) = sladak i rrhyza (ίζα) = koren, jer je koren biljke veoma sladak. Glabra  na latinskom znaci celava-gola i odnosi se na seme koje ima glatku površinu. Druge vrste ovog roda imaju maljava semena. Narodna imena, kod nas i u vecini evropskih naroda, ukazuju na to da narod zna kako je korenje ove biljke slatko i da ona lici na bagrem.

 

OPIS BILJKE:   

Slatki koren je vrlo otporna, višegodišnja, žbunasta (poludrvenasta) listopadna biljka. Poseduje drvenast, izvanredno snažan, razvijen i žilav  korenov sistem, koji zalazi duboko u zemlju i tamo obrazuje složenu mrežu ,,žila" (korenja, stalona i rizoma). Iz mnogoglavog, višekrakog, snažnog, odrvenjenog i debelog rizoma, okomito prema zemlji širi se prost, ali vrlo razgranat koren, a vodoravno i koso na sve strane granaju se staloni. Stalona obicno ima 2-5, ali se oni u zemlji dalje granaju i šire. Vodoravne vreže, koje su bliže površini zemlje, na pojedinim mestima se ukorenjuju i iz clankova obrazuju nove biljke. Tako se iz godine u godinu biljka širi na sve strane zakorovljavajuci zemljište u tolikoj meri, da ju je kasnije vrlo teško uništiti. Na korenu se javljaju krtolasta zadebljanja slicno drugim biljkama iz porodice leguminoza. Prema tome i sladic vezuje indiferentni atmosferski azot, te tako obogacuje zemljište azotnim jedinjenjima. Iz rizoma izbija na površinu zemlje nekoliko stabljika visokih 1-2 m. Divlja, a narocito gajena biljka, u gustom sklopu obrazuje zbijen i teško prohodan cestar, koji na prvi pogled lici na mladu bagremovu šumicu. Stabljike su debljine malog prsta, žilave, otporne i imaju belo-sivu boju kore. U gornjem delu su razgranate, a s vremenom im donji deo odrveni. Obrasle su lišcem koje je slicno bagremovom, ali je malo sitnije. Listovi su naspramni, neparno perasto složenii cini ih  4-8 pari listica. Dostišu dušinu od 20 cm i stoje na kratkim peteljkama. Najcešce ima 13 jajasto-elipticnih listica, 2-5 cm dugih, koji su po obodu celi, a pri vrhu suženi u bodlju. Pljoske imaji perastu nervaturu. Lišce je pod prstima grubo i vrlo lepljivo. Cvetovi su sitni (1-1,3 cm) i imaju ljubicasto-plavu do ljubicasto-crvenu boju. Zastavica je ponekad žuckasta. Po 20-30 cvetova formiraju grozdaste cvasti, koje su  duge 5-15 cm i smeštene su u pazuhama listova na vrhovima stabljika i bocnih grana. Cašica cveta je cevasta, dvozuba i zupcasta. Pokrivena je žlezdastim dlacicama. Krunicni listici su uzani i bledo-ljubicasti. Ima 10 prašnika, od kojih je jedan slobodan. Iznad prašnika se vidi povijen gornji deo tucka. Cveta u julu i avgustu. Plod je mala do 2,5 cm dugacka i oko 6 mm široka mahuna crveno-mrke boje. Spolja je kožasta, vrlo cvrsta, gruba i rapava pod prstima. Pljosnata je, malo izdužena, sa debelim šavovima i obicno sadrži 3-5 semenki. Seme je mrke boje, bubrežasto, vrlo sitno i teško klija. Masa od 1000 semenki teži oko 10 g. Plodonosi avgusta i septembra. Slatki koren može da doživi starost od 20 godina.

 

STANIŠTE:

Slatki koren je biljka kojoj treba dosta svetlosti. Raste na peskovitim i glinovitim terenima. Najcešce se javlja u ravnicama duž recnih dolina i po blagim uvalama i depresijama planinskih obronaka. Moše se naci na suvim ili umereno vlažnim livadama, po poljima i šikarama, medu grmljem, uz puteve, pojedinacno ili u homogenoj gustoj zajednici. Kao opasan korov naseljava žitaricna polja, nasade poljoprivrednih kultura i neobradena zemjišta. Na planinama gde koren može doci do podzemnih voda slatki koren raste do 1800 m NV. Sasvim mu odgovara stepsko, a naseljava i polupustinjsko podrucje. Otporan je prema suši, ali ne podnosi duge i vlažne zime. 

 

RASPROSTRANJENOST

Po jednima slatki koren potice iz Kine a po drugima iz jugoisticne Evrope i Bliskog Istoka. Danas autohtono raste u: SEVERNOJ AFRICI (Libija), u ZAPADNOM SIBIRU, u ZAPADNOJ AZIJI (Avganistan, Kipar, Iran, Irak, Izrael, Jordan, Liban, Sirija i Turska), na KAVKAZU (Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija i Dagestan), u SREDNJOJ AZIJI (Kazakstan, Kirgizija, Tadžikistan, Turkmenistan, Uzbekistan i Mongolija), na INDIJSKOM POTKONTINENTU (Indija i Pakistan), u ISTOCNOJ EVROPI (Moldavija, evropski deo Rusije i Ukrajina), u JUGOISTOCNOJ EVROPI (Italija, Albanija, Bugarska, bivša Jugoslavija i Grcka) i u JUGOZAPADNOJ EVROPI (Francuska). Slatki koren se intenzivno gaji u Rusiji, Indiji, Pakistanu, Kini, Japanu, Iranu, Turskoj, Španiji, na Siciliji, na Kalabriji i u južnoj Francuskoj. U Engleskoj i nekim drugim evropskim zemljama, gaji se u znatno manjim kolicinama. U novije vreme na jugu  SAD formiran je veliki broj plantaža. Kod nas je slatki koren autohtono rastao uz Dunav, Savu  i Tisu. Nekontrolisanim branjem uništen je, pa ga još jedino možemo naci u okolini Cortanovaca u Deliblatskoj pešcari i na Fruškoj Gori. Kao podivljala kultura raste i u Šumadiji. U bližem okruženju raste u Dalmaciji, Makedoniji i Hercegovini. Danas je slatki koren u Srbiji stavljen na listu zašticenih vrsta.

 

VARIJABILNOST:

Slatki koren pripada familiji bobova (Leguminosae; Fabaceae; Papilionaceae). Ona broji  oko 700 rodova i ima blizu  17000 vrsta. U Srbiji i okolini egzistira oko 34 roda. Na našim terenima može se naci podvrsta:

Glycyrrhiza glabra ssp. glandulifera (Waldst. et Kit.) Ponert

Postoji više varijeteta slatkog korena:

Glycyrrhiza glabra L. var.  typica  Regel & Herder - Španski ili italijanski slatki koren)

Glycyrrhiza glabra L. var. violacea (Boiss. & Noe) Boiss - Persijski ili turski slatki koren

Glycyrrhiza glabra L. var. pallida Boiss. - Iracki slatki koren

U Srbiji možemo sresti sledece varijetete:

Glycyrrhiza glabra L. var. glabra -Vojvodanski slatki koren (samoniklo raste oko Slankamena i na Fruškoj Gori)

Glycyrrhiza glabra L. var. glandulifera (Waldst. & Kit.) Regel & Herder, - Ruski slatki koren (samoniklo raste oko Sremskih Karlovaca, Kamenice i na Petrovaradinu.)

U flori Srbije zastupljena je vrsta Glycyrrhiza echinata L. - konjeda, za koju je utvrdeno da ima slican sastav kao i slatki koren.

 

GAJENJE:  

Zbog nekontrolisanog iskorišcavanja skoro su opustošena pojedina prirodna staništa slatkog korena. Zato je on ukljucen u ,,Crvenu knjigu" pojedinih zemalja i tretira se kao zašticena vrsta. Preporucljivo je uravnotežiti eksplotaciju ove biljke i privesti je kulturi.

Za gajenje su najpogodnija neznatno alkalna, ravnomerno vlažna, duboka peskovita ili peskovito-ilovasta zemljišta. Ne odgovaraju zabarena i previše vlažna zemljišta. Ipak slatki koren može se gajiti i na siromašnijim zemljištima, jer ima dobro razvijen korenov sistem. U suštini treba ga gajiti na manje plodnim zemljištima i zemljištima ugroženim od erozije, na kojima gajenje drugih kultura nije ekonomicno. Od dubine oranja i stepena rastresitosti zemljišta zavise intenzitet razvoja korena i prinos. Slatki koren se može gajiti vegetativnim i generativnim nacinom razmnožavanja. U našim uslovima slatki koren donosi malo semena, koje zbog tvrde semenjace teško klija, pa se generativni nacin razmnožavanja u praksi retko primenjuje. Ipak kad to cinimo seme trebamo posejati pocetkom maja. Optimalna dubina poseva iznosi 1-1,5 cm. Seje se 10-20 semena u kvadratnim odžacima dimenzija 50x50 cm. Klice izdanaka javljaju se vec posle 12-14 dana. Kod vegetativnog nacina razmnožavanja slatki koren se proizvodi delovima korena (reznicama), odnosno stalonima. Smatra se da je za sadnju najbolje upotrebiti reznice od biljaka starih oko  4-5 godina. Sadnja može da se izvede i u prolece, ali je bolja ona jesenja. Reznice su velicine 10-15 cm i cim se naprave odmah se sade na stalnom mestu. U normalnim uslovima gajenja sadi se na 60-80 cm red od reda i 25-30 cm izmedu biljaka u redu. U brazdama na dubini 10 sm polažu se reznice i pokrivaju zemljom. Ako se slatki koren gaji na strmim zemljištima, koja su ugrožena od erozije, tada se sadi u jamicama na manjim rastojanjima. U zasadu slatkog korena treba uništavati korove, a narocito u prvoj godini podizanja. Prihranjivanje treba izvesti odmah cim se formiraju redovi i oko mesec dana posle toga. Slatki koren je podložan napadu bolesti i štetocina, te redovno treba sprovoditi zaštitu. Gljivica iz roda Rhizoctonia može izazvati trulež korena. Napada ga i insekat prugasta pipa (Sitona lineatus L.) koja oštecuje lišce, ali ove štete obicno nisu velike. U magacinima koren može napasti hlebna buba (Stegotium paniceum L.)  Koren se vadi preoravanjem, u prolece ili jesen, svake 3-4 godine. Sa 1 ha može se dobiti do 4 t sirovog  ili 1-2 t/ha suvog korena. Pošto se slatki koren brzo obnavlja iz glave korena i delova koji ostaju u zemlji, ne treba ga ponovo saditi.

 

SADRŽI:  

masne materije, pektin, kobalt, gvožde, magnezijum, fosfor, kalijum, natrijum, kalcijum, smole, skrob, vlagu, mineralne materije, manitol, asparagin, žuti pigment, askorbinsku kiselinu, gorki cirizin,  glukozu, saharozu, kumarine (herniarin i umbeliferon), fitosterole, izoflavonide (formononetin), flavonide (likviricin, glabrin, likoflavonol i likoricin) triterpenski saponizid (glicirizin = b-gliciretinska kiselina + 2 mola glukuronske kiseline) i male kolicine etarskog ulja.

KORISTI SE:

                            koren -oljušten koren  (Liquiritiae radix - Glycyrrhiziae radix mundata) - Eur.3-supp. 2001; JUG.IV; DAB 10.

Proizvodnja: Slatki koren se žanje u tehnološkoj zrelosti. Tada su proizvodni organi potpuno razvijeni i dostižu debljinu i do 3 cm. Koren se obicno vadi u jesen krajem septembra ili oktobra. Može se vaditi plugom, preoravanjem zasada ili rucno. Prvi nacin se primenjuje za vece lokalitete koji su pristupacni za mehanizovanu obradu. Obicno se zaorava na dubini 50-70 cm i sakuplja se samo 75% korena. 25% ostaju u zemlji kako bi omogucili dalje korišcenje kulture. Korenje se cisti od drugih bilaka i od delova koji sadrže crne pege truleži i plesni. Probrano korenje sa koga se otrese zemlja sakuplja se u rastresite plastove (gomile) opere se, a potom isece na odredene dužine i nosi na sušenje. U zavisnosti od potreba tržišta, koren se može sušiti oljušten ili neoljušten. Kad je vreme lepo sušenje se obavlja na otvorenom suncu uz cesto okretanje. U oblastima gde zbog vremenskih prilika nije moguce sušenje na suncu, koren se suši ispod nadstrešnica sa dobrim provetravanjem. ili u sušarama na temperaturi od 60°C. Koren je suv ako se pri savijanju lako lomi. Odnos sveže i suve droge je 3:1. Pre pakovanja odreduje se sadržaj vlage i primesa. Osušena droga se pakuje u jutane vrece i cuva na suvom i promajnom mestu Rok upotrebe je 10 godina.

Opis droge: Neocišceni koren (naturalni) sastoji se iz delova korena i podzemnih izdanaka. Neoljuštena droga je cilindricnog oblika, tvrda, naborane površine i vlaknastog preloma, a oljuštena svetlo-žute boje i glatke površine. Dužine mogu biti razlicite, a debljina komada se krece od 0,5-(5)-15 cm. Droga nema miris, a ukus je slatko-otužan i blago nadražujuci. Dozvoljen sadržaj vlage u neocišcenoj i ocišcenoj sirovini krece se do 14%. Sadržaj ekstraktivnih materija ne sme biti manji od 25%, a glicirinske kiseline  od 6%. Suva droga ne sme sadržati strane primese i mineralne materije više od 1%.        

 

NACIN UPOTREBE:  

Slatki koren je 50 puta sladi od šecera, a kalorija gotovo i da nema, pa kao zasladivac nalazi primenu u ishrani dijabeticara i gojaznih osoba. Zbog izuzetno slatkog ukusa, treba ga koristiti u kombinaciji s drugim travama. Zvanicna medicina preporucuje slatki koren kao lekovitu biljku, koja ulazi u sastav raznih cajnih mešavina. Obavezan je sastojak plucnih cajeva, a koristi se u mešavinama protiv nadimanja u trbuhu. i kao blago sredstvo za iskašljavanje. Ipak nalazi primenu i kao monokomponentni caj. Utvrdeno je da topla žuta boja slatkog korena nije samo boja, nego i lek, te da potice od flavonskih jedinjenja, koja deluju protiv upala sluzokože i doprinose lecenju cira u želucu. Slatki koren ulazi u sastav raznih lekova namenjenih organima za varenje i disanje. Njegov prašak služi u apotekama za posipanje pilula. Suvi ekstrakt (Exstractum Glycyrrhizae siccum)", upotrebljava se pri izradi mase za pilule (jer ulepšava ukus i miris iste), a u veterinarskoj medicini cak ulazi u sastav nekih lekova. Tecni ekstrat slatkog korena kao sladak korigens koristi se umesto sirupa u lekovitim miksturama. Najveci deo svežeg korena upotrebi se za proizvodmnju ,,glicina" i  ,,crnog šecera" (Succi liquiritiae). Slatki koren se može gajiti u vrtu kao ukrasni žbun, ili se pak koristi za zarastanje erozivnih površina. On svojim spletom korenja, stalona i rizoma ucvršcuje obale, odrone, klizišta, bujicnjake, surduke i druge erozijom napadnute terene. Koristi se za zgušcavanje pene kod protivpožarnih aparata, u izradi vodenih boja, tuševa, mastila, voska i paste za obucu. Slatki koren nalazi primenu u tekstilnoj, kožnoj, kozmetickoj i hemijskoj industriji, a takode i u metalurgiji za potiskivanje sulfatne magle u procesu elektrolize. Otpad iz proizvodnje ekstrakta slatkog korena nalazi primenu kao bio-dubrivo. Sem toga može se upotrebiti kao pergament i toplotno-zvucna izolacija. Slatki koren je dobra medonosna biljka, a nadzemna masa se može koristiti kao kvalitetna krmna hrana.

 

ZACIN:

Na prvi pogled preterana slast ove biljke ne uklapa se ni u slatka ni u pikantna jela. Ipak male kolicine slatkog korena svojstvenim gorkasto-slatkim ukusom oplemenjuju kineski ,,5 zacinski prah" i zajedno sa zvezdastim anisom daju aromu ,,Master souse" Zbog prekomerne slasti slatki koren uglavnom nalazi primenu u industriji kolaca i alkoholnih pica: turski ,,Raki", italijanski liker ,,Sambucca", nekoliko vrsta ,,Džin"-a i skandinavske votke ,,Akvavit". No ipak u Kini slatki koren se pored zacinjavanja vocnih jela i peciva koristi i za spremanje vrlo ukusnnih i aromaticnih živinskih jela (fazan, piletina itd.). Mongoli slatki koren melju i dodaju brašnu, suvim jabukama i kiselom kupusu, što ove namirnice cini vrlo posebnim.  Slatki koren služi za maskiranje neprijatnih mirisa i ukusa, a uporedo i kao zasladivac. SAD uvoze na stotine hiljada tona korena ove biljke i koriste ga za razne potrebe. Znatan deo upotrebi se u oplemenjivanju duvanu za žvakanje, jer se tako dobijeni ukus vanredno dobro ceni. Osušen i sitno samleven koren (u obliku praha) lako se rastapa, te se njime slade: pivo, kvas,  penušave limunade, cajevi, sokovi i vino. Još vecu primenu nalazi ekstrakt.slatkog korena. U Italiji, jušnoj Francuskoj, Ukrajini i nekim drugim zemljama prvo se izvrši ekstrakcija korena, pa se obavi ugušcivanje ekstrakta i njegovo presovanje u obliku štapica (Succi liquiritiae). Kao palac debeli crni komadi, slicni vosku za pecacenje, odlikuju se vrlo slatkim ukusom. Tzv.,,crni šecer" lako se razmekšava i relativno dobro rastvara  u vodi. Koristi se za izradu bonbona protiv kašlja. Cesto ga falsifikuju. U nekim krajevima Francuske pravi se od korena ove biljke vrlo kvalitetno osvežavajuce pice pod nazivom ,,CO-CO". Ono je vrlo cenjeno i pristupacno, jer se lako priprema. U hladnoj vodi se potopi koren, a potom se gnjecenjem iz njega iscede sluz i sokovi. Procedenoj tecnosti dodaju se korijander, anason i limun.

 

FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA:

- ekspektorans - sredstvo za olakšano iskašljavanje i izbacivanje patološkog bronhijalnog sekreta

- demulcent -  sredstvo koje ublašava upalu sluzokože grla i sprecava suvi kašalj

- antispazmodik - sredstvo protiv grceva

- antiinflamator - sredstvo protiv upala

- laktans (laksativ) - sredstvo za procišcavanje i pražnjenje creva bez  štetnih posledica

- mineralokortikoid - sredstvo koje deluje na nadbubrežnu žlezdu

- antiflogistik - sredstvo protiv lokalnog zapaljenja sluzokože i kože

- spazmolitik- sredstvo koje otklanja grceve glatke muskulature

- diuretik - sredstvo za poboljšavanje lucenja mokrace

- bakteriostatik - sredstvo koje sprecava razmnožavanje bakterija - ne ubija ih

- antivirus - sredstvo protiv virusa

- korigens - sredstvo za popravku ukusa i mirisa

- dermatik -  sredstvo protiv zapaljenja kože

- antireumatik - sredstva za ublažavanje reumatskih bolova

- antialergik -  sredstvo protiv alergije

 

NARODNA MEDICINA: 

Upotrebljava se:

- za smirenje kašlja i upale grla

- kod upala želudacne sluzokože i gastritisa   

- za iskašljavanje kod katara gornjih disajnih puteva. 

- kod cira na želucu i dvanaestopalacnom crevu,

- kod artritisa i reumatizma

- kod herpesa (u vidu gela za spoljnu upotrebu)

- kod brojnih virusnih infekcija, ukljucujuci hepatitis, prehladu i grip

- kod atopijskog dermatitisa i ekcema,  

- kao blago sredstvo za cišcenje (caj)

- kod bolesti mokracne bešike, prostate i bubrega

- kod Adisonove bolesti

- kod depresije

- kod gljivicnih infekcija

- protiv zatvora, tvrde i neuredne stolice

- kod upale jezika (glositisa)

- kod Lajmske bolesti

- kod psorijaze

- kod problema u menopauzi

 

PREPARATI:

 ,,Aspekton"(N), ,,Becopekt"(N), ,,Dorex" (N), ,,Rohasal"(N), ,,Caved S"(E) i ,,Rabro"(E).

Kapsulirani oblici se primenjuju u dozama od 200-600 mg glicirizinske kiseline dnevno. Preporucuje se upotreba samo 4-6 nedelja. 

Ostali preparati:,,Ukuvani ekstrakt (Exstractum Glycyrrhizae spissum)", ,,Sirup (Sirupus Glycyrrhizae)", ,, Glycyrramum(Glicirram) - tablete na bazi monosupstituisane amonijumove soli i ,,Elixsir pastorale" - mešavina ekstrakta slatkog korena i drugog bilja.

 

OBLIK UPOTREBE:

Deglicirizovani slatki koren- DGL (ekstrakt slatkog korena iz koga je izdvojen glicirizin): može produženo da se uzima, jer nema bojazni od neželjenih dejstava glicirizina (supstanca slicna kortikosteroidima). Neki strucnjaci preporucuju istovremenu upotrebu DGL sa aspirinom, diklofenom, brufenom i NSAIL (nesteroidnim antiinflamatornim lekovima), koji dovode do oštecenja želudacne sluzokože i razvoja cira.

Caj od slatkog korena: 2-4 g suve droge slatkog korena prelije se sa 150 ml kipece vode ostavi da odstoji 15 minuta, procedi i pije 2 do 3 puta dnevno posle jela. Caj ne treba sladiti jer je sam po sebi dosta sladak.

Cajna mešavina za lecenje bronhitisa: 1 veliku kašiku cajne mesavine sastavljene od: dva d ela slatkog korena i po jednog dela podbela, bokvice i šipurka, preliti sa 200 ml vrele (prokljucale) vode, ostaviti u poklopljenom sudu 30 minuta i procediti. Ohladjeni caj piti 2-3 puta dnevno posle jela. Ovaj caj je vrlo dobrog ukusa, a uz to veoma je koristan za naše zdravlje.

Cajna mešavina za lecenje želudacnih tegoba: 1 veliku kašiku cajne mesavine sastavljene od: po cetiri dela slatkog korena i kamilice i po jednog dela metvice, kicice i maticnjaka, preliti sa 200 ml vrele (prokljucale) vode, ostaviti u poklopljenom sudu 30 minuta i procediti. Ohladjeni caj piti 2-3 puta dnevno posle jela.  

Oblozi sa slatkim korenom protiv gljivicnih infekcija:  5-7  kašicica usitnjenog slatkog korena (do konzinstencije praha) preliti šoljom vrele (prokljucale) vode, i kuvati u poklopljenom sudu još 20 minuta Posle hladenja procediti i tri puta dnevno nanositi direktno na mesto zahvaceno gljivicama. 

 

TOKSICNOST:  

Glicirizinska kiselina pokazuje dejstvo slicno kortikosteroidima, pa ima i njihova neželjena dejstva. Dovodi do pojacanog izlucivanja kalijuma, i zadržavanja natrijuma i vode u organizmu, pa može dovesti do povecanja krvnog pritiska. Upotrebu slatkog korena treba ograniciti:

-osobama sa kardiovaskularnim smetnjama (retencija Na, hipokalemija i hipertenzija),

-osobama sa šecernom bolešcu,

-osobama koje koriste hormonske preparate,

-osobama sa oštecenom jetrom

-osobama sa oboljenjima bubrega

-trudnicama

-dojiljama

Pored gore navedenog slatki koren ne treba da koriste pacijenti koji uzimaju kardiotonicne glikozide (digoksin), diuretike koji dovode do gubitka kalijuma, kortikosteroide, laksative koji dovode do gubitka kalijuma, jer istovremena upotreba može dovesti do hipokalemije. U principu i zdravi ljudi slatki koren ne trebaju upotrebljavati duže od 4-5 meseci iako se ova biljka nalazi na listi ,,Generally recognized as safe (GRAS)".



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Kermit
Datum slanja poruke: 13.Maj.2010 u 16:52
Kabe, svaka cast na ovim tekstovima, odusevljen sam istim i slikama, svaka cast. Sve pohvale! Clap


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 17.Maj.2010 u 18:36

     Koristim priliku da blagovremeno obavestim sve zainteresovane: planinare, ljubitelje prirode, biologe, bajkere i druge, da ce 23 - V - 2010.g. (nedelja) na planini Ostrozub u prirodnom Rezervatu Zelenice biti organizovan tradicionalan skup ,,Dani zeleniceta". Sama manifestacija obilaska stanista ove retke biljne krece u 12 casova, a organizovan polazak zakazan je za 10 casova  iz Vlasotinca (skver).  Do ove distinacije moze se nesmetano stici i iz pravca Crne Trave, Predejana i Novog Sela, ali u tom slucaju obavezno se mora koristiti terensko vozilo ili motocikl. Marsuta kojom se prilikom obilaska krecu posetioci nije uopste naporna, pa je sa lakocom mogu savladati i pripadnice lepseg pola. Najvisi vrh planine Ostrozub je Cobanac = 1453 m NV. Pocetna kota je baraka na mzv. Polom iznad novoselske mahale Stranje = 1300 m NV.

Vrlo zivopisan kraj bogat izvorima pitke vode (Studenac i Srebrni izvor)i netaknuta priroda priustice Vam nezaboravni dozivljaj.



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Slavica
Datum slanja poruke: 02.Avg.2010 u 17:02
Novi zadatak za KabeSeniora- RASTAVIC

-------------
Slavica


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 11.Avg.2010 u 20:14

Pozdrav Slavice !

Izvini sto kasnim sa obavljanjem zadatka, jer sam u punom ,,spicu'' Od petka koristim GO pa eto nama i detaljne obrade RASTAVICA.



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 16.Avg.2010 u 17:57

EQUISETUM ARVENSE L.

 

Allostelites arvensis (L.) Börner; Equisetum arcticum Rupr.; Equisetum boreale Brongn.; Equisetum campestre Schultz; Equisetum hiemale L; Equisetum maximum L; Equisetum riparium Fr.; Equisetum telmateia L;

 Equisetum torgesianum Rothm.; Presla arvensis (L.) Dulac   

 

Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije

Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke

Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list

Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio):  Sporophyta - Sporonosne biljke

Odeljak-Divizija (Divisio): Equisetophyta - Repovidne biljke  

Pododeljak-Potdivizija (Subdivisio): Equisetophytina - Clankovitostablene biljke 

Klasa-Razred (Classis): Equisetopsida - Repovi

Potklasa-Podrazred (Subclassis): Equisetidae   

Red (Ordo): Equisetales

Podred (Subordo): Equisetineae

Familija-Porodica (Familia): Equisetaceae - Rastavici

 

  http://img717.imageshack.us/i/450pxequisetumarvensest.jpg/">


RASTAVIC

barska jela, barska metlica, borak, borik, boric, vošce, vošcenka potocna, vretenka, vrtenika, zglobara, zukva, konjogriz, konjorep, konjski rep, kositerna trava, kositernica, kreš, hvast, lisicji rep, mali rastavic, njivska preslica, obican rastavic, poljska preslica, poljska pršlika, poljski kreš, poljski rastavic, poljski cinkrot, preslica, prešluga, rastavice, sudoper, hvast, hvost, hrastek poljski, štukavac 

 

Nemacki naziv:   

   Acker-Schachtelhalm, Bandwisch, Katzenschwanz, Katzenwedel, Pfannebutzer, Pferdeschwanz, Schachtelhalm, Schafheu, Schafstroh, Scheuergras, Scheuerkraut, Zinngras, Zinnkraut,  

  Engleski naziv:

Common Horsetail, Field horsetail  

Francuski naziv:

Prêle des champs, Queue de cheval  

Italijanski naziv:

Equiseto dei campi, Coda cavallina dei campi 

Spanski naziv:

Cola de caballo, Cua de cavall petita

Ruski naziv:

        Елка, Конский хвост, Лускавец, Падиволос, Пестовник, Пряска, Пастиш, Хвойка, Сморчки, Сосенка,Сохатиная трава, Толкачник, Хвощик, Хвощ полевой,  

 

 

ISTORIJA:

Rastavic je ostatak iz praistorije. Njegovi bliski rodaci rasli su na zemlji u obliku krupnog drveca još pre 270 miliona godina. Njihovi ostaci danas nam služe kao zalihe kamenog uglja. Krhka stabljika rastavica je bogata lekovitim oksidom silicijuma. Rastavic vec vekovima ima reputaciju efikasnog biljnog leka. Cuveni anticki lekar Dioskorid lecio je njime plucne bolesti i  zaceljivao rane. Nešto kasnije 77 godine pre naše ere Plinije Stariji slikovito istice njegovu hemostaticku snagu govoreci: ,,Njegov je sadržaj toliko dobar da vec sam dodir zaustavlja pacijentovo krvarenje.'' Pored toga rimljani su ga konzumirali kao povrce. Nešto slicno cinila su i plemena indijanaca sa pacifickog severa Amerike, obogacujuci svoj jelovnik mladim izdancima rastavica. U mnogim svetskim farmakopejama rastavic predstavlja zvanican lek. U SAD propisuju jednu vrstu rastavica zajedno sa digitalisom. U Srbiji se danas smatra samo agresivnim korovom koji treba suzbiti. Služi kao dobar indikator lošeg stanja u oranicnom zemljištu.    

ETIMOLOGIJA:

Ime roda dolazi od latinske reci equus = konj i seta = dlaka,  cime se naglašava slicnost nadzemnog dela ove biljke sa repom konja. Arvensis znaci poljski ili oranican. Naš naziv ,,rastavic'' nastao je jer se biljka clankovito rastavlja pri povlacenju i cupanju.

OPIS BILJKE:

Rastavic je sporonosna višegodišnja zeljasta biljka, koja može da naraste do 80 cm. Razgranatim clankovitim, rizomom crno-kafene boje, pricvršcuje se za podlogu. Podzemno stablo prostire se na sve strane prodiruci neposredno ispod same površine zemlje. Drugi delovi rizoma, rastu vertikalno i zalaze duboko u tlo (ponekad cak i do 3m). Pupoljci na rizomu javljaju se u obliku kratke guste internodije (gomoljasta zadebljanja) i iz njih se na prolece razvijaju nove biljke. Rastavic ima dve vrste stabla: plodno (fertilno) i neplodno (sterilno). U rano prolece iz zemlje se pomaljaju žuto- mrke stabljike prošarane svetlim prelivima, koje predstavlaju plodno stablo rastavica. One stoje uspravno ili su ustajuce, narastu do 25 cm u visinu a na vrku im se razvija sporonosni klasic dug oko 4 cm. On je izgraden od mnogobrojnih štitastih sporofila. Duž donje strane oboda sporofilnog štita formiraju se 5-10 sporangija sa mnogobrojnim sporama. Okruglaste spore nose po 4 koncasta nastavka, koji ih spiralno obavijaju (haptere). Spore služe za bespolno razmnožavanje rastavica. Kada klijaju jedne od njih daju ženske, a druge muške protalijume. Protalijumi su nadzemni, narastu do 2 cm, zelene su boje, imaju nepravilan krakast oblik i nose organe za polno razmnožavanje. U anteridiji manjeg muškog protalijuma formiraju se spermatozoidi, a u arhegonijama ženskog protalijuma jajne celije. Posle oplodnje, koja se desi u vlažnom prolecnom periodu razvija se bespolna (aseksualna) generacija - saprofit ili pravi rastavic. Fertilna biljka je socna, clankovita, šupljikava izmedu zglobova, a oni su potpuno ispunjeni tkivom. Stabljika je prosta, nerazgranata i debela 3-5 mm. Na fertilnom stablu nalaze se 4-6 rukavca bledomrke boje, trbušasto naduveni sa 8-12 lancetastih zubaca, koji su cesto po 2-3 medusobno srasli. Posle odbacivanja spora ova stabljika se osuši a iz clankovitog podanka se razvija zelena sterilna biljka. Ona naraste do 80 cm, a debela je 3-5 mm. Pošto sadrži silicijumovu kiselinu gruba je na dodir. Stablo je clankovito (može imati cak i 20 segmenata), oštro izbrazdano, cvrsto, jednostruko ili dvostruko pršljenasto razgranato a u centralnom delu šuplje. Dugacki iglicasti listici poredani su u višestrukim pršljenovima oko stabljike. Iduci ka vrhu biljke dimenzije im se smanjuju, pa stabljika dobija piramidalni oblik. Zavisno od položaja na biljci broj listica u pršljenu krece se od 6-19. Najcešce su rebrasto povijeni sa vrhovima okrenutim nagore. Medusobno srasli ljuspasti listici, grade lisni rukavac. Oni su svetlozeleni sa 6-12 zašiljenih, crnih, po obodu belih zubaca.  

Rastavic se razmnožava sporama i vegetativno - rizomima. Sporonosi u prolece, od marta do maja. Spore raznosi vetar, voda životinje i covek. Obradom zemljišta rizomi se seku, komadaju i rasturaju na sve strane, te se tako korov vegetativno širi.

STANIŠTE:

Rastavic je cirkumpolarna vrsta. Možemo ga naci po ravnicama a rede i do subplaninskih visina (1500 m nv.) u umereno hladnoj i suptopskoj klimi. Jak je kompetitor. Raste kao korov u velikim gustim zajednicama. Najcešce preferira kisela i vlažna zemljista kojima maticni supstrat cine stene vulkanskog porekla. Ipak možemo ga sresti i na suvom peskovitom   zemljištu ili na aluvijalnim nanosima i sprudovima. Najcešce raste pored potoka, reka, i bara. Predstavlja indikator za otkrivanje izvora pitke vode. Može se naci na zapuštenim mestima, uz mede, jarkove i puteve, te po neplodnim, neobradenim oranicama. Ponekad se javlja na vlažnim livadama, po vocnjacima i šikarama, te na rubovima lišcarskih šuma nizijskog i brdskog podrucja.   

RASPROSTRANJENOST:

Poreklom je sa severne hemisvere. U Srbiji je rasprostranjena vrsta. Unešen je u Južnu Afriku, u Australiju i Novi Zeland.

Samoniklo raste u: ZAPADNOJ AZIJI: Kipar, Iran, Irak, Liban i Turska; na KAVKAZU: Jermenija, Azerbejdzan, Gruzija i Rusija (Dagestan i Ciscaukazija); RUSIJI (Istocni Sibir, Zapadni Sibir i Daleki istok); ISTOCNOJ AZIJI: Mongolija, Kina, Japan i Koreja; TROPSKOJ AZIJI: Indija, Butan i Nepal; SEVERNOJ EVROPI: Velika Britanija, Island, Danska, Finska, Norveška i Švedska; SREDNJOJ EVROPI: Austrija, Belgija, Ceška, Slovacka, Nemacka, Madarska, Holandija, Švajcarska i Poljska; ISTOCNOJ EVROPI: Belorusija, Estonija, Letonija, Litvanija, Moldavija, evropski deo Rusije i Ukrajina (Krim);   JUGOISTOCNOJ EVROPI: Albanija, Bugarska, bivša Jugoslavija i Grcka (sa Kritom); JUGOZAPADNOJ EVROPI:  Francuska (sa Korzikom), Portugalija i Španija;  SEVERNOJ AMERICI: SAD i Kanada  

VARIJABILNOST:

Familija Equisetaceae obuhvata i rod Equisetum koji je zastupljen sa 29 vrsta.

Poljski rastavic svoju raznolikost manifestuje kroz niže taksone. Može se pronaci u obliku dveju podvrsti i nekoliko varijeteta:

Equisetum arvense subsp. riparium (Fr.) Nyman  

Equisetum arvense subsp. alpestre (Wahlenb.) Arcang.   

 

Equisetum arvense var. serotinum G.Mey.  

Equisetum arvense var. nemorosum A.Br. in Döll  

Equisetum arvense var. irriguum Milde  

Equisetum arvense var. duffortianum Hy  

Equisetum arvense var. alpestre Wahlenb.  

Slicnog sastava i dejstva su i neke druge domace vrste roda Equisetum, ali su manje proucene, a neke su i otrovne (za coveka i životinje), pa se zbog rizika da se ne zamene retko ili nikako ne upotrebljavaju. To su Equisetum hiemale L. - kostrika (sudoper, oštri kreš); Equisetum limosum Roth - barski rastavic (žablja preslica, barski kreš, vodeni cinkrot); Equisetum maximum Lam. - veliki rastavic (kosmata žucica); Equisetum palustre L. - žablja preslica (žabnica, konjska žuka, livadski kreš, mocvarna preslica, rastavak)    

SADRŽI:

alkaloide [nikotin, ekvizetin (palustrin), dimetilsulfon i 3-metoksipiridin], flavonidna jedinjenja (ekvizetrin, liteolin-7-glikozid, luteolin i izokvercitrin), saponine (ekvizetonin), organske kiseline (akonitnu, jabucnu, linolnu i oksalnu), minerale (kalijum, kalcijum, gvožde, cink, aluminijum, natrijum, sumpor, mangan, magnezijum,bakar...), vitamin C, sistesterol, dimetilsulfon, kremenu (silicijumovu) kiselinu, masna ulja, tanin, smole, gorke supstance, pektin  i karotinoide

KORISTI SE:

                        nadzemni sterilni deo biljke  (Herba Equiseti)- DAB)  

Proizvodnja:

Sakuplja  se vegetativni deo neplodne biljke. Berba se izvodi preko celog leta po lepom i suncanom vremenu. Nadzemni, zeleni delovi bilje odsecaju se srpom ili kosom na visini od 5 cm iznad površine zemlje.Tom prilikom treba obratiti pažnju na vrstu koja se bere. Ostale vrste rastavica se ne sakupljaju jer su nedovoljno proucene, a neke i otrovne. Poželjno je da dužina posecene biljke ne prelazi 30 cm. Posle ubiranja sirovina se suši u tankom, rastresitom sloju debljine do 5 cm na cardacima, potkrovljima, tavanima, ispod lesa ili u sušarama na temperaturi od 40 - 50°C. Kada je vreme lepo može se sušiti i na otvorenom. Treba izabrati dobar hlad sa konstantnom promajom, a preko noci obavezno prekriti sirovinu platnom ili ciradom. Od 5kg. sveže biljke dobija se oko 1 kg. suve sirovine. Droga mora zadržati zelenu boju. Potamnele delove treba odmah odbaciti. Rastavic se plasira kao cela biljka ili seckan. Seckan rastavic se prosejava kroz sita sa otvorima od 7 mm.

Skladištenje se izvodi u suvim i dobro provetrenim prostorijama. Droga se pakuje u jutane vrece ili bale od 50 kg. Rok upotrebe je 4 godine.

UPOZORENJE: Postoji gljiva koja napada rastavic i u njegov vegetativni deo izlucuje jedan toksican alkaloid. Zato se po svaku cenu treba zaštititi od ovog parazita. To je najlakše uciniti tako što zelena stabla sakupljamo dok su još mlada u junu i julu. Posle tog roka na listovima se mogu zapaziti smede mrlje. To je znak da se parazitna gljiva naselila na rastavic i da on više nije za lekovitu upotrebu.

Opis droge:

Osušena droga je sivkasto-zelene boje, slabog mirisa, bljuntavog, blago-kiselog ukusa i pod zubima škripi jer su membrane inkrustrirane silicijumovim solima. Ne sme da sadrži više od 13% vlage, više od 24% pepela, više od 1% ostalog bilja, više od 4% ostalih neotrovnih vrsta roda Equisetum, više od 1% organskih necistoca i više od 0,5% mineralnih necistoca. Sadržaj delova otrovnog bilja nije dozvoljen.

NACIN UPOTREBE:

                Galenski preparati rastavica koriste se kao diuretici kod zastoja u srcanom radu (srcane mane i srcana insuficijencija), a takode kod pojave otoka izazvanih kardiopulmonarnom insuficijencijom. U ovim slucajevima povecano izlucivanje mokrace kod pacijenata uocljivo je posle uzimanja samo jedne doze. Ono traje ceo dan, a ako se terapija ponovi sutra ponovo dolazi do diureze, što govori o tome da nema privikavanja organizma na galenske preparate od rastavica.

                Glavni galenski preparat od rastavica je diuretski caj. Cesto se droga rastavica primenjuje i u lekovitim cajnim mešavinama. Pri oboljenjima urinarnog trakta (pielit, cistitis i uretritis) rastavic se cesto koristi u sadejstvu sa uvinim cajem i drugim lekovitim biljkama koje imaju diureticna i antiupalna svojstva.

                Vodeni galenski preparati rastavica pokazuju dezinfekciona svojstva, pa se koriste za lecenje dugotrajnih cireva i gnojnih rana. U mnoštvu raznih sredstva za remineralizaciju narocito starijih osoba treba istaci odvare i infuzije spravljene od rastavica. U sprezi sa silicijumovim jedinjenjima rastavic se koristi kod arterioskleroze (zakrecenje sprovodnih sudova) srca  i velikog mozga, kod upalnih procesa u bubrezima i urinarnom traktu, kod kamena u bubrezima, kod lezija (sitnih oštecenja) krvnih sudova, kod tuberkuloze pluca i kože tokom hemoterapije.

                Kvžice na korenskim zadebljanjima i sporonosna (fertilna) stabla sadrže skrob i šecer. U nekim zemljama (Japan, Koreja i Rusija) fertilne stabljike rastavica koriste se za ishranu (kao povrce ili prilog za piroške). Sterilne stabljike nisu jestive.

                Rastavic ima fungicidna svojstva. Zato se odvar rastavica (kuvati 20 minuta) preporucuje kao prirodna zaštita vocarskih a narocito povrtarskih kultura (paradajz i paprika). Tretira se folijarno, kao tecno dubrivo. Visok procenat silicijumovih soli jaca celijske strukture biljaka i otežava štetocinama (vaši, insekti i plamenjaca) da oštete spoljašnost tretirane biljke.  

              Rastavic daje žutu boju, a ona se koristi za poliranje kamena i drveta.

              Kao krmna hrana rastavic je kontraverzna biljka. Seno od rastavica predstavlja pravu opasnost za krupne domace životinje. Nasuprot tome  njega odlicno podnose jeleni i ostala divljac. U nekim delovima sveta rastavic se koristi kao glavna krmna hrana za tov guski i labudova.   

                Prašak dobijen mlevenjem suve droge rastavica upotrebljava se u veterini za posipanje otvorenih rana i dugotrajnih cireva na životinjama.  

                Zbog visokog procenta silicijuma (10%) rastavic se cesto upotrebljava za cišcenje i poliranje mesinga, predmeta od bakra, kalaja i plemenitih metala (kotlovi i posude), te mu odatle dolazi i lokalni naziv ,,sudoper''.

                Moris Messege svrstava ga medu svoje omiljene anticeluloitne biljke.

                Koriste ga i sportisti za osvežavanje organizma i jacanje tetiva i ligamenata.

FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA:

Mnoge studije dokazale su hemostaticna i antiupalna svojstva preparata nacinjenih od rastavica. Materija estrahovana iz rastavica 5-glukozidluteolin ima antimikrobno svojstvo. Eksperimenti su dokazali da rastavic pokazuje detoksikaciono dejstvo, a narocito je delotvoran u izbacivanju olova iz organizma.

Silicijumova kiselina rastvara se u vodi i obrazuje soli, tako da se lako resorbuje u digestivnom traktu. Silicijumova jedinjenja neophodna su komponenta u funkcionisanju razlicitih organa ljudskog tela, a igraju važnu ulogu u metabolizmu i funkcionalnoj aktivnosti sluzokože, zidova krvnih sudova i vezivnog tkiva. Posebno su važna za razvoj koštanog tkiva. Najnovija ispitivanja pokazala su da rastavic pomaže obolelom organizmu u borbi s bolešcu time što u delu gde se bolest ugnezdi izaziva brži rast tkiva i celija i tako guši zarazu.

Silikatne materije iz rastavica u urinu grade zaštitne koloide, i uticu na kristalizaciju nekih mineralnih komponenti, cime sprecavaju formiranje mokracnog kamenja. Rastavic deluje na diurezu vode, bez promene sadržaja elektrolita. U literaturi se pominje da deluje kao dobar tuberkulostatik, jer silikati stimulišu leukocite.  

Rastavic se tretira kao:

- urinarni antiseptik - sredstvo za smirivanje upala mokracnih puteva (ubija patogene bakterije u mokraci)

- diuretik - sredstvo za poboljšavanje lucenja mokrace

- antihemoragik - sredstvo koje sprecava krvarenje

- profilaktik - sredstvo koje štiti od nastanka bolesti

- lokalni stiptik - sredstvo koje sakuplja kožu i male krvne sudove (kapilare)

- epitelizant,  - sredstvo koje pospešuje epitelizaciju kože

- tuberkulostatik - sredstvo za lecenje tuberkoloze

- antiseptik - sredstvo koje sprecava razmnožavanje mikroorganizma

- antiflamator - sredstvo protiv zapaljenja

NARODNA MEDICINA:

Najcešce se koristi: 

- za lecenje hronicne upale bubrega sa hipertonijom (tinktura)

- za saniranje upala urogenitalnog trakta (pielit, prostatitis, cistitis i uretritis) i bolje izlucivanje mokrace (caj i kupka)

- za jacanje tkiva, hrskavica i kostiju (u obliku svežeg soka iz biljke preporucuje se sportistima i fizickim radnicima)

- kod ekcema, lišaja, rana, cireva, furunkula i drugih kožnih bolesti (obloga u obliku paste sacinjene od praha rastavica)

- kod infekcija usne duplje, herpesa (groznice), upala grla, polipa u nosu, i upale desni ( ekstrakt iz biljke -  ispiranje i grgotanje)

- protiv gljivicnih infekcija nogu, zanoktica i promrzlina (kupka i obloga) 

- kod krvarenja iz pluca, nosa, debelog creva i materice (u obliku svežeg soka iz biljke - naneti tamponom, irigatorom ili piti)

- kod arterioskleroze, bolesti srca, srcane insuficijencije, emfizema (proširena pluca), dugotrajnog bronhitisa, astme, tuberkuloze i najrazlcitijih tegoba sa disajnim putevima (piti odvar od rastavica)

- kod vodene bolesti - pojacano sakupljanje tecnosti u mekom tkivu (cajne kure i kupke od uvarka rastavica)   

- kod reumatizma (mešani caj rastavica i brezovog lista)  

- protiv gasova (caj)

- kod oteklih nogu (posledica povreda ili dijabetesa) (cajne kure i kupke od uvarka rastavica)   

- kod belog pranja (caj i kupka)

PREPARATI:

,,Equsil", ,,Nephroselect M", ,,Silphascalin", ,,Solvefort" i ,,Czstinol" svi nemacke proizvodnje  

OBLIK UPOTREBE:

Odvar rastavica: (Decoetum herbae Equiseti arvensis): 20 g (4 kuhinjske kašike) suve droge staviti u emajliranu posudu, preliti sa 200 ml (1 caša) kipece vode, poklopiti i ostaviti da kljuca 30 minuta. Potom ostaviti da se ohladi 10 minuta do sobne tmperature, procediti i odložiti na hladno mesto. Piti po šolju tecnosti na prazan želudac ujutro i pred spavanje.

Eksrakt rastavica: (Extractum Equiseti arvensis fluidi) Ukuvavanje se izvodi  lagano i traje najmanje 3 sata, kako bi se dobila žitka masa, a u njoj ostali izluceni lekoviti sastojci. Upotrebljava se 1/2 cajne kašicice 3-4 puta dnevno. Za ispiranje usta i grgotanje ekstrakt se mora razblažiti.

Caj od rastavica: Dve pune kafene kašicice (2-4 g) suve usitnjene droge rastavica preliti šoljom hladne vode, zagrevati da prokljuca i kuvati još 5 minuta. Ostaviti da se ohladi 15 minuta, procediti i konzumirati. Uzimat po 1/2 šolje caja posle obroka.

Tinktura od rastavica: Deset punih supenih kašika (25 g) suve usitnjene droge rastavica, preliti sa 500 ml 20%-nog alkohola (iz apoteke), ostaviti da stoji na svetlom mestu 8 dana, a potom procediti. Treba cediti kroz gazu i dobro ispresovati talog, kako bi se istisnulo što više lekovitih sastojaka. 

Obloga od rastavica: Od praška (samlevene suve droge) pripremiti pastu i njome oblagati bolno mesto.

Sok od rastavica: Najbolji je sok dobijen iz stabljike rastavica. Treba konzumirati 5-10 ml tri puta dnevno.

Kapsule od rastavica: Korišcenje praška od rastavica u kapsulama može biti znatno prijatnije, nego piti sok ili ekstrakt.

TOKSICNOST:

Rastavic je poželjno koristiti uz nadzor strucnjaka. On može biti kontraindikovan kod bolesti jetre i nefritisa, jer zna izazvati razdraženost bubrega. Droga se ne sme  kupovati od nadrilekara i ulicnih prodavaca, jer se u njoj mogu naci delovi srodne vrste Equisetum palustre L. - žablja preslica, koja u sebi sadrži veliku kolicinu otrovnog alkaloida. Rastavic ne smemo koristiti duži vremenski period. Povremeno treba praviti pauzu, a narocito moramo biti oprezani  kod edema nastalih usled oštecenja srca ili bubrega.



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: vojvoda
Datum slanja poruke: 04.Sep.2010 u 12:21
Zdravo svim Predejancima   a narocito Kabetu.
Zamolio bih Kabeta   da mi kaze  dal je  Lucium barbarum ili kako ga vec zovu  -Tibetski goi ili pak Kineski vucac  lekovita biljka  . Zasta  prvenstveno sluzi i dal  moze da uspeva u nasem kraju. Imam mogucnost nabavke  sadnog materijala  pa da ne sadim za badava.
 Ujedno bih pitao -nemam vremena da  surfujem. Dal je plod  Sorbus aucoparie -Jarebike jestiv ili to samo pise  na nekim Nemackim sajtovima. Da li mogu ove dve biljne vrste da  se razmnozavaju od semena [zna kabe zasta mi treba ].  Pozdrav i postovanje  za sve  i veliki pozdrav  sa padina Svrljiskih planina  .


-------------
Pozdrav


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 12.Sep.2010 u 17:35

Za našeg uvaženog komšiju i prijatelja a pre svega predejancanina, ciji nik ,,vojvoda" na forumu ,,Svet biljaka" simbolizuje eminentnog poznavaoca egzoticnog sadnog materijala, odgovor mora biti potpun i sadržajan.

                                                                                                                                                               Pozdrav Kabe !

 

 

 

 

 

 

 

LYCIUM BARBARUM L. i LYCIUM CHINENSE Mill.

 

Jasminoides flaccida Veillard, Lycium europaeum hort., Lycium flaccidum (Veillard) K. Koch,  Lycium halimifolium Mill., Lycium lanceolatum Veillard,  Lycium ovatum Loisel, Lycium ovatum Poiret, Lycium rhombifolium Dippel, Lycium sinense Grenier,  Lycium subglobosum Dunal, Lycium trewianum Roemer & Schultes., Lycium turbinatum Loisel., Lycium turbinatum Veill. or Loisel., Lycium vulgare Dunal

        

Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije

Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke

Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list

Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio):  Spermatophyta - Semenice

Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skrivenosemenice  

Klasa-Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke

Potklasa-Podrazred (Subclassis): Metachlamydae (Gamopetalae, Lamiidae) - Biljke sa sraslim krunicnim listicima 

Nadred (Super ordo): Solananae

Red (Ordo): Solanales

Familija-Porodica (Familia): Solanaceae - Krompira

Subfamilija (Subfamilia): Solanoideae

Pleme (Tribus): Lycieae

 

[ http://img806.imageshack.us/i/goji22.jpg/">

http://img201.imageshack.us/i/lyciumbarbarum0.jpg/">


OBICNI i KINESKI VUCAC

 bodkastolistna kustovnica, voca lika, voce liko, vrbica, vucac, vucje bobice, vucje liko, goji, kineski goi, kineski licium, tibetanski goi, carsko voce, ceminjuga

  

Nemacki naziv:   

  Bocksdorn, Bocksdornbeere, Chinesischer Bocksdorn,  Fasanenschwanz, Gemeiner Bocksdorn, Gemeiner Teufelszwirn,   Gewöhlicher Bocksdorn, Judnzaussert, Laubenkraut, Litz, Litzchen, Lizium, Teufelszwirn, Wangerooger Busk, Wolfsdorn

  Engleski naziv:

    Barbary matrimony vine, Bocksdorn, Cambronera, Chinese Boxthorn, Chinese desert-thorn, Chinese Matrimony Vine, Chinese tea plant, Chinese Wolfberry, Common matrimony vine, Duke of Argyll's teaplant, Goji berry, Himalayan goji, Matrimony vine, Tibetan goji, Wolfberry  

Francuski naziv:

Lyciet à feuilles d'obione, Lyciet commun, Lyciet de barbarie, Lyciet de Chine  

Italijanski naziv:

Spina Santa Cinese

Spanski naziv:

Arcer, Arç de tanques, Arn blanc, Arto, Bayas goji, Basamorra, Borosta, Cambroeira, Cambrona de Ningxia, Cambronera, Cambronero chino, Espino cambrón, Espiñeiro de casca branca, Licio, Magarda, Saparr

Ruski naziv:

Волчья ягода, Дереза варварская, Дереза китайская, Дереза настоящая, Дереза обыкновенная, Дерезы плод, Лиция, Ягоды Гожи, Китайская заманиха, Козье молоко, Царский шип  

    

ISTORIJA:

Cinjenica je da ljudi na Himalajima žive mnogo duže i imaju bolje zdravlje ne samo od evropljana, nego i od ostalog dela covecanstva. Starost izmedu 120 i 150 godina tamo ne predstavlja cudo. Poznato je ime Li ?ing Juena, koji je živeo preko 250 godina (1678-1930). Studije i istraživanja koja su godinama sprovodili razni svetski instituti potvrdili su te cinjenice i došli do zakljucka da je osnovni razlog za dugovecnost ovih ljudi bobica ,,gojia". Drevni kineski medicinski rukopisi dinastije Tang iz 7. veka i dinastije Ming iz 16. veka detaljno govore o njegovoj lekovitosti. Po kineskoj klasifikaciji on spada u hladne biljke. Vekovima se koristi u tradicionalnoj medicini za održavanje dobrog zdravlja i energije a posebno za popravljanje vida. U nekoliko pokrajina Kine i na podrucju Tibeta, ova biljka raste u prirodi kao samonikla i tu teritoriju stanovništvo naziva ,,Goji pojas". Tamo se goji smatra svetom biljkom. U doba njegove berbe u oblasti Ningksia Hui održava se veliki festival. Godinama unazad goji osvaja Evropu, Ameriku i neke druge prostore. U novim sredinama ljudi ga nazivaju ,,sretna bobica" jer njegovo redovno konzumiranje donosi coveku ispunjenost i srecu. Arcibald Kembel vojvoda od Agrila 1730 god. kao ukrasnu biljku uneo je goji u Englesku. Njegovi crveni plodovi odmah su privukli pažnju velikog broja ostrvskih ptica i biljka se kao poludivlji žbun brzo raširila u novoj sredini. Zbog svoje lepote i neverovatnih sastojaka koje sadrži, goji lako nalazi primenu u ishrani, medicini i hortikulturi. Lycium chinense - kineski vucac i Lycium barbarum - obicni vucac, koji danas nose zbirno ime ,,goji" prvi je opisao Škotski botanicar Filip Miler u osmom izdanju svog  ,,Baštovanskog recnika"(,,The Gardener's Dictionary") objavljenog 1768.g. Pocetkom 21. veka zapocinje njegova nagla popularnost kao supernamirnice, odnosno namirnice koja je toliko nutritivno bogata da i rezultati medicinskih istraživanja potvrduju njegove potencijalne pozitivne zdravstvene ucinke. Na osnovu svog mineralnog sastava i lekovite vrednosti, danas se ovo voce smatra najizbalansiranijim i najbogatijim plodom na svetu.  

ETIMOLOGIJA:

Ime roda dolazi od grcke reci lykion = trnovit žbun. Na tibetanskom jeziku biljka nosi naziv ,,dretsherma" od reci ,,dre" što znaci ,duh" i ,,tsherma" što znaci ,,trn". Ime ploda je  ,,dretsherma drawu", gde ,,drawu" znaci ,,voce".  Ime ,,goji" koje se danas najcešce korist za obe biljke, novijeg je datuma i izvedeno je od kineskog imena ,,Gou Ki Zi".

OPIS BILJAKA:

Obicni i kineski vucac su razgranati listopadani, žbunovi sa mnoštvom golih i vitkih grana. Oni imaju veoma snažan i razgranat korenov sistem, koji im omogucuje da dopru do vode cak i u pustinjskim uslovima. Žive po nekoliko stotina godina. Obicni vucac je krupniji pa naraste i do 3 m u visinu. Krošnja mu se razvije i do 5 m u širinu. Dimenzije kineskog vucca su nešto manje. Grane kod oba žbuna imaju svetlo-sivu boju i uglavnom su trnovite. One prvo rastu uspravno, a u drugoj godini se lucno poviju nadole. Listovi obicnog vucca rastu samostalno ili pak u grupi po 3. Imaju kopljast oblik, a boja im je svetlo ili sivo zelena. Na vrhu su zaoštreni, a u osnovi klinasto suženi. Dugi su 2-10 cm, a široki od 0,6-2,5 cm. Širina lista je najvca na sredini dužine. Peteljka je duga  0,2-2 cm. Listovi kineskog vucca su lancetasti do jajasti i najširi su ispod sredine. Dugi su 1-14 cm, a široki 0,5-6 cm. U umerenoj klimi na severnoj hemisveri obe biljke cvetaju krajem proleca i tokom leta (april do oktobar), zavisno od geografske širine, nadmorske visine i klime. Cvetovi rastu iz pazuha lista pojedinacno ili u grupama od 1-5. Dostižu velicinu do 2 cm u precniku i vrlo prijatno mirišu. Mogu biti crvenkasti, ružicasti ili ljubicasti, a kasnije su smedi. Kod obicnog vucca cašica je dvousnata i duga oko 4 mm. Gornja usna je dvozuba a donja trozuba. Krunica je levkasta i duga oko 9 mm. Njen donji deo je cevast u dužini 2,5-3 mm Režnjevi su dugi oko 4 mm, a prašnici pri osnovi dlakavi. Oni stoje na drškama koje su duže od tucka. Tucak podcvetan i uždužno raspuknut. Rilica glavicasta. Kod kineskog vucca cašica je duga 3 mm. Krunica je levkasta i dostiže dužinu 10-15 mm. Njen donji deo je cevast (cilindrican) u dužini od 1,5 mm. Režnjevi su kratki (5-8 mm) i trouglasti. Obe vrste radaju jarko narandžasto-crvene bobice duguljasto-svericnog oblika. Velicine im se krece od 1 do 2 cm. Bobice su prepune semenki (10-60 komada), a njihov broj zavisi od sorte i velicine ploda. Semena su kompresovana i imaju jako zakrivljen embrion. Period zrenja krece se od jula do oktobra. Obicni vucac je vrlo kvalitetna medonosna biljka. Pcele ga redovno posecuju, cak i po najvecoj suši

STANIŠTE:

Uspeva na suvom, jalovom (nutritivno siromašnom) zemljištu, a možemo ga naci i na pešcanim i glinastim zemljištima u priobalnom podrucju. Najviše mu odgovara alkalna podloga. Zahtva celodnevnu osuncanost i dovoljno vlage ali ne iziskuje previše plodno zemljište. Najviše mu odgovara alkalna podloga. Podnosi visoke temperature preko leta, kao i ekstremno hladne zime. Potpuno je otporan na mraz.  

Lycium chinense - kineski vucac raste od ravnica Žute reke do obronaka Himalaja gde na Tibetu doseže visinu od 4000 m. Lycium barbarum - obicni vucac raste kao podivljao na periferiji naseljenih mesta, po rubovima šuma, živicama i suvim padinama, pored ograda, meda, nasipa i na ivicama puteva i železnickih pruga sve do 1200 m NV.  

RASPROSTRANJENOST:

Prirodno uspeva na Dalekom Istoku (umerena Azija) KINA: Gansu, Hebei, Nei Mongol, Ningksia, Kviningai, Šanksi, Sicuan, Ksinjiang. Pojavljuje se i u Mongoliji, Nepalu i Tibetu. Kultivira se u Kini, Japanu, na Tibetu, Javi, i Havajskim ostrvima. Unešen je i u druga podrucja, uglavnom tamo gde ima dosta naturalizovanog kineskog življa, a klima mu omogucuje nesmetan razvoj. Cesto pobegne iz urbanih sredina i podivlja.  

GAJENJE:

Najvece kolicine gojia proizvode se u oblasti Ningksia Hui (severni deo Centralne Kine) i Ksinjiang-Ujgurskoj oblasti (Zapadna Kina), gde se gaji na plantažama. Velicina zasada najcešce se krece od 100-1000 ha. Zadnjih godina, intenzivno je u ovim oblastima zasadeno oko 50 miliona ha. Kineska vlada daje premije i stimuliše proizvodnju gojia, a plodne ravnice uz Žutu reku tradicionalno su vec 600 godina zasadivane ovom kulturom. Goji iz ovog kraja zbog vrhunskog kvaliteta, stekao je reputaciju u celom svetu pa ga meštani još nazivaju i ,,crveni dijamant".

Odgovara mu naše klimatcko podrucje te se uspešno gaji i u Srbiji. Raste na vecini tipova suvih i dreniranih zemljišta, ali ne toleriše mokra i gnjecava. Goji dobro podnosi sušu, ali treba obratiti pažnju na zalivanje u prvoj godini posle sadnje. Podnosi visoke temperature preko leta (do 40°C ), kao i hladne zime (-15°C). Rada i kad se gaji u dvorištu odnosno u saksiji. Prilikom zaštite treba biti oprezan i ne preterati sa upotrebom pesticida. Goji jako lepo izgleda i kao ukrasna biljka u vrtu. U toku jedne godine kruna moze i da se udvostruci. Ovaj omanji žbun sa dugim puzecim granama, gaji se uglavnom zbog svojih prelepih listova i cvetova. Nalazi primenu i kao živa ograda. Treba ga oprezno rezati i ograniciti mu nekontrolisan rast. Prilikom rezanja obavezno odstraniti odumrle delove biljke. Najpovoljniji period za orezivanje je rano prolece dok vegetacija još miruje. Goji se preko leta razmnožava mladim, a preko zime  zrelim reznicama. Razmnožavanje iz semena (generativno) izvodi se u jesen. Opasno je uvoziti neprovereni sadni materijal gojia, jer se sa njegovim sadnicama mogu uneti i neke nepoznate biljne bolesti krompira i paradajza. Zato se preporucuje sadnja proverenih (sertifikovanih) sadnica.

VARIJABILNOST:

Rod Lycium zastupljen je sa 100 listopadnih vrsta, koje uspevaju u umerenim i suptropskim zonama.

Lycium europaeum L. (sin: Lycium mediterraneum Dun.) - evropski vucac raste na teritoriji modernog Izraela. Iako po nazivu slovi za evropsku vrstu, on u Evropi ne može opstati jer ne toleriše temperaturu nižu od -5°C.

Lycium barbarum - obicni vucac je grm koji prirodno raste u severnoj Aziji, distribuira se kroz Kinu i ekstenzivno uzgaja u provinciji Ningksia. Gaji se kao hortikulturni žbun i redovno podivlja. U današnje vreme ovu vrstu masovno možemo sresti u Evropi gde kao poludivlja raste u slobodnoj prirodi.

Lycium chinese - kineski vucac je malo manji grm koji prirodno raste u istocnoj Kini. Najviše se gaji na jugu Kine, ali i u Evropi. Zbog cinjenice da evropske, azijske i africke varijante ove biljke pokazuju slicne zdravstvene efekte, te se teško mogu razlikovati autohtone od podivljalih i gajenih biljaka, cesto dolazi do zabuna u literaturi koja se bavi sistemizacijom istih. Evo i nekoliko varijateta biljaka koje se zbirnim imenom nazivaju ,,goji":

Lycium barbarum L. var. chinense (Miller) Aiton; Lycium chinense Mill. var. ovatum (Poiret) C. K. Schneider; Lycium megistocarpum Dunal var. ovatum (Poiret) Dunal,  

SADRŽI:

amino kiseline (asparaticnu kiselinu, prolin, glutaminsku kiselinu, alanin, arginin, serin, lizin, holin, betain i nekoliko drugih), minerale (magnezijum, cink, gvožde, bakar, nikal, hrom, kalcijum, kalijum, kobalt, selen kadmijum, fosfor i germanijum) antioksidanse {fenolne pigmente (fenoli), karotenoidi (b-karoten, lutein, likopen, kriptoksantin, ksantofil i zeoksantin)}, vitamine {A, B1(niacin), B2(piridoxin), B6, C(askorbinska kiselina) i E(alfa-tokoferol)}, nezasicene masne kiseline (omega-3 i omega-6),  ugljeni hidrati (polisaharide, monosaharide), b-sitoeterol, ciperon, solavetivon, nikotinsku kiselinu, taurin, g-aminobuternu kiselinu, cinamonsku kiselinu, linolnu kiselinu, a-linolensku kiselinu,   saponine, alkaloide, masnoce (lipide) i proteine  

KORISTI SE:

                        plod  (Lycii fructus)

Proizvodnja:

Plodovi se beru od avgusta do oktobra, rano ujutru i kasno popodne. Pošto se beru samo zrele bobe branje možemo izvoditi do prvih mrazeva. Branje ne treba obavljati rukom, vec trešenjem zrelih boba na prostirci, kako iste ne bi pocrneli, zbog brze oksidacije. Bobice se razastru u tankom sloju i suše u hladu ili na suncu. Kad se perikarp nabora i smežura, a plod ostane mekan, to znaci da su suve. Mogu se sušiti i u sušarama na temperaturi od 40-45°C. Goji se nigde ne može naci u svežem obliku, sem u regionu gde se proizvodi. Osušen može biti upakovan u više oblika. Mekši oblik je lepljiv, a tvrdi podseca na suvo grožde.

Opis droge:

Plod gojia je svijetlo crvene boje, mek skoro kao žvakaca guma, a ima slabo kiselo-sladak ukus slican paradajzu. Po slatkoci podseca na sladic. Kad se proba lici na brusnicu ili suvo grožde iako je za nijansu kiseliji, manje sladak i odaje vocni miris. Koriste se bobe sa  gajanih i sa divljih biljaka.

                        list  (Lycii folium)

Proizvodnja:

Mlado lišce se bere u rano prolece, osuši u hladu ili u sušarama i upakuje u papirnu ambalažu. Koristi se za spravljanje caja radi terapija u tradicionalnoj kineskoj medicini. Sveže mlado lišce i izdanci gojia koriste se kao zeleno povrce te mogu poslužiti kao dodatak supama i corbama. Potrebno ih je samo dobro oprati i termicki obraditi.

Opis droge:

Listovi obicnog vucca imaju kopljast oblik, a boja im je svetlo ili sivo zelena. Na vrhu su zaoštreni, a u osnovi klinasto suženi. Dugi su 2-10 cm, a široki od 0,6-2,5 cm. Širina lista je najvca na sredini dužine. Peteljka je duga  0,2-2 cm. Listovi kineskog vucca su lancetasti do jajasti i najširi su ispod sredine. Dugi su 1-14 cm, a široki 0,5-6 cm. Suva droga mora zadržati prirodnu boju.

                        kora sa korena (cortex Lycii radicis)

Proizvodnja:

Kora sa korena prikuplja se u prolece i jesen. Koren se otkopa, zatim se dobro opere i sa njega se skine kora koja se suši na suncu ili u sušari. 

Opis droge:

Suvi delovi kore korena žuckasto-mrke boje bogati saponinima i alkaloidima.

NACIN UPOTREBE:

S obzirom na njihov prijatan ukus bobe gojia mogu da se konzumiraju sveže ili sušene, u formi caja od suvih plodova ili kao dodatak raznim jelima u kineskoj kuhinji. Najkvalitetniji nacin upotrebe boba je spravljanje sokova, ali su oni zbog velike nutritivne vrednosti vrlo skupi. Postoje i kapsulirani proizvodi koji se prodaju širom planete. Od boba se mogu pripremati džemovi, želei, vino i pivo, a u obliku tinkture nalazi široku primenu u tradicionalnoj kineskoj medicini. Prodaja ovih proizvoda je u stalnom porastu, zbog sve vecih naucnih dokaza o spektru delovanja i efikasnosti ove biljke u tretmanu odredenih stanja. Zbog svoje velike popularnosti u svetu goji se danas vrlo lako konzumira kao cist ili u obliku aditiva koji se dodaju drugim lekovima i hrani (jogurt). Sveži mladi  listovi gojia u Kini se vekovima koriste kao zeleno povrce. Suve listove u Japanu upotrebljavaju za spremanje cajeva a na Javi od njih spremaju odvare kojim ispiraju usta kod zubobolje. Osušena kora sa korena gojia koristi se za lecenje inflamatornih i kožnih bolesti. Pošto ima dobro razvijen korenov sisten i odlicno podnosi sušu goji se cesto koristi  u borbi protiv erozije. On lako stabilizuje pešcana zemljišta na rubu pustinja. Nalazi primenu i u hortikulturi, a znacajno ga koriste pri izradi živih ograda. U kozmetici je poznat sapun napravljen od ulja iz semena gojia.

ZACIN:

Suve bobe gojia dodaju se u tradicionalnoj kineskoj kuhinji kao ukusni i aromaticni dodatak u jela od kuvanog pirinca, u osvežavajuce supe, u variva sa svinjetinom, piletinom i povrcem. Specijalitet je dodati ih u jagnjecu corbu. Sveže bobe koriste se za razna dinstana, pržena i pecena jela od zeleniša, mesa i  morskih plodova, kao i za  kaše  i slatkiše. Mladi izdanci gojia dodaju se kao prilog pecenoj svinjetini. Pored predhodnog, suve bobe gojia koriste se za oplemenjivanje raznih vrsta piva i vina. U novije vreme u Kini se proizvodi instant kafa sa ekstraktom gojia. Prehrambena industrija koristi goji koncetrat i ekstrakt kao dodatak u proizvodnji marmelada, džemova, mešanih sokova i jogurta.  

FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA:

Goji  je pre svega  izvanredan antioksidant i zauzima prvo mesto medu svim biljkama. U 100 grama goji bobica nalazi se fantasticnih  25.300 jedinica cetiri puta više od drugoplasirane šljive.

- antioksidant - sredstvo koje neutrališe slobodne radikale i uzroke razaranja celijskih membrana

- tonik - sredstvo za oporavak oslabelog organizma

- imunostimulator - sredstvo koje popravlja narušeni imunitet

- afrodizijak - sredstvo koje jaca polni nagon

- abortifacijent - sredstvo koje uzrokuje pobacaj

- epitelizant  - sredstvo koje pospešuje epitelizaciju kože

- emenagog - sredstvo koje inducira i reguliše menstruaciju

- analgetik - sredstvo za ublažavanje i otklanjanje bolova

- sedativ - sredstvo za umirivanje

- antiflamator - sredstvo protiv zapaljenja

NARODNA MEDICINA:

Najcešce se koristi:   

  - za detoksikaciju organizma i regeneraciju tkiva

- protiv muške neplodnosti

- za negu jetre i bubrega 

- za smirivanje nervoze

- kod mršavljenja (jaca metabolizam i daje prirodnu slatkocu, koja savršeno zamenjuje šecer)

 - za sprecavanje mutacije genetskog materijala i pojavu malignih oboljenja (inhibira celije raka)

 - protiv seksualne disfunkcije (impotencije i frigidnosti) i bolesti prostate

 - za popravljanje vida i zaštitu ociju od odumiranja žute mrlje  

 - protiv muške neplodnosti

 - protiv preranog starenja tela (snižava holesterol i šeder u krvi, a sprecava arteriosklerozu i osteoporozu)

 - za popravljanje imuno-sistema i jacanje vitalne energije

 - za otklanjanje umora, glavobolje, zujanja u ušima i opšte malaksalosti i slabosti

 - za jacanje organizma nakon bolesti i tokom rekonvalescencije

 - za otklanjanje bolova u zglobovima i ledima

OBLIK UPOTREBE:

U kurama za podmladivanje i raznim dijetama upražnjava se konzumiranje svežih i suvih boba gojia. Preporucivi unos je 20-30 plodova ujutro na prazan stomak u trajanju od 5 meseci.

Caj od suvih plodova gojia:  

U kipecu vodu staviti 3-4 suvih boba gojija, poklopiti i ostaviti da odstoji 15 minuta. Procediti i piti 3-4 puta dnevno

TOKSICNOST:

Iako nema nikakvih zapisa o toksicnosti ove biljke treba napomenuti sledece:

Trudnice i dojilje  za vrijeme dojenja i trudnoce ne smeju koristiti goji, jer se u njegovom sastavu nalazi supstanca betain koja deluje kao abortifacient, što može da dovede do neželjenih posledica.

Ljidi kod kojih se u krvi nalazi veca doza antikoagulanta varfarina ne bi trebali da konzumiraju bobice gojija, jer im iste mogu prouzrokovati krvarenje.

Atropin - otrovni alkaloid i neki drugi toksini koji su uvek prisutni u biljkama iz porodice Solanaceae mogu se u tragovima uociti i kod goji boba, a narocito u svežem lišcu ove biljke. Ipak ako se koriste iskljucivo zreli plodovi gojia, a njegovo lišce spremi  po recepturi (termicka obrada) toksini potpuno nestanu ili im prisustvo postane znatno manje od štetne doze.



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 12.Sep.2010 u 20:55

Evo kratkog odgovora i na drugi deo pitanje:

 

Plodovi jarebike (sorbus aucuparija L.) su sitani (precnika do 1cm), jabucasto-okruglastog oblika i koralno crvene boje. U vecem broju vise na grancicama. Zreli plodovi jarebike su vrlo bogati biološki najvrednijim materijama. U njima je prisutan i alkohol sorbit, koji nastaje fermentacijom šecera sorboze. Plodovi sadrže i veliku kolicinu pektina i tanina (tzv. oporih materija), te ih za jelo ne treba brati odmah po dobijanju karakteristicne narandžasto-crvene boje, vec znatno kasnije. Najbolje je to ciniti posle prvih mrazeva, jer tada sadrže znatno više šecera. Jarebika raste na krecnim ili silikatnim zemljištima, po šumama i planinama širom Srbije. Uspeva na ispranim i kiselim zemljistima. Vrlo uspešno podnosi niske temperature, kao i senovite položaje. U mladosti vrlo brzo raste. Retko živi duže od 100 godina. Najcešce uspeva u pojasu bukovo-jelovih šuma, ali se sporadicno može javiti i do 2000 m n.v. Plodovi sazrevaju u septembru-oktobru. Gaji se i po parkovima i drvoredima. Razmnožava se semenom i vegetativno (izbojci).

Jarebika je u Evropi rašclanjena na 3 podvrste:

Sorbus aucuparija ssp. aucuparija L.

Sorbus aucuparija ssp. glabrata Wim et Grab.

Sorbus aucuparija ssp. lanuginosa Kit.

 

Nadam se da ce ,,vojvoda" ina osnovu ovog teksta razjasniti svoje nedoumice

                                                                                            Pozdrav Kabe !



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Race
Datum slanja poruke: 14.Nov.2010 u 10:54
Kabo, interesuje me, dali ti je poznata ova biljka. Trenutno je vrlo rasprostranjena u Melburnu i okolini, zbog prevelike vlaznosti. Ovde je vreme vrlo promenljivo , a ova godina je vrlo kisovita. Sto bi rekli MI, naludo kisa,naludo Shusha - ili obratno. Ovde je nezapancena "prolecna alergija", pa sam posumljao, da nije bas ova biljka u pitanju - kao izazivac alergije.



Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 17.Nov.2010 u 17:22

Zdravo Race !

Radi se o dekorativnoj biljci pod nazivom  Encian (Gentiana sino ornata), koja je poreklom iz Zapadne Kine, ali je verovatno gaje i u Australiji. Zbog povoljne klime ona cesto pobegne iz vrtova i podivlja. Obozava vlagu. Postoje razne dekorativne forme i varijeteti koji se kultiviraju i gaje kao bastensko cvece. Rod Gentiana zastupljen je i u Srbiji. Vrlo je poznata lekovita biljka tzv. zuta lincura (Gentiana lutea), od koje se pravi dobra rakija. Ne manje poznata je i visokoplaninska (Gentiana verna) za koju pesnik kaze:,,Tamo gde cveta Gentiana verna, tamo su grobovi srpskih junaka".

To da li je ova biljka alergent ili nije, ne mogu ti reci jer nemam strucnih saznanja. Ipak pozeljno je da se pri pojavi alergije javis svom lekaru i na vreme krenes sa preventivom. Inace alergije su vrlo neugodne jer ih ljudi ne uzimaju ozbiljno, pa mogu dugorocno da traju i tiho da narusavaju covekov  imunitet .

                                                                               Pozdrav Kabe !



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Zarko Velickovic
Datum slanja poruke: 20.Nov.2010 u 07:37

Imam pitanje za Kabeta a tice se biljke koja se na ruskom zove щевель (na latinskom Rumex).

Ako se ne varam to je biljka koja se kod nas zove kiseljak (kako izgleda ja bih rekao da je to). Ili je to mozda neka podvrsta te biljke. Ovde se upotrebljava u ishrani (corbe, pite i sl.)

Unapred hvala.

Pozdrav




-------------
Жаре


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 21.Nov.2010 u 17:46

Poštovani Žare, drago mi je što si ponovo aktivan, te što mogu da ti izadem u susret i odgovorim na umesno postavljenom pitanju:

Grupaciju lisnatog povrca cine: loboda, salata, spanac, blitva i zelje.  

Zelje je kroz istoriju igralo istaknutu ulogu u evropskoj kuhinji. Može se koristiti sveže ubrano, bareno, kuvano, peceno i ukišeljeno. Evropsko zelje se u pocetku koristilo samo kao prirodno (samoniklo), a nešto kasnije se pocelo gajiti u baštama i staklenicima. Upotreba zelja evoluirala je u Evropi kroz razvoj raznih regionalnih kuhinja. Samoniklo zelje i gajeni oblici tradicionalno obeležavaju neke regione. Teško je spomenuti kiseljak, a da nas ne asocira na francusku kiselu supu. Neke druge vrste lisnatog povrca su usvojene iz stranih kultura. Spanac je npr. došao iz Persije i tokom srednjeg veka i danas postao sastavni deo Italijanske kuhinje. Povecanom svešcu o zdravlju i ishrani na cenu je došlo tamno lisnato zelje. Ove vrste zelja u sebi sadrže visoki procenat antioksidanata ukljucujuci riboflavin, karotenoid, vitamin C i vitamin E. Danas se gaji i prodaje na pijacama i prodavnicama povrca mnogo razlicitih vrsta zelja. Neke poznate vrste zelja uspevaju na krajnjem severu Evrope, a druge pak na jugu u podrucju Mediterana.  

Samoniklo bilje iz porodice troskota (Polygonaceae) može poslužiti kao kvalitetno lisnato povrce, a pojedine vrste imaju i dobra zacinska svojstva. Vec u rano prolece, izbijaju iz zemlje bujni i veliki listovi brojnih pripadnika roda štavelja (Rumex) i gotovo do pocetka maja oni zbog žilavosti i gorcine prestaju biti jestivi. Mladi listovi ovih biljaka bogat su izvor vitamina C i A. Kuvaju se i pripremaju kao spanac ili na druge nacine. Specificnost biljaka iz roda štavelja je da u listovima sadrže mnogo organskih kiselina (narocito oksalne), cije se prisustvo manifestuje kroz prijatan kiselkast ukus. Listovi štavelja, kuvanjem gube lepu zelenu boju i postaju smedi. Pored toga prisutnost oksalne kiseline, cini ove biljke rizicnim, jer konzumiranje vecih kolizina listova, može biti rizicna po zdravlje.

Vrste roda štavelja (Rumex) rasprostiru se uglavnom u umerenoj klimi severne zemljine polulopte, a samo jedan manji broj vrsta živi u tropima i na južnoj zemljinoj polovini. Rod štavelja (Rumex) deli se na dva podroda (sekcije):

1) Lapathum (dvopolni cvetovi)

Vecina vrsta roda štavelja (Rumex), pripada podrodu Lapathum. U ovaj podrod spada: Rumex domesticus Hartm. - Pitomo zelje.

2) Асеtоsеllа (jednopolni cvetovi).   

U ovaj podrod spadaju: Rumex acetosa L.  - Veliki kiseljak i Rumex acetosella L. - Mali kiseljak

Rod štavelja (Rumex) zastupljen je u srpskoj flori sa dvadesetak vrsta, a mogu se sresti i razni hibridi.

U evropskim zemljama gaje se i kultiviraju razne vrste kiseljaka. Najpoznatije gajene vrste su: Rumex acetosa L.  - Veliki kiseljak, Rumex patientia L. - Englesko zelje i Rumex scutatus L. - Rimski kiseljak

Za sada samo toliko, a kad prode slava i dobijem slobodno vreme postavicu monografije o gore navedenim vrstama štavelja, koje imaju znacaj i kao zacini.

 

                                                                                                                       Pozdrav Kabe !



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Zarko Velickovic
Datum slanja poruke: 22.Nov.2010 u 08:10
Hvala Kabe  kao i do sada na iscrpnom odgovoru. Sad sam 100% siguran da sam jeo kiseljak i mogu da se ne uznemiravam Smile

-------------
Жаре


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 30.Nov.2010 u 22:27

RUMEX ACETOSA L.

Sinonimi:

Acetosa pratensis Mill.; Lapathum acetosa Scop.; Lapathum pratense Lam.; Rumex micranthus Campd.; Rumex pratensis Dulac.; Rumex planellae Pau & Merino in Merino; Rumex platyphyllos (Sennen & Pau) Sennen; Rumex rechingeri Sennen; Rumex salae Sennen; Rumex biformis Lange; Rumex ceretanicus Sennen; Rumex hastifolius Sennen

  

Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i višecelijski organizmi sa eukariotskim tipom gradje celije

Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke

Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list

Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice

Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skrivenosemenice 

Klasa-Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke

Potklasa-Podrazred (Subclassis): Archichlamideae (Horypetalae; Caryophyllidae) - Biljke sa slobodnim krunicnim listicima

Nadred (Super ordo): Polygonanae

Red (Ordo): Polygonales  (Caryophyllales)

Familija-Porodica (Familia): Polygonaceae - Troskota

Potfamilija-Potporodica (Subfamilia): Polygonoideae

  http://www.postimage.org/">

http://www.postimage.org/">


VELIKI KISELJAK

velika kiselica, kifsjelica, kiselica, kiselica prava, kiselo zelje, kiselj, kiseljaca, kiseljaca veca, kisjelica, kisjeljaca, konjštrak, obicna kiselica, štavalj, šcav 

  

Nemacki naziv:   

   Sauerampfer, Grosse Saueranfer    

  Engleski naziv:

Oseille, Garden sorrel, Sorrel, Spinach dock, Common Sorrel

Francuski naziv:

Oseille, Oseille commune, Oseille des près, Surelle, Aigrette, Patience, Patience acide, Surette,

Italijanski naziv:

Acetosa, Erba brusca, Ossalida, Romice, Saleggiola, Soleggiola,  

Spanski naziv:

Aceas, Aceda, Acedera, Agrella, Agreta, Sora, Vinagrella, Azedadas, Vinagreira, Andexere, Belarrgazi, Gazi gaxa, Laxebelarr, Lapaza, Lapazuala, Carabanes, Celda,

Ruski naziv:

       Заячья капуста, Кислица, Щавель кислый, Щавель обыкновенный

 

ISTORIJA:

Veliki kiseljak je jedna od najpoznatijih vrsta samoniklog lisnatog povrca. U Egiptu je bio i ostao deo tradicionalne kuhinje. Rimljani ga nisu koristili, zbog oporosti koja ne odgovara njihovom pikantnom ukusu. Kao kultura stiže u Francusku u Srednjem veku i postaje znacajan element njihove kuhinje. KarloVeliki naložio je njegovo intenzivno gajenje na feudima u kojima je vladao, jer je veliki kiseljak lecio groznicu i popravljao apetit. Srednji vek predstavja zlatno doba ove biljke. Korišcen je za lecenje kuge i kolere pa se u to doba raširio po celoj Evropi. Ipak vrhunac slave dostigao je u sedamnaestom veku. Otad pa nadalje gaji se i kultivira kao lisnato i zacinsko povrce.

 

ETIMOLOGIJA:

Ime roda dolazi od latinske reci rumex = hitac, jer je list u obliku vrha strele. Drugi deo imena potice od reci acetosa = kiselina - po ukusu biljke

 

OPIS BILJKE:

Veliki kiseljak je višegodišnja, zeljasta biljka. Ima kratak, ali granat rizom i korenje koje zalazi duboko u zemlju. Uspravna, šuplja, razgranata stabljika, obrasla listovima, naraste i do 1m. Kora stabljike je glatka ili fino dlakava, celom dužinom izbrazdana prugama. Iz jednog korena razvije se više stabljika. Listovi su rasporedeni naizmenicno. Narastu od 10-15 cm i cetiri puta su duži, nego što su široki. Liska je izduženo-kopljastog oblika, mesnata, celokrajna i u osnovi strelasta. Zalisci su srasli u kožastu tvorevinu - orheju, koja široko obuhvata stabljiku. Razvijena je, po obodu nazubljena i resasta. Rozetni i donji listovi stoje na dugim drškama, srednji se postepeno sužavaju u dršku, a gornji su sitni i sedeci. Veliki kiseljak je dvodoma biljka. Jednopolni cvetovi grupisani su u pršljenima na vrhu stabljike gde obrazuju rastresitu metlicastu cvast. Njene cvetne drške su clankovite. Jednostavni cvetni omotac (perigon) sastavljen je od 6 listica bledozelene do crvenkaste boje, raspore|enih u dva kruga. Listici su zaobljeni, srcasto-jajasti do polukružni. Tri unutrašnja listica - valve, imaju dobro razvijene poluloptaste bradavice i obuhvataju plod. Prašnika ima 6 i grupisani su po dva. Pricvršceni su za cvetni omotac. Plodnik nadcvetan, sa tri žiga i jednim semenim zametkom. Biljka cveta od maja do jula, a kod gajenih sorti i po drugi put (posle kosidbe) u jesen. Plod je beskrilna, prostrana, zašiljena, tamno-smeda orašica velicine 1,5 mm. Embrion bocni, zakrivljen, rede prav sa izduženim kotiledonima. Cela biljka je zelene do crvenkaste boje i stežuce-kiselog ukusa.

 

STANIŠTE:

To je biljka mezofilnih i higrofilnih (vlažnih) livada brdskog, planinskog i subplaninskog pojasa. Takode raste uz potoke i na proplancima. Raste u mnoštvu, pa cesto livade pred kosidbu budu crvene od velikog kiseljaka. Gaji se i u povrtnjacima. Raste od ravnica, pa sve do 2000 m nv. Ima dosta široku ekološku valencu u odnosu na maticni supstrat i tipove zemljišta, pa ga nalazimo na podlogama ciji pH varira izmedu 4 i 7.   

 

RASPROSTRANJENOST:

Naseljava umerene i borealne regione Evroazije i Severne Amerike (izuzev Arktika), Cile i Južnu Afriku (Kapland). Mošemo reci da su njegova prirodna staništa u sledecim regionima: Severna Afrika: Moroko; Zapadna Azija: Avgaanistan, Iran, Turska; Kavkaz: Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija i deo Rusije; Istocni i zapadni Sibir; Središnja Azija: Kazastan deo Rusije; Ruski daleki istok: Amur, Primorje i Sahalin; Istocna Azija: Kina, Japan, Koreja i Tajvan; Tropska Azija: Indija, Nepal i Pakistan; Zapadna Australija; Severna Evropa: Danska, Finska, Irska, Norveška, Švedska i Velika Britanija; Srednja Evropa: Austrija, Belgija, Ceška, Slovacka, Nemacka, Madarska, Holandija, Poljska i Švajcarska; Istocna Evropa: Moldavija, Belorusija, Ukrajina i deo Rusije; Jugoistocna Evropa: Albanija, Bugarska, Rumunija, Italija i zemlje bivše Jugoslavije; Jugozapadna Evropa: Francuska, Portugalija i Španija

Gaji se u Zapadnoj Evropi, Aziji (ukljucujuci i tropske krajeve), Americi i dr., uglavnom pored velikih gradova i industriskih centara za preradu bilja.

 

GAJENJE:

Veliki kiselljak dobro podnosi kultiviranje. Najbolje uspeva na bogatoj podlozi, ali može rasti i na siromašnom zemljištu, pri jakom suncu ili u delimicnoj zaseni. Posle obrade (oranje, i tanjiranje), zemljište treba dobro nadubriti (stajnjak ili kompost). Kvalitetan nasad formira se sadnjom proverenog rasada ili setvom sertifikovanog semena. Setva se izvodi u rano prolece, sejanjem semena na dubinu od 1-2 cm. i rastojanju medu zrnima ne manjem od 25 cm. Prvi izdanci se pojavljuju 30-40 dana posle setve. Tokom sušnog perioda nasad treba zalivati. Prve listove možemo ubrati 4 meseca nakon setve. Tada se moramo opredeliti da li cemo nasad koristiti za proizvodnju semena ili za ubiranje mladog lišca. Kad je nasad podignut, lako se dalje može uvecavati, presadivanjem korenovih reznica. Korišcenjem oštrog noža seku se komadi glavnog korena i presaduju uz obavezno zalivanje. Na dve do tri godine nasad obavezno treba podmladiti. Žetva listova može se obavljati tokom sezone rasta. Listovi se seku oštrim nožem. Najbolje ih je brati pre izbijanja stabljike. Urod sa 1 ha iznosi od 100 - 150 tona.

 

VARIJABILNOST:

Familija troskota (Polygonaceae) obuhvata 43 rodova i oko 1100 vrsta. Biljke iz ove familije srecu se širom sveta, ali ih najviše ima u regionima sa umerenom klimom. Ova familija izuzetno dobro je definisana i univerzalno priznata, ali se svrstava u dva razlicita reda, zavisno od tipa sistematizacije. U starom sistemu ona spada u red Polygonales, a u novom u red Caryophyllales. Familija troskota (Polygonaceae) deli se na dve podfamilije:

-  Polygonoideae, koja obuhvata 28 rodovaa i oko 800 vrsta  

-  Polygonoideae, koja obuhvata oko 330 vrsta  

Rod štavelja (Rumex) spada u podfamiliju Polygonoideae i obuhvata oko 200 vrsta uglavnom višegodišnjih trava, a rede jednogodišnjih trava, polužbunova i žbunova. Ovaj rod deli se na dva podroda (sekcije):

1) Lapathum (dvopolni cvetovi)

Vecina vrsta roda štavelja (Rumex), pripada podrodu Lapathum. U ovaj podrod spada: Rumex domesticus Hartm. - Pitomo zelje.

2) Асеtоsеllа (jednopolni cvetovi).  

U ovaj podrod spadaju: Rumex acetosa L.  - Veliki kiseljak i Rumex acetosella L. - Mali kiseljak

Rod štavelja (Rumex) zastupljen je u srpskoj flori sa dvadesetak vrsta, a mogu se sresti i razni bastardi (mešanci).

U evropskim zemljama gaje se i kultiviraju razne vrste kiseljaka. Najpoznatije gajene vrste su: Rumex acetosa L.  - Veliki kiseljak, Rumex patientia L. - Englesko zelje i Rumex scutatus L. - Rimski kiseljak

Veliki kiseljak se kao kultura može naci u obliku nekoliko podvrsta:

Rumex acetosa subsp. biformis (Lange) Castrov. & Valdés Berm.

Rumex acetosa subsp. planellae (Pau & Merino) Muñoz Garm. & Pedrol

Rumex acetosa ssp. acetosa

Rumex acetosa ssp. ambiguus - Garden Sorrel

Rumex acetosa ssp. arifolius - Garden Sorrel

Rumex acetosa ssp. hibernicus

Rumex acetosa ssp. hirtulus

Rumex acetosa ssp. vinealis

varijeteta:

Rumex acetosa var. pratensis (Mill.) Wallr.

Rumex intermedius var. incanus Merino

Rumex intermedius var. pilosus Merino

Rumex intermedius var. platyphyllos Sennen & Pau

i sorti:

- Bellerille.

- Rubia de Lyon.

- Verde de Nozay.

- Hoja de lechuga.

- Amarilla de Sarcelle.

Velikom kiseljaku slican je Rumex acetosella L. - Mali kiseljak (ovcji kiseljak, šcavak, zecija kiselica, zeciji kiseljak, kozji kiseljak ili mali štavalj). Ova biljka je kosmopolit. Raste pretežno na lakšim, suvim i kiselim zemljištima. Indicira zemljište niže plodnosti. Naseljava zapuštena mesta, pašnjake i oranice, a može se naci i na vecim nadmorskim visinama. Njegovi mladi listovi su takode jestivi (kao salata, supa i corba) i vitaminski dosta bogati, ali su sitni i manje izdašni. 

Strelaste listove slicne velikom kiseljaku ima i jedna vrlo otrovna biljka Arum maculatum L. - Kozlac.   Listovi kozlaca, koji izbijaju u rano prolece, po konturama slicni su listovima velikog kiseljaka, pa lako mogu da zavaraju neiskusnog beraca. U slucaju sumnje na ovu zamenu ne treba isprobavati ukus lista, jer otrovni listovi kozlaca izazivaju jako žarenje, oticanje i upalu sluzokože usta.

 

SADRŽI:

kalijum oksalat (kalijum bioksalat), flavonidi (hiperozid, viteksin), složena antrahinonska jedinjenja (emodin), rutin, karotin, kvercetin, šecere, proteine, masnoce, skrob, smolu, tanin, jabucnu, oksalnu, limunsku i salicilnu kiselinu, provitamin A, vitamin C, B1, B2, B3, B5, B6, B9, K, PP, E, gvožde, bakar, mangan, arsen, molibden, kalijum, magnezijum, nikal, stroncijum, cink, fosfor, sumpor i neke mikroelemente u tragovima

 

KORISTI SE:

                        nadzemni deo biljke (Herba Rumicis acetosae)  

Proizvodnja:

Sakuplja se nadzemni deo biljke u cvetu. Berba se izvodi u doba cvetanja  po lepom i suncanom vremenu. Nadzemni, zeleni delovi bilje odsecaju se srpom ili nožem na visini od 5cm iznad površine zemlje. Posle ubiranja, sirovina se suši u tankom, rastresitom sloju debljine do 5cm na cardacima, potkrovljima, tavanima, ispod lesa ili u sušarama na temperaturi od 40 - 50°C. Kada je vreme lepo može se sušiti i na otvorenom. Treba izabrati dobar hlad sa konstantnom promajom, a preko noci obavezno prekriti sirovinu platnom ili ciradom. Od 4kg. sveže biljke dobija se oko 1kg. suve sirovine. Droga mora zadržati zelenu boju. Potamnele delove treba odmah odbaciti. Skladištenje se izvodi u suvim i dobro provetrenim prostorijama. Droga se pakuje u jutane vrece ili bale od 50kg. Rok upotrebe je 2 godine.  

Opis droge:

Osušena droga je sivkasto-zelene boje, slabog mirisa, kiselog ukusa koji je slican kiviju ili divljim jagodama. Ne sme da sadrži više od 13% vlage, više od 24% pepela, više od 1% ostalog bilja, više od 1% organskih necistoca i više od 0,5% mineralnih necistoca.   

                         rizom (Rumex acetosae rhizoma)

Proizvodnja:

Rizom se vadi kasno u jesen ili u rano prolece, tako što se iskopa ašovima ili motikama, ocisti od zemlje i primesa drugog bilja, dobro opere vodom i ostavi da odstoji. Opran i ocišcen rizom se suši u tankom sloju na toplim mestima sa dobrim provetravanjem. Ako je pogodno vreme može se sušiti i na suncu. U toku sušenja sirovina se povremeno prevrce. Industrijsko sušenje u sušarama odvija se na temperaturi od 40°C.  Droga se pakuje u kartonske kutije ili u vrece od tkanina. Rok upotrebe je 5 godina. Skladišti se na stalažama u dobro provetrenim prostorijama.

Opis droge:

Sirovina se sastoji od cvrstih zmijasto uvijenih rizoma pljosnatog oblika. Srednja dužina rizoma je 5 cm, a debljina 2 cm. Prelom je ravan. Bez mirisa i jako oporog ukusa. Osušena droga može da sadrži 13% vlage, do 4% delove sa promenjenom bojom do 1,5%  mineralnih primesa (delovi zemlje, pesak i td.) i do 2% drugih delova biljke.   

                          list (Rumex acetosae folium)

Proizvodnja:

Beru se mladi prizemni listovi biljke. Najbolje ih je brati pre izbijanja stabljike, ili dok ista nije još potpuno razvijena. Za berbu se koriste kako gajene tako i samonikle biljke. U rano prolece (od marta do aprila) po lepom i suncanom vremenu vrši se odsecanje mesnatih, tamno-zelenih i socnih listova. Ponekad, u zavisnosti od vremena, listovi se mogu brati i u jesen. Oni se najcešce koriste u svežem obliku, ili se pak posle ubiranja suše u tankom, rastresitom sloju debljine do 5 cm na mestima sa konstantnom promajom. Od 5 kg sveže biljke dobija se oko 1 kg suve sirovine. Droga mora zadržati zelenu boju. Potamnele delove treba odmah odbaciti. Skladištenje se izvodi u suvim i dobro provetrenim prostorijama. Droga se pakuje u jutane vrece ili bale od 50 kg. Rok upotrebe je 1 godina.  

Opis droge:

Sveži listovi imaju prijatan kiseo i osvežavajuci ukus. Osušena droga je sivkasto-zelene boje, slabog mirisa, kiselog ukusa koji je slican kiviju ili divljim jagodama. Ne sme da sadrži više od 13% vlage, više od 24% pepela, više od 1% ostalog bilja, više od 1% organskih necistoca i više od 0,5% mineralnih necistoca.  

 

NACIN UPOTREBE:

Veliki kiseljak je dobra krmna hrana i koristi se u ishrani konja. Ipak prisustvo ove biljke u težinskom delu krme ne sme preci 10%. Ova biljka se ne preporucuje u ishrani krava, jer ometa laktaciju. Listovi lošijeg kvaliteta mogu se koristiti i u ishrani kunica ili pernate zivine. Nadzemni deo biljke može poslužiti i za pravljanje organskog dubriva (kompost). Sveže isceden sok velikog kiseljaka vrlo je efikasno sredstvo za uklanjanje mrlja od mastila, a posebno za cišcenje budi i rde. Listovi ove biljke otpuštaju žutu boju, a rizom crvenu. Cesto se sveže iscedeni sok ove biljke koristi za cišcenje baštenskih garnitura od pletenog pruca. Semenke velikog kiseljaka mogu se samleti u brašno.

               

ZACIN:

Iako ima vrlo prijatan ukus veliki kiseljak po prehrambenoj vrednosti nije mnogo izdašan. Upravo zbog kiselkastog ukusa u Francuskoj mlade listove velikog kiseljaka koriste kao zacin koji se dodaje svežim salatama, krem-supama i corbama od mešanog povrca. Nemci od velikog kiseljaka danas pripremaju veoma ukusna jela. Najcešce se koristi za spravljanje raznih variva, soseva, kaša, pudinga i kremova. Pored toga oni ga konzerviraju i ostavljaju za zimu pripremljenog na razne nacine. Kao takav veliki kiseljak služi za rešavanje prolecnog deficita u vitaminu C. U Japanu mlade listove sa drškama jedu sirove, ili ih pripremaju kao spanac. Rusi od sitno narezanih mladih izdanka i listova velikog kiseljaka pripremaju zacine, predjela i garnire, a posebno ih koriste za oplemenjivanje ,,boršca" svog nacionalnog jela. Kod nas se sveži listovi velikog kiseljaka najcešce koriste za pripremanje zelenih soseva, koji se kao prilog služe uz ribu, pire i živinsko meso. Mladi listovi se jedu kao salata ili se kao zacin koriste za zakišeljavanje corbica. Suvo lišce velikog kiseljaka se smrvljeno dodaje supama, omletima i topljenim sirevima.

  

FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA:

Veliki kiseljak stimuliše apetit, popravlja probavu i izaziva pojacanu diurezu.

- laksativ - sredstvo za pražnjenje creva bez štetnih posledica

- diuretik - sredstvo za poboljšavanje lucenja mokrace

- depurativ - sredstvo koje cisti

- stomahik - sredstvo za poboljšano varenje hrane

- antiskorbutik - sredstvo protiv skorbuta

- tonik - sredstvo za oporavak oslabljenog organizma

- hemostiptik - sredstvo za zaustavljanje krvarenja

- antidijaroik - sredstvo protiv proliva

- analgetik - sredstvo protiv bolova

- lokalni stiptik - sredstvo koje sakuplja kožu i male krvne sudove (kapilare)

  

NARODNA MEDICINA:

Najcešce se koristi: 

- za prolecne dijetetske kure cišcenja krvi i smanjenja holesterola

- za popravljanje varenja

- za jacanje organizma i njegovo obogacivanje vitaminom C i gvoždem

- protiv srdobolje i jacih proliva

- u lecenju skorbuta

- za lecenje kožnih bolesti i zaštitu od ujeda insekata

 

OBLIK UPOTREBE:

Sok od velikog kiseljaka: Najbolji je sok dobijen iz mladih listova. Oni se prvo operu u hladnoj vodi a zatim propuste kroz mašinu za mlevenje mesa da ispuste sok. Treba konzumirati 1 kašiku soka 3 puta dnevno kao sredstvo za stimulisanje lucenja žuci kod bolesti jetre.

Dekokt od velikog kiseljaka: 2g suve usitnjene droge listova velikog kiseljaka preliti sa 100 ml hladne vode, zagrevati da prokljuca i kuvati još 5 minuta. Ostaviti da se ohladi 15 minuta, procediti i konzumirati. Uzimati po 1/2 šolje caja ujutru i popodne, a radi osveženja i poboljšane diureze. Za istu namenu moze se koristiti i sok iz svežih listova velikog kiseljaka.

Odvar od semena velikog kiseljaka: 20g suvog semena velikog kiseljaka preliti sa 300 ml kipece vode i kuvati još 15 minuta na tihoj vatri. Ostaviti da se ohladi i kroz 2 sata procediti. Treba konzumirati 1 kašiku soka 3 puta dnevno protiv proliva. 

Odvar od korena velikog kiseljaka: 25g suvog korena velikog kiseljaka preliti sa 300 ml kipece vode i kuvati još 15 minuta na tihoj vatri. Ostaviti da se ohladi i kroz 2 sata procediti. Uzimati po 50 ml cetiri puta dnevno pre obroka u velikim gutljajima. Pomaže kod proliva, reumatizma i bolova u lumbalnom delu.

Odvar od listova velikog kiseljaka: 5g suve usitnjene droge listova velikog kiseljaka  preliti sa 400 ml kipece vode i kuvati još 15 minuta na tihoj vatri. Ostaviti da se ohladi i kroz 2 sata procediti. Uzimati po 50ml cetiri puta dnevno na 15 minuta pre jela u velikim gutljajima. Pomaže kod krvarenja, bolesti jetre, alergije i svraba kože. Može poslužiti i za ispiranje grla (kod gnojne angine) i desni (kod paradentoze).

Caj od velikog kiseljaka: 1 supenu kašiku iseckanih svežih listova preliti sa 300 ml kipece vode i nastaviti kuvati još 5 minuta. Ostaviti da se ohladi 15 minuta, procediti i konzumirati. Uzimat 3 puta dnevno po kafenu šolju caja.

Sveže listove velikog kiseljaka: dobro oprati hladnom vodom i privijati na gnojne rane koje dugo ne zarastaju.

Jaci odvar od velikog kiseljaka za spoljnu upotrebu: 5g suve usitnjene droge listova velikog kiseljaka  preliti sa 100 ml hladne vode, zagrevati da prokljuca i kuvati još 5 minuta. Procediti i u toku dana 3-4 puta ispirati upaljenu sluzokožu ili gingive (zubna mesta).

 

TOKSICNOST:

Preporucuje se oprezno korišcenje velikog kiseljaka. Nikako ne uzimati prevelike doze. Oksalna kiselina može oštetiti bubrege, jer smanjuje diurezu i nakon resorpcije vezuje Ca, cime mu smanjuje koncentraciju u krvi i neraskidivo se vezuje za hemoglobin. Zabeleženi su mnogi slucajevi trovanja usled prekomernog konzumiranja zelenog lišca velikog kiseljaka. Žrtve su najcešce bila mala deca i cobani. Veliki kiseljak je kontraindikovan i ne sme se uzimati kod: teških bolesti bubrega, jetre, cira na želucu i dvanaestopalacnom crevu u akutnoj fazi, kod metabolickih bolesti, podagre, akutnog gastritisa i kolitisa.



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: elektricni2
Datum slanja poruke: 02.Feb.2011 u 20:55
pozdrav
imam molbu, imas li neke travke protiv holesterola ; zena posle operacije,hemo terapije i radijacije ima 2,5 puta veci od dozvoljenog ??? pomagaj


-------------
elektricni2


Poruka od: Slavica
Datum slanja poruke: 02.Feb.2011 u 22:28
Ako mi dozvolite, ja preporucujem knjige od Marije Treben, kao i poseban rezim ishrane,kao naprimer, iskljucivo riba ,stara govedina, hladno cedjeno maslinovo ulje, i sto vise svezeg ili barenog povrca(kupus,brokoli i sl.). Sok od cvekle,sargarepe,jabuke, sa malo limuna. Crveni grejfrut.
Pozdrav. Uspeh je zagarantovan.
    

-------------
Slavica


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 02.Feb.2011 u 22:32

Poštovani zemljace !!!

Vrlo tražen lek za suzbijanje visokog holesterola je gugulipid (Commiphora mukul), ekstrakt drveta mukul mire iz južne Indije.

Drugo lekovito bilje koje je na glasu da snižava holesterol je: lucerka (Medicago sativa), kurkuma (Curcuma longa), azijski ženšen (Panax ginseng) i grcka piskavica  (Trigonella foenum-graecum)

Osobe koje imaju povišen holesterol moraju u ishrani da smanje potrošnju crvenog mesa, iznutrica, žumanca, i pilece kožice. Kad god je moguce treba smanjiti korišcenje punomasnog mleka, cokolade, majoneza, tropskih ulja (palmino i kokosovo), maslaca i margarina.

Veruje se da beli luk (Allium sativum) i crni luk (Allium cepa) snižavaju holesterol.

U vitamine i minerale koji su poznati da snižavaju holesterol ubrajaju se: Vitamin C, E, i A (beta-karotin), L-karnitin, pantetin, hrom, kalcijum, bakar i cink.

Treba jesti: više povrca, voca i žitarica. Da bi jelovnik bio raznovrstan mogu se ukljuciti: pirincane mekinje, articoka, gljive i feferoni. Narocito treba koristiti hranu koja sadrži vlakna topljiva u vodi: grejpfrut, jabuku, zobeno brašno, jecam, pasulj, sušeni grašak, šargarepu i kupus.

Od prirognih preparata koje možete nabaviti u svakoj apoteci preporucujem ,,Normolip 5" italijanske proizvodnje.

Prilikom tretiranja biljnim preparatima, treba držati konstantnu telesnu težinu, obustaviti pušenje i raditi umereno-teške telesne vežbe.

Smatra se da stres doprinosi povišenom holesterolu, pa tehnike opuštanja koje suzbijaju stres: vizuelizacija (bilo kad i bilo gde), meditacija, joga i masaža - mogu biti od pomoci.

I na kraju trebate znati da postoji i postupak procišcavanja krvi nazvan LDL afereza, koji se primenjuje kod osoba sa teškim genetskim poremecajima holesterola. Na nekoliko sati krv se izvadi iz tela, hemijski procisti i zatim vrati u telo. Tretmanima na svake dve nedelje može da se smanji prosecan nivo LDL holesterola za 50-80%., ali oni koštaju mnogo vremena i novca.

Nadam se da sam bar malo bio od koristi !

 

                                                                              Pozdrav Kabe



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: vojvoda
Datum slanja poruke: 03.Feb.2011 u 18:00
Pozdrav svim Predejancanima  ma gde da su. Molim gospodina Nebojsu , naseg Kabeta za pomoc. Neznam kako  a i ne umem da nadjem koje su biljne vrste  iz familije Vaccinium. Znam da postoji vacinium vitis idea, vacinium corumbosum ali mi trebaju koje  jos biljke  su iz ove familije . Kabe zna zasta mi treba  pa ga kao i vas  srdaco pozdravljam. Vas  Silja .

-------------
Pozdrav


Poruka od: vojvoda
Datum slanja poruke: 03.Feb.2011 u 18:06
Zdravo Kabe . Nabavio sam  sadnice Zen sen. Samo 2 male biljcice . Kako se razmnozavju i moze li od ,,cepke,, dela same biljke ili od semena . Ujedno ako mozes  ,molim te  odgovori mi  na onu predhodnu poruku. Hitno mi je  , ti znas zbog cega . Pozdrav i svako dobro.

-------------
Pozdrav


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 04.Feb.2011 u 15:30
 

Dragi moj vojvodo !


Nije nikakvo cudo što si zbunjen, pa ne razlikuješ rod (Gernus) od porodice (Familia). Veliki broj taksona i podtaksona, te više razlicitih sistema klasifikacija unose pometnju u današnju taksonomiju i predstavljaju veliki problem cak i ljudima iz struke. Skoro da ne vidim prikladan nacin da ti suštinski pojasnim ovu problematiku, ali cu se ipak potruditi.

Danas rod Vaccinium broji oko 450 vrsta i po najnovijoj sistematizaciji on spada u porodicu vresovaEricaceae.

Ranije je rod Vaccinium bio izdvojen kao posebna porodicaVacciniaceae zato što kod biljaka iz ovog roda, za razliku od ostalih vresova, plodnik nije nadcvetan, vec je podcvetan.

Taksonomija roda Vaccinium nalazi se u fazi razrade. Na primer, na osnovu genetskih istraživanja došlo se do zakljucka da veci broj azijskih vrsta, koje su danas uvršcene u rod Vaccinium više naginju ka rodu - Agapetes.

Vecina biljnih vrsta iz roda Vaccinium ima razlicitu morfologiju. Neke puze po tlu, druge rastu patuljasto kao polužbunovi, a ostale mogu imati oblik vecih žbunova ili omanjeg drveca. Uglavnom naseljavaju hladnije oblasti severne hemisvere, ali se mogu naci u planinama Južne Amerike i tropskim oblastima (Madagaskar i Havaji). Uspevaju na kiselom zemljištu, pa kao samonikle biljke žive po visokoplaninskim pašnjacima, mocvarama i kiselim šumama. Neke vrste se gaje kao dekorativne, zbog puzajuceg ili padajuceg habituca, sjajnog lišca i raznobojnih cvetova. Ipak najveci deo biljaka iz roda Vaccinium koristi se za prikupljanje i korišcenje njihovih plodova.

Porodicu vresovaEricaceae deli se na 8 (osam) potporodica (Subfamilia). Jednoj od njih, potporodici -Vaccinioidaeae pripada rod Vaccinium. Ova pak potporodica, sastavljena je od 5 (pet) plemena (Tribus). Pleme - Vaccinieae pored roda Vaccinium obuhvata još oko 30 (trideset) rodova.

Pored gore navedenih viših taksonomskih kategorija rod Vaccinium deli se i na niže podtaksone.

Preciznije receno rod Vaccinium cine dva podroda (Subgenus):

a) Podrod Oxycoccus BRUSNICE

(Ranije se ovaj podrod tretirao kao samostalni rod Oxycoccus Hill (1756) )

b) Podrod – Vaccinium BOROVNICE

 
Ukoliko želiš da saznaš još više od ovoga, o sekcijama, vrstama, oblicima i sortama BOROVNICA i BRUSNICA - bicu ti na raspolaganju !
 
                                                                                           Pozdrav Kabe


-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: vojvoda
Datum slanja poruke: 04.Feb.2011 u 15:42
Nisam ni pomislio da mi neces izaci u susret i razjasniti mi ove  stvari. Ti i ja se odlicno znamo  i ja uvek cenim i postujem sve tvoje savete  i pomoc u vezi biljaka . U Srbiji ima dosta naucnih radnika -strucnjaka  ali sponosom mogu reci  da   mi ovde  na jugu imamo nasega  Kabeta  koga odlicno poznaju  svi naucni krugovi u Ministarstvu poljoprivrede  i o njemu  sve najbolje govore. Hvala ti  ko bratu moj  prijatelju  . Spostovanjem Nenad  Sinadinovic.

-------------
Pozdrav


Poruka od: vojvoda
Datum slanja poruke: 04.Feb.2011 u 15:50
Psss.. , zanima me  sa kojim biljkama moze da se ukrsta  [kalemljenjem] Vaccinium corumbosum ili p. borovnica . Familija je ericacae. Isto je i planinski rhododendron iz familije  ericacae. Da skratim. dal se biljke  ukrstaju  samo one koje su iz iste porodice ili samo iz iste familije . Na primer  aronija  se odlicno kalemi na  jarebiku, mukinju, oskorusu ,brekinju  a familija je  rosacae. Iz familije rosacae su i : divlja tresnja , kruska , jabuka , trnjina ,glog  ruza i mnoge druge . Hvala i veliki pozdrav. Duzan sam ti do neba ali izvini.

-------------
Pozdrav


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 04.Feb.2011 u 19:53

Poštovani vojvodo !

Ti solidno barataš materijom ali ovu našu prepisku cita mnogo sveta pa moramo biti precizni:

NAUCNA KLASIFIKACIJA

 

Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije

Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke

Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list

Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice

Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice

Klasa-Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke

Potklasa-Podrazred (Subclassis): Archichlamideae (Horypetalae; Dilleniidae) - Biljke sa slobodnim krunicnim listicima

Nadred (Super ordo): Ericanae

Red (Ordo): Ericales

Familija-Porodica (Familia): Ericaceae - Vresovi

Potfamilija-Potpodica (Subfamilia): Vaccinioidaeae

Pleme (Tribus): Vaccinieae  

(Gore su navedene više taksonomske kategorije)

 

Rod (Genus): Vaccinium

 

 Podrod (Subgenus): Vaccinium - Borovnica

 Sekcija (Section): Cyanococcus

Vrsta (Species): Corymbosum   

Podvrsta (Subspecies):   

Oblik (Varijetet): albiflorum; glabrum

(Gore su navedene niže taksonomske kategorije)

 

Latinski (binomni) naziv vrste

  VACCINIUM CORYMBOSUM L. (1753)

(Sastoji se iz dva dela: Prvi deo oznacava ime roda; Drugi ime vrste; slovo L. oznacava naucnika koji je prvi odredio ime biljci: Karl Line (1753.g.))  

 

Sinonimi:

Cyanococcus corymbosus (L.) Rydb. (1931)

Cyanococcus cuthbertii Small (1933)

Vaccinium constablaei A.Gray (1842)

Vaccinium corymbosum var. albiflorum (Hook.) Fernald (1949)

Vaccinium corymbosum var. glabrum A.Gray (1856)

  (naucna imena koja su biljci davali neki drugi naucnici nezavisno od Karla Linea )

 

Najcešce narodno ime:

 PITOMA BOROVNICA

Ostala narodna imena:

americka borovnica, visoka borovnica, gajena borovnica, krupna borovnica, pljosnata borovnica


 Najpoznatije sorte:

Vaccinium corymbosum ‘Blueray’ - sorta koju karakterišu socne i slatke bobice

Vaccinium corymbosum ‘Earliblue’ - jako razvijeni i krupni grmovi slicni omanjim stablima, koji daju vrlo krupne plodove

 

Kako literatura kaže PITOMA BOROVNICA se najbolje razmnožava semenom i delimicno odrvenelim reznicama. Ipak ako želiš da je kalemiš to moraš pokušati na vrstama istog RODA. (Npr. ono što i sam navodiš: ,, aronija" se može kalemiti na mukinju, jarebiku, oskorušu, brekinju, mukinjicu, mukinju grcku, mukinju austrijsku i td., jer su sve ove vrste iz istog roda - Sorbus). Ne mešaj rod (Genus) i porodicu (Familia) !!! Tu je vec ogromna razlika u genetskon sastavu.

 

                                                                                                  Pozdrav Kabe



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: millie
Datum slanja poruke: 09.Mar.2011 u 14:00
Pozdrav svima!
Prvi put sam na vasem forumu i ovde me je dovelo interesovanje za lekovito bilje. Naime, imam dosta zdravstvenih problema ,a trenutno pokusavam da umanjim bolove u zeludcu i dvanaestopalacnom crevu. Cekam na gastroskopiju i jos ne znam sta se tacno desava unutra. Bilo kako bilo, posle svih pregleda do sada rekli su mi da se najverovatnije radi o ciru na 12palacnom crevu i pijem controloc svaki dan.  Nabavila sam slatki koren ali nisam sigurna kako se koristi. Da li neko moze da mi objasni kako se pravilno koristi ovaj koren.
DA li ima jos neka cajna mesavina koja bi mi pomogla?



Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 10.Mar.2011 u 15:26

Postovana g-do (dice) Millie !

Poštujuci Vaše interesovanje za lekovito bilje i želju za druženjem na ovom Forumu preporucujem vam da detaljno procitate moje obrade u ovoj temi i to za sledece lekovite biljke: Slatki koren (strana 6) i kantarion (strana 2). Tu cete naci sve što Vas interesuje, a vezano je sa vašom bolešcu. Tamo su vam navedene recepture monokomponentnih cajeva i cajnih mešavina, te nacin na koji se iste spremaju. Posle toga možete ponovo postaviti neko konkretno pitanje, a ja cu se potruditi da Vam odgovorim u granicama svojih saznanja.

                                                                              Pozdrav Kabe senior !



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 06.Maj.2011 u 01:59
„ZELENICETU U POHODE - 2011“

http://www.postimage.org/">

http://www.postimage.org/">


PDF doc: http://www.megaupload.com/?d=WLW6JTJ3 - http://www.megaupload.com/?d=WLW6JTJ3




-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: vojvoda
Datum slanja poruke: 06.Maj.2011 u 23:53
Zdravo Kabe ehpertu moj. Jel ides i ti  to m i je vazno jer nikog zivog ja tamo ne poznajem. I ako ides  sa kolegama   javi ako ima jedno mesto barem do Vircine.
A sad da iskoristim  i ovo. Dal ima u nasem okruzenju ,mislim na Cemernik  Rhododendron tulipifera ili Alepska ruza .  i  kako izgleda [ sta znas o acer sacharinum ] -srebrni javor . Tako  ga nekako zovu koliko sam ja ukapirao. Znas  zasta mi treba . Ovo prvo  zbog borovnice  acer zbog kalemljenja  na  podlogu mleca .   Pozdrav moj dobri  prijatelju i svako dobro tebi i porodici. Ps...  zeta da mi cuvas  ne moj da vikas po njega . Pozdrav Nenad.


-------------
Pozdrav


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 07.Maj.2011 u 15:34

Poštovani prijatelji (biolozi, ekolozi i ostali ljubitelji prirode)!

Dana  29. 05. 2011.g. (nedelja) održace se manifestacija ,,Zelenicetu u pohode". Svi zainteresovani gradani, a narocito predejancani bice nam dragi gosti. Odlazak na Zelenicje može biti individualno organizovan ili ce se zainteresovani prikljuciti karavanu, koji polazi iz Vlasotinca u 10 casova. Gostima koji dolaze iz drugih pravaca, preporucujem da koriste terensko vozilo. U predhodno navedenoj pozivnici možete se podrobnije upoznati sa satnicom i programom ove manifestacije. Posle završetka oficijelnog dela programa nastupaju slobodne aktivnosti. 

Ovom prilikom u slobodnom razgovoru mogu se postavljati najrazlicitija pitanja, a na njih ce Vam odgovore davati, trnutno najveci (živi) biolozi na Balkanu.

Do skorog videnja!

Sve Vas srdacno pozdravlja Šef Šumske uprave iz Predejana Nebojša Stankovic





-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: vojvoda
Datum slanja poruke: 21.Maj.2011 u 21:30
Zdravo Kabe i svi ostali.
Zanima me  koja je ovo biljka. Latinski:centela asiatica ili gotu kola.Da li ova biljka  uspeva u nasim krajevima -mislim na Kacar i navise. Hitno je potrebna  jednom mom prijatelju prvenstveno kao lek. Pozdrav i hvala .


-------------
Pozdrav


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 29.Maj.2011 u 16:01

Gotu kola je poreklom iz Indije. Biljka raste u vlažnim tropskim krajevima Indije, Šri Lanke, Madagaskara, Južne Afrike i Kine. U srbiji ne rste u prirodi.

                                                         Pozdrav Kabe!   



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: sanja5ak
Datum slanja poruke: 20.Jul.2011 u 09:15
Jedan rodak je imao problema sa bolovima u želucu i znam da mu je http://prirodnilek.rs/lekovito-bilje.html - lekovito bilje dosta pomoglo pio je caj od maticnjaka: 50 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; po 1 šolja posle obroka. Ako grešim neka me neko ispravi


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 20.Jul.2011 u 11:47

Poštovani novi clanu!

Uzimajuci u obzir vaše interesovanje za ovu oblast, može se konstatovati da ste na pravom putu.

Prilicno dobro ste opisali svojstva maticnjaka. On je karminativ - sredstvo protiv naduvenosti stomaka, digestiv - sredstvo koje pomaže varenje hrane, holeretik - sredstvo koje pomaže pražnjenje žucne kese i antispazmodik - sredstvo koje uklanja grceve. 

Uz to cesto se koristi kao sedativ - sredstvo za umirenje, pa je i ta njegova osobina mogla pomoci kod bolova u stomaku, pogotovo ako su na nervnoj bazi.

Jedino što morate znati je da se kao suva ,,droga" koristi list maticnjaka ubran pre cvetanja. Ostalo je donekle prihvatljivo.

                                                                                                          Pozdrav Kabe!



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Zarko Velickovic
Datum slanja poruke: 07.Sep.2011 u 06:04
Veliki pozdrav.

Imam pitanje za naseg ekserta Kabeta. Intresuje me biljka koja se na ruskom naziva "облепиха" a na latinskom mislim da se naziva  Hippophae. Kako se naziva ona na srpskom, da li uopste moze da uspeva kod nas i koja su njena lekovita svojstva.

Unapred hvala.

Pozdrav


-------------
Жаре


Poruka od: vojvoda
Datum slanja poruke: 24.Sep.2011 u 13:55
Hitno potrebna pomoc g.  Kabeta .
Kabe, ako mozes  napisi nesto o Cordiceps sinensis i C.militaris.
Lycopodium clavatum  dal bese to ,,precica ,, ima je po mahovini.
Molio bih te  javi mi se na mejl:sinadinovicnenad@yahoo.com
U pitanju je  institut Vinca i g. Djurica Popovic.
Pozdrav  moj veliki prijatelju.


-------------
Pozdrav


Poruka od: Race
Datum slanja poruke: 30.Dec.2011 u 07:53
Jedno pitanje za Kabeta: Dali postoje Lekovite biljke sa nasih prostora, koje se mogu ubirati zimi (ili u rano prolece).


Poruka od: knicanin
Datum slanja poruke: 30.Dec.2011 u 11:12
Race, nisam strucnjak kao naš Kabe ali mogu da ti kažem da ima :

- travarica,  klekovaca, varenik, turšija, kisel kupus,sprža.....ma ima cela apoteka...Wink Embarrassed


-------------
Zoran Marinković


Poruka od: Pera
Datum slanja poruke: 31.Dec.2011 u 10:28
    Race, sada se vadi koren biljke GRMOTRN. Koren se susi i upotrebljava za spreavanje rasta prostate i ublazavanje bolova kod urinarnih bolesti. 
     (Sire u knjizi Dr Vlastimira Stamenkovica NESKODLJIVE LEKOVITE BILJKE, strana 76) 


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 04.Jan.2012 u 01:10

Dragi prijatelju Žare!

Izvini što kasnim sa odgovorom na postavljeno pitanje. Splet okolnosti i brojne obaveze sprecile su me da budem ažuran i na vreme dam odgovor, ali sam se zato potrudio da ovu vrlo korisnu biljku detaljno obradim i do tancina razotkrijem njene skrivene vrednosti.

                                                                                     Pozdrav  Kabe!

 

HIPPOPHAE RHAMNOIDES L.

Sinonimi:

  Hippophae angustifolia Lodd.; Hippophae littoralis Salisb.; Hippophae rhamnoideum Saint-Lager; Hippophae sibirica Lodd.; Hippophae stourdziana Szabó

 

Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije

Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke

Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list

Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice

Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice

Klasa-Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke

Potklasa-Podrazred (Subclassis): Archichlamideae (Horypetalae; Rosidae) - Biljke sa slobodnim krunicnim listicima

Nadred (Super ordo): Rhamnanae  

Red (Ordo): Elaeagnales        

Familija-Porodica (Familia): Elaeagnaceae  - Zlolesinke

http://postimage.org/">

  http://postimage.org/">

 

VUCJI TRN

  oblepiha, pasji trn,  pastrn, vukodržica, zlolesina    

Nemacki naziv:

Sanddorn , Seedorn.

Engleski naziv:

Hippophae berry, Sallow thorn, Sallow-thorn berry, Sea buckthorn, Sea-buckthorn berry

Francuski naziv:

Argasse, Argouse, Argousier, Baie d' argousier, Baie d' hippophaé, Grisset

Italijanski naziv:

 Olivella spinosa, Spino merlo

Španski naziv:

Espino armarillo, Espino falso

Ruski naziv:

Восковуха, Дереза, Ивотерн, Облепиха крушиновидная, Сибирский ананас

 

ISTORIJA:   

Postoje pisani zapisi Teofrasta i Dioskorida, koji govore da je vucji trn u staroj Grckoj korišcen za vidanje rana hrabrih ratnika i njihovih konja. Jedna anticka legenda govori kako se krilati konj Pegaz hranio listovima vucjeg trna, pa mu je zbog toga dlaka bila toliko sjajna. Ipak pravu lekovitost ove biljke otkriva jedna sarkasticna prica. Naime po pisanju ,,Farmakopeia“ tibetanskog zbornika iz 7-9 veka naše ere, teški prestupnici koji su bili kažnjavani tako što bi ih dželat polivao vrelim uljem, imali bi šansu da prežive jedino kad je to ulje bilo spravljeno od vucjeg trna. Pocetkom 20 –og veka ulje vucjeg trna su u Ameriku doneli ruski emigranti. Za njegovo blagotvorno dejstvo brzo su postali zainteresovani mnogi žitelji Novog sveta, a ni Evropa nije ostala imuna. Šezdesetih i sedamdesetih godina 20-og veka vucji trn je proglašen lekom od svih bolesti i masovno je krenula njegova intenzivna sadnja. No kako to obilno biva, svaki modni krik kratko traje. Kad se euforija stišala, novozasadene kulture nisu negovane, pa je zbog ljudskog nemara, vecina biljaka stradala usled zapuštenosti. U zadnjim decenijama vucji trn je neopravdano zapostavljen, te se uglavnom koristio kao ukrasni grm u parkovima i vrtovima. No vreme je pokazalo da ova biljka stvarno zaslužuje favorizovanje. Na temelju rezultata istraživanja lekara Lohnera iz Minhena, on je od ukrasnog grma prerastao u lekovitu biljku znacajnih razmera. Danas je vucji trn vrlo tražena vocna vrsta, koja se pored ostalog koristi u zaštiti od erozivnih procesa, a ceni se i kao solidna menosna biljka.

ETIMOLOGIJA:

Ime dolazi kao latinizovana forma grckog naziva biljke ,,hippophaes“ koja dolazi od hippos (hippos) = konj i phaos (phaos) =  bljesak. Naime ljudi su primetili da konji hranjeni lišcem vucjeg trna dobijaju znatno sjajniju dlaku. Latinizovani epitet za vrstu ,,rhamnoides“ potice od naziva krušine (pasjakovine) = rhamnos i oides = slican. Narodni naziv oblepiha dolazi od toga što rodne grane ove biljke pred berbu izgledaju kao da su oblepljene plodovima.

OPIS BILJKE: 

Vucji trn je listopadna biljka sa kitnjastom srebrnastom krunom. To je polimorfna vrsta. Biljke se razlikuju po obliku krune, po boji i velicini ploda, po boji kore i velicini stabla. Njen divlji oblik raste uglavnom kao trnovit grm (0,1-3 m), a retko može dostici dimenzije omanjeg drveta (3-10 m). Kultivirana forma naraste 3-4 m, a dostiže dijametar krošnje od 5 m. Letorasti razlicitog uzrasta formiraju okruglu, piramidalnu ili nepravilno raširenu krunu. Glavni koren je mesnat i debeo. Prodire duboko u tlo, a njegovi bocni izdanci (skeletni ili poluskeletni korencici), rasprostiru se daleko od stabla po površinskom sloju zemljišta na dubini od 10 – 40 cm. Zato je vucji trn pogodan za vezivanje pešcanih zemljišta. Korenje je krto i lako se lomi, pa zato prilikom sadenja i presadivanja treba biti oprezan. Kao simbioti na korenu se javljaju kvržice sa bakterijama azotofiksatorima – Actinomycetes. Kora stabla i starijih grana ima svetlucavu crvenkasto-braon boju. Skeletne grane divljih vrsti su uglaste i prekrivene vrlo oštrim i jakim trnovima.(7-8 cm). U novije vreme selekcioniraju se i gaje vrste koje poseduju male trnove ili ih pak uopšte i nemaju. Mladi izbojci su braon boje. Mestimicno su iskrastani srebrnasto-sivom, a kasnije kad odrvene rdasto-smedom bojom, jer ih obilno prekrivaju široke dlacice slicne štitastim ljuspicama. Listovi su naizmenicni, uski, linearni ili linearno-kopljasti, celorubni i skoro sedeci. Dostižu dužinu od 5-8 cm, a širinu 0,3-1 cm. Pri vrhu su sivo-zeleni, a pri dnu sivo-belicasti, od cešlju nalik zvezdastih dlacica. Osnova lista je klinovidna i prelazi u kratku peteljku dužine 1-3 mm. Vrh lista može biti zatupljen ili oštar, sa krajevima povijenim na dole. Vucji trn je poznata dvodoma biljka, a cvetovi su raznopolni, neupadljivi i sitni. Javljaju se u martu ili aprilu, pre razvoja listova. Muški imaju žutu ili braonkasto-srebrnastu boju i stoje grupisani po 3-5 (10-14) u kratkim klasastim cvastima dugim oko 1 cm. Cvetni omotac (perikarp) je prost dvostruko razdeljen (bipartitni). Prašnika ima cetiri, vrlo retko tri i dva puta su kraci od cvetnog omotaca. Ženski cvetovi su zelenkasti. Samostalni su i po 2-5 rasporedeni u pazuhu listova. Cvetni omotac je cevast, dvousnat, 3-4 mm dug i spolja pokriven ljuspicama i obicnim dlacicama. Kod muških cvetova cvetna loža je pljosnata, a kod ženskih trubasto ulubljena. Delovi perigona muškog cveta dodiruju se pri vrhu i tako cine svod, koji ne samo da štiti polen od kiše nego i omugacava vetru da ga lakše zahvati sa boka i oduva do ženskog cveta. Prašnika ima 4, a vrlo retko 3. Tucak je uglavnom monogaman. Ženski cvetovi imaju ispružene rilice, zahvaljujuci kojima lako prihvataju polen. Posle oprašivanja rast rilice prestaje. Plodonose biljke sa ženskim cvetovima. Karakteristicno je to da muški cvetovi procvetaju jedan dan ranije od ženskih. Muške jedinke samo cvetaju i služe za oprašivanje. Ono se uglavnom izvodi pomocu vetra, rede to obave i razni insekati. Biljku treba saditi u porodicnim parovima. Još bolje je kad se organizuje takozvani ,,harem“ (mušku jedinku opkoliti sa 3-4 ženske) Tom prilikom treba voditi racuna o pravcu iz kog duva vetar. Ako se stvar sagleda kako treba, plodova ce biti u izobilju. Vucji trn u cvetu ne deluje dekorativno. Njegov vizuelni izgled ne privlaci insekate. No cim dune prvi vetric i podigne oblak polenovog praha, oprašivaci pohrle i jasno se vide kako prelecu sa muškog na žensko stablo. Vucji trn pocinje da plodonosi tek sa 3-5 godina. Pri lepom vremenu oprašivanje traje nedelju dana, a pri lošem i do 10 dana. Do tada je nemoguce razlikovati mušku od ženske jedinke. Pol vucjeg trna je teško odrediti, sve dok biljka ne pocne da plodonosi. Tek kad se na letorastima pocnu razvijati generativni pupoljci, pol možemo odrediti na osnovu njihovog oblika. Na ženskim biljkama oni su mali (oko 3mm dugi) i loptasti, a na muškim krupni (do 8 mm dugi) i cesto prikupljeni u grupe. Pupoljci su žuto-smedi i presijavaju se jer ih pokrivaju blještave krljušti. Plod je okruglasto-jajasta, prividna (lažna) koštunica. U pocetku je zelena, a pri sazrevanju narandžasta nili svetlo-žuta (sa mrkim pegicama). Dostiže velicinu sitnijeg zrna graška (7-8 mm duga i 4-5 mm široka). Unutrašnjost ploda slicna je orahu i uglavnom je jednosemena. Koštica je izduženo-jajastog oblika sa jasno uocljivom uzdužnom brazdicom. Duga je 4-5 mm i ima sjajno-kafenu boju, koja ponekad naginje ka tamno-mrkoj, pa cak i crnoj. Plodovi su socni, vitaminizirani i jestivi. Oni gusto obrastaju plodonosne grane, pa se stice utisak kao da ih oblepljuju. Imaju blago-aromatican, kiselkast i sveže-opor ukus. Sazrevaju krajem septembra i pocetkom oktobra, a ostaju na granama i preko zime.  

STANIŠTE:

Vucji trn je heliofilna (svetloljubiva) vrsta i ne može rasti u sklopu sa drugim drvecem. Zato cesto gradi ciste sastojine, koje imaju izgled šipražja. Vucjem trnu najviše odgovaraju laka pešcana ili ocedna krecnjacka zemljišta, bogata organskim materijama i fosvforom. Možemo ga naci i na ilovaci ili nekom drugom zemljištu, jer je skromnih zahteva, a toleriše i malu zaslanjenost. Nedostatak hranljivih materija kod lakih zemljišta na kojima raste prinuduje ga da pomocu izraslina (kvržica) na korenju apsorbuje azot iz vazduha i time podmiruje svoje potrebe. Otporan je na sušu i niske temperature, te na dim i prašinu. Sposoban je da izdrži mraz do minus 45oC i niže. Na mocvarnim i zabarenim terenma gde dolazi do zadržavanja vode odmah strada. Uspeva na pešcanim sprudovima uz more i na šljunkovitim obalama kontinentalnih jezera. Raste po aluvijalnim recnim terasama i po padinama i liticama duž korita planinskih reka. Može se naci na nadmorskoj visini od 2000 m, a u nekim slucajevima (Pamir i Tibet), cak i do 3800 m. Gaji se kao vocna vrsta, a nalazi primenu i kao hortikulturna biljka po parkovima i vrtovima.

RASPROSTRANJENOST:  

U umerenom klimatu Evroazije izmedu 23 i 66° severne geografske širine 

Zapadna Azija: Avganistan; Iran i Turska

Kavkaz: Jermenija; Azerbejdžan; Gruzija i Rusija-Dagestan

Sibir: Rusija – Altaj

Srednja Azija: Kazahstan; Kirgistan; Tadžikistan; Mongolia i Kina

Indijski potkontinent: Indija i Pakistan   

Severna Evropa: Danska; Finska; Norveška; Švedska i Velika Britanija

Srednja Evropa: Austrija; Belgija; Ceška; Slovacka; Nemacka; Madarska; Holandija; Poljska i Švajcarska

Istocna Evropa: Moldavija; Rusija – evropski deo i Ukrajina

Jugoistocna Evropa: Bugarska; Bivša Jugoslavija; Italija i Rumunija

Jugozapadna Evropa: Francuska i Spanija

U drugim delovima sveta gaji se i kultivira u komercijalne svrhe.

Na prostoru bivše Jugoslavije raste po sprudovima niz Dravu i Dunav. U Srbiji se retko srece u divljem obliku, ali se gaji po vrtovima, vocnjacima i parkovima.

VARIJABILNOST:  

Smatra se da postoji sedam vrsta vucjeg trna. Dve od njih su hibridi:

Hippophae goniocarpa Y.S.Lian & al. ex Swenson & Bartish - hibrid

Hippophae gyantsensis (Rousi) Lian

Hippophae litangensis Y.S.Lian & X.L.Chen ex Swenson & Bartish - hibrid

Hippophae neurocarpa S.W.Liu & T.N.He

Hippophae rhamnoides L. – Common Sea-Buckthorn

Hippophae salicifolia D.Don

Hippophae tibetana Schlecht.

Poznate su sledece podvrste:

Hippophae rhamnoides ssp. carpatica Rousi.;

Hippophae rhamnoides ssp. caucasica Rousi.;

Hippophae rhamnoides ssp. mongolica Rousi.;

Hippophae rhamnoides ssp. pamiroalaica Avdeev;

Hippophae rhamnoides ssp. salicifolia (D Don)Servett.;

Hippophae rhamnoides ssp. turkestanica Rousi.

Postoje i dva varijeteta:

Hippophae rhamnoides var. sibirica Rgl.;

Hippophae rhamnoides var. angustifolia Dipp.;  

GAJENJE: 

Vucji trn ne podnosi teška zemljišta, pa ga treba saditi na lakim, neutralnim, svežim, dobro provetrenim i plodnim tlima. Jako je svetloljubiv i ne može se gajiti u senci. Idealno stanište za gajenje ove biljke predstavlja blago nagnuta padina, okrenuta jugu, gde se voda ne zadršava dugo. No i na ravnoj podlozi dace dobre rezultate, ako mu se obezbede svi potrebni uslovi. Kod pripreme zemljišta mora se sagledati cinjenica, da koren raste dosta duboko. Podlogu treba oplemeniti: tresetom, superfosfatom i kalijumovim dubrivom. Azotno dubrivo nije potrebno. Vucji trn inace dobro podnosi sušu, mraz, zagadenost vazduha i u prirodi ne strada od bolesti i štetocina. Kultivirane biljke ugrožava fuzarijum, kao i endomikoza, a od insekata muva vucjeg trna i zelena vaš. Razmnožava se generativino (semenom) i vegetativno (reznicama, korenovim izdancima i kalemljenjem). Razmnožiti ga semenom i pritom dobiti kvalitetan sadni materijal, može samo profesionalac – biolog - selekcionar. Pre setve seme se mora stratifikovati. Deset dana treba da odstoji u mokrom pesku na temperaturi od 10-12 ° C. Cim se zemlja odmrzne seje se na dubini od 1-1,5 cm  Za vrtove i parkove najbolje je koristiti sadnice od korenovih izdanaka. Pri formiranju vecih nasada treba izvršiti pripremu sadnog materijala. Reznice se pripremaju u prolece od mladih izbojaka sortnog stabla, tako što se oni iseku na komade velicine olovke. Potom se deblji kraj reznice zarije u vlažan pesak, tako da u vršnom delu vire 2-3 pupoljka. Ispikirane reznice prekriju se staklom ili folijom i redovno polivaju vodom kako bi se ožilile. Presadivanje u vrt može se obaviti vec u rano leto iste godine. Pre presadivanja reznica, treba im skratiti koren i krunu, kako bi iste imale bolji prijem. Ako se vlada tehnikom kalemljenja, treba u vocnjaku na žensku jedinku vucjeg trna kalemiti nekoliko muških kalem grancica. To je vrlo znacajno za potpuno oprašivanje nasada. Vucji trn je dvodoma biljka, pa ukoliko želimo da donese plodove, moramo jedno pored drugog posaditi mušku i žensku jedinku. Gajenje vucjeg trna sastoji se u: orezivanju izbojaka i krojenju krune, sasecanju izdanaka, okopavanju, mulciranju i odmerenom navodnjavanju. Kolicina vode koju cemo omoguciti vucjem trnu zavisi od uzrasta biljke i vremenskih prilika. Pocetkom sezone treba orezati plodne grane. U zagušenoj kruni pojavljuje se mnogo suvih grana, pa biljka brzo stari i znatno se  smanjuje urod. Vucji trn raste relativno sporo. Sadnice od semena pocinju da plodonose sa 7-10 godina. Kod vegetativno razmnoženih sadnica, plodonošenje pocinje sa 4 do 6 godina. Jedno stablo vucjeg trna živi i plodonosi 30-40 godina, a godišnje daje 10-12 kg ploda. Kultiviranje vucjeg trna zapocelo je vrlo davno, a prve plantaže u Evropi podignute su 1941.g. u Nemackoj. Danas možemo sresti oplemenjene sorte, sa krupnijim i hranljivijim plodovima koji sazrevaju u raznim godišnjim dobima. Pored toga gaje se i kultivari cije su krune pogodnije za mašinsku žetvu. Vucji trn nalazi primenu i kao dekorativna vrsta. U drugoj polovini leta na njemu se javljaju jarki plodovi, koji ponekad tu ostanu cak i do proleca iduce godine. On može rasti pojedinacno (kao soliter), a pogodan je i za za izradu živih ograda. Zbog jakog korenovog sistema primenjuje se kao biomeliorativna vrsta. (za vezivanje pešcanih zemljišta). Njime se zarasta i vezuje zemljište na kosinama pored železnickih pruga i drumova. Posebno je znacajan za ojacavanje nasipa pored kanala, reka i morskih obala. Grupna sadnja vucjeg trna primenjuje se kod podizanja vetrozaštitnih pojaseva na rubovima šuma i cistinama. Više od 90% ili oko 1,5 miliona hektara plantaža vucjeg trna nalaze se u Kini. Tamo je osnovna namena ove biljke zaštita zemljišta od erozije, tj njome se zarastaju strme padine klisura, koje za maticni supstrat imaju škriljac, na kome se cesto javljaju klizišta. Prisustvo vucjeg trna na neplodnom peskovitom zemljištu je znacajno i po tome što ce ovo tlo u dogledno vreme postati plodnije. Nedostatak hranljivih materija u lakim tlima na kojima raste teraju ovu biljku da pomocu izraslina (kvržica) na korenu, apsorbuje azot iz vašduha i njime obogacuje postojece zemljište. 

SADRŽI:

Plodovi vucjeg trna su multivitaminski. Po kolicini vitamina K vucji trn je vodeca vocna vrsta, a kolicina karotina u njegovom plodu nekoliko puta je veca nego kod favorita kakvi su šargarepa i tikva Uzimajuci u obzir sadržaj vitamina C, vucji trn nadmašuje mnoge vocne vrste. Jedan plodic vucjeg trna sadži vecu kolicinu C vitamina od celog limuna. Znacajan doprinos pojacanom delovanju vitamina C u vucjem trnu daje prisustvo vitamina P. Zanimljivo je medutim, visoko kolebanje sadržaja vitamina C u plodovima vucjeg trna, što se izmedu ostalog može objasniti promenom klimatskih uslova. Preciznije receno uticaj na sadržinu vitamina C u vucjem trnu vrše filtrirani ili nefiltrirani ultraljubicasti suncevi zraci. Zbog toga se postavlja pitanje da li se vitamin C u plodovima vucjeg trna može oznaciti i kao C-2. Na kraju možemo konstatovati da hemijski sastav vucjeg trna varira u zavisnosti od sledecih faktora: sorte, mesta rasta, klime, vremena sakupljanja plodova i dr.     

Pulpa ploda vucjeg trna sadrži: etarsko ulje, masno ulje (trigliceride) sa zasicenim i nezasicenim masnim kiselinama (stearinskom, linolnom, linolenskom, palmetinskom, palmeto-oleinskom i oleinskom), pektine, holin, fosfolipide, sterole, provitamin A, vitamine (C, B1, B2, B3, B6, E, F i P), šecere (glukoza i fruktoza), inozit, katehine, flavonide, karotinoide, tokoferole, beta-sitosterin, manit, kvercetin, kriptokantin, zeaksantin, filohinon, askorbinsku, nikotinsku i folnu kiselinu, serotonin, kumarin, organske kiseline (jabucnu, cilibarnu, oksalnu i vinsku), makro i mikro elemente (bor, sumpor, magnezijum, aluminijum gvožde, cink, bakar, mangan, titanijum, kalijum i kalcijum), fitoncide i štavne materije (tanine)        

Ulje vucjeg trna sadrži: tokoferol, karotinoide, riboflavin, holin, fitosterol, fosfolipide, beatin, kvercetin, vitamine K, B1 i B2, masne i organske kiseline, šecer, fitoncide i štavne materije (tanine)

Seme ploda vucjeg trna sadrži: masno ulje, trigliceride, vitamine (E, B1 i B2), fitoncide i štavne materije (tanine)

Listovi vucjeg trna sadrže: fitoncide, štavne materije (tanine), alkaloid – gipofein (serotonin), kumarin, triterpenske kiseline (oleinska i ursolna), vitamine B1, B2, B6, C i PP, inozit, folnu kiselinu i flavonidna jedinjenja

Kora vucjeg trna sadrži: masno ulje, alkaloid – gipofein (serotonin), fitoncide i štavne materije (tanine)

Letorasti vucjeg trna sadrže: štavne materije (tanine) i fitoncide  

KORISTI SE:

                        plod vucjeg trna (Fructus Hippophaes rhamnoides recens)

Bere se:

Berba vucjeg trna izvodi se u fazi sazrevanja plodova. Sazreli plodovi opadaju u raznim terminima. Pri visokom sadržaju kiseline oni mogu ostati u krošnji i preko zime. Berba pocinje sa prvim jesenjim mrazovima, a može da se izvodi do kasno u zimu. Žetva je naporna i teška, jer veliku prepreku za rucno branje cine mnogobrojni trnovi. Pored toga, na temperaturi iznad nule plodovi su meki i socni, pa se lako oštecuju. Zato treba sacekati pogodan trenutak, tj. da temperatura padne ispod nule. Prikupljanje plodova najcešce se obavlja u ramim jutarnjim casovima, dok su isti još cvrsti i zamrznuti. Ispod grma se razastre prostirka i onda se lagano udara štapom po granama. Na taj nacin zreli plodovi opadaju, a zeleni ostaju na da vise na granama. Opalo voce se ocisti od primesa i oštecenih plodova, a po standardu dozvoljeno je da samo 1/3 plodova može biti nagnjecena ili oštecena. Posle toga se u buradima plodovi odvoze na uskladištenje. Cuvaju se u hladnjacama duboko smrznuti i to najduže 6 meseci. Samo u tom vremenskom intervalu vitamini iz voca zadržavaju svoja svojstva.

Postoji još jedan nacin berbe tzv ,,šišanje” gde se vocarskim makazama odsecaju plodonosne grane i iste se kasnije zamrzavaju (-32 ° C) kako bi se sa njih lako otresli zamrznuti plodovi. Ovaj nacin berbe se danas rede primenjuje, jer tako dolazi do oštecenja krune rodnnih biljaka i smanjenja buduceg roda.

Opis droge:

Plodovi vucjeg trna predstavljaju sirovinu u vidu svežih, zrelih, socnih, sjajnih, jajolikih koštunica dugih do 12 mm sa dršcicama ili bez njih. Hranljivi su, lako probavljivi i nešto ukusniji kad izmrznu. Poseduju samo jednu košticu. Boja je žuta, narandžasta ili crvena. Plodovi imaju sveže kiselkasto-sladak ukus, a miris je blago-aromatican sa notom ananasa. Kvalitet sirovine obara prisustvo nedozrelih i oštecenih plodova, te primese drvenastih delova i minerala.

                         seme vucjeg trna (Semen Hippophaes rhamnoides)

Bere se: Posle završetka berbe, izvrši se odabiranje najzrelijih plodova vucjeg trna, sa namenom da se iz njih izdvoje semena. Izabrani plodovi se dobro operu, skljukaju (smuljaju) i iz kašaste mase se rucno ili mašinski odlije sok. Preostale komine se u tankom sloju razastru na sitnije sito gde se u nekoliko faza vrši  sukcesivno prepiranje, kako bi se izdvojile ciste semenke vucjeg trna. Termicki neobradene semenke cuvaju se za setvu, a one koje se osuše na temperaturi od 60 °C koristimo kao sirovinu za pripremu odvara ili za dobijanje ulja. S obzirom da semena vucjeg trna sadrže puno nezasicenih masnih kiselina najcešce nalaze namenu kao bazna sirovina za ekstrakciju masnog ulja.

Opis droge: Semenka -koštica je izduženo-jajastog oblika sa jasno uocljivom uzdužnom brazdicom. Duga je 4-5 mm i ima sjajno-kafenu boju koja ponekad naginje ka tamno-mrkoj, pa cak i crnoj.

                         Kora vucjeg trna (Cortex Hippophaes rhamnoides)

Bere se: Kora vucjeg trna bere se u rano prolece, kada u biljci krenu sokovi. Berba se može odvijati na dva nacina: direktno sa grana ili posle njihovg odsecanja. Skida se sa grana debljine 2-3 cm. Kora se obrezuje u obliku prstena odredene dužine (10-15 cm), raseca uzdužno i skida nožem do belog drvenastog dela ispod kore. Najbolje prinose daju grmovi stariji od 15 godina. Kora se suši u hladu na vetru, ispod nadstrešnica ili na cardacima sa dobrim provetravanjem, tako što delovi kore ne leže jedan preko drugog. Za vreme sušenja sirovina se prevrce 2-3 puta dnevno. Sušenje je završeno, kada kora u ruci pocne da se lomi uz pucketanje. Posle sušenja koru treba ocistiti od lišajeva i mahovina sa spoljne strane i ostataka drveta sa unutrašnje strane. Pakuje se u bale ili vrece od 50 kg, a potom skladišti na dobro provetrenom mestu. Rok upotrebe 3 godine      

Opis droge: Sirovina se sastoji od cilindricnih delova kore razlicitih dužina i debljine 0,5-2,0 mm. Spoljnja površina kore uglavnom ima braon boju, ali je mestimicno iskrastana srebrnasto-sivim ili rdasto-smedim pigmentom. Unutrašnja površina je glatka, žuto-narandžasta ili crvenkasto mrka. U iseckanoj kori delovi su razlicitih oblika a velicin im se krece od 1-8 mm. Sirovinu karakteriše slab miris i gorak ukus.

                         Listovi vucjeg trna (Folium Hippophaes rhamnoides)

Bere se:

Berba listova vucjeg trna izvodi se u toku leta, kada su potpuno razvijeni i bogati lekovitim materijama, tj kada su najboljeg kvaliteta. Listovi se mogu brati rucno ili mašinski. Kada se berba izvodi pomocu modernih mašina beraca sa jedne biljke se skida 50 % listova. Berbu možwmo ponoviti tek posle 2-3 godine, kada biljka prikupi snagu. Lišce se suši rasporedeno u tankom sloju. Proces se izvodi u hladu na promajnom mestu, kako bi sirovina zadržala prirodnu boju. Vece kolicine mogu se sušiti u sušarama na temperaturi od 40oC. Odnos sveže i suve droge je 5:1. Osušen list cuva se u papirnim ili jutanim vrecama uskladištenim na suvom  mestu. Rok upotrebe  2 godine.    

Opis droge: Sirovina se sastoji od suvih listova. Oni su uski, linearno-kopljastog oblika i celog ruba. Dostižu dužinu 5-8 cm, a širinu 0,3-1 cm. Pri vrhu su sivo-zeleni, a pri dnu sivo-belicasti. List dobrog kvaliteta mora biti bez peteljke, nagorkog ukusa i bez mirisa. Usitnjene delove koji prolaze kroz sito otvora 2 mm i listove promenjene boje, može sadržati najviše do 3%. Drugi delovi biljke mogu biti prisutni u sirovini najviše do 2%.  Dozvoljen sadršaj vlage je do 12%, a pepela 13%.

NACIN UPOTREBE:  

Ova biljka je jedna od izdašnijih drvenastih vrsta, a pruža mnogo, kako ljudima tako i životinjama. Gusti, trnoviti grmovi, ne samo da donose kvalitetne plodove, vec pružaju i siguran zaklon, posebno sitnoj divljaci i time cine zaštitu za njihova legla. Veci broj ptica zimovnica dolece medu te grmove u jesen i zimu, a ponekad se tu zadrži i ostane da zimuje odreden broj selica. Pticama ova biljka predstavlha osnovni izvor hrane, a narocito je znacajna za preživljavanje fazana.

Plodovi i listovi vucjeg trna koriste se u trdicionalnoj mongolskoj, tibetskoj, ruskoj, indijskoj i kineskoj medicini. Sveži plodovi vucjeg trna koriste se kod medicinske ili dijatetske anemije i naskon teških infekcija. Ulje iz semenki vucjeg trna koristi se za tretman bora u anti-age kozmetici, za kožu sklonu iritacijama i upalama, te stalno kada joj je potrebna intenzivna regeneracija. Ulje pulpe vucjeg trna izrazito povoljno deluje kod zarastanja ožiljaka. Koristi se u njezi zrele kože, u pripravcima za suncanje i pakunzima za kosu. Cesto ga preporucujui kao zamenu za riblje ulje.

Vucji trn je cenjeni medonoša, a daje i dosta polena. Zbog svog lepog i dekorativnog izgleda (srebrnasto-zelenog lišca i narandžastih plodova koji ponekad ostaju na drvecu i preko zime) vucji trn se gaji kao ukrasni grm po vrtovima i parkovima. S obzirom da je medonoša, posebno je pogodan za podizanje živih ograda oko pcelinjaka. Vrlo je praktican za ucvršcivanje poroznih zemljišta koja kližu po škriljcu.

Lišce vucjeg trna koristi se za štavljenje i bojenje kože. Plodovi vucjeg trna u prošlosti su služili za bojenje tkanina i vune u žutu boju. Iz mladih izdanaka i listova dobija se crna boja. Pepeo nastao sagorevanjem drvesine vucjeg trna koristi se za dobijanje potaše.   

KULINARSTVO:

Plodovi vucjeg trna imaju visoku hranljivu vrednost. Ipak zbog svog kiselog i oporog ukusa u svežem i nepreradenom stanju ne koriste se u ishrani. Plodovi posle promrzavanja gube gorcinu, pa tek onda mogu naci primenu za pripremanje kompota, želea i likera. U preradenom obliku najcešce se koristi kao: polivitaminski koncetrat i konzervirani sok. U Finskoj vucji trn koriste kao sastojak u spravljanju hrane za bebe. Poznat je sok vucjeg trna sa aromom ananasa. Konzervirani sok zbog male kolicine oksidacijskog enzima i jake kiselosti dugo zadržava vitaminsku vrednost. Od soka vucjeg trna pripremaju se: dodaci jelima (pirei i sosevi), pekmez i želei (bez semenki). Sok se još koristi pri izradi i aromatizaciji vina, piva, osvežavajucih napitaka i likera. Pivo pod nazivom ,,Tyrnilambic Baie d'Argousier“ proizvodi pivara u Briselu, a namenjeno je iskljucivo za finsko tržište. U prehrambenoj industriji ga koriste za spremanje: marmelade, džema i priloga (filova) za konditorske proizvode. Osušeni plodovi se koriste kao kiseli zacin za ribu, peceno meso i meso sa roštilja.

FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA:

- tonik - sredstvo za oporavak oslabljenog organizma

- analgetik - sredstvo za ublažavanje i otklanjanje bolova

- antipiretik - sredstvo za snižavanje povišene telesne temperature

- antidijabetik - sredstvo za snižavanješecera (glukoze) u krvi

- adstrigens - sredstvo za površinsko sakupljanje tkiva, cime smiruje upale sluzokože i kože

- antidijaroik - sredstvo protiv proliva

- vulnerar - sredstvo koje zaceljuje rane

- baktericid - sredstvo koje ubija bakterije

- hemostatik (hemostiptik) - sredstvo za zaustavljanje krvarenja   

- antiinflamatorik- sredstvo protiv upala   

- laksativ- sredstvo za procišcavanje i pražnjenje creva bez štetnih posledica

- spazmolitik- sredstvo koje otklanja grceve glatke muskulature

- narkotik- sredstvo za opijanje

- antikoagulant- sredstvo za sprecavanje ili usporavanje zgrušavanja krvi     

Lekovito delovanje vucjeg trna tesno je vezano sa prisustvom biološki aktivnih materija (njegovim hemijskim sastavom). Serotonin daje vucjem tnu protivradijacijske osobine i deluje stimulativno na imunološki sistem cime sprecava nastanak tumora. Vucji trn takode sadrži veliku kolicinu kljucnih antioksidanata koje naucnici smatraju korisnim za krvne sudove, jer blokiraju delovanje štetnog LDL holesterola. Flavonidi su prirodna protivupalna sredstva, koja jacaju zidove krvnih sudova. Oleinska kiselina širi krvne sudove srca i mozga i popravlja cirkulaciju. A prisustvo betasisterola – omogucuava lecenje arterioskleroze jer snižava kolicinu fibrina u krvi, pa samim tim deluje antikoagulativno.          

Vucji trn iskazuje baktericidno dejstvo prema bakteriji proteus, ešerihiji koli i stafilokokama koje izazivaju tifus, dezenteriju i salmonelu. Podiže rezistentnost (otpornost) živih bica na infekcije. Pokazuje biostimulativni uticaj, jer povecava broj eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) i nivo hemoglobina i fosfolipida u krvi. Stimuliše varenje hrane, povecava izlucivanje enzima i žucnih sokova, te podiže koeficijent albumina i globulina.  Visoki sadržaj tokoferola, potpomaže zaštitu biomembrana i štiti ih od oštecenja koja mogu izazvati razni hemijski agensi. Time se posledicno smanjuje intenzitet degenerativnih i nekrotivnih procesa na jetri.

Ulje vucjeg trna ima keratoplasticna svojstva (omogucuje zarastanje), regeneriše kožu i pospešuje njenu epitelizaciju. Lekovite supstance prodiru duboko u strukturu (donje slojeve) kože, ne ometajuci pri tom disanje njenih celija. Tom prilikom one oslobadaju terapeutske supstance cime hrane  i vitaminiziraju kožu i sprecavaju njeno starenje i naboranost. Zahvaljujuci prisustvu tanina vucji trn ispoljava jako tonizirajuce svojstvo pa se koristi i kao sredsto za ucvršcivanje kože

 

NARODNA MEDICINA: 

Koristi se:

-          za popravljanje funkcije pankreasa

-          za skidanje holesterola i sprecavanje razvoja arterioskleroze, angine pektoris i nekih drugih koronarnih bolesti (ulje od semena vucjeg trna - zbog prisustva linolenske kiseline)

-          za jacanje korena kose i sprecavanja opadanja kose (celavosti) (ekstrat plodova vucjeg trna i odvar (dekokt) od semenki vucjeg trna)

-          za lecenje nekih bolesti jetre (hronicni alkoholizam i profesionalna toksicna oboljenja) i njen bolji rad (koristiti ulje pulpe vucjeg trna, jer vrši pozitivan uticaj na lipidni metabolizam u jetri) 

-          kod avitaminoza - ,,beri-beri”, skorbut i kokošje (nocno) slepilo (sok i ulje pulpe vucjeg trna)

-          kod umanjivanja posledica generativnih promena nastalih posle zracenja organa za varenje i uterusa.

-          kod hemoroida, oštecenja rektuma (analnih fisura), proktitisa (zapaljenje sluzokože zadnjeg creva) (posle detaljnog pranja anusa, vatene lopte natopljene uljem pulpe vucjeg trna unose se u unutrašnjost rektuma i njima se premazuje unutrašnji zid; kura lecenja traje 10-15 dana)

-          kod akutnog i hronicnog sinuzita (u maksilarni sinus ubaciti 4-5 ml sterilnog ulja pulpe vucjeg trna; pored toga po 15 minuta dnevno treba sprovoditi uljane inhalacije; lecenje traje 8-10 dana)

-          kod oftomoloških oboljenja: povreda rožnjace oka, keratitisa (zapaljenje rožnjace), trahoma i trauma nastalih usled zracenja i opekotina ociju. (u vidu kapi ili masti za oci)

-          pri ublažavanju sindroma ,,suvog oka” i za olakšavanje tegoba osobama koje koriste kontaktna sociva

-          kod kožnih oboljenja: lišaja, osipa, ekcema, psorijaze, pioderma i tuberkuloze kože (ulje od pulpe vucjeg trna)

-          kod akutne i hronicne upale grla (podmazati sluzokožu vatnim tamponom natoplkenim u ulju vucjeg trna)

-          kod povecane kiselosti želuca (blokira lucenje želudacne kiseline), hipokineze (smanjene peristaltike digestivnog trakta) i blažih oblika zatvora (sok vucjeg trna)

-          kod kostobolje, bolova u zglobovima, reumatizma, gihta i podagre (odvar (dekokt) od suve kore vucjeg trna, kupke i obloge)

-          kod cireva koji ne zarastaju (ulje pulpe vucjeg trna u obliku uljanih povoja; prvo se rana ocisti od nekrotiranog tkiva, zatim je umivamo rastvorom penicilina ili nekog drugog antibiotika, pa se nanese ulje pulpe vucjeg trna a preko rane postavi gaza koju pricvrstimo zavojem; povoj se menja svakodnevno sve do zarastanja cira)

-          kod upale sluzokože digestivnog trakta (dva puta dnevno po jedna supena kašika ulja vucjeg trna na prazan stomak; tom prilikom treba leci i okretati se na sve strane kako bi ulje doseglo do svih delova stomaka)

-          kod kolpitisa - zapaljenja vagine (posle detaljnog pranja genitalija, vatene lopte natopljene uljem vucjeg trna unose se u unutrašnjost vagine i njima se premazuje unutrašnji vaginalni zid i materica; kura lecenja traje 10-15 dana)

-          kod infekcija (ranica) na grlicu materice (vateni tanponi natopljeni sa 5-10 ml ulja pricvršcuju se na bolno mesto i menjaju svakodnevno; kura lecenja traje 8-12 dana; ako je potrebno lecenje treba ponoviti kroz 4-6 nedelja)

-          kod povreda i oštecenja kože nastalih usled mehanickih, hemijskih i toplotnih uticaja (u obliku uljanih povoja; prvo se rana ocisti od nekrotiranog tkiva, zatim se nanese ulje vucjeg trna a preko rane privije gaza i uvije zavoj; gaza se menja svakodnevno do zarastanja rane)

-          kod cira na stomaku (pije se jedna cajna kašika ulja vucjeg trna tri puta pre jela)

-          kod cira na dvanaestopalacnom crevu (pije se mešavina ulja vucjeg trna i kantarionovog ulja 2-3 supene kašike na prazan stomak)

-          kod upalnih kožnih bolesti, a narocito kod atopijskog dermatitisa i rozacee (za teške kožne bolesti koristi se cisto ulje pulpe vucjeg trna)

-          kod proliva (caj od listova)

-          kod glosalgije (zapaljenja sluzokože usne duplje), pulpitisa (zapaljenja desni), paradentoze, glositisa (zapaljenjnja jezika) i etofagitisa (zapaljenja jednjaka) (po 1 cajna kašicica ulja pulpe vucjeg trna 2-3 puta dnevno)

-          kod anemije, telesne slabosti, glavobolje, depresije, smanjene koncetracije, gubitka apetita i duševnog umora. (sok vucjeg trna)

-          kod vitiliga (leukodermije) – stecenog oboljenja kože koje se javlja u vidu glatkih belih mrlja na razlicitim delovima tela

-          kod Adisonove bolesti, koja nastaje kao posledica primarne insuficijencije adrenalina

PREPARATI:  

,,Olazol“ (..Олазоль“) - upotrebljava se kod svrabnih dermatoza, kod lecenja rana i opekotina.

Traka ,,Oblekol“ (,,Облекол“) - koristi se za lecenje rana

,,Giperamin“  – pravi se od listova vucjeg trna, u kojima su akumulirani tanini, koji cine aktivnu supstancu leka. Ovaj lek iskazuje antivirusnu aktivnost. Primenjuje se u obliku tableta za sisanje kao profilakticko sredstvo kod lecenja gripa tipa ,,A“ i ,,B“, a takode i kod drugih akutnih respiratornih infekcija.

Sprej-pena ,,Gipozol“ (,,Гипозоль“) je preparat koji sadrži ulje vucjeg trna i koristi se u ginekologiji.

Biljno ulje od semenki vucjeg trna – ,,Aromtech“

Biljno ulje pulpe vucjeg trna - ,,Oshadhi“

OBLIK UPOTREBE:

Koristi se u obliku caja, tinkture, soka, ulja od pulpe i ulja od semena. Spolja se koristi kao vodeni ekstrakt i ulje.

Odvar (dekokt) od suvih listova vucjeg trna:

1 (jedna) supena kašika suvih usitnjenih listova vucjeg trna, prelije se 1 (jednom) cašom hladne vode. Sadržaj zagrevati dok ne prokljuca, a potom kuvati još 3 (tri) minuta. Potom se sadržaj pomeri van vatre i ostavi da odstoji 1 (jedan) cas kako bi se ohladio. Proceden sadržaj u kolicini ½ (polovina) caše uzima se jednom  preko noci ili izmedu obroka kod dijabetesa (šecerne bolesti), hipotenzije (niskog krvnog pritiska),    bolesti jetre i posle zracenja,

Odvar (dekokt) od suvih plodova vucjeg trna:

1 (jedna) supena kašika suvih usitnjenih plodova vucjeg trna, prelije se 1 (jednom) cašom hladne vode. Sadržaj zagrevati dok ne prokljuca, a potom kuvati još 3 (tri) minuta. Potom se sadržaj pomeri van vatre i ostavi da odstoji 1 (jedan) cas, kako bi se ohladio. Proceden sadržaj u kolicini 1 (jedna) caša uzima se pre jela tri puta u toku dana kod anemije, dijabetesa (šecerne bolesti), hepatitisa (žutice) i cira na želucu

Odvar (dekokt) od suve kore vucjeg trna:

1 (jedna) supena kašika suve, u prašak samlevene kore sa mladih grana vucjeg trna, prelije se 1 (jednom) cašom hladne vode. Sadržaj zagrevati dok ne prokljuca, a potom kuvati još 10 (deset) minuta. Potom se sadršaj pomeri van vatre i ostavi da odstoji 30 (trideset) minuta, kako bi se ohladio. Proceden sadržaj u kolicini 1/4 (cetvrtina) caše uzima se 3-4 (tri do cetiri) puta u toku dana posle zracenja, dijabetesa (šecerne bolesti), autoimunog tiroiditisa (hronicnog oboljenja štitne žlezde), tumora, gihta i reumatizma

Odvar (dekokt) od semenki vucjeg trna:

1 (jedna) supena kašika suvih semenki vucjeg trna prelije se 1 (jednom) cašom hladne vode. Sadržaj zagrevati dok ne prokljuca, a potom kuvati još 5 (pet) minuta. Nakon toga se sadršaj pomeri van vatre i ostavi da odstoji 1 (jedan) cas kako bi se ohladio Proceden sadržaj u kolicini 1 (jedna) caša uzima se jednom  preko noci kod zatvora, dijabetesa (šecerne bolesti), autoimunog tiroiditisa (hronicnog oboljenja štitne šlezde) i gojaznosti

Tinktura od suvih plodova vucjeg trna:

100 (sto) grama plodova vucjeg trna prelije se 1 (jednim) litrom alkohola od 70 (sedamdeset) stepeni i sadržaj ostavi da odstoji 2 (dve) nedelje na tamnom mestu. Posle filtriranja uzimati po 20 (dvadeset) kapi tri puta dnevno posle jela, kao sredstvo koje popravlja apetit i olakšava oporavak iscrpljenom organizmu.

Infuz (macerat) od suvih listova vucjeg trna:

1 (jednu) supenu kašiku suvih usitnjenih listova vucjeg trna preliti  1 (jednom) cašom prokljucale vode. Sadržaj ostaviti da odstoji 2 (dva) casa kako bi se ohladio. Proceden sadržaj u kolicini 1/4 (cetvrtina) caše uzima se pre obroka 3-4 (tri do cetiri) puta dnevno tokom zracenja, dijabetesa (šecerne bolesti), anemije i smanjenog imuniteta.

Caj od suvih listova vucjeg trna:

10 (deset) grama suvih usitnjenih listova vucjeg trna preliti  1 (jednom) cašom prokljucale vode. Sadržaj ostavi da odstoji 20 (dvadeset) minuta kako bi se ohladio Proceden sadržaj u kolicini 1/4 (cetvrtina) caše uzima se pre obroka 4 (cetiri) puta dnevno protiv dijareje (proliva)

Sok vucjeg trna

Zreli plodovi bez peteljki se dobro operu, procede i osuše na foliji. Potom se rucno kljukaju, muljaju i presuju. Dobijeni sok odliva se u posebni sud, a zatim se isti sadržaj procedi kako bi se cist sok odvojio od delova kozice, semenki i mesnate pulpe. Tim strucnjaka iz laboratorije za istraživanje u Trivandrumu razvio je tehniku koja omogucuje vrlo brz proces centrifugiranja, pri cemu dolazi do potpunog odvajanja pulpe od soka vucjeg trna, zbog cega je sok puno "bistriji", a samim tim i lekovitiji. Preporucuje se za pice tri puta dnevno, jedan sat pre jela po ¼  šolje,  kod obolelih od cira na želucu i dvanaestopalacnom crevu

Ulje pulpe vucjeg trna ( Oleum ex fructibus et folius Hippophae):

Ulje iz pulpe vucjeg trna predstavlja prirodni koncetrat raznih vitamina, nezasicenih masnih kiselina i drugih bioaktivnih supstanci. Ono poseduje mnogostruka terapeutska svojstva i to bez ikakvih štetnih nuspojava. Prvu recepturu za proizvodnju ulja vucjeg trna dao je još davne 1927.g. ruski biohemicar V. Ruckin. Zvanicna verifikacija kvaliteta ulja vucjeg trna, izdata je od strabe Bijskog vitaminskog instituta 1949 godine. Sam postupak ekstrakcije baziran je na osobinama biljnjih ulja da difuzno prodiru jedno u drugo i pri tom izvlace potrebne supstance. Danas postoji više metoda za dobijanje ovog skoro gotovog lekarskog preparata. Tehnološka šema dobijanja ulja iz pulpe vucjeg trna suuštinski izgleda ovako:

U pocetku se rucno ili preko prese cedi sok iz plodova vucjeg trna. On sadrži jedan manji deo ulja, ali je to zanemarljivo. Komine koje ostaju posle muljanja, kljukanja, presovanja i cedenja plodova  postavljaju se na sita (lese), prekrivaju gazom i suše na otvorenom ili u sušarama tako da u sirovini ostane 5-7 % vlage. Ovako osušena pulpa vucjeg trna unese se u sistem od 22 medusobno povezane komore. U njih se potom  pod pritiskom upumpava hladno cedeno, nerafinisano biljno ulje (bademovo, maslinovo, kukuruzno, suncokretovo, ili neko drugo). Tamo se biljno ulje zagreva do temperature od 80 °C i pri difuznom dodiru sa sirovinom (osušenom pulpom vucjeg trna) iz nje estrahuje korisne supstance. Dobijeno ulje vucjeg trna je narandžasto-crveno, jer u sebi sadrži veliku kolicinu karotinoida. Pri sobnoj temperaturi ono postaje mutno i žitko-uljasto. Bolje procedeno ulje duže se cuva. Po hemijskom sastavu i upotrebnim osobinama nadmašuje etarsko ulje pomoradže i bazno ulje kivija. Od 9 kg plodova dobija se 0,5 l ulja. Pakuje se u bocice od 50 i 100 ml ili u kapsulama. Cuva se u frižideru.

Ulje iz semena vucjeg trna:

Suve semenke vucjeg trna sadrže oko 12 % ulja. One se samelju u elektricnom mlinu, pa se iz ovako pripremljene sirovine ekstrahuje ulje. Postupak je istovetan kao kod dobijanja ulja iz pulpe. Licna je stvar proizvodaca koju vrstu biljnog ulja ce upotrebiti da obavi ekstrakciju. Ulje iz semena vucjeg trna je bezbojno, jer karotina u njemu nema. Pored toga od ulja iz pulpe vucjeg trna razlikuje se po ukusu i ne poseduje visoka lekovita svojstva. Ipak ono je vrlo korisno jer sadrži linolensku kiselinu (nema je u ulju iz pulpe vucjeg trna), koja ulazi u grupu vitamina F. Zahvaljujuci njoj ulje iz semena vucjeg trna ispoljava visoko antiskleroticno dejstvo. Rok upotrebe je 4 godine.

TOKSICNOST:   

Sok i sveži plodovi vucjeg trna, ne preporucuju se osobama koje imaju povišenu želudacnu kiselinu ili pate od gastritisa i cira na želucu. Bolesnicima od kamena u bubregu i bešici kategoricki se zabranjuju preparati vucjeg trna. Kontraindikacije mogu nastupiti i prilikom uzimanja nekih preparata vucjeg trna kod bolesti jetre, žucne kese i pankreasa. Zbog prisustva karotina u ulju vucjeg trna ono se ne sme upotrebljavati za negu kože lica. Bilo kakav tretman znatno povecava propustljivost (fotosenzualnost) kože i tako omogucuje vrlo štetan uticaj ultraljubicastog zracenja sunca. Zbog toga ulje vucjeg trna ne nalazi primenu u kozmetici ili i ako se negde upotrebi ima funkciju samo kao dodatni sastojak.



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 04.Jan.2012 u 01:13

Poštovani vojvodo !

(Uvaženi prijatelju Šiljo!)

Moraceš da prihvatiš cinjenicu da na Predejanskom forumu ne pišem o gljivama i papratima, ali ceš za kompenzaciju na mejlu dobiti obradu traženih vrsti. Mislim da ce i tvoj prijatelj biti zadovoljan.

                                       Pozdrav Kabe!



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 04.Jan.2012 u 01:21

Dragi moj druže Race!

Ti postaviš jedno pitanje, a dobiješ tri odgovora!!!

Drago mi je što se i drugi na našem forumu bave ovom materijom, ali moraš da znaš da je tome doprinela cinjenica što je tvoje pitanje dosta relativno i može se tumaciti na više nacina.

Prvo, neznam da li misliš na klimat Predejana i okoline ili npr. na Australiju i svet globalno.

Drugo, kao i svuda u svetu i u našem kraju ima dosta toplih leja, plastenika i staklenih bašti gde se i usred zime mogu naci razne lekovite, aromaticne, zacinske, dekorativne i povrtarske biljke.

Trece, ako si mislio na samu prirodu lekovitih biljaka iz našeg kraja, mogu ti reci da ti je pitanje dobro, jer se iste mogu javiti u potpuno razlicitim godišnjim dobima tj. u potpuno razlicitom vremenskom intervalu. Ta osobina lekovitih biljaka da neke jedinke odredene vrste cvetaju u martu-aprilu, a druge jedinke te iste vrste u avgustu i septembru služi kao mehanizam preživljavanja vrste. Time što iskazuje varijabilnost, vrsta se cuva kataklizmi i stihija, ili preciznije receno pokušava da sacuva svoj genetski potencijal od surovosti prirode. Tu pre svega mislim na iznenadne poplave, požare, vetrolome, kasne prolecne i rane jesenje mrazeve, najezdu insekata i glodara i td. Kad biljke ne bi imale tu mogucnost da se generativno razmnožavaju u razlicitim vremenskim intervalima verovatno bi davno izumrle. U tome važnu ulogu igra i moc da odredene vrste mogu sacuvati klijavost semena dugu niz godina.

Cetvrto, pored cveta, lista i drugih nadzemnih delova mnoge biljke period zime prežive u obliku korena, podzemnog stabla, krtole, rizoma, lukovice ili semena. S obzirom da sa promenom godišnjeg doba same prenose život sa nadzemnih na podzemne organe tako sa sobom nose i lekovitost. Zato ako beremo takve biljke trebamo to ciniti u periodu mirovanja vegetacije, jer su tada prepune najkorisnijim lekovitim materijama. Kasno je to ciniti kada iste pokrenu svoje sokove i pocnu rasti odnosno udu u proces butonizacije. Isti princip važi i za ubiranje nadzemnih delova. Oni su pak prepuni dragocenim materijama u doba punog cvetanja i tada ih treba ubrati. Sam period (vreme) berbe zavisi od klimata, nadmorske visine i dela biljke koji se ubire. Ipak ni jedna biljka se ne ,,bere“ preko zime iz jednog prostog razloga što je tad i zemlja pomrzla pa se težko kopa.

                     Pozdrav tvoj drug i prijatelj Kabe!      



-------------
http://www.freeimagehosting.net/">


Poruka od: Zarko Velickovic
Datum slanja poruke: 04.Jan.2012 u 04:35

Postovani Kabe! Zahvaljujem ti se, kao i obicno, na opsirnom i detaljnom odgovoru.Nije problem sto si odgovorio sa zakasnjenjem jer za ovakav odgovor vredi pocekati.
Veliki pozdrav i puno zdravlja, srece i uspeha u Novoj godini.


-------------
Жаре


Poruka od: Race
Datum slanja poruke: 04.Jan.2012 u 09:24
Zahvaljujem se na sva tri odgovora. Knicanin mi je dao, nekako, "najprivlacniji" odgovor. Hvala i cika Peri na odgovoru - pa eto Kabetu "zadatak" da, u nekom od narednih javljanja, opise i biljku GRMOTRN.
Naravno, zahvaljujem se i mom prijatelju Kabetu na veoma dobrom i iscrpnom odgovoru.
POZDRAV SVIMA
RACE


Poruka od: KabeSenior
Datum slanja poruke: 06.Feb.2012 u 21:29

Na osnovu preporuke g-dina Pere, a po insistiranju mog druga Raceta samo za posetioce Predejanskog foruma iznosim ,,full” verziju obrade lekovite biljke zecji trn.

                                                                                                                     Pozdrav Kabe!

 

ONONIS SPINOSA L.

Sinonimi:

Bonaga antiquorum (L.) Medik.; Bonaga hircina (Jacq.) Medik.; Ononis antiquorum Briqu.; Ononis antiquorum L.; Ononis brachystachya Vis.; Ononis campestris W.D.J.Koch & Ziz; Ononis decipiens Azn.; Ononis hircina Jacq.; Ononis inermis Huds.; Ononis legitima Briqu.;

Ononis legitima Delarbre; Ononis leucosepala Pau; Ononis maritima Dumort.; Ononis miniana Planellas; Ononis mitis Mill.;Ononis occidentalis Lange ex Willk. in Willk. & Lange; Ononis procurrens Wallr.; Ononis pungens Pomel;Ononis repens L.; Ononis spinosa raza antiquorum (L.) Samp.; Ononis vulgaris raza antiquorum (L.) Rouy in Rouy & Foucaud; Ononis vulgaris raza antiquorum (L.) Samp.; Ononis vulgaris raza campestris (W.D.J.Koch & Ziz) Rouy in Rouy & Foucaud; Ononis vulgaris raza procurrens (Wallr.) Rouy in Rouy & Foucaud; Ononis vulgaris raza repens (L.) Rouy in Rouy & Foucaud; Ononis vulgaris Rouy in Rouy & Foucaud;

  

 Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i višecelijski organizmi sa eukariotskim tipom gradje celije

Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke

Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list

Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice

Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice

Klasa-Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke

Potklasa-Podrazred (Subclassis): Archichlamideae (Horypetalae; Rosidae) - Biljke sa slobodnim krunicnim listicima

Nadred (Super ordo): Fabanae

Red (Ordo): Fabales

Familija-Porodica (Familia): Leguminosae (Fabaceae, Papilionaceae) – Leptirnjace

Potfamilija-Potpodica (Subfamilia): Faboideae

Pleme (Tribus): Trifolieae

http://postimage.org/">

http://postimage.org/">

ZECJI TRN

      agler, bijeli trm, bodež, bodljikavi gladiš, vodotirka, volca, vuciji trn, vucitrn, gladež, gladiž, gladiš, gladiševina, gladišina, gladiška, gladišnik, gladišc, gladišcika, gladušac, gladuška, grebenika, grebenka, grmotrn, zelje kokorovo, zecji trn, iglica, kraljevska salata, lipnica, maca, macac trnoviti, milotrn, obicni zecji trn, rabuž, runjavi zecak, rupni trnic, tarn zecji, trnic rupni, trnoviti zecji trn, cakanj, ckalj  

 

Nemacki naziv:   

  Dornige Hauhechel, Eindorn, Weiberkrieg

  Engleski naziv:

Restharrow, Spiny restharrow, Thorny restharrow  

Francuski naziv:

Arrête-bœuf, Bugrane épineuse, Ononos epineux

Italijanski naziv:

  Anonide stancabue, Bonaga, Bulinaca, Fermabove, Medica spinosa, Stancabue, Ononide spinosa

Spanski naziv:

  Balomaga, Detiene bueyes, Espinilla, Gatilla, Gatuna, Gatuña, Hierba toro, La asnillo, Peine de asno

Ruski naziv:

    Бабская война, Бычачья трава, Бычья трава, Заячье ушко, Иглишник, Сенной шип, Стальник колючий,    

   

ISTORIJA: Još u antickoj grckoj spominje se zecji trn. Teofrast u 4. veku p.n.e.  piše: ,,Koren zecjeg trna potopljen u vino povecava mokrenje i pomaže izbacivanje peska iz bubrega. On cisti sva zla i ozdravljuje tkivo“. Dioskorid je primeto da je ova biljka narocito privlacna za magarce. Oni je rado jedu, dok je vecina drugih životinja izbegava. Zecjim trnom se bavio i Plinije. On beleži recepturu, po kojoj se zecji trn kuva u sircetu, a pri tom dobijena tecnost preporucuje za ispiranje ustiju. Rimski vojni lekar Galen saopštava da jakim protokom urina zecji trn prosto,,melje“ kamencice iz mokrace. U knjigama o lekovitom bilju zecji trn se pominje u 16. i 17. veku, a isticu se njegove diureticne osobine, te sposobnost da razara kmencice u urogenitalnom traktu, leci žuticu i genitalne bradavice. Ova popularnost zecjeg trna u Srednjem veku manifestuje se kroz poslovicu: ,,Uzmi povremeno caj od zecjeg trna, jer on cisti krv“. U svojoj knjizi "Lecenje lekovitim biljem" naš biolog dr Rista Gostuški navodi da zecji trn cisti krv, leci sifilis i uvecanu jetru. Savremena medicina koristi ovu biljku za rešavanje slicnih zdravstvenih tegoba, a njena lekovitost se konstantno proverava kroz razna klinicka ispitivanja.  

ETIMOLOGIJA:

Ime roda vodi poreklo iz grckog jezika. Izvodi se od reci onos = magarac i oninemi = koristiti, u smislu da se radi o omiljenoj  travi kojom se hrane magarci.

Ime vrste dolazi iz latinskog  spinosus  =  trnovit, što asocira na sam izgled biljke

OPIS BILJKE:

Zecji trn je samonikla, višegodišnja, zeljasta biljka ili polugrm, koja se kao korov teško iskorjenjuje, pošto ima veoma žilav, drvenast i prilicno dugacak koren (do 60 cm). On raste veoma sporo, razgranat je na više glava, kriv, vijugav i uvijen oko svoje ose. Obicno je pljosnat do valjkast a dostiže debljinu najviše do 2 cm. Spolja je sivkasto-kafen, naboran a ponekad uzduž raspuknut i rašcupan u vlakna.

Biljka naraste od 30-50 (retko 70) cm i dosta je razgranata. U prvoj godini života zecji trn razvija samo jedno stablo. Ono se u narednim godinama umnožava, pa iz istog korena može da izbije oko 40 (cetrdeset) novih stabljika.Vecina njih je uspravna ili su ustajuce. Glavna stabljika je žuckastobela, a njena osnova (baza) uglavnom je odrvenela. Iz pazuha listova izbijaju brojne grancice. Na njima ima malo lišca a završavaju se cvrstim, ponekad razgranatim trnovima. Oni pri ubodu izazivaju jaku bol. Letorasti imaju crvenkastu koru prekrivenu obicnim žlezdastim dlacicama. Sa starošcu stabljike ogole.  

Listovi se dosta razlikuju po obliku i velicini. Na stabljici su rasporedeni naizmenicno. Jedni stoje na kratkim lisnim drškama, a drugi su sedeci. Listovi donjeg dela stabljike mogu biti primarno složeni i neparno perasti (trodelni). Njihovi segmenti (listici) uglavnom su sitni (0,6-1,0 cm širina; 0,6-2,5 cm dužina), a vršni je nešto duži od ostalih i ima dršcicu. Imaju  izduženo –elipticni oblik, a po obodu su testerasto nazubljeni. Cela površina pljoske prekrivena je nežnim žlezdastim dlakama, pomalo lepljiva i odaje neprijatan miris. Listovi u vršnom delu stabljike, odnosno oni koji se nalaze u cvetnom regionu, najcešce su prosti –jednolisni i imaju ovalno-kopljast oblik. Prilisnici (zalisci) prilicno su veliki, polujajasti, po rubovima delimicno nazubljeni i srasli sa drškama. Osnova im je proširena i više manje obuhvata stabljiku.

Zecji trn je biljka sa izrazito zigomorfnim (simetricnim) i dorzoventralnim (ledno-trbušnim) cvetovima. Uglavnom su pojedinacni, rede po 2 (dva) zajedno i nalaze se u pazuhu listova (aksilarni) ili na kraju trnovitih izdanaka. Individualno dostižu dimenzije do 2,2 cm. Boja cveta varira od ružicaste do bele ili svetlo ljubicaste. Cvetovi imaju leptirast oblik i grupišu se u retke grozdaste cvasti. Cine ih po 5 (pet) cašicnih i 5 (pet) krunicnih listica. Cašica je mnogo duža od kratke cvetne drške, gotovo dvousnata sa kopljastim zupcima 2-4 puta dužim od cašicne cevi (8-10 mm). Ima jako zelenu boju, a pokrivena je dugim proredenim dlakama i žlezdama. Ružicasti krunicni listici dva puta su duži od cašice, a prožeti su tamnije obojenim žilicama. Jedan slobodni krunicni listic - zastavica (vexillum) veci je i širi od ostalih i natkriljuje ih cineci gornji deo cveta. Prekriven je žlezdastim dlakama. Dva bocna (srednja) krunicna listica imaju dugacak nokatac i nazivaju se krila (alae). Oni su belicasti i za polovinu kraci od zastavice. Dva donja krunicna listica srasli su u vršnom delu i cine ladicu (carina), u kojoj se nalaze prašnici i tucak. Svih 10 prašnika, srasli su u jednu cev (monadelfija). Plodnik je natcvetan, izgraden od jedne karpele sa serijatnim semenim zamecima. Prašnicke kesice naizmenicno su okrugle i jajaste.

Cvetovi zecjeg trna su hermafroditni (poseduju muške i ženske organe). Iako su vrlo lepi, oni ne nude nektar, jer im se svih 10 (deset) prašnika spajaju u jednu cev. Oprašivanje se obavlja tako što insekti posetioci izvrše kompresiju na deo cveta i spontano aktiviraju mehanizam ispunpavanja polena. Pcele su glavni oprašivaci. Biljka cveta celog leta.

Plod je izduženo kosa, kratka i zdepasta mahuna duga od 0,7 - 1,0 cm, a široka 0,5 cm. Ima ovalan i blago spljošten oblik, a spolja je prekrivena mekim dlakama i žlezdama. U sebi nosi jednu erventualno dve semenke. One su okruglaste, bradavicave i poprskane tamnijim pegama. Seme sazreva od jula do septembra.

STANIŠTE:

Zecji trn je subsrednjoevropska vrsta. Najcešce raste na siromašnom, krecnjackom zemljištu kao otporna samonikla biljka. Uspeva u ravnicama na suvim ali i na vlažnim zapuštenim terenima. Ima je pored puteva, na sprudištima pored reka na obalama jezera, medu žbunjem po utrinama i živicama. Možemo je uociti i na brdskim terenima medu pašnjacima i livadama klase Festuco-brometea (Masobromion), te uz rubove i proplanke listopadnih i retkih borovih šuma, sve do subalpskog regiona i nadmorske visine od 1300 m.

RASPROSTRANJENOST:

AFRIKA

Severna Afrika: Alžir; Libija; Moroko; Tunis   

UMERENA AZIJA  

ZapadnaAzija: Avganistan; Iran; Irak; Izrael; Jordan; Liban; Sirija; Turska

TROPSKA AZIJA  

Indijski potkontinent: Indija - Jamu i Kašmir; Pakistan

EVROPA

Severna Evropa: Danska; Norveška; Švedska; Velika Britanija

Srednja Evropa: Austrija; Belgija; Ceška; Slovacka; Nemacka; Madarska; Holandija; Poljska; Švajcarska

Istocna Evropa: Litvanija; Rusija – evropski deo; Ukrajina

Jugoistocna Evropa: Albanija; Bulgarska; Bivša Juugoslavia; Grcka; Italija; Rumunija

Jugozapadna Evropa: Francuska; Portugalija; Spanija  

VARIJABILNOST:

Familija bobova (Fabaceae ili Leguminosae) je kosmopolitska biljna familija, koju cini oko 730 rodova sa 19.500 vrsta. Biljke ove familije najcešce zovemo mahunarkama (zbog karakteristicnog ploda mahune) ili leptirnjacama (zbog izgleda cveta). Fabaceae su monofiletska grupa biljaka. Pretpostavlja se da je predacka grupa svih Fabaceae zapocela svoju diverzifikaciju pre oko 60 miliona godina, a da su se glavne grupe odvojile vec pre oko 50 miliona godina.

Molekularnobiološki, geneticki i biohemijski podaci ukazuju na postojanje Faboideae. To je kosmopolitska grupa od oko 475 rodova .

Rod Ononis obuhvata oko 80 vrsta. Oko 75 njih bitiše u Evropi.

Prema velicini i obliku cveta i drugih biljnih delova, te prema tome da li su izdanci stabljike trnoviti ili ne, razlikujemo više podvrsta:

Ononis spinosa subsp. Antiquorum (L.) Arcang.  

Ononis spinosa subsp. Foetens (all.) Sirj.

Ononis spinosa subsp. afghanica (Sirj. & Rech.f.) Kitam.

Ononis spinosa subsp. antiquorum (L.) Briq.

Ononis spinosa subsp. arvensis (L.)Greuter & Burdet

Ononis spinosa subsp. austriaca (Beck) Gams

Ononis spinosa subsp. hircina (Jacq.) Gams

Ononis spinosa subsp. leiosperma (Boiss.) Sirj.

Ononis spinosa subsp. maritima (Dumort.) P.Fourn.

Ononis spinosa subsp. procurrens (Wallr.) Briq.

Ononis spinosa subsp. spinosa L.

Ononis spinosa subsp. spinosiformis (Simonk.) Greuter & Burdet

Poznati su i sledeci varijeteti:

Ononis spinosa var. mitis L.

Ononis spinosa var. nitis L.

GAJENJE: 

Zecji trn se lako gaji i daje dobre prinose. Voli svetlost i dobro je prilagodljiv umerenoj vlažnosti (mezofit). On može da živi na zemljištu sa skromnim sadržajem mineralne ishrane (mezotrof). Ova sposobnost zasnovana je na cinjenici da je zecji trn azotofiksator, pa može vršiti fiksaciju (vezivanje) atmosferskog azota. Na cvoricima (nodusima) njegovog korena žive bakterije iz roda Rhisobium koje omogucuju ostvarenje vrlo produktivnog simbiotskog odnosa. One preuzimaju azot iz vazduha i pretvaraju ga u oblik koji je upotrebljiv za zecji trn (amonijak ili nitrat). Za uzvrat od biljke domacina uzimaju šecere koje ona proizvedi u procesu fotosinteze. Ova simbioza korisna je i za ostale biljke u okolini jer se kvalitet zemljišta trajno popravlja. Zecji trn se razmnožava semenom. Najbolje vreme za direktnu setvu zecjeg trna je sredina proleca. Seme teško nice, pa ga prethodno treba stratifikovati. Ova operacija obavlja se tako što semenke ,,naranimo“ (zasecemo im tvrdu opnu) ili ih pak potopimo u toplu vodu gde ostanu 24 sata. Ovako pripremljeno seme seje se direktno na mesto predvideno za gajenje biljke. Dubina setve iznosi od 2-3 cm, a meduredno odstojanje je 45 cm. Setvena norma krece se oko 1 g/m2. Sveže ubrano seme poseduje visok stepen klijavosti od 90%. Prinos semena iznosi 30 g/m2. Postoji i drugi nacin sadnje: seme se seje u hladne leje u jesen, a kad ,,sejanci“ ojacaju odvajaju se iz rastilišta i pikiraju u pojedinacne saksije. Ovako školovane sadnice iznose se na objekat i sade na stalno mesro rasta, kasno u prolece ili pocetkom leta. Biljku treba saditi na svetlim mestima, a kvalitet zemljišta nije previše bitan. Zecji trn ne treba jako polivati i dubriti jer to obavezno izaziva njegovo uginuce.  

SADRŽI:

triteipenske saponozide, izoflavonske glikozide (onospin, ononid, onon i ononin - koji se pri hidrolizi razlaže na aglikon formononetin i glikozu), onocerintriterpendiol, triterpenski derivat - onokol, sterole (sitosterol), flavonide, heterozide, saharozu, skrob, Vitamin C, karotin, limunsku kiselinu, malo masnih i etarskih ulja, kalijum, kalcijum, mineralne soli, proteine, gumu, tanine, sluz, smolu i dr.

KORISTI SE:

                        koren zecjeg trna  (Ononidis radix  - DAC 1986; OAB; Jugoslovenska farmakopeja IV

Proizvodnja: Koren zecjeg trna pocinje se vaditi neposredno posle precvetavanja biljke. Ako vremenski uslovi budu povoljni, tj. ako ne dode do obilnih snežnih padavina i zamrzavanja zemljišta, proces prikupljanja sirovine može potrajati cak do novembra. Vade se uglavnom starije biljke. Primerke sa plodovima treba izostaviti radi razmnožavanja. Iskop biljaka vrši se na dubini od 30 cm i obavlja se krampom (pijukom). Vadenje korena zecjeg trna nije lak posao, pošto koren raste okomito, pa mora da se kopa sa dubine. Zbog toga treba sacekati pravi momenat, kada se zemlja dobro navlaži (posle kiše) i samim tim postane mnogo rastresitija. Sa korena otkopane biljke otrese se zemlja, a zatim vrlo pažljivo (zbog oštrih bodlji) odstrani njen nadzemni deo. Sveže korenje zecjeg trna miriše na koze. Fina priprema podrazumeva skidanje svih preostalih grancica, žilica i glave korena. Ovako pripremljenu sirovinu treba oprati u tekucoj vodi i ostaviti da se ocedi. Pošto u njenom sastavu ima dosta krupnijih komada, isti se moraju uzdužno razrezati i iseci na sitnije delove. Ukoliko je jesen topla, sirova droga se može sušiti na direktnom suncu, razasuta u tankom sloju po pamucnim prostirkama (caršafima) ili daskama. Preko noci ili pred kišu sirovinu treba prekriti nepropustljivim prekrivacima ili je skloniti ispod nadsrešice. Sušenje traje 10 dana. Kada se prerada vrši mašinskim putem, oprana i ocedena sirovina, reže se i drobi u dobilici na komade velicine 1-8 mm. Tako obradena roba suši se u sušarama na temperaturi vecoj od 45°C. Sušenje traje 2 (dva) dana. Odnos sveže i suve droge je 3:1. Prinos osušenog korena je 250 g/m2. Dobro osušena sirovina cuva se u papirnim vrecama ili u kartonskim kutijama sa duplim dnom. Pakovanje obicno iznosi 30 kg. Roba je vrlo higroskopna. Pored toga podložna je napadu raznih insekata, jer sadrži skrob, pa skladištenje treba obaviti u suvim prostorijama sa dobrom ventilacijom. Rok upotrebe suvog korena zecjeg trna iznosi 2 godine.

Opis droge:  Suva sirovina zecjeg trna sastoji se od rezanih ili izdrobljenih komada korena zecjeg trna velicine 1-8 mm. Na poprecnom preseku mogu se uociti ceste nepravilnost u gradi korena. Sržni zraci su nejednake širine i dužine. Godovi se šire kao svetliji ili tamniji  koncentricni i ekscenticni krugovi. Koren je spolja naboran i ima žuto-mrku boju. Na prelomu je vlaknaste stukture i ima žuto-belu boju. Ako se tretira amonijakom drvenast deo požuti. Ima slab karakteristican miris zecjeg trna koji pomalo podseca na drvo i sladunjavo gorak ukus koji podseca na sladic. Sladak ukus potice od glikozida ononida. Zbog oporosti grebe u grlu. Može da sadrži 14% vlage, do 10% delove korena vcecih od 8 mm, do 10% delova kore manjih od 0,5 mm, do 1% organskih primesa i do1% mineralnih primesa.

                        Cvet zecjeg trna  (Ononidis flos - HAB 1.)

Proizvodnja: Cvetovi se beru pre no što se potpuno razviju. Stariji cvetovi nisu dobri za upotrebu, jer izazivaju bolove u želucu.  

Opis droge: Cvetovi su vrlo dekorativni, bez ukusa i mirisa

                        Mlado lišce zecjeg trna  (Ononidis folium - HAB 1.)

Proizvodnja: Listovi se beru dok su još mladi. Prilikom berbe treba paziti na trnje, jer rane od uboda vrlo teško zarastaju.  

Opis droge: Listovi imaju zelenu boju, bez mirisa su, a ukus im je slican ostalim mahunarkama.   

NACIN UPOTREBE:

Koren zecjeg trna (Ononidis radix) zvanicno propisuje naša farmakopeja (Ph. Jug. IV). U njemu ima triterpenskih saponizida, zbog kojih deluje kao blag diuretik, a ne draži bubrege. Zecji trn je biljka, koja se redovno stavlja u cajne mešavine, radi diuretickog ucinka, kao i za lecenje urogenitalnog trakta (Species diuretica i Species urologica). Cajevi i preparati na bazi ekstrakta zecjeg trna (tecni, ukuvani i suvi) upotrebljavaju se za lecenje vodene bolesti. Posebno su delotvorni kod uklanjanja vode iz trbušne duplje. U kombinaciji sa ostalim lekovitim biljem zecji trn dobro utice na metabolicke procese. Sa njim se slaže sledece lekovito bilje: andelika, borovnica, zova, breza, peršun, rastavic, hajducka trava i zlatnica. Kod gihta, reume i artritisa, zatim kod pojacanog lucenja žuci i cišcenja krvi, koristi se i caj od cveta i lista zecjeg trna. U Rusiji se galenski preparati korena ove biljke upotrebljavaju za lecenje hemoroida. Caj od droge (Ononidis radix) može da posluži kao tecnost za ispiranje usta cime se sprecava krvarenje iz desni. Spolja se moše koristiti za pripremanje obloga kod ublažavanja svraba na koži.

Sasvim mladi listovi zecjeg trna koriste se za spravljanje variva i supa (ukus je slican pasulju), a sveži cvetovi mogu da posluže kao ukras na salatama i predjelima.

Mladi izdanci zecjeg trna nekada su se koristili za bojenje (zelena, žuta ili crvena boja).    

Pcele rado posecuju zecji trn, ali se ne zna zašto, jer cvetovi ove biljke ne izlucuju nektar. 

Nalazi primenu i u veterini. Caj od listova zecjeg trna daje se konjima kad ne mogu mokriti.   

Dok je mlad zecji trn predstavlja dobru krmnu hranu. Omiljena je poslastica magaraca.

FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA:

Biološki aktivne materije iz zecjeg trna pri medicinskoj upotrebi mogu u manjoj meri da povise arterijski krvni pritisak, kao i amplitudu srcanih kontrakcija. Imaju svojstvo sprecavanja zgrušavanja krvi, a pri dužoj upotrbi deluju na smanjenje telesne težine. Glavno svojstvo ove biljke je njen diureticni ucinak na organizam, Pored toga zecji trn vrši indirektnu prevenciju nastanka kamena i peska kako u bubrezima tako i mokracnoj bešici.  

- antitusik - sredstvo za ublaživanje i stišavanje kašlja

- adstrigent - sredstvo za površinsko sakupljanje tkiva; smanjuje upale sluzokože i kože

- analgetik - sredstvo za ublaživanje i otklanjanje bolova

- antiastmatik - sredstvo za lecenje astme

- antiinflamatorik - sredstvo protiv upala

- antipiretik - sredstvo za snižavanje povišene telesne temperature

- depurativ - sredstvo koje cisti

- dijaforetik - sredstvo za stimulisanje znojenja

- diuretik - sredstvo za poboljšavanje lucenja mokrace

- ekspektorans - sredstvo za olakšano iskašljavanje i izbacivanje patološkog bronhijalnog sekreta

- holagog - sredstvo koje pojacava stvaranje žuci

- hemostatik (hemostiptik) - sredstvo za zaustavljanje krvarenja 

- kardiotonik - sredstvo za jacanje rada srca

- sedativ - sredstvo za umirenje, protiv pojacane nervne razdražljivosti

- laksativ - sredstvo za pražnjenje creva

- metabolik - sredstvo koje reguliše metabolicke procese u organizmu

NARODNA MEDICINA: 

Upotrebljava se:

-          kod bolesti srca

-          za izbacivanjem nakupljene vode (otekline i edemi)

-          kod astme

-          kod reumatoidnog artritisa, podagre i gihta

-          kod bolesti metabolizma

-          kod hronicnih bolesti kože (osipi, psorijaza, lišajevi, ekcemi)

-          kod bolesti krvi

-          kod bolesti jetre i slezene

-          kod kašlja i depresivnog kašlja

-          kod žutice

-          kod histerije

-          kod hemaroida i oštecenja rektuma

-          kod hronicnog zatvora (opstipacije)

-          kod glavobolje

-          kod kamena u bubregu i bešici (urolotijaza)

-          kod uvecane prostate (adenom)

-          kod raka mokracne bešike

-          kod epilepsije

-          kod neplodnosti

-          kod niskog krvnog pritiska

-          kod poremecaja rada gastrointestinalnog trakta

PREPARATI: ,,Eupond"; ,,Gutefin";  ,,Nephropur"; ,,Buccotean" i  ,,Rheumex"- svi nemacke proizvodnje, kao i ,,Pulvhydrops" engleske proizvodnje      

OBLIK UPOTREBE:

Caj (infuz) od korena zecjeg trna: 2 (dve) cajne kašicice korena zecjeg trna preliti sa ¼ (cetvrtinom) litra kipece vode, ostaviti da odstoji 30 minuta i procediti. Dovoljno je piti u gutljajima 2 (dve) šolje caja dnevno izmedu obroka.

Caj (infuz) od cvetova zecjeg trna: 3 (tri) supene kašike osušenog cveta zecjeg trna preliti sa 1(jednim) litrom kipece vode, ostaviti da odstoji 30 minuta i procediti. Pripremljeni caj uzimati više puta u toku tana radi izbacivanja mokracne kiseline (ureje).

Tinktura od korena zecjeg trna: 3 (tri) supene kašike svežeg korena zecjeg trna preliti sa 200 ml prepecenice  ili 70% alkohola. Sadržaj cuvati 10 (deset) dana na hladnom mestu uz periodicno muckanje, a potom ga procediti. Koristiti po 10-20 kapi rastvorenih u vodi 3-4 puta dnevno.

Odvar (dekokt) od korena zecjeg trna: 30 grama korena zecjeg trna kuvati u zatvorenom sudu sa 1 (jednim) litrom vode, sve dok se sadržaj ne otkuva do ½ (polovine) litra. Ostaviti odvar da odstoji još 2 (dva) sata i procediti. Piti ¼ (cetvrtinu) caše 3 (tri) puta dnevno pre jela.

Cajna mešavina protiv kamena u bubregu: Saciniti mešavinu od po (jedne) supene kašike: sitno iseckanog korena zecjeg trna, korena koprive, herbe kicice, rizoma pirevine, zrelih bobica ljoskavca i herbe troskota. Mešavinu izruciti u 1 (jedan) litar prokljucale vode i ostaviti poklopljeno 2 (dva) sata. Procediti i piti u toku dana više puta po 1/3 (trecinu) caše. Kura lecenja traje 8-10 dana.

Cajna mešavina za bolje izlucivanje mokrace: Saciniti mešavinu od po (jedne) supene kašike: sitno iseckanog korena zecjeg trna, lista i cveta heljde, lista i cveta poljske ljubicice (dan i noc) i lista koprive. Mešavinu izruciti u 1 (jedan) litar prokljucale vode i ostaviti poklopljenu 2 (dva) sata. Uzimati po cašu ekstrata 3 (tri) puta na dan, pola sata pre jela. Kura lecenja traje 5 (pet) dana.

Cajna mešavina protiv adenoma prostate: Saciniti mešavinu od 1 (jedne) cajne kašicice: lista maticnjaka, semena mirodije, herbe rastavica i kore krušine, te od 3 (tri) cajne kašicice: korena zecjeg trna i bobica kleke. Sve dobro izmešati, pa preliti sa ½ (polovinom) litra kljucale vode, pa nastaviti sa kuvanjem na tihoj vatri još 3 (tri) minuta. Ostaviti na toplom mestu još 2 (dva) sata da se ohladi, a potom procediti. Piti po 100 ml tri puta na dan pre jela.

Cajna mešavina za regulisanje klimakericnih tegoba: Saciniti mešavinu od 3 (tri) dela: cveta zove, herbe sitnice, ploda anasona, cveta ljubicice, kore krušine, korena sladica i 2 (dva) dela: korena zecjeg trna, cveta nevena i korena belog sleza. Supenu kašiku, uzetu od ove dobro usitnjene mešavine, preliti cašom kljucale vode i ostaviti poklopljeno da odstoji 1 (jedan) sat. Uzimati po 2 (dve) caše dnevno, a ispijati ih u malim gutljajima. Kura lecenja traje 8-10 dana.   

Cajna mešavina za regulisanje krvne slike: Saciniti mešavinu od: 1 (jedne) supene kašike: korena lincure, korena cicka, korena apte, korena zecjeg trna i plodova žutike. Sadržaj izruciti u 1(jedan) litar prokljucale vode i ostaviti sve to da odstoji dobro poklopljeno 2 (dva) sata. Procediti i piti 3 (tri) puta dnevno po ¼  (cetvrtinu) caše pre jela.

Cajna mešavina protiv hemaroida: Saciniti mešavinu od po 20 grama: ploda pasdrena, korena sladica i semena korijandera, te od 30 grama korena zecjeg trna. Mešavinu preliti 1 (jednim) litrom vode i grejati na kljucalom vodenom kupatilu (posuda izradena od visoko kvalitetnog celika namenjena za destilaciju biološkog produkta) 15 minuta. Ohladiti, a potom dodati 5 (pet) cajnih kašicica soka od zlatnog brka (Callisia fragrans – meksicka biljka) i uzimati po 1/3 (trecinu) caše 3-4 puta na dan.

Cajna mešavina protiv reumatskih tegoba: Saciniti mešavinu od: 1 (jedne) supene kašike korena zecjeg trna, 1 (jedne) cajne kašicice cvetova zecjeg trna i 1 (jedne) cajne kašicice listova zecjeg trna. Preliti mešavinu sa 2 (dva) dl vode i ostaviti je da odstoji 12 sati potopljena u njoj.  Potom sadržaj kuvati na tihoj vatri još 20 minuta, a posle hladenja procediti. Treba uzimati 2-3 šoljice caja na dan.

TOKSICNOST:  

Pri normalnoj upotrebi zecji trn nije škodljiv, ali treba biti oprezan kod edema nastalih usled srcane i bubrežne insuficijencije. Ne preporucuje se njegova upotreba tokom trudnoce i dojenja, a narocito kod visokog krvnog pritiska i tromboflebita.

Prema R. Willfortu koren zecjeg trna ne deluje uvek na izlucivanju mokrace. Ovaj skepticizam ispoljava se zbog njegove povremene neefikasnosti. Naime dokazano je da u korenu zecjeg trna cesto nisu prisutni saponini, materije koje su dominantan faktor za manifestovanje njegovih diuretickih svojstva. Pretpostavlja se da na odredenim staništima ova biljka ne stvara saponine ili ih stvara u malim kolicinama, što utice na smanjeno izlucivanje mokrace. Može se desiti da problem nastane i prilikom pripremanja galenskog preparata. Druga komponenta - etarsko ulje, koja takode ima znacajnu ulogu u diurezi, ispari prilikom vrenja zajedno sa vodenom parom pa pripremljeni napitak izgubi primarnu namenu. Delovanje korena zecjeg trna na izlucivanje mokrace je uglavnom veoma dobro, ali je isto vremenski ograniceno. U pocetku primene ovog diuretickog caja utvrdeno je veoma intenzivno izlucivanje mokrace i vode iz organizma, da bi ubrzo nakon toga isto prestalo. Povecana doza upotrebe caja ne izaziva istovremeno i povecanje izlucivanja mokrace, vec se ucinak smanjuje pa cak i prestane. Zato pri uzimanju ove lekovite biljke treba praviti meduterapijske pauze koje traju od 4-7 dana. Nakon toga vremena, iako individualno razlicito,   ponovo nastupa jace izlucivanje vode i mokrace. Da bi podržali ovu kuru lecenja korisnici terapije moraju prestati sa upotrebom kafe i alkoholnih pica.

-------------
http://www.freeimagehosting.net/">



Štampa strane | zatvori prozor

Bulletin Board Software by Web Wiz Forums® version 9.53 - http://www.webwizforums.com
Copyright ©2001-2008 Web Wiz - http://www.webwizguide.com