Prvi sajt o varošici Predejane.  Početna strana
Forum početna Forum početna > Kultura - Sport - Zdravlje - Vera - Istorija > Zdravlje
  Aktivne teme Aktivne teme
  ČPP ČPP  Pretraga foruma   Registracija Registracija  Prijava Prijava

LEKOVITO BILJE

 Odgovor Odgovor strana  <1 34567 13>
Autor
Poruka
  Tema Pretraga Tema Pretraga  Opcije teme Opcije teme
Zarko Velickovic Pogledaj detalje
Senior
Senior


Učlanjen: 21.Feb.2009
Lokacija: Rusija
Online status: Ofline
Poruke: 251
  Citat Zarko Velickovic Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 21.Okt.2009 u 04:36

Kabe, napisi nesto opsirnije o poznatoj lekovitoj travi "majcina dusica".

Veliki pozdrav
Жаре
Povratak na početak
dr milan Pogledaj detalje
Aktivan član
Aktivan član


Učlanjen: 16.Dec.2008
Lokacija: Nis
Online status: Ofline
Poruke: 49
  Citat dr milan Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 21.Okt.2009 u 15:37
Hvala Kabo,mislim da sam ukapirao o kojoj se biljci radi.Kad dodjem u Predejane svraticu do tebe da vidim njenu sliku.
PS.Ima dosta razlicitih pomocnih lekovitih sredstava u vidu sprejeva za nos.Ja preferiram one na bazi propolisa a ove sto ti napisa nisam pisao.
Pozdrav tvojima i hvala jos jednom. 
Povratak na početak
KabeSenior Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 30.Apr.2009
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 354
  Citat KabeSenior Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 21.Okt.2009 u 23:36

Poštovani Žare!!!

Rod Thymus je polimorfan i cini ga preko 350 vrsta, koje vrlo teško mogu razlikovati cak i vrsni botanicari. Priroda se kroz ovu hemiski raznoliku vrstu potrudila ponuditi razne oblike, boje i mirise. Rod Thymus obuhvata veliki broj podvrsta, varijeteta i hemotipova. Sve vrste uglavnom sadrže etarska ulja, aromaticne su, pa se koriste kako u zvanicnoj tako i u narodnoj medicini. Baštenski timijan (Thymus vulgaris), službeno je lekovita biljka koja se do danas zadržala i u Evropskoj farmakopeji. Majcina dušica (Thymus serpyllum) jedna je od najpoznatijih lekovitih biljaka, koja zavisno od mjesta rasta i manjih genetskih razlika može stvoriti razlicita jedinjenja. Drugim recima postoje brojni hemotipovi. I dok te razlike i nemaju neko znacenje kada sušenu biljku koristimo za pripremanje caja, one dolaze do punog izražaja kada tokom destilacije vodenom parom izdvajamo etarsko ulje.

S obzirom na to da se Rod Thymus danas u velikim kolicinama koristi u kulinarstvu, ukrštanjem i hibridizacijom selekcionisano je više podvrsta timijana i majkine dušice, kod kojih se iskljucivo insistira na obogacivanju ukusa.

Ja sam u svojoj knjizi obradio timjan (Thymus vulgaris), koji literatura o zacinima naziva baštenskim timjanom (Garden thyme - potice iz Mediterana i južne Evrope) i majcinu dušicu (Thymus serpyllum - raste u ostalim delovima Evrope) i naziva se majkom timijana (Mother of thyme).

Zbog obimnog materijala koji treba da prekucam na latinicu, zamolio bih te da odaberes jednu od gore navedenih biljaka koje se u suštini dosta razlikuju i ja cu je za nekoliko dana okaciti na Forumu. Ova druga ce biti ,,ispostovana" sukcesivno (par dana kasnije).

                                                                                                                                          Veliki pozdrav!

Povratak na početak
Zarko Velickovic Pogledaj detalje
Senior
Senior


Učlanjen: 21.Feb.2009
Lokacija: Rusija
Online status: Ofline
Poruke: 251
  Citat Zarko Velickovic Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 22.Okt.2009 u 04:43

Postovani Kabe!

Hvala na informaciji, i nesto sam novo saznao u vezi roda biljaka timijan a i to da je majcina dusica takodje iz roda timijana. Ako mozes napisi nesto opsirnije tada o biljci Thymus serpyllum. Veliki pozdrav...
Жаре
Povratak na početak
KabeSenior Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 30.Apr.2009
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 354
  Citat KabeSenior Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 26.Okt.2009 u 00:25

THYMUS SERPYLLUM L.

Sinonimi:

Thymus angustifolius Pers.; Thyus baicalensis Serg.; Thyus ciliatus Lam.; Thyus marschallianus Willd.; Thyus odoratissimus Mill.; Thyus pannonicus All.; Thyus pulegioides; Thyus zigis L.      

 

Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije

Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke

Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list

Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice

Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice

Klasa-Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke

Potklasa-Podrazred (Subclassis): Metachlamydae (Gamopetalae; Lamiidae) - Biljke sa sraslim krunicnim listicima

Nadred (Super ordo): Lamianae

Red (Ordo): Lamiales

Familija-Porodica (Familia): Labiatae (Lamiaceae)  - Usnatice

Potfamilija-Potpodica (Subfamilia): Nepetoideae

Pleme (Tribus): Mentheae



 

MAJCINA DUŠICA

 babina duša, babina dušica, babja dušica, bablja dušica, bakina dušica, bukovica, vreskovina, vrisak, vušica, geben, divlji bosiljak, divlji timijan, dubcica materina, duša, dušica, dušicina, dušicka, živolak, majkina dušica, mamalija, materina dubcica, materina dušica, materinka, materka, papric, paprica, pepriš, poljska materina dusica, popovac, poponak, poponac, popunac, tamjanika, ticji bosiljak, cabrac, cubrac, cubric

              

Nemacki naziv:   

  Feldthymian, Kudelkraut, Sand-Thymian, Quendel, Wiesenthymian, Wilder Thymian

  Engleski naziv:

Breckland thyme, Brotherhood, Creeping thyme, Continental wild thyme, Hillwort, Lavender thyme, Mother of thyme, Penny mountain, Wild thyme

Francuski naziv:

Serpolet, Thym sauvage

Italijanski naziv:

Pepolino, Sermollino selvatico, Timo serpillo

Spanski naziv:

Serpillo de jardín, Serpol, Thyme, Tomillo sanjuanero, Tomillo serpol

Ruski naziv:

Богородицина трава, Богородская трава, Боровой перец, Гайбур, Жадобник, Лимонный душок, Мацержанка, Мухопал, Тимьян ползучий, Цебрик ,Чабрец, Чабрец боровой, Чабрец ползучий, Чабрик, Чепчик, Чобр, Щебрик, 

 

ISTORIJA: Ova korisna biljka nazvana milozvucnim imenom u narodu je vrlo omiljenija. Mocna antisepticka i konzervirajuca svojstva majcine dušice bila su poznata još Egipcanima koji su je upotrebljavali za balsamovanje. Dioskorid preporucuje majcinu dušicu protiv zmijskog ujeda. Zato su Stari Grci uljem majcine dušice masirali telo nakon kupanja. Plinije piše o njenoj moci da rasteruje sitne glodare, škorpije i ostalu gamad. Zato je Rimljani dodaju u vodu prilikom pranja i kupanja. Škoti su pili caj od divlje majcine dušice, za snagu, hrabrost i otklanjanje nocnih mora. U srednjem veku plemici su nosili grancice majcine dušice, kako bi se zaštitili od bolesti i neugodnih mirisa. Recept za corbu zabeležen je davne 1663. godine. Majcina dušica nije samo mirisna i zacinska biljka, vec i lekovita biljka sa jakim antiseptickim, antibakterijskim i antifungalnim delovanjem. Evropljanke su u to doba vezle grancicu majcine dušice na predmetima koje su poklanjale lutajucim vitezovima. Zbog svog jakog antiseptickog delovanja majcina dušica važi kao jedno od najvažnijih prirodnih sredstava za dezinfekciju. Vec nakon 40 sekundi ona zaustavlja razvoj mnogih štetnih mikroorganizama, a neke cak i uništava. Zato je u vreme velikih srednjevekovnih zaraza (lepra, kuga, tifus, kolera i td) prosto pucanstvo koristio upravo nju. U svakom slucaju još tad je bila dobro poznata lekovita biljka sa opsežnim podrucjem primene. Majcina dušica je inspirisala i mnoge pesnike. Tako je Kipling napisao: „Vetrom šibana majcina dušica što miriše na jutro u raju”.

 

ETIMOLOGIJA:

Ime roda izvedeno je od latinske rerci thymus koja izvedene od grcke reci thymos =  hrabrost i predstavlja simbol viteštva. Po grckoj mitologiji biljke iz ovog roda nastale su iz suza lepe Helene, koje je ona prolila za vreme trojanskog rata. Grkinje su zato ovu biljku vezle muževima u odecu, spremajuci ih za polazak u rat.

Drugi pak misle da rec dolazi od grckog thyein = dim, a odnosi se na cinjenicu da je ova biljka u obredima paljena kao tamjan, radi proterivanja zlih duhova.

Ime ,,majcina dušica" u našem narodu uživa poštovanje jos iz davnih vremena. Nastalo je od naziva majkina dušica koje beleži Orfelin još krajem 18. veka. Vuk Karadzic navodi ime babina dušica. Nešto kasnije u XIX veku, ime majcina dusica koristi Josif Pancic i to je rezultat pogrešnog tumacenja da se pridev ,,majkina" odnosi na ženu koja nas je rodila. Majka – sa prvim dugouzlaznim ,,a", naše je staro ime (odmila) za babu. Ime biljke zapravo znaci ,,pramajkina dusica", dusica ,,Majke Zemlje". Ono je u stvari povezano sa kultom starog sveslovenskog bozanstva Baba (Majka Zemlja). Ocigledna je povezanost ove biljke sa kultom predaka (osnovnim kultom naše stare paganske religije), i verovanjem da duše umrlih prelaze u biljke.

 

OPIS BILJKE: Majcina dušica je vicegodišnja, samonikla, zeljasta biljka ili polugrm, koji naraste do 15 cm. On puzi po zemlji i ožiljva se, pa može da se pruži u širinu i do 50 cm. Stabljika je tanka, dugacka, crvenkasto-mrke boje. Pri osnovi je odrvenela a na vrhu se završava sterilnom rozetom listova. Pruža se po zemlji u obliku izduženih, razgranatih, mestimicno poleglih stalona. Tamo gde clankovi dodirnu zemlju biljka se zakorenjuje adventivnim korencicima. Iz stabljike u nizovima izrastaju više-manje uspravni ili uzdižuci cvetonosni lastari (izdanci), koji se završavaju cvašcu. Dostižu dužinu od 4-10 cm, a ravnomerno su obrasli mekanim dlacicama i sitnim, grubim, skoro kožastim listicima. Listovi su unakrsno naspramno postavljeni i posadeni na kratke dršcice. Narastu od 2-6 mm u dužinu i 2-4 mm u širinu. Imaju uzano jajasto-elipticni oblik, na vrhu su zaokruženi, a pri osnovi klinasti. Inace dosta variraju po obliku. Pljoska je celokrajna, skoro gola, sem u osnovi i po obodu gde je trepljasta i ima izrazit srednji nerv. U pazuhu vršnih listica cvetonosnih lastara, formiraju se zbijene (kompaktne) okruglaste ili izdužene, klasaste cvasti. Cvetovi su dugi oko 5 mm i imaju kratku dršku. Cašica i krunica su dvousnate. Cašica je duga 3,5-4 mm i ima valjkastu cašicnu cev, koja nije kraca od cašicnih zubaca. Oni su pokriveni dugim trepljama. Krunica ružicasta, belicasta ili crvena. Ima kracu nepodeljenu gornju usnu sa izrovanim rubom i trodelnu donju usnu, ciji je srednji režanj duži i širi od bocnih. Prašnika ima 4. Plodnik nadcvetan. Prašnici i njuška tucka štrce iz cevi krunice. Kad iscveta biljka ima izgled malog loptastog cilima ružicaste boje. To se dešava u periodu od sredine maja do kraja septembra. Plod se raspada na 4 jajasta orašcica. Orašcici su glatki, jajasti, 6-8 mm dugi. Plodonosi krajem avgusta i pocetkom septembra. Cela biljka odaje jak, veoma prijatan miris. Može se razmnožavati generativno (semenom) i vegetativno (položnicama).

 

STANIŠTE:

U pogledu izbora tla majcina dušica je vrlo skromna biljka. Raste po siromašnim, peskovitim i krecnjackim zemljištima i za gajenje joj nije potrebno dodatno dubrenje. Preferira suva suncanim mesta, gde se javlja u vecim grupama sve do 3000 m NV. Potrebno joj je mnogo toplote i sunca, pa je zato možemo naci na kamenitim površinama po planinskim suvatima, gde se iz zemlje oslobadja mnogo toplote. Brojne populacije ove složene vrste naseljavaju širom Srbije ekosisteme kserofilnih i mezokserofilnih pašnjaka i livada klasa: Festuco-Brometea i Festucetea vaginatae. Može se naci i po ivicama šuma, pored puteva, na medama i td. Ponekad izrasta na mravinjacima. Izbegava vlažna i senovita mesta.

 

RASPROSTRANJENOST:

Kosmopolit.Mnogobrojne savrste majcine dušice razvile su se od samonikle biljke, koja raste u: SEVERNOJ AFRICI (Maroko i Kanarska ostrva), u SIBIRU, u SEVERNOJ EVROPI (Velika Britanija, Danska, Finska, Norveška i Švedska), u SREDNJOJ EVROPI (Austrija, Belgija, Ceška, Slovacka, Nemacka, Madarska, Holandija i Poljska), u ISTOCNOJ EVROPI (Belorusija, Estonija, Letonija, Litvanija, evropski deo Rusije i Ukrajina), U JUGOISTOCNOJ EVROPI (Albanija, Bugarska, bivša Jugoslavija i Grcka) i u JUGOZAPADNOJ EVROPI (Francuska). Danas se majcina dušica gaji po kucama i vrtovima u celoj Evropi i SAD.

 

VARIJABILNOST:

Rod Thymus poznaje preko 350 vrsta, razlicitih podvrsta, varijeteta i kultivara. Jedan je od najsloženijih u aromaterapiji upravo zbog velikog broja formi i hemotipova. Lineovo shvatanje ove vrste veoma je široko i obuhvata veliki broj oblika od kojih su u novije vreme mnogi proglašeni za posebne vrste. Danas na našim prostorima  majcina dušica ima oko šezdeset varijanti i formi, koje se razlikuju po obliku grmica i stabljika, velicini i boji listova i cveta, vremenu cvetanja,  i  nadmorskoj visini na kojoj najcesce rastu, ali su sve biljke priblizno ravnopravnih farmakoloskih svojstava. Ovako veliki broj individua   vecina ljudi ne može razlikovati, pa je Thymus serpyllum zapravo zbirno ime za razlicite oblike i vrste, koje su medusobno povezane hibridima i prelaznim oblicima. Danas majcina dušica  u užem smislu reci obuhvata samo 2 pdvrste:

Thymus serpyllum L. ssp. angustifolius (Pers.) Arcang. i  Thymus serpyllum L. ssp. rigidus (Wimm. et Grab.) Lyka

 

GAJENJE:  

Ova divlja biljka uglavnom raste samoniklo, ali zbog svojih estetskih, mirisnih, zacinskih  i lekovitih osobina, mnogi žele da je gaje u svom posedu. Obicno se za tu namenu koriste vrtovi i bašte, ali uz pažljivu negu može dobro da uspeva i u saksiji. U prilog predhodnom ide njena osobina, da mirisom odbija biljne vaši i druge štetne insekte. Rano s proleca majcinu dušicu treba posejati u vece posude, a u martu je rasaditi u saksije. Zemlja treba da bude rastresita, bogata organskim materijama. Biljka voli toplotu i sunce, zato joj odgovara mesto na prozorskoj dasci. Majcinu dušicu treba umereno zalivati. Cveta od maja do oktobra. U periodu cvetanja treba je cešce obrezivati. Majcina dušica je jedna od retkih lekovitih biljaka, koja se ne može plantažirati u ravnici.

 

SADRŽI: etarsko ulje (monoterpenski fenoli - timol i karvokol, p-cimol, a-pinen, linalol, cineol, borneol, g-terpinen, a-terpineol i cingiberin), nepoznate gorke materije, flavonide (skutelarenin glikozid), fenil-karbonske kiseline, mangan, smolu i vitamin C

 

KORISTI SE:

                        nadzemni deo biljke u cvetu (Serpylii herba  - DAB 10; BHP.1983; Helv.VI )

Proizvodnja: Prilikom branja majcine dušice treba biti vrlo pažljiv. Nikako se ne sme cupati, jer se tako biljka uništava, a s druge strane ne dobijamo kvalitetnu drogu. Berba se izvodi u periodu cvetanja biljke (sredina maja do kraja avgusta). Odsecanje se vrši oštrim nožem ili malim srpom, a najbolje je to uciniti vecim makazama. Idealno doba dana za berbu je podne. Po prirodi stvari tada svaka biljka izazvana suncem crpe iz korena i stabla najkorisnije materije i usmerava ih u svoje organe za reprodukciju. Listovi onda postaju sjajniji, a cvetovi se jako otvare i opojno zamirišu, kako bi privukli što veci broj oprašivaca. Majcinu dušicu ne treba brati po jutarnjoj rosi i posle kiše. Prikuplja se tako što se odseca samo gornji deo lisnatih grancica u cvetu. U donjim manje više odrvenjenom delu bez listova, nema lekovitih sastojaka. Ubranu sirovinu ne smemo sabirati u vrece i plasticne kese, vec je pažljivo moramo polagati u korpe i u rastresitom stanju odnositi na sušenje. Pre susennja trebaju se ukloniti nešistoce i primese drugih biljaka. Kada želimo da dobijemo kvalitetniju drogu izvodi se postupak odvajanja listova i cvetova od suvih grancica. Za tu svrhu obicno se koriste sita i mreže. Ovako precizna manipulacija toliko je važna, jer su lekoviti sastojci majcine dušice vrlo nestabilna jedinjenja. Pogotovo se to odnosi na etarsko ulje, koje se može potpuno izgubiti, ako se radi nepažljivo. Mirisno etarsko ulje upravo je glavni nosilac lekovitosti ove biljke. Ono je smešteno u mikroskopski sitnim, bradavicastim, žlezdastim dlakama, koje su tako lomljive, da i pri najmanjem dodiru otpadaju i prskaju, a iz njih se izliva i gubi ova dragocena materija. Droga se suši razastrta u tankom sloju (5-7 cm) u hladu pod nadstrešicama, ili na cardacima sa dobrim provetravanjem. Kad je pogodno vreme, sušenje se završava za 3-5 dana. Droga je suva kad listovi i cvetovi postanu lako lomljivi. Isti efekat, ali za krace vreme, postiže se sušenjem u sušarama na temperaturi od 35-40 °C. Prinos suve sirovine iznosi 25-30% u odnosu na svežu. Osušena  majcina dušica cuva se u dobro zatvorenim pakovanjima, zašticena od vlage i svetlosti. Kod velike proizvodnje pakuje se u višeslojne papirne vrece od 15-20 kg ili u bale po 40-50 kg. Rok trajanja droge je 2 godine.

Opis droge: Sirovina se sastoji od smeše suvih tankih grancica, listova i cvetova. Listovi su zeleni i dugi do 15 mm. Mrko-crvene cašice cvetova duge su do 4 mm. Krunice cvetova duge su 5-8 mm i imaju plavkasto-ljubicastu boju. Osušena droga ima aromaticno zacinski miris karakteristican za majcinu dušicu i oporo-gorak ukus. Može sadržati do13% vlage, do10% ukupnog pepela, do 4% pepela nerastvorenog u 10% HCl, do 1% organskih materija, do 1% neorganskih materija i do 10% grancica debljine vece od 0,5 mm. Ne sme sadržati izmet glodara i ptica, trulež, plesan i delove otrovnog bilja.    

                    etarsko ulje (Serpylli aetheroleum - JUS H. H9. 075.)

Proizvodnja: Iz sveže ubrane herbe majcine dušice hidrodestilacijom se dobija etarsko ulje. Sveža sirovina sadrši od 0,2 -1,3 % etarskog ulja. 1g etarskog ulja može zameniti 99 g suve droge majcine dušice. Etarsko ulje se cuva u aluminijumskim sudovima, u suvim i hladnim prostorijama.

Opis droge: Organolepticke, fizicke i hemijske karakteristike etarskog ulja se krecu u odredenim granicama u zavisnosti od porekla droge, nacina dobijanja i starosti ulja.

 

NACIN UPOTREBE: Majcina dusica se koristi kao lekovita, ukrasna, medonosna, zacinska i konzervansna biljka. Izuzetno je pogodna za ozeljenjavanje ogolelih površina, jer svojom mekocom prima kišne kapi i umiruje njihovu razornu snagu. Ona je omiljen lek ne samo u narodnoj, nego i u naucnoj medicini. Zbog toga ulazi u sastav mnogih lekovitih preparata, koji se izraduju bilo u apotekama, bilo u farmaceutskoj industriji. Pored upotrebe u medicini i veterini nalazi primenu i u proizvodnji zacina, aromatizaciji likera, kozmetickoj industriji (paste za zube i sapuni) i dr. Majcina dušica daje odlicnu nektarsko-polensku pašu. Pcele je masovno posecuju, cak i kad su velike suše, pri cemu sa 1 ha mogu skupiti do180 kg meda. On je veoma kvalitetan, lekovit i cenjen. Ima žuckastu boju, prijatan miris, a kad kristališe poprimi tamnosivkastu nijansu. Majcina dušica je odlican i bezopasan konzervans. Ona sprecava vrenje, pa je cobani na katunima, u nedostatku deterdženata, koriste za parenje i pranje drvenih posuda u kojima sire mleko. Slaba je krna hrana, zbog visokog prisustva etarskog ulja.   

 

ZACIN:  U kulinarstvu, majcina dušica ima veliku primenu. Uglavnom se koristi  sveža, osušena, ili u prahu. Sitno iseckani listovi dodaju se salatama, picama, jajima, sirevima i specijalitetima sa roštilja. Njome se zacinjavaju supe, marinade, i sosovi, a koristi se i kod izrade domacih sireva. Nalazi primenu  kod pripremanja rakova, školjki, svinjskog mesa, jagnjetine, kobasica i divljaci. Pomaže boljem varenju masne hrane. Pri prženju riba majcina dušica se obilno dodaje u ,,poh" (meša se s brašnom u razmeri 1:2). Zbog toga je neki nazivaju ,,zacinom siromašnih mornara", jer je oni koriste u velikim kolicinama da bi zamaskirali miris ribe. Narocito dobar ukus daje jelima od kiselog kupusa i paradajza. Posebnu ulogu ima kod pripreme pasulja, jer sprecava nadimanje Zbog jake aromaticnosti mora se umereno dodavati. Najveci potrošac ovog zacina je italijanska kuhinja. Destilat majcine dušice i njen macerat upotreblavaju se za izradu gorkih biljnih likera.

 

FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA:

- antimikotik- sredstvo koje uništava patogene gljive

- vulnerar - sredstvo koje zaceljuje rane

- stomahik - sredstvo za poboljšanje varenja hrane

- ekspektorans - sredstvo za olakšano iskašljavanje i izbacivanje patološkog bronhijalnog sekreta

- antiseptik - sredstvo koje sprecava razmnožavanje mikroorganizma

- karminativ - sredstvo koje olakšava odstranjivanje gasova iz tela

- antimikrob - sredstvo protiv štetnih mikroorganizama

- antitusik - sredstvo za ublaživanje i stišavanje kašlja

- dijaforetik - sredstvo za stimulisanje znojenja

- aromatik - sredstvo koje služi za uklanjanje lošeg mirisa iz usta

- bronhospazmolitik - sredstvo protiv spasticnog bronhitisa (opušta bronhije)

- spazmolitik- sredstvo koje otklanja grceve glatke muskulature

- bronholitik- sredstvo koje širi bronhije, olakšava disanje

- sedativ - sredstvo za umirenje, protiv pojacane nervne razdražljivosti

- rubefacijens - sredstvo za izazivanje crvenila i osecaja topline na koži usled širenja krvnih sudova

- diuretik - sredstvo za poboljšavanje lucenja mokrace

 

NARODNA MEDICINA: 

Upotrebljava se:

- kod bronhitisa, bronhijalne astme, katara i velikog kašlja (cajevi i sirupi)

- kod smirivanja crevnih upala, proliva i infekcija

- kod mastitisa (upala dojke kod dojilja), rana, modrica i reumatskih tegoba (obloga)

- za znojenje (dekokt sa mlekom)

- za popravljanje funkcija organa za varenje, pomaganje kod crevnih upala i protiv decjih glista (etarsko ulje - timol)

- protiv lošeg zadaha iz usta (1-2 kapi etarskog ulja na kocki šecera)

- za pomoc nervnom sistemu protiv depresije, mrzovolje, apatije i nesanice (tinktura od cvetova)

- protiv glavobolje, vrtoglavice i šuma u ušima

- protiv obolelih zglobova i slabih mišica (tinktura od listova i cvetova)

- kod jacanja nervnog sistema i lecenja nesanice (narocito deca) (jastucic)

- kod inflamatornih oboljenja vagine (narocito kod starijih žena) (kupka)

  

PREPARATI: ,,Pasisena" (Nemacka), ,,Petrusin", ,,Timotusin" i ,,Kontratusin".  Da bi se postigao vidljiv efekat, pri lecenju ovim preparatima, pacijent mora  biti strpljiv. Naime lecenje traje dosta dugo.  

 

OBLIK UPOTREBE:

Caj od majcine dušice: 1 veliku kašiku osušene droge preliti sa 200 ml vrele (prokljucale) vode, ostaviti u poklopljenom sudu 30 minuta i procediti. Ohladjeni caj zasladiti medom i piti 2-3 puta dnevno. Ovaj caj možemo nesmetano koristiti u dužem vremenskom periodu, jer majcina dušica ni dužom upotrebom ne izaziva štetne posledice niti daje znake navikavanja.

Treba naglasiti da ne treba kuvati majcinu dušicu, jer se lekoviti sastojci ove veoma mirisne i lekovite biljke, kuvanjem brzo i potpuno izgube.

Inhalacija majcinom dušicom: 5 velikih kašika osušene droge preliti sa 500 ml vrele (prokljucale) vode. Nagnuti se nad posudom i prekriti peškirom. Ovakvom terapijom pomoci cemo lecenju, jer se obezbeduje dobra hidracija organizma, a vodena para koja sadrži lekovite sastojke majcine dušice uspešno ce razgraditi sekret u bronhijama. Posle tretmana obavezno se utopliti.

Cajna mešavina za uživanje: 1 veliku kašiku cajne mesavine sastavljene od: jednakih delova osušene droge mladog lišca divlje jagode, mladog lišca divlje kupine, listova i cvetova majcine dušice i dva dela herbe lazarkinje preliti sa 200 ml vrele (prokljucale) vode, ostaviti u poklopljenom sudu 30 minuta i procediti. Ohladjeni caj zasladiti medom i piti 2-3 puta dnevno. Ovaj caj je vrlo dobrog ukusa, a uz to veoma je koristan za naše zdravlje.

Cajna mešavina za malokrvne: 1 veliku kašiku cajne mesavine sastavljene od: jednakih delova osušene droge mladog lisca koprive i  listova i cvetova majcine dušice, preliti sa 200 ml vrele (prokljucale) vode, ostaviti u poklopljenom sudu 30 minuta i procediti. Ohladjeni caj zasladiti medom i piti 2-3 puta dnevno. Ovaj caj je vrlo dobrog ukusa, a uz to veoma je koristan za malu decu i žene u menopauzi.

Kupka i oblozi sa majcinom dušicom: 15 g osušene droge preliti sa 500 ml vrele (prokljucale) vode, ostaviti u poklopljenom sudu 30 minuta i procediti. Tecnost koristiti za obe namene.

Rakija (tinktura) od majcine dušice: Staklenu bocu sa širokim grlicem napuniti do vrha suvom drogom (samo listovi i cvetovi) majcine dušice. Pri tom u vise navrata treba izvrsiti sabijanje sadržaja. Potom u istu bocu naliti vocnu rakiju jacine preko 40 stepeni i zatvoriti da nema vazduha. Boca se ostavi da stoji na suncanom mestu (ili pored grejnog tela) uz povremeno muckanje sadržaja. Posle 14 dana otvoriti bocu profiltrirati tecnost i ostaviti u frižider. Koristiti po potrebi.  

Lekovito ulje od majcine dušice: Staklenu bocu sa širokim grlicem napuniti do vrha suvom drogom (samo listovi i cvetovi) majcine dušice. Pri tom ne treba sabijati sadržaj. Potom u istu bocu naliti hladno cedeno (devicansko) maslinovo ulje, tako  da za dva prsta prelije sadržaj i potom zatvorimo. Boca se ostavi da stoji na suncanom mestu (ili pored grejnog tela) uz povremeno muckanje sadržaja. Posle 14 dana otvoriti bocu profiltrirati ulje, ponovo zatvoriti i ostaviti u frižider. Koristiti po potrebi. Ako želimo da dobijemo ulje, kojim cemo leciti reumu i išijas, pored majcine dušice u njegov sastav može se dodati  list i cvet ruzmarina.    

Precišcavanje vode: Kada je voda za pice zagadena, mora se dobro prokuvati da bi se ubile zarazne klice. Tada ona postaje bljutava, jer gubi neke sastojke, koji je cine pitkom. Tu pomaže majcina dušica. Cim voda prokljuca u kazan se dodaje pregršt majcine dušice i odmah prekrije da ne izvetre njeni korisni sastojci.

Mirisno jastuce: Dobro osušena droga majcine dušice polako se ubaci u jastucnicu, dobro natisne i zašije da ne vetri. Jastucic obezbedjuje miran san i koristi u terapiji protiv reumatskih bolesti.

Lecenje alkoholizma: Ruska medicina  tvrdi da je majcina dušica veoma efikasno sredstvo protiv alkoholizma. Samo valja privoliti zavisnika da uzima caj. On se spravlja od 4 dela suvog lista i cveta majcine dusice i 1 dela suve herbe belog pelina (Artemisia absinthium L.). Jednu veliku kašiku cajne mesavine preliti sa 200 ml vrele (prokljucale) vode, ostaviti u poklopljenom sudu 30 minuta i procediti. Na svakih 15 minuta davati pacijentu 1-2 velike kašike caja. To ciniti više puta uzastopce, sve dok se ne pojave znaci znojenja, obilnog mokrenja i jakog proliva. Posle toga dati još 2-3 puta po kašiku caja.Tada ce se kod pacijenta javiti žed i velika glad. Posle jela pijanac nece više osecati potrebu za alkoholom jer ce mu se gaditi svaka pomisao na pice. Ali to nece  trajati dugo, pa cim se primeti da leceni ponovo želi pice, treba nastaviti terapiju. Kroz 15 dana isceznuce neprijatna osecanja u rukama, nogama i srcu, a pacijent ce biti ravnodušan ka alkoholu. Uz tretman mora uzimati kvalitetnu hranu, a posebno mnogo mladog sira i sirutke. Terapija obavezno pomaže, ali je veliki problem nagovoriti alkoholicara da istraje u svom lecenju.    

Sirup od majcine dušice: Svežu, naseckanu majcinu dušicu preliti izvorskom vodom da ogrezne, a zatim dodati limunsku kiselinu (1 kesica ,,limontusa" na litar vode), nekoliko cvetova nevena i 2-3 sveže grancice nane. Sadržaj ostaviti da odstoji 24 casa, a potom procediti i dodati šecer. Na svaki litar tecnosti treba dodati kilogram žutog šecera i sve to dobro razmutiti. Kad se šeder rastopi, treba naliti boce sirupom i ostaviti ih na hladnom mestu.

 

TOKSICNOST: Majcina dušica nema nijednog otrovnog sastojka, pa se u obliku caja moze piti neograniceno vreme i u neogranicenim kolicinama. Sa etarskim uljem i timolom treba biti oprezan i poštovati propisane doze, jer u kolicini od 6g., timol može da izazove smrt. Pri upotrebi ostalih preparata oprez moraju iskazati trudnice, te bolesnici sa dekompenzacijom srca i oštecenom jetrom.



Dorađeno od strane KabeSenior - 01.Dec.2009 u 22:53
Povratak na početak
Zarko Velickovic Pogledaj detalje
Senior
Senior


Učlanjen: 21.Feb.2009
Lokacija: Rusija
Online status: Ofline
Poruke: 251
  Citat Zarko Velickovic Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 26.Okt.2009 u 04:42
Hvala Kabe, kao i obicno, na iscrpnom i opsirnom odgovoru. Blago nama s tobom. Puno pozdrava...
Жаре
Povratak na početak
knicanin Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 31.Avg.2009
Lokacija: Kulpin
Online status: Ofline
Poruke: 230
  Citat knicanin Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 26.Okt.2009 u 09:40
Pozdrav
 
      Svaki put kada procitamo ono što napiše KABE o nekoj biljci mi ostanemo bez daha pa nam trebaju lekovita svojstva opisanih. Tvoje poznavanje je kao neki dragulj, ali ono može da ima pun potencijal samo kada se izbrusi i obradi i onda kada svi mogu da ga vide.
     Kabe da li  ti pripremaš  cajeve, meleme i ostale preparate.  Ja sam svojevremeno u predhodnoj firmi ucestvovao u projektovanju  uredaja za suvu destilaciju  bilja  i proizvodnju  etericnih ulja. Ako misliš da ti na bilo koji nacin mogu pomoci bila bi mi velika cast i zadovoljstvo. Sva ta priroda iz okoline nesebicno nudi zdravlje i bogatstvo, samo treba naci nacina da se to iskoristi za dobrobit svih ljudi.

 Pozdrav svim forumašima u svetu ( i okolini )
Zoran Marinković
Povratak na početak
KabeSenior Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 30.Apr.2009
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 354
  Citat KabeSenior Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 26.Okt.2009 u 19:23

Zahvaljujem prijateljima na lepim recima. Prijatno je videti da moj trud nije uzaludan. Pisana rec je da se cita i proširi dalje. Ovim se bavim cisto amaterski, iz hobija. Nikad svoje znanje nisam komercijalizovao. Za sebe, svoju porodizu i prijatelje prikupim nešto lekovitih, aromaticnih i zacinskih trava. Veci deo podelim narodu, jer me ljudi u okolini znaju i obracaju se za pomoc. Saradjujem i sa našom decom, narocito kad dode vreme za pravljenje herbarijuma. Tu sam da se nadem i ljudima iz okolnih firmi za otkup lekovitog bilja i šumskih proizvoda. Povremeno im je potreban neko ko dobro poznaje biljke i njihova retka nalazišta. Imam srece da mi profesija dozvoljava besplatan boravak u prirodi i cest kontakt sa objektima iz sfere mog interesovanja. Tu sticem veliku prednost u odnosu na one zaljublenike u prirodu koji žive u urbanim sredinama. Što se tice uredaja za destilaciju etarskih ulja, u Beogradu imam prijatelja, doktora mašinskih nauka, koji je licno konstruisao i napravio nekoliko njih (raznih velicina i kapaciteta), te smo zajednicki pravili jednu prezentaciju (eksperimentalnu proizvodnju kantarionovog etarskog ulja) na Cemerniku. Domacin nam je nekoliko dana bio moj pobratim Branko Šilko, covek koji ima izuzetan osecaj za biznis. Uspostavili su kontakt, ali je Branko covek u godinama i nema vise vremena da usvaja nove tehnologije. Prepustio je preduzece unucima. Ostali ljudi iz naseg kraja uglavnom se bave trgovinom, jer je to trenutno najsigurniji nacin da se brzo stigne do prihoda. Za proizvodnju etarskih ulja trba: dobar kapital, usvojena tehnologija, magacinski prostor, labaratorija, tržište i strpljenje. Beraca i prikupišta ima, verujte mi na rec. Inace, tad je jetan od ovih pokretnih ,,ekstrahtora" koštao 4000 eura. Covek mi je i dalje na vezi, pa ako ima zainteresovanih nek se jave, spojicu ih. 

                                                                                       Pozdrav !!!    

Povratak na početak
knicanin Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 31.Avg.2009
Lokacija: Kulpin
Online status: Ofline
Poruke: 230
  Citat knicanin Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 26.Okt.2009 u 20:11
Pozdrav

     Kabe, skromnost jeste vrlina ali može da bude i velika kocnica. Ja se bavim preradom prokrona od 1978. godine i do sada sam mogao da napravim puno destilatora, kao što sam mogao da kupim i 10 violina. Ali šta ce mi i najskuplja violina ako ne umem da sviram. Sam uredaj za destilaciju je u stvari u celom cirkusu najmanje važan. Važno je da sednu ljudi koji mogu i umeju da slože SVE kockice, i kada se reše sve nepoznate tek onda može da se prica o investicijama koje su potrebne. Investitori bi mogli biti sami Prdejancani kao akcionarsko društvo, ili neki drugi preduzetnici, samo ispred svega toga mora biti struka i stvarno poznavanje materije. Nisu samo etericna ulja u pitanju, tu su priprema i pakovanje raznih cajeva i melema. Ako si ti spreman da povedeš projekat, mislim da bi se mnogo lakše našli investitori, možda bi i ja bio jedan od njih, možda i neki drugi forumaši koji ti veruju.....
    Dok se ne proba ne može se znati. Sreca prati hrabre i uporne.......

Pozdrav svima
Zoran Marinković
Povratak na početak
KabeSenior Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 30.Apr.2009
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 354
  Citat KabeSenior Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 30.Okt.2009 u 00:40

THYMUS VULGARIS L.

 

Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije

Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke

Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list

Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice

Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice

Klasa-Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke

Potklasa-Podrazred (Subclassis): Metachlamydae (Gamopetalae; Lamiidae) - Biljke sa sraslim krunicnim listicima

Nadred (Super ordo): Lamianae

Red (Ordo): Lamiales

Familija-Porodica (Familia): Labiatae (Lamiaceae)  - Usnatice

Potfamilija-Potpodica (Subfamilia): Nepetoideae

Pleme (Tribus): Mentheae

 



TIMIJAN

 bakina dušica, baštenski timjan, vreskovica, vrtna dušica, vrtni timijan, divlji bosiljak, žljezdasta materinka, materka, mala mažurana, manji sanseg, nanina dušica, pitoma majcina dušica, popovac, prava majcina dušica, tamas, tamijan, timas, timljan, timus     

            

Nemacki naziv:   

  Echter Thymian, Garten-Thymian, Gewürz-thymian, Huhnerkohl, Römischer Quendel, Thymian, Wurstlkraut

  Engleski naziv:

Garden thyme, Common thyme, English thyme, French thyme, Thym, Thyme, Summer thyme, Winter thyme

Francuski naziv:

Barigoule, Herbe de thym, Mignotise des Genevois, Pote, Thym, Thym des jardins, Thym farigoule, Thym frigoule, Thym vrai, Thym vulgaire

Italijanski naziv:

Timo, Timo comune, Erbuccia, Pepollino

Spanski naziv:

Tomillo, Tomillo común, Tomillo limonero, Tremoncillo

Ruski naziv:

Тимьян обыкновенный, Чебрець звичайний, Тимьян душистый, Чабрец садовый, Цимбер, Колотовочки, Симиян, Мацержанка.

 

ISTORIJA:

Sumerci su prvi civilizovan narod, koji je iza sebe ostavio pisane spomenike. ,,Ljudi crnih glava'', kako su sami sebe nazivali, koristili su timijan u terapeutske svrhe 5000 g. pre Hrista. Stari Egipcani, a nešto kasnije i Etrurci koriste timijan pri balsamovanju svojih mrtvih. Dioskoridis ga opisuje kao magijsku biljku. On i Teofrast poznavali su dve vrste timjana. Jedan je beli timijan, koji je vrlo medonosan, a drugi je crni timijan koji pomaže telu da izleci žuc. Rimljani koriste timijan kako bi ocistili vazduh i odagnali insekte daleko od svojih domova. Muškarci bi radi lakšeg sna biljku stavljali pod jastuk, a žene su ga koristile kao dezodorans. Rimski legionari su pak verovali u njegovu snagu, te su pre polaska u rat upražnjavali kupke od timjana. Ovo praznoverje sacuvalo se sve do srednjeg veka, kada su vitezovi iz istog razloga timijan kao heraldicki znak metali na svoje grbove. Uporedo je u obliku toaletne vodice i medikamenata korišcen za održavanje telesne lepote. Rimljani su tokom svojih osvajanja timijan raširili po Evropi. U Srednjem veku ce se uveliko koristiti za prekrivanje mirisa jelima od mesa i riba. Tzv. ,,sveštenicki'' timijan koristio se sve do 11 veka za lecenje gube, paralize i vašljivosti. U 16 veku uloga timijana se proširila na lecenje stomacnih grceva i ugriza otrovnih životinja. U kasnom Srednjem veku timijan se uveliko gajio po celoj Evropi. Verovatno zbog klimatskih razlika opisiju se dve vrste timijana: uskolisni francuski (letnji) timijan, koji je vrlo ukusan, ali se može gajiti samo u toplijim krajevima i širokolisni engleski (zimski) koji se gaji i u Severnoj Americi. 1749 godine botanicar Kalm piše da je pri obilasku Novog sveta primetio da tamo obilno gaje timijan. Njega su doseljenici zajedno sa prtljagom doneli iz Evrope. Kasnije se na tržištu pojavio i timijan sa ukusom limuna, pomorandže i kima, što je kulinarima dalo posebne mogucnosti. Kada je Numan otkrio kanforasti timijan otvorile su se i nove mogucnosti medicinske upotrebe ove biljke.

ETIMOLOGIJA:

Thymus – od grckog thymos ili  thymon = tamjan i thyein = dim, zbog slicnosti mirisa paljenih biljaka iz ovog roda korišcenih u obredima, radi isterivanja zlih duhova. Takoder thymos na grckom znaci ,,hrabrost" (snaga), što ukazuje na stimulativno delovanje biljke. Vulgaris znaci obican, opšti, široko rasprostranjen.

OPIS BILJKE:

Timijan je nizak, aromatican, otporan, višegodišnji polugrm, sa jakim i razgranatim korenovim sistemom. Naraste od 30 do 50 cm. Stabljike ne puze po zemlji, vec su uspravne, dosta razgranate, ali ne preguste. Prošlogodišnje grane pri dnu su odrvenele, a ovogodišnje cvetonosne stabljike su delimicno prekrivene dlakama. Boja stabljika je tamno-crvena do žuto-mrka. Lišce timijana je sitno, krto, naspramno, celokrajno, usko-duguljasto, skoro linearno. Donji listovi sedeci i povijeni unazad. Srednji i gornji listovi stoje na kratkim drškama, na licu su goli a na nalicju dlakavi. Lišce je dugo do 12 mm i sa obe strane pokriveno mrkim kvržicama, koje su u stvari utisnute žlezde sa etarskim uljem. Cvetici su sitni, zigomorfni, dugi 3-6 mm i stoje na kratkim drškama. Boja im varira od karmin-crvene preko ružicate do bele. Smešteni su u pazuhama vršnih listova stabljike i poredani u prividne pršljenove. Na taj nacin obrazuju lažne klasaste cvasti, slišne lopticama. Cašica je cevasta (cilindricna) ili zvonasta, kratko maljava i dvousnata. Donja usna ima dva iglicasta, a gornja tri tupa zuba. Krunica je nejasno dvousnata, sa kompaktnom gornjom i trodelmnom donjom usnom. Spolja je pokrivena dlakama. Cašica i krunica gusto su pokrivene svetlucavim žlezdama. Ima 4 prašnika, koji štrce sa strane ispod gornje usne. Plodnik je nadcvetan. Cveta od maja do septembra. Plod se raspada na 4 jajasta orašcica u kojima se nalazi seme. Ono je sitno, smede i zri od juna do oktobra. Masa 1000 semena je od 0,25-0,28 g. Klijavost semena je 98%. Timjan se razmnožava direktnom setvom, pomocu rasada i deobom busenova.

STANIŠTE:

Timjan je gajena biljka. Dobro uspeva na suncanim, toplim, plodnim i rastresitim zemljištima. Prirodno stanište ove biljke predstavljaju suve, stenovite, krecnjacke livade dobro zaklonjene od vetra.

RASPROSTRANJENOST:

Samoniklo raste u: SEVERNOJ AFRICI (Maroko), u SIBIRU, u  JUGOISTOCNOJ EVROPI (Italija) i u JUGOZAPADNOJ EVROPI (Francuska i Španija zajedno sa Balearima). Gaji se širom sveta na mestima sa suptropskom i kontinentalnom klimom. Vece površine pod timijanom nalaze se u Rusiji, SAD, Španiji, Francuskoj i Severnoj Africi. U Srbiji se plantažira uglavnom  u Vojvodini i retko se može sresti u divljem obliku.  

VARIJABILNOST:

Rod Thymus poznaje preko 350 vrsta, razlicitih podvrsta, varijeteta i kultivara. Ovaj rod je jedan od najsloženijih u aromaterapiji upravo zbog velikog broja formi i hemotipova. Divlji timijan ima tendenciju da bude drvenast. Gajeni oblici imaju nežnije stabljike i žbunast oblik. S obzirom na to da se timijan danas u velikim kolicinama koristi u kulinarstvu, ukrštanjem i hibridizacijom selektirano je mnogo oblika, kod kojih se iskljucivo insistira na obogacivanju ukusa. Postoji dosta podvrsta, s tim što svaka ima razlicitu aromu, a sve imaju tendenciju da se ukrštaju:

Thymus vulgaris subsp. aestivus (Willk.)1

Thymus vulgaris subsp. palearensis (O.Bolòs & Vigo) 

Thymus vulgaris subsp. vulgaris

Svi timijani su aromaticni i koriste se uglavnom za ukras, ali i kao zacin i lek.

Limunolisni timijan (Thymus 'Doone Valley') pri dodiru odaje finu aromu limuna.

Zlatni timijan (Thymus 'E. B. Anderson') ima drukciji miris, a listovi su mu u prolece zlatnožuti.

S obzirom na to da se timijan danas u velikim kolicinama koristi u kulinarstvu, ukrštanjem i hibridizacijom selektirano je više podvrsta timijana, kod kojih se iskljucivo insistira na obogacivanju ukusa:

Kim timijan (Thymus herba-barona) gotovo savršeno kopira miris kima.

Pomorandžin timijan (Thymus vulgaris var. odoratissimus) ima miris pomorandžine kore.

Limunasti timijan (Thymus citriodorus = Thymus pulegoides x‎ Thymus vulgaris) hibrid koji ima neobican ukus, jer kombinuje aromu timijana i miris limuna. Koristi se uglavnom u svežem obliku.   

GAJENJE:

Timijan je biljka toplog podneblja, ali dobro podnosi i niske temperature, pa ga možemo gajati i u kontinentalnim krajevima. U vrtu ili u saksiji na prozorskoj dasci, pa cak i na kamenjaru tražice suncano mjesto i zavetrinu. Najbolje uspijeva u plodnoj neutralnoj, dobro dreniranoj zemlji. Treba izbjegavati vlažnu i kiselu zemlju. U vrtu se može saditi višegodišnji timijan rasadivanjem i deljenjem starih biljki, kao i jednogodišnji timijan koji se sadi na slobodnom prostoru na razdaljini od 20 x 20 cm. Jednogodišnja je oblik aromaticniji, ali svake godine starosti gubi ponešto na aromaticnosti. Timijan se proizvodi iz semena ili deljenjem bokora. Semenu za rast treebaju zemljišta s nešto povišenom vlažnošcu. On raste sporo i ne podnosi zasenu. Plantaže timijana koriste se 4-5 godina. Pošto se zemljište iscrpljuje zahteva dobro dubrenje. Pre jesenjeg oranja treba uneti 20-30 t/ha organskog dubriva, narocito na siromašnim zemljištima (stajnjak i kompost). Posle dubokog oranja na dubini 30-40 cm, objekat se ostavi da prezimi. U prolece se zemljište drlja, a po potrebi i tanjira. Najvecu pažnju treba posvetiti uništavanju korova. Unos mineralnih dubriva odreduje plodnost zemljišta. Fosforna i kalijumova dubriva se unose sa osnovnom obradom, a azotnim se biljke prihranjuju. Razmnožavanje semenom može se obaviti: direktnom setvom i proizvodnjom rasada. Direktna setva se izvodi u prolece (može i u jesen). Seje se sejacicom u redove na rastojanju 30-40 cm red od reda. Za setvu 1 ha potrebno je 5-6 kg semena. Ipak, smatra se da je razmnožavanje rasadom najsigurniji nacin proizvodnje, iako je skuplji. U tople leje seme se seje krajem februara. Kad biljke ojacaju, pikiraju se radi školovanja, na rastojanju 20-30 cm. Dogodine na jesen sadi se plantaža na rastojanju 40-50 cm red od reda, dok je rastojanje medu biljkama 20-30 cm. Za sadnju 1 ha potrebno je 80 000 - 120 000 biljcica. Moguca je proizvodnja sadnica deljenjem starijih bokora. Proces se izvodi u jesen, a potrban je isti broj sadnica po hektaru, kao i kada se sadi rasad. Nega timijana obuhvata: meduredno kultiviranje, okopavanje, prihranjivanje i zaštitu od bolesti i štetocina. Po potrebi biljke se proreduju ili se popunjavaju prazna mesta.

Berba semena obavlja se u 2 ili 3 godini starosti plantaže. Seme je zrelo kada dobije braonkastu boju. Posle vejanja ono se prosuši i upakuje u papirne kese. Sa jednog hektara dobija se 60-80 kg semena.

Timjan se gaji u: Alžiru, Centralnoj Evropi, Kini, Izraelu, Rusiji, Turskoj, Tunisu i SAD -ma.

SADRŽI:

etarsko ulje (timol, karvakol, n-cimol, L-d--pinen, linalol, cineol, kariofilen, L-borneol (a-kamfol), g-terpinen i terpinenol), saponine, tanin, glikozide, smole, nepoznate gorke materije, saponinsku, ursolnu, oleanolnu, kofeinsku, hlorogensku i hinsku kiselinu, gvožde, kalcijum i male kolicine flavonida

 

KORISTI SE:

                        nadzemni deo biljke u cvetu (Thymi herba  - DAB 10; BHP.1983; Helv.VII; OAB9; JUG II)

Proizvodnja:

Kao lekoviti delovi biljke timijan sakupljaju se mladice pre i u toku cvetanja. Idealno doba dana za berbu je podne. Obavezno je da se pri sakupljanju koristi oštar nož ili vece makaze. Odsecanje se vrši na 10-15 cm od zemlje, da se nebi oštetio drvenasti deo biljke. Mašinsko branje primenjuje se jedino u SAD i to se obavlja specijalnim mašimžnama. U prvoj godini gajenja timijan se žanje samo jedanput i to u leto. U sledecim godinama moguce su dve žetve: u maju i septembru. Požnjeveni materijal se sakupi i suši razastrt u tankom sloju (5-7 cm) u hladu pod nadstrešicama, ili na cardacima sa dobrim provetravanjem. Kad je pogodno vreme, sušenje se završava za 3-5 dana. Znatno kvalitetnija droga, za krace vreme, dobija se sušenjem u sušarama na temperaturi od 35-40 °C. Posle sušenja vrši se uklanjanje necistoca i pristupa pakovanju droge. Prve  godine se može dobiti 1,5 t/ha, a u kasnijim godinama 2-4 t/ha. Osušeni  timijan cuva se u dobro zatvorenim pakovanjima.  Kod velike proizvodnje pakuje se u višeslojne papirne vrece od 15-20 kg ili u bale po 40-50 kg. Rok trajanja droge je 3 godine. Sveža droga ce se održati nedelju dana, ako se upakuje u plasticnu kesicu i stavi u frižider.

Opis droge: Sirovina se sastoji od suvih nadzemnih delova: lišca, stabla i cvetova. Boja stabla je crvenkasta do žuto-mrka. Listovi su zelene boje, a cvetovi ružicaste.. Ima karakteristican miris timola, pomalo topao i biberast. Ukus je slabo gorak i opor sa notama karanfilica, nane i kamfora.

                        list (Thymi folium  - DAB 10; BHP.1983; Helv.VII; OAB9; JUG IV)

Proizvodnja:

Osušeni nadzemni deo biljke u cvetu (Thymi herba) se omlati. Potom se preko rešeta sa otvorima velicine 0,5 cm odvoje listovi i cvetni deo, dok se delovi stabla odbace. Odnos sveže i suve droge je 4(5):1

Opis droge: Rod kojem pripada timijan Thymus, sadži mnogo vrsta. Prava vrsta timijana, Thymus vulgaris, službeno je ljekovita biljka koja se do danas zadržala i u Evropskoj farmakopeji. Osušeni list timijana, koji se stavlja u promet kao: ceo list timijana i kao mleveni list timijana, mora da ispunjava sledece uslove:

- da ne sadrži više od 12,5% vode

- da ne sadrži više od 8% ukupnog pepela ni više od 2% pepela nerastvorljivog u hlorovodonicnoj kiselini

- da list timijana sadrži najmanje 1 ml etarskog ulja timijana u 100 g proizvoda, a mleveni list timijana najmanje 0,5 ml  

  etarskog ulja timijana u 100 g proizvoda

- da ne sadrži više od 10% delova stabljike timijana ni više od 2% ostalih primesa.

Suvi list je lako lomljiv, kožast, sa istaknutim glavnim nervom na nalicju, aromaticnog mirisa i aromaticno-nagorkog ukusa koji pali.

                    etarsko ulje (Serpylli aetheroleum - JUS H. H9. 075.)

Proizvodnja: Iz sveže ubrane herbe timijana hidrodestilacijom se dobija etarsko ulje. Herba koja se ekstrahuje treba da sadrži više od 2 % etarskog ulja. Za ekstrakciju 1 kg etarskog ulja potrebno je od 35-50 kg sveže sirovine. Etarsko ulje se odlaže u aluminijumske sudove i cuva u suvim i hladnim prostorijama.   

Opis droge: Etarsko ulje timijana je svetlo-žuta do crvenkasto-žuta tecnost, jako prijatnog mirisa na timol i gorko-ljutkastog ukusa. U zavisnosti od staništa (reljefa, nadmorske visene i kolicine svetlosti) i vremena prikupljanja, etarska ulja timjana razlikuju se po organoleptickim, fizickim i hemijskim karakteristikama. One se krecu u odredenim granicama a ponekad zavise i od nacina dobijanja i starosti ulja. Razlikujemo sledece hemotipove:

Timijan hemotip timol je najrašireniji hemotip. Nazivaju ga još i ,,crveni timijan” zbog boje etarskog ulja. On je jak antiseptik i izaziva veliko razdraživanje kože. Gaji se u nizijama i prikuplja u jesen. Sadrži 60-70% timola. Kada ga prikupljamo u prolece gradi drugi hemotip - para-cimen HT, koji se koristi kao lokalni anestetik pri reumi i artritisu. Sakuplja se u prolece, cim se na biljci pojave pupoljci.

Timijan hemotip karvakrol se takode odlikuje jakim antiseptickim svojstvima. Sakupljen u prolece sadrži 30 % karvakrola, a sakupljen u jesen za ili posle vremena cvetanja 60-80%

Timijan hemotip geraniol ima vrlo prijatan  miris. Raste na vecim nadmorskim visinama. Sakuplja se u jesen i ima miris limuna. Poseduje antivirusna i kardiotonicna svojstva.

Timijan hemotip linalol je vrlo blag i umirujuci. Raste na vecim nadmorskim visinama. Poseduje fungicidna i antiparazitska svojstva.

Timijan hemotip cineol sadrži 80-90 % cineola. Ima svojstva diuretika i ekspektoransa.

Timijan hemotip trans-tujanol nema sezonske varijante i sadrži 50% tujanola, nezavisno od vremena sakupljanja. On raste samoniklo, jer su se pokušaji njegovog gajenja pokazali neuspešnim. Ima svojstva da stimuliše imuni sistem, povecava tonus materice i reguliše hormone

Timijan hemotip  terpineol dobija se od timijana prikupljenog  u rano prolece. Ima prijatan miris paprike

Lako se može uociti da nazivi hemotipova poticu od naziva karakteristicnih, odnosno dominantnih hemijskih jedinjenja u pojedinom etericnom ulju.

Za ekstrakciju timola upotrebljavaju se samo one vrste ulja koje imaju mnogo timola. Timol se u ulju izdvaja u obliku bezbojnih kristala karakteristicnog mirisa na timijan, aromaticnog i ljutog ukusa. Antisepticki i antibakterijski efekat timola (Thymolum) prema mnogim mikroorganizmima je oko 30 puta jaci, a cetiri puta manje toksican od efekta fenola ( Phenolum), odnosno karbolne kiseline (Acidum carbolicum). 

Oleorezin timijana je ekstrakt aromaticnih materija dobijen ekstrakcijom biljke timijan, koji kad se stavlja u promet, mora da sadrži najmanje 30 ml etarskog ulja timijana u 100 g proizvoda.

Etarska ulja vecine hemotipova timijana mogu se slobodno nabaviti na tržištu.

NACIN UPOTREBE:

Timijan se koristi kao lekovita, ukrasna, medonosna, zacinska i konzervansna biljka. Zbog prijatnog mirisa i ukusa, on se upotrebljava u vodama za usta i pastama za zube. U obliku 5 % -nog alkoholnog rastvora koristi se za dezinfekciju kože i lokalno lecenje gljivicnih obolenja, te za konzervisanje urina u klinickim laboratorijama.

Koristi se kao aromaticni monokomponentni caj ili pak ulazi u sastav raznih cajnih mešavina (npr. grudni caj - Species pektorales) i nekih tinktura (npr. Thymi tinctura)

Sušena droga timjana najcešce se upotrebljava kao zacin za mnoga mediteranska jela. Sveža biljka ili suva droga (ceo ili samleven list) sastavni je deo raznih zacinskih mešavina.

Destilacijom vrhova biljaka se dobija etersko ulje, koje se koristi u kozmetickoj i farmaceutskoj industriji. Od njega se pripremaju razni medikamenti i preparati. Zbog svojih antisepticnih i konzervansnih svojstava, ono je jedno od glavnih ulja u aromaterapiji.

Timijan vole pcele, a njegov med je vrlo cenjen.

ZACIN:

Timijan kao zacin, nalazi široku primenu u kulinarstvu, jer jelima daje prijatan ukus i ujedno omogucuje lagodno varenje hrane. Poželjno je dodavati ga masnoj hrani: krompiru prženom na masti, jajima, mesu za prilog i egzoticnim supama. Timijan je znacajan zacin u vecini zapadnoevropskih i bliskoistocnih kuhinja. Za razliku od vecine zacina, zadržava aromu, cak i ako se kuva dugo i polako, te njegov jak ukus opstaje u kuvanim jelima. U malim kolicinama poboljšava ukus drugih zacina, a da ih pri tom ne potiskuje.

Timijan se dobro kombinuje sa crnim i belim lukom, paradajzom, maslinama, pivom i vinom, pa tako cini podlogu za mediteransku kuhinju. On je neophodan zacin u svim francuskim corbama, kao i u španskim, a samim tim i latinoamerickim jelima, gde se cesto upotrebljava u kombinaciji sa cilijem. Sveže ubrane grancice timijana, vezane u buketicima zajedno sa drugim svežim zacinskim biljem dodaju se u supe, sosove i variva, da ih nadahnu aromom i poprave njihov ukus. Ova zacinska mešavina naziva se ,,bouquet garni", a iz jela se vadi neposredno pre njegovog posluživanja. Sveži timijan je manje intenzivan od suvog, ima mekši ukus i slabije miriše, te se savršeno uklapa s ribom i mediteranskim povrcem (patlidžanom, kupusom, šargarepom, prazilukom, krompirom i paradajzom). Osušeni timijan ne gubi aromu pri sušenju, pa se koristi i zimi. Paradoksalno je da suvi timijan deluje snažnije od svežeg. Njegova aromaticnost povecava se sušenjem. Samo još neke zacinske biljke pokazuju taj fenomen (origano i ruzmarin). Zato se njime zacinjavaju mnoga evropska jela, a posebno ona sa roštilja. To je popularan zacin koga upotrebljavaju u pripremi hladnog mesa (jagnjetina i svinjetina), pecurki, jela od divljaci i sira. U manjim kolicinama se dodaje: prženoj ribi, uznutricama, gušcoj džigerici i teletini. Osušeni timijan je deo ,,herbes de Provence" mešavine usitnjenog zacinskog bilja iz Provanse (južna Francuska).

Popularnost timijana proteže se do Centralne Amerike. Obilno se koristi u karibskoj kuhinji, a vrlo je popularan i na Jamajci. Kao monokomponentni zacin najviše se koristi u kreolskoj kuhinji (Nju Orleans) SAD.

Posebna podvrsta timijana upotrebljava se u neevropskom delu Mediterana i na Bliskom Istoku.

,,Zahtar" je mešavina zacina iz Jordana. Neobican ukus daju mu susam, aromaticni timijan i kiseli ruj. U sastav još ulaze majoran, biber i so. Njime se zacinjavaju pecena ovcetina i jela sa žara. Može da se stavi u maslinovo ulje pa se u to umace hleb.

,,Dukka" (دقه) je zacinska mešavina iz Egipta. Sadrži orašaste plodove (peceni susam, lešnik, badem, jezgra breskve i kajsije), biber, kumin i timijan. Pošto je malo slana njome se zacinjavaju musake od ovcetine.

Timijan se koristi kao zacin u paštetama, a obavezan je dodatak i trajnim suhomesnatim proizvodima. Industrijski timijan u kombinaciji sa majoranom sastavni je deo kobasica.

Timijan se stavlja u neka peciva, a ulje za jelo i vinsko sirce poboljšavaju ukus kad su zacinjeni timijanom. Sastavni je deo mnogih sosova, marinada i priloga. Dobar je dodatak salati od paradajza i krastavca. Timijan naglašava ukus pasulja, graška i sociva.

Cesto se kao mirodija koristi kod kišeljenja krastavca.   

Limunov timijan (Thymus x citriodorus) i ostali specijalni varijeteti koriste se za jela od ribe ili jaja i za guste sosove.

Varijetet Thymus herba-barona je obavezan zacin za britanski specijalitet baron of beef (peceni deo juneceg kotleta koji sadrži biftek i ramstek).  

Mnoštvo biljnih likera sadrži timijan.

FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA:

- vermifug - sredstvo kojev ubija crevne parazite  

- stomahik - sredstvo za poboljšanje varenja hrane

- bronhospazmolitik - sredstvo protiv spasticnog bronhitisa (opušta bronhije)

- ekspektorans - sredstvo za olakšano iskašljavanje i izbacivanje patološkog bronhijalnog sekreta

- antiseptik - sredstvo koje sprecava razmnožavanje mikroorganizma

- hiperemik -sredstvo koje jaca i stimuliše funkciju kože

- rubefacijens - sredstvo za izazivanje crvenila i osecaja topline na koži usled širenja krvnih sudova

- antibakterik - sredstvo protiv štetnih bakterija

- karminativ - sredstvo koje olakšava odstranjivanje gasova iz tela

- baktericid - sredstvo koje ubija bakterije

- anthelmintik - sredstvo protiv crevnih parazita

- adstrigens  - sredstvo za površinsko sakupljanje tkiva

- diuretik - sredstvo za poboljšavanje lucenja mokrace

- spazmolitik- sredstvo koje otklanja grceve glatke muskulature

- antidijaroik - sredstvo protiv proliva

- fungicid - sredstvo koje uništava gljivice

NARODNA MEDICINA: 

Upotrebljava se:

- za dezinfekciju oralne sluznice usne duplje i ždrela

- kod zubobolje (tecnost Artmana)

- protiv crevnih parazita (ima paralitican efekat na njih)

- protiv gljivicnih infekcija kože (timol)            

- kod plucnih bolesti, bronhitisa, astme i velikog kašlja (Složeni timijanov sirup i grudni caj)      

- za opuštanje nervne napetosti, kod depresija i preteranog umnog napora, kod glavobolje i nesanice (tinktura)

- protiv akni, masne kože i celuloita (etarsko ulje)

- za stimulisanje apetita, poboljšavanje varenja, uklanjanje nadimanja i oslobadanje od grceva creva (etarsko ulje - timol)

- kod prehlade, upale grla i sinuzitisa (inhalacija)

- kod zarastanja rana, posekotina, opekotina i cireva (etarsko ulje)

- kod ekcema, psorijaze i drugih dermatitisa (etarsko ulje)

PREPARATI:

Timol (u kapsulama), ,,tecnost Hartmana", ,,Extractum Thymifluidum", ,,Sirupus Thymi compositus, ,,Altiprim" (Japan), ,,Thymipin", ,,Tussipect", ,,Bronchicum", ,,Petrussin", ,,Broncholind", ,,Kontratusin", ,,Tusomaltin", ,,Perdiphen" i ,,Equisil".       

OBLIK UPOTREBE:

Caj od timijana: 1,5 -2 g osušene i sasitnjene droge timijana preliti sa 150 ml vrele (prokljucale) vode, ostaviti u poklopljenom sudu 30 minuta i procediti. Ohladjeni caj zasladiti medom, dodati sok od pola limuna, te uzimati 2-3 puta dnevno u gutljajima.

Inhalacija timijanom: 5 kafenih kašika osušene droge preliti sa 500 ml vrele (prokljucale) vode. Nagnuti se nad posudom i prekriti peškirom. Vodena para koja sadrži lekovite sastojke timijana uspešno ce razgraditi sekret u bronhijama. Posle tretmana obavezno se utopliti.

Protiv crevnih parazita: Ako su paraziti nadeni u stolici, treba popiti (prema starosti) 2-8 grama timola, pomešanog s vocnim sokom, a odmah zatim 2 velike kašike ricinusovog ulja.  

Kuvano vino: Jednake delove timijana, korijena slatke paprati (oslada - Polipodium vulgare) i semena  moraca (Fructus foeniculi), preliti kuvanim vinom, ostaviti u poklopljenom sudu 30 minuta i procediti. Ohladeno vino zasladiti medom i dodati sok od pola limuna. Piti ujutro, natašte.

Grudni caj:  3 velike kašike biljne mešavine: po 2 grama cveta crnog sleza (Malvae silvestris), divljeg maka (Papaver rhoeas), divizme (Verbascum thapsus). Dalje, 4 grama anisa (Fructus anisi), 15 grama korena belog sleza  (Radix althaea), 20 grama lista timijana, 25 grama slatkog korena (Radix glycyrrhizae) i 30 grama lišca belog sleza – sve usitnjeno preliti  litrom vrele (prokljucale) vode. Ostavi se poklopljeno 2 sata i nakon toga procedi. Ohladjeni caj zasladiti sa 2 velike kašike meda. Pije se svaka 2 sata po 1 velika kašika.  

Tinktura (Species pektorales): Spremiti 200 grama lišca timijana, 100 grama glicerola, 320 grama koncentrovanog  alkohola, 580  grama precišcene (destilovane) vode. Usitnjeno lišce preliti smešom glicerola i koncentrovanog alkohola. Nakon 8 dana stajanja i cešceg muckanja, tinktura se procedi. Srednja terapijska doza je dva grama tinkture. Najbolje je 20 do 30 kapi nakapati na kocku šecera i uzimati tri puta dnevno.

Složeni timijanov sirup: Potrebno je 15 grama tinkture timijana, pet puta manje natrijum-bromida i destilovane vode, 0,1 gram praška za konzerviranje i 79 grama obicnog sirupa. Narijum-bromid se dobro rastvori u vodi, rastvor se pomeša sa sirupom i  tinkturom timijana, u kojoj je prethodno rastvoren konzervans. Srednja pojedinacna terapijska doza je 15 grama. Najbolje je da se 4 x dnevno pije kašicica ovog sirupa.

Rakija od timijana: Staklenu bocu sa širokim grlicem napuniti do vrha suvom drogom (samo listovi) timijana. Pri tom u vise navrata treba izvrsiti sabijanje sadržaja. Potom u istu bocu naliti vocnu rakiju jacine preko 40 stepeni i zatvoriti da nema vazduha. Boca se ostavi da stoji na suncanom mestu (ili pored grejnog tela) uz povremeno muckanje sadržaja. Posle 14 dana otvoriti bocu profiltrirati tecnost i ostaviti na hladno mesto. Koristiti po potrebi. 

Lekovito ulje od timijana: Staklenu bocu sa širokim grlicem napuniti do vrha suvom drogom (samo listovi) timijana. Pri tom ne treba sabijati sadržaj. Potom u istu bocu naliti hladno cedeno (devicansko) maslinovo ulje, tako  da za dva prsta prelije sadržaj i potom zatvoriti. Boca se ostavi da stoji na suncanom mestu (ili pored grejnog tela) uz povremeno muckanje sadržaja. Posle 14 dana otvoriti bocu profiltrirati ulje, ponovo zatvoriti i ostaviti u frižider. Koristiti po potrebi.      

Za lecenje cmicka (jecmenca):  Od suve droge timijana se pravi koncentrovani ( jaki ) caj i vatom obloženim štapicem nanosi direktno na cmicak ili se natopi oblog za oko.

Sirup od timijana: Svež, naseckan timijan preliti izvorskom vodom da ogrezne, a zatim dodati limunsku kiselinu (1 kesica ,,limontusa" na litar vode), nekoliko cvetova nevena i 2-3 sveže grancice nane. Sadržaj ostaviti da odstoji 24 casa, a potom procediti i dodati šecer. Na svaki litar tecnosti treba dodati kilogram žutog šecera i sve to dobro razmutiti. Kad se šecer rastopi, treba naliti boce sirupom i ostaviti ih na hladnom mestu.

TOKSICNOST:

Ne preporucuje se dugotrajno korišcenje timjana osobama sa obolelom štitnom žlezdom. Upotreba timola (etarskog ulja) je kontraindikovana kod: akutnih kožnih oboljenja i vecih oštecenja kože, u trudnoci, kod enterokolitisa, visokog krvnog pritiska i srcane insuficijencije. Pripravke od timola ne smeju se nikada utrljavati na leda, nanositi na lice ili ispod nosa maloj deci i dojencadi.



Dorađeno od strane KabeSenior - 01.Dec.2009 u 22:56
Povratak na početak
 Odgovor Odgovor strana  <1 34567 13>

Skok na forum Dozvole foruma Pogledaj detalje

Bulletin Board Software by Web Wiz Forums® version 9.53 [Free Express Edition]
Copyright ©2001-2008 Web Wiz

Strana generisana za 0.156 sekundi.