Prvi sajt o varošici Predejane.  Početna strana
Forum početna Forum početna > Kultura - Sport - Zdravlje - Vera > Zdravlje
  Aktivne teme Aktivne teme
  ČPP ČPP  Pretraga foruma   Registracija Registracija  Prijava Prijava

LEKOVITO BILJE

 Odgovor Odgovor strana  <12345 13>
Autor
Poruka
  Tema Pretraga Tema Pretraga  Opcije teme Opcije teme
Slavica Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 10.Jan.2009
Lokacija: Opovo
Online status: Ofline
Poruke: 169
  Citat Slavica Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 24.Maj.2009 u 17:04
Ja mislim da sam ovu biljku "zelenice" videla na Novoselskom groblju.Podsetila me je na biljke koje rastu na mediteranskoj obali i bila sam iznenadjena da takva biljka raste u tim krajevima. Nisam znala o kojoj je biljci rec.Pomislila sam da se radi o biljci koju su Rimljani doneli,posto se radi o starom groblju!?
Slavica
Povratak na početak
KabeSenior Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 30.Apr.2009
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 322
  Citat KabeSenior Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 30.Maj.2009 u 01:03
Prvobitno postavio Zarko Velickovic

Imam pitanje za Kabeta a tice se badema. Mozda se ovo pitanje ne odnosi na lekoviti bilje, ali koliko znam plodovi badema su takodje lekoviti i dokazano je da sadrze vitamin B17 (ako se ne varam) koji pomaze u borbi protiv kancerogenih bolesti. Intresuju me lekovita svojstva badema , a takodje i stetnost (toksicnost) zbog sadrzaja jedinjenja cijanida, jer sam negde procitao da jedna vrsta badema,ako su plodovi termicki neobradjenie mogu biti stetni (otrovni) za coveka.
 
Unapred hvala i veliki pozdrav

Izvinjavam se što kasnim sa odgovorom, jer su me obaveze na poslu malo udaljile sa neta. Nadam se da cu se iscrpnošcu odgovora donekle iskupiti za kašnjenje. U obrazloženju navodim da je moja knjiga ,,Zacin i lek'' kucana cirilicom, pa prekucavanje teksta kao i dekodiranje na latinicu i postovanje na forum zahteva vreme i strpljenje.
                                                                                                                                                                          


@Slavica

Poštovana gospodo Slavice!
Kantarion i hajducka trava u okolini Predejana rastu i rasprostiru se na nadmorskoj visini od 300 - 1720 m. U predelima oko Morave vec su odavno u cvetu i jedna i druga biljka. Ipak na svakih 100 m n.v. cvetanje kasni 10 dana, pa se nadam da ce Vaš dolazak u zavicaj biti blagovremen, kako bi biljke ubrali u fazi cvetanja. Neki optimalni rok punog cvetanja u Novom Selu je 07. juli ,,Sveti Jovan biljober''. Na Cobancu i Pavlovoj Gramadi taj datum je 02. avgust ,,Sveti Ilija gromovnik''.
Što se druge konstatacije tice nadam se da smo jasni. Rimljani su iz našeg kraja odneli na Mediteran ,,zelenice'' i tamo su od njega razvili razne hortikulturne (parkovske) oblike (varijatete). Nama su ostavili u naslede svoje reci ,,kvo''(quo)= šta; ,,oratiti'' (orato, oratore) = govorim, pa eto ,,pooratismo kvo da ti kažem još??''  :)
                                                                                                                   


PRUNUS DULCIS (Mill.) D. A. Webb


Sinonimi:
 Amygdalus amara (L. ex C.F.Ludw.) Hayne; Amygdalus communis L.; Amygdalus dulcis (Mill.); Amygdalus elata Salisb.; Amygdalus fragilis Borkh.; Amygdalus macrocarpa Poit. & Turpin in Duhamel; Amygdalus sativa Mill.; Druparia amygdalus Clairv.; Prunus amygdalus (L.) Batsch.; Prunus amygdalus Stokes;  Prunus communis  Farw.; Prunus communis Fritsch;  Prunus communis (L.) Arcang.; Prunus dulcis Stokes



Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije
Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke
Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list
Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice
Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice
Klasa-Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke
Potklasa-Podrazred (Subclassis): Archichlamideae (Horypetalae; Rosidae) - Biljke sa slobodnim krunicnim listicima
Nadred (Super ordo): Rosanae
Red (Ordo): Rosales
Familija-Porodica (Familia): Rosaceae - Ruže
Potfamilija-Potpodica (Subfamilia): Spiraeoideae 
Pleme (Tribus): Amygdaleae- Badema
Podrod (Subgenus): Amygdalus - Badema





BADEM
amendula, amigdal, bajam, bajama, bajan, bojam, gorki badem, mandala, mandula, migdal, mindol,  mindul, mendalj, mendula, omendula, pitomi badem, slatki badem
 
Nemacki naziv:
Bittere Mandeln, Bitter mandel, Bittermandelbaum, Echte Mandel, Echter Mandelbaum, Knackmandel, Krachmandel, Mandel, Mandelbaum, Suessmandel, Suessmandelbaum
Engleski naziv:
Almond, Almond tree, Bitter almond, Bitter almond tree, Soft-shelled almond, Sweet almond 
Francuski naziv:
Amande, Amande à coque tendre, Amande amère, Amande douce, Amandier, Amandier à fruits amers, Amandier à fruits doux, Amandier commun, Amandier doux
Italijanski naziv:
 Mandorla, Mandorla amara, Mandorla dolce, Mandorlo, Mandorlo amaro, Mandorlo comune, Mandorla premice
Spanski naziv:
Alicantina, Allozo, Almendra, Almendra amarga, Almendra dulce, Almendra mollar, Almendolero, Almendro, Almendro amargo, Amendoeira, Ametller, Ayosa, Azollo, Basta, Benita, Blanqueta, Cartagenera, Colorá, Del alto, Desmayo blanco, Desmayo rojo, Eyosa, Fina, Guapero, Hormiguera, Largueta, Marcona, Mollar, Planeta, Sotera
Ruski naziv:
Миндаль, Миндаль горький, Миндаль обыкновенный, Миндаль сладкий, Миндаль хрупкий
 

ISTORIJA:
Badem je poreklom iz Persije i Mesopotamije, odakle se još pre naše ere proširio u Siriju i Gršku. Gajeni badem pojavio se u ranom Bronzanom dobu (3000-2000 g. pne.). Plodovi badema nadeni su u Tutankamenovoj grobnici (1325 g. pne.). Predpostavlja se da su tu doveženi iz Levanta. Anticko poreklo ove biljke dokazuje se i faktom da se spominje u ,,Bibliji''. Badem se u to vreme smatrao religioznim drvetom. Njime su ukrašavali domove za vreme verskih svetkovina. Njegove grancice korišcene su za teranje zlih duhova sa bolesne dece. Nešto kasnije ljudi su naucili da kultiviraju badem. Grci ga tretiraju kao simbol plodnosti, te o njemu ispredaju razne legende: Postanak slatkog badema povezan je sa legendom o ljubavi prelepe devojke Felide i njenog voljenog Demofonta. U vreme dok je on bio na proputovanju, devojka se od tuge pretvorila u uvelo bademovo drvo. Po povratku u zavicaj Demofont je dugo oplakivao svoju voljenu. Bogovi su se sažalili nad njim i kad je od tuge obuhvatio osušeno drvo, ono je oživelo, pustilo listove i pocelo otvarati prekrasne cvetove. Postanak gorkog badema povezan je sa trgicnom smrcu kceri Midasa. Gorki badem izrastao je na onom mestu gde je ona sebi zabola bodež u srce posle saznanja o smrti svog muža. Ipak najverodostojnije je verovanje da bademovo drvo potice direktno od Zevsa. Tacnije iz njegovog semena roden je hermafrodit Agdistis, koga su bogovi kastrirali, a na mestu gde su bacene genitalije izraslo je drvo badema. Odatle i dolazi zanimljiva prica o bademovoj mitskoj povezanosti s olimpijskim bogovima i njihovom seksualnom moci, što ga prati i do dan danas. Ipak nije slucajno što se badem povezuje s plodnošcu (fertilnošcu). On sadrži hranljive materije koje su kljucne za poboljšanje seksualnosti. Sadrži vece kolicine magnezijuma, fosfora i cinka, a nauka je dokazala da cink podiže libido kod muškaraca. Badem je na Siciliju stigao sa Fenicanima. Ipak pošto je došao preko Grcke nazivali su ga ,,grcki orah''. U II veku p.n.e. badem pocinju da gaje Rimljani. On vrlo brzo postaje sastavni deo njihove tradicije. Ušiceren badem nosi se na poklon prijateljima, a njegovim plodovima obasipaju se mladenci na vencanju. Tacnije, Rimljani ga  tretiraju kao simbol plodnosti, ljubavi, dobrog zdravja i srece. Nešto kasnije oni su pokušali da badem gaje u Francuskoj i Nemackoj, ali su ih u tome omeli klimatski faktori. No, u obliku gotovog proizvoda badem je dosezao sve do zemalja Severne Evrope. Nešto kasnije u VI veku badem stiže i na Krim. 763.god. u zapadno Sredozemlje badem donose arapski trgovci, koji se tu doseljavaju da bi trgovali robom sa Bliskog istoka. Kinezi bademovo drvo spominju tek u 10 veku, kao stablo iz zemalja "Muhamedanaca". Francuzi su u 14 i 15 veku koristili bademovo mleko za pripremu deserta ,,blancmange'', dok se engleska verzija ,,blancmanger'' sastojala od: usitnjenih pilecih prsa, šecera, pirinca i bademovog mleka. Tokom Srednjeg veka u Evropi se priprema puding od pšenice i bademovog mleka, a služi se sa mesom divljaci. U 16 veku badem je prenešen u Severnu Ameriku. Nešto kasnije u 18 veku on tamo organizovano pocinje i da se gaji. Španski kaluderi sade bademe u manastirima uz put ,,El Camino Real'', koji vodi od San Dijega na jugu do Sonore na severu Kalifornije. Najsevernija distinacija gde se gaji badem je Island. Njihovi komšije Švedani plodove badema tradicionalno koriste za Božic. Jedan badem sakriju u puding od pirinca, a onaj ko ga pronade bude srecan cele naredne godine.   

ETIMOLOGIJA: Ime badema dolazi od grcke reci ,,amygdalos (ἀμύγδαλος)", a povezano je sa imenom prekrasne boginje Amigdaline, kojoj su se klanjali Fenicani. Iz grcko-italijanskog naziva ,,amygdale" razvio se italijanski naziv ,,mandorle", te nadalje naziv koji se i kod nas cesto upotrebljava ,,mandalj". Ime ,,bajam'' dolazi iz albanskog, a ,,badem'' iz bugarskog jezika. Imena vrste ,,dulcis'' = slatki i ,,amara'' = gorki odnose se na ukus plodova badema.

OPIS BILJKE: Gorki i slatki badem predstavljaju višegodišnje, listopadno drvece. To su visoka i jaka stabla, tvrdog drveta, sa visinom od 8-12 m i precnikom do 30 cm. Poseduju razgranatu krošnju piramidalnog oblika, koja dostigne širinu od 6-8 m. Koren badema je snažan i doseže dubinu od 5-7 m. Divlji badem na granama i grancicama ima trnje, dok kod sortnih badema nema trnja. Mladi izbojci su u pocetku zeleni, kasnije su glatki i imaju crvenkastu boju. U drugoj godini grancice postanu sive. Listovi su šiljatog vrha, po obodu testerasto nazubljeni, prosti, jajasti, lancetastog do usko-lancetastog oblika, sa lica glatki i sjajni, tamno-zelene boje, a sa nalicja dlakavi. Lice na trešnjeve listove, dugi su do 10 cm, a široki 1,2-4 cm. Slatki badem ima bele, a gorki ružicaste cvetove. Oni stoje na vrlo jakim peteljkama i slicni su mnogim drugim vockama. Cvetovi imaju oblik cašica s vencicem i petoclani su. Prašnika ima 20-40, a plodnik poseduje 2 embrionske kesice u kojima se mogu oploditi 1-2 jajašca. Cvetovi su srednje-krupni do krupni (2,5-4 cm), pojedinacni i dvopolni (hermafroditni). Cveta u februaru ili martu, pre listanja. Listovi izbijaju 2-3 nedelje posle. U pazuhu listova i na lisnim peteljkama nalaze se 1-2 žezde. Plod je monokarpna koštunica, elipticno-pljosnatog do okruglog oblika. Plod gorkog badema je nešto širi, ali i kraci od ploda slatkog badema. Epikarp je maljav i zelene boje, a kožasti mezokarp se kod zrelih plodova odvaja od hrapavog odrvenjenog endokarpa u kome se nalazi seme. Plodovi sazrevaju 7-8 meseci posle cvetanja (u junu, julu i avgustu). Pocinje plodonositi sa 4-5 godina, i to traje 30-50 godina. Može da dostigne starost od 130 godina. 

STANIŠTE: Badem je izrazito heliofitna vrsta, koja podnosi suva i topla staništa. Zahvaljujuci korenovom sistemu i prilagodenoj transpiraciji lako podnosi sušu. Uglavnom naseljava zemljišta bogata kalcijumom. Vrlo je adaptivan prema siromašnim tipovima zemljišta (kamenitim, peskovitim, krecnim). Imajuci u obzir da ima dobro razvijen vretenast koren, normalno je da mu više pogoduju duboka, nego plitka zemljišta. Iako dobro podnosi niske temperature (do -25 °C), zbog ranog cvetanja cesto strada od prolecnih mrazeva. Badem raste na stenovitim padinama i pitomim uvalama od 800-1600 m nv., a neke vrste (badem Bukara) doseže i do 2500 m nv. Razvija se u malim grupama od 3-4 stabla, koja rastu na rastojanju od 5-7 m.     

RASPROSTRANJENOST: Poreklo vodi: sa ARAPSKOG POLUOSTRVA: Saudiska Arabija; iz ZAPADNE AZIJE: Izrael, Jordan, Liban, Sirija i Turska; iz SREDNJE AZIJE: Jermenija, Avganistan, Iran i Kurdistan. Zbog hiljaduvekovnog kultiviranja danas je u arealu teško naci cistu liniju autohtonog badema. Naturalizovan (unešen) je u Mediteranski basen i u umerenu Aziju, gde raste poludivlje. Gaji (kultivira) se u Kini, Južnoj Africi, SAD (Kalifornija), Argentini, Australiji i Rusiji (Kavkaz i Krim). Uspešno se gaji gotovo u svim zemljama Sredozemnog mora a najcešce u Maroku, Španiji, Portugaliji, Francuskoj i Italiji. Na jadranskom primorju i na jugu pored granice sa Makedonijom raste poludivlje. Pojedinacna stabla badema mogu se naci u unutrašnjosti Srbije i na Fruškoj gori. Najviše gorkog badema se izvozi iz Francuske i Italije. U najpoznatije i najkvalitetnije sorte ubrajaju se bademi iz okoline Barija.
 
VARIJABILNOST: Iako spada u orašaste plodove badem u biološkom smislu nije orah. Rod Prunus obuhvata grmove i manje drvece. U sastav roda ulazi 6 podroda sa oko 300 vrsta rasporedenih uglavnom u umerenom pojasu Evrope, Azije i Severne Amerike. Podrod Amygdalus obuhvata vrste: badem i breskvu. U našem podneblju mogu se naci divlji badem (Prunus webbi Spach.), stepski badem (Prunus tenella Bats.), kao i nekoliko podvrsti i varijateta obicnog badema Prunus amygdalus  Stockes:
Ekonomski znacaj imaju varijeteti: 
gorki badem - Prunus amygdalus  Stockes  var. amara (L. ex C.F.Ludw.) Focke in W.D.J.Koch
slatki badem - Prunus amygdalus  Stockes  var. dulcus  (DC) Koehne
Navešcu i nekoliko podtaksona:
Podvrsta:
Prunus communis subsp. fragilis Arcang.
Varijeteti: 
Prunus amygdalus var. fragilis Borkh. ex Focke in W.D.J.Koch
Prunus amygdalus var. macrocarpa (Poit. & Turpin) Bean
Prunus amygdalus var. sativa (Mill.) Focke in W.D.J.Koch
Podvarijeteti:
Amygdalus communis subvar. amara (L. ex C.F.Ludw.) Rouy & E.G.Camus
Amygdalus communis subvar. dulcis (DC.) Rouy & E.G.Camus
Amygdalus communis subvar. macrocarpa (Poit. & Turpin) Rouy & E.G.Camus
Prunus communis subvar. amara (L. ex C.F.Ludw.) Asch. & Graebn.
Prunus communis subvar. sativa (Mill.) Asch. & Graebn.
Forme:
Prunus communis f. amara (L. ex C.F.Ludw.) C.K.Schneid.
Prunus communis f. dulcis (DC.) C.K.Schneid.
Prunus communis f. macrocarpa (Poit. & Turpin) C.K.Schneid.

GAJENJE: Badem je orašasti plod koji se obimno kultivira i daje najveci svetski urod. Gaji se u onim zemljama gde klima to dozvoljava. Može se razmnožavati semenom, korenovim izdancima i izbojcima iz panja. Preferira suva i pešcana zemljišta. Podnosi niske temperature do -25°C. Strada od kasnih prolecnih mrazeva, jer cvet mrzne na -2°C. Kvalitetne sadnice se dobijaju kalemljenjem rodnih sorti na divlje podloge. Pri formiranju nove kulture, površina bi trebala imati oblik pravougaonika. Zbog meduredne obrade rastojanje medu redovima mora biti 5-6 m, a rastojanje medu jedinkama 4-5 m. Iako je badem hermafrodit, oprašuje se vrlo teško. Zbog toga se u kulturu obavezno moraju uneti i stabla oprašivaca. Njih treba saditi unutar nasada, kako bi oprašivanje bilo što efikasnije. Ako želimo optimalne prinose, pored organskog dubriva, posebno u fazi rasta moramo uneti i mineralno (NPK). Koliko ce se zasad zalivati, zavisi od klime i tipa zemljišta. Badem   napada Taphrina deformans (Berk.)- kovrdžavost lista. Zaštita od štetocina ne bi trebala da ukljucuje jaše doze fungicida i insekticida. Moderna tehnologija gajenja, branja, skladištenja i prerade povecala je znacaj ove biljke. Svetska proizvodnja badema iznosila je 2006.god. 1,70 miliona tona. Najveci proizvodaci su: SAD, Španija, Sirija, Italija, Iran, Maroko, Alžir, Tunis, Grcka, Turska, Liban i Kina. Najveci svetski uvoznici su Nemacka i Japan.

SADRŽI: masno ulje (oleinska, palmetinska, linolenska i stearinska kiselina), belancevine, šecer, celulozu, sluzi, gumu, amagdalin, etarsko ulje (cijanovodoonicna kiselina i benzaldehid), mineralne materije (K, P, Mg, Ca, Na, Fe, Zn, Mn, Cu i dr.), vitamine (B - kompleks, P, PP, E, A i C) i gorke materije
Gorki badem sadrži glikozid amigdalin, koji se lako razlaže na glikozu, benzaldehid i jako otrovnu cijanovodoonicnu kiselinu.  

KORISTI SE:
seme - zreo plod (Amygdalae (amarae) dulcis semen)
Bere se: Berba i sakupljanje plodova badema obavlja se u nekoliko navrata. Seme se sakuplja kada koštunica potpuno sazri, mezokarp otpada a koštica se suši na promajnom mestu. Badem u ljusci, kao i jezgro nakon berbe se klasiraju. Iako se bademi mogu naci u trgovini cele godine, najboli, najsocniji i najsladi su oni tek ubrani. Kada bademi dugo stoje, masti se kvare, pa se užegnu. Najbolje ih je cuvati u zamrzivacima, dobro zatvorenim u posudama.
Opis droge: Semenke iz koštunice vocke badema, su nesimetricno jajaste, spljoštene, pri vrhu sužene u mali šiljak, dugacke 2 cm, široke 1,2 cm, a 1 cm debele. Presvucene su svetlo-smedom semenskom ljuspom koja je uzduž brazdasto naborana, rapava i prašna. U toploj vodi ljuska omekša i lako se skida s jezgra. Jezgro se sastoji od dva velika, bela, pljosnato-ispupcena, uljasto-mesnata kotiledona, koji se lako razdvajaju i daju se seci kao vosak. Na vrhu kotiledona vide se korencic i pupoljcic (pulmula). Semenke su bez mirisa, a gorkog i uljastog ukusa. No kad se žvacu oseca se miris na cijanovodoonicnu kiselinu i benzaldehid. To je  tzv. "miris gorkog badema". Gorki badem (Prunus amygdalus  Stockes  var. amara (L.)Focke), koji se po izgledu ne razlikuje od slatkog badema (Prunus amygdalus  Stockes  var. dulcus  DC.), za razliku od njega sadrži heterozid amigdalozid. Iako je slatki badem selekcijom kroz vekove stekao osobine negorkog, desi se da ponekad (1% od ukupne kolicine) i on  sadrši amigdalin. Jedino Kalifornijski badem predstavlja cistu liniju i nikad ne sadši amigdalin. Slatki i gorki badem su uglavnom razliciti i nikad ne mogu zameniti jedan drugog.

masno ulje (Amygdalae (amarae) dulcis oleum)

Proizvodnja: Masno ulje dobija se cedenjem (presovanjem) zrelog semena slatkog i gorkog badema. Za farmaceutske svrhe upotrebljava se samo najbolje masno ulje. Ono se izdvaja iz prvih kapi kod hladnog cedenja ("prvenac").
Opis droge: Masno ulje je bistra bledo-žuta tecnost, skoro bez mirisa i vrlo bladog ukusa, koja se sastoji iz smeše glicerida oleinske i linolne kiseline. Ne suši se. Na -10 °C ostaje bistro i tecno.

etarsko ulje (Amygdalae amarae aetheroleum)

Proizvodnja: Iz semena gorkog badema najpre se iscedi masno ulje, pa se potom pogace drže izvesno vreme u hladnoj vodi da dode do hidrolize amigdalozida i na kraju se destiluju vodenom parom. U prisustvu vode i enzima emulzina, amigdalozid se hidrolizuje na cijanovodoonicnu kiselinu i benzaldehid ili etarsko ulje gorkog badema, a preko toga dobijaju se i dva molekula glikoze.
Opis droge: etarsko ulje је bezbojna tecnost sa karakteristicnim mirisom marcipana. 
 
NACIN UPOTREBE: Gorki i slatki badem koriste se u medicini, kozmetici i prehrambenoj imdustriji. Seme slatkog badema je vrlo ukusno i može se jesti bez termicke obrade. Badem je vrlo hranljiva vocna vrsta, poseduje veliku energetsku vrednost i vrlo povoljno deluje na rad bubrega. Veoma dobra i zdrava kombinacija esencijalnih masti, belancevina i vlakana omogucuje pozitivan ucinak badema na nivo holesterola u krvi. Smatra se da je bademovo ulje delotvornije u skidanju holesterola cak i od maslinovog ulja. Badem je jedan od najbogatijih izvora vitamina E i vitamina B kompleksa, koji štite organizam od slobodnih radikala. Zbog tih svojstva i sadržaja folne kiseline preporucuje se u trudnoci. Badem je odlican izvor kalcijuma, pa treba da ga koriste osobe koje su alergicne na mleko i mlecne proizvode, jer omogucuje ocuvanje cvrstine kostiju. Belancevine iz badema imaju dobar raspored aminokiselina, pa mogu zameniti one iz mesa, te se badem preporucuje vegeterijancima. Mangan i bakar obilato su zastupljeni u bademu. Oni pomažu organizmu da iskoristi nekoliko kljucnih nutrijenata, kao što su biotin, tiamin, askorbinska kiselina i kolin. Time održava normalan nivo krvnog pritiska i stimuliše optimalni rad štitne žlezde. Bademi nalaze primenu i u farmacuetskoj industriji, jer se od njih proizvode galenski preparati. Cesto se slatki badem samelje u brašno i kao takav koristi za pecenje hleba, kolaca i biskvita. Grci od badema prave kolace ,,amigdalota'' koji su zbog svoje bele boje našli primenu na svadbenim veseljima. Takode se bademov ekstrakt može koristiti kao zamena za vanilin ekstrakt. U prvom i u drugom slucaju služi kao hrana ljudima obolelim od dijabetisa. ,,Ucenicko voce'' predstavlja mešavinu suvog grožda, kikirikija, lešnjaka, badema i tvrdo kuvanog jajeta. U Nemackoj se ova hranljiva kombinacija daje ucenicima i studentima da im olakša intelektualne aktivnosti. Badem se može koristiti izmiksovan  u obliku ,,bademovog maslaca''. Od njega se može napraviti veoma ukusno mleko.
Ulje slatkog badema može se koristiti u kulinarstvu, a sa druge strane za izradu sapuna, maski, krema i peelinga za suvu kožu.Gorki i slatki badem koriste se i u narodnoj medicini. Seme gorkog badema služi za izradu ,,vode od gorkog badema'', etarskog ulja i masnog ulja. Od smese koja preostane posle cedenja masnog ulja i ekstrakcije etarskog ulja, presuju se pogace ili se melje brašno za ishranu stoke. Bademovo drvo pored vocarstva nalazi primenu u hortikulturi, jer ima prelepe, raskošne cvetove. Drvesina badema je cvrsta, ima lep izgled i lako se obraduje.
Mladi, nerazvijeni, mesnati plodovi badema, dok im ljuska još nije otvrdnula koriste se kao tzv. ,,zeleni badem''. Ovakvi plodovi su pomalo kiseli i dostupni su samo od kraja aprila do sredine jula. Na Bliskom istoku ih jedu sa solju (da bi neutralisali kiselost) ili ih stavljaju u turšiju, da bi im produžili rok upotrebe.
Bademovo ulje nalazi primenu kod podmazivanja drvenih duvackih instrumenata, kao što su oboa i klarinet.

ZACIN: Plodovi slatkog badema koriste se sirovi, prženi, dodaju se raznim jelima ili sluše za dobijanje bademovog maslaca, bademovog ulja i bademovog mleka. Mleveni ili fino seckani gorki bademi upotrebljavaju se za spremanje testenina, domacih kolaca, oblandi, u izradu marcipana i za kuvanje jela sa delikatnim (pikantnim) ukusom. On posle obrade daje hrani i picu neponovljivu aromu. Ipak prilikom dodavanja gorkog badema treba voditi racuna da se ne predozira. Kao zacin za slatkiše koristi se alkoholna otopina ulja gorkog badema. Ona se može i veštacki proizvesti. Gorki badem zauzima posebno mesto u severoindijskoj, kineskoj i indonežanskoj kuhinji. Tu on služi kao dodatak mnogim jelima. a posebno pirincu, pecenoj živini i raznim vrstama mesa. Najpoznatiji produkt zapadne kuhinje je slatkiš ,,marcipan''. Pravi se od jako zgnjecenog badema, šecera i ružine vodice. U industriji likera ulje gorkog badema služi kao dodatak (korigens) koji menja ukus i boju pica. Od termicki obradenog gorkog badema proizvodi se liker ,,Amaretto''. Nešto manju zacinsku primenu ima slatki badem. Koristi se kod prženja ribe, narocito pastrmke. Iseckan ili samleven koristi se sa drugim orašicama kao sastavni deo vocnih deserata i sladoleda. Od slatkog badema obogacenog nekim bojama spravlja se cuvena poslastica ,,badem alva''
U Španiji i Portugaliji badem se danas koristi za spremanje nacionalnih jela, kao što su: španska supa sa bademom, portugalska torta s bademom, slatkiš od smokve i badema i spanac s pinjolima i bademom.
 
FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA:
- narkotik - sredstvo za opijanje
- sedativ - sredstvo za umirenje
- anthelmintik - sredstvo protiv crevnih parazita
- laksativ (laksans) - sredstvo za procišcavanje i pražnjenje creva bez štetnih posledica
- antioksidans - sredstvo koje onemogucuje delovanje slobodnih radikala i vrši zaštitu celija organizma
- afrodizijak- sredstvo koje jaca polni nagon

NARODNA MEDICINA: 

Upotrebljava se:
-   kao sredstvo za umirenje bolova u stomaku i žucnoj kesi (bademovo mleko)
-   kao sredstvo protiv groznice (bademovo ulje)
-   kao sredstvo protiv oboljenja mokracnih organa (bademovo ulje)
-   kao sredstvo protiv suncanice (bademovo ulje)
-   kao sredstvo protiv bronhijalnog kašlja
-   kao sredstvo protiv šuma u ušima
-   kod ženskih bolesti
-   kod snižavanja holesterola
-   kod bolova u mišicima (bademovo ulje - masaža)
-   radi omekšavanja kože (bademovo ulje - masaža)
-   kod gorušice (pojesti 2-3 badema)

OBLIK UPOTREBE:
Masno ulje: ,,Oleum Amygdalae", može se koristiti: u prehrambenoj industriji (kao jestivo) i u kozmetici (za izradu krema). Pošto spada u  najbolja biljna ulja cesto se upotrebljava kao blaga masna podloga za izradu melema. Koristi se i kao rastvarac za pripremu kamforovog ulja ili se od njega spremaju emulzije ( npr  ,,Emulsio oleosa''). Cesto ga koriste kao zamenu za maslinovo ulje. 
Etarsko ulje: Upotrebljava se u farmaciji, kozmetici i za razne tehnicke svrhe.
Voda od gorkog badema: Aqua amygdalae amarae služi za umirenje bolova (sedativ) ili pak za uspavljivanje (narkotik). Cesto se upotrebljava zajedno sa morfijumom. Najveca dnevna doza je 6g.
Bademovo mleko: Emulsio Amygdalarum dulcium priprema se od jezgara gorkog ili slatkog badema i služi za spravljanje narodnih biljnih lekova

TOKSICNOST: Gorki se badem ne sme jesti u originalnom obliku, jer postoji mogucnost trovanja, pogotovo male dece. Semenke gorkog badema su otrovne zbog amigdalozida. Pod uticajem enzima, iz amigdalina nastaje cijanovodoonicna kiselina i to 1 mg iz jedne semenke. Opasna doza je 60 mg, odnosno 60 semenki za odraslog coveka, a 6-10 semenki za dete. Cijanovodonicna kiselina je otrov koji skoro trenutno deluje. Kolicine date u kulinarskim receptima postaju bezopasne posle pecenja ili neke druge termicke obrade.
 

Povratak na početak
Zarko Velickovic Pogledaj detalje
Senior
Senior


Učlanjen: 21.Feb.2009
Lokacija: Rusija
Online status: Ofline
Poruke: 251
  Citat Zarko Velickovic Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 01.Jun.2009 u 04:06
Hvala Kabetu na iscrpnom odgovoru.
 
Puno pozdrava
Жаре
Povratak na početak
Race Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 12.Dec.2008
Lokacija: Melburn
Online status: Ofline
Poruke: 554
  Citat Race Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 07.Jun.2009 u 14:50
Zamolio bi naseg Kabeta da nam nesto kaze o biljci koja se zove Rani list ili Ranjenik. Ako ste pogledali onaj nas video klip, Kabe pokazuje tu veoma retku biljku koja raste na samom vrhu Cemernika.
Povratak na početak
KabeSenior Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 30.Apr.2009
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 322
  Citat KabeSenior Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 09.Jun.2009 u 00:06
 




Dorađeno od strane KabeSenior - 09.Jun.2009 u 01:20
Povratak na početak
KabeSenior Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 30.Apr.2009
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 322
  Citat KabeSenior Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 09.Jun.2009 u 01:17
   
STACHYS OFFICINALIS (L.) Trevis.
Sinonimi:
Betonica algeriensis De Noé; Betonica brachyodonta Klokov; Betonica bulgarica Degen & Nejc.; Betonica divulsa Ten.; Betonica fusca Klokov; Betonica glabriflora Borbás; Betonica officinalis L.; Betonica peraucta Klokov; Betonica serotina Host; Betonica stricta Aiton; Betonica velebitica A.Kern.; Stachys algeriensis (De Noé) Rothm.; Stachys betonica Benth.; Stachys bulgarica (Degen & Nejc.) Hayek; Stachys monieri (Gouan) P.W.Ball; Stachys officinalis (L.) Trevisan  

Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije 
Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke
Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list
Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice
Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice
Klasa-Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke
Potklasa-Podrazred (Subclassis): Metachlamydae (Gamopetalae; Lamiidae) - Biljke sa sraslim krunicnim listicima
Nadred (Super ordo): Lamianae
Red (Ordo): Lamiales
Familija-Porodica (Familia): Labiatae (Lamiaceae) - Usnatice
Potfamilija-Potpodica (Subfamilia): Lamioideae

  
RANILIST
betonika, betunika, bitunik, bitunica, bukvica crna, gušar, etonika, jetrenjak, kosmata bukvica, lekoviti cistac, petonika, petonka, ranik, ranica, ranka, ranjak, ranjenik, serpac, srpac, hrastavac, crvena metvica, crna bokvica, cvet majke božje, cistac
   
Nemacki naziv:  
Zieste
Engleski naziv:
Bishop's wort, Purple betony, Wood betony  
 Francuski naziv:
 Bétoine, Épiaire officinale  
Italijanski naziv:
Betonica comune  
Spanski naziv:
 Betónica, Betónicao, Betonica, Betuna, Bretónica, Bretoña, Othondo, Otonbelar, Salima  fina, Salvia, Sasibedarr, Savia
Ruski naziv:
Буквица лекарственная
 
ISTORIJA: Još je Antonius Musa lekar imperatora Avugusta koristio ranilist kao lek. On je njime lecio oko 40 razlicitih bolesti. Zbog toga je ova biljka u tim krajevima Evrope kasnije u farmakopeji prihvacena kao zvanicni lek. U Srednjem Veku sadili su je po crkvama i manastirima, jer se verovalo da štiti od zlih duhova. Zbog toga je u Italiji bila popularna poslovica ,,Prodaj kaput i kupi ranilist''.
 
ETIMOLOGIJA: Ime ranilista dolazi od grcke reci ,,stachys'' = klas, pošto cvetovi ove biljke formiraju prividnu cvast u obliku klasa. Latinski deo imena ,,officinalis" = zvanican (oficinalan) oznacava da je biljka bila tretirana kao medicinski priznat lek još u rimsko doba. Narodni nazivi: gušar, jetrenjak, lekoviti cistac, ranik, ranilist, ranica, ranka, ranjak i ranjenik direktno su izvedeni iz prakticne primene ove biljke u narodnoj medicini.  

OPIS BILJKE: Ranilist je višegodišnja zeljasta biljka, koja naraste 20-60 (100) cm. Ima kos rizom, ponekad dobro odrveneo sa jako razgranatim korencicima. Iz njega izbija prizemna (bazalna) rozeta i uglavnom uspravna stabljika, obrasla sa 2-3 para listova. Stabljika je tupo cetvorouglasta, jednostavna ili pri vrhu razgranata. Ponekad je pri zemlji polegla, ali se od osnove uzdiže i stoji uspravno. Cesto je obrasla proredenim dlacicama, koje su priljubljene uz stabljiku i povijene naniže. Najveci deo listova nalazi se u prizemnoj rozeti. Oni su izduženo-jajasti, u osnovi srcasto useceni, pri vrhu zaobljeni, a duž oboda nazubljeni polukružnim ili trouglastim zubcima. Donji listovi su znatno krupniji od gornjih. Dostižu dužinu 3-12 cm, a širinu 2-5 cm. Sa nalicja su goli ili slabo maljavi i stoje na drškama dugim od 4-12 cm. Listovi stabljike su sitniji, naspramni i imaju kratke drške. Pri vrhu stabljike uocava se par sedecih listova. Pricvetni listici slicni su stablenim, ali su znatno sitniji (do 2 cm.). Iznad njih se razvija gusta kupasta cvast dužine 3-6 cm. Roze-crveni cvetovi velicine 12-14 mm složeni su po desetak u prividne pršljenove. Grupe pršljenova udružuju se u prividnu klasastu cvast. Cašica je cevasto-zvonasta, petoclana, u donjem delu gola, a u gornjem sa neznatno istaknutim nervima. Dostiže dužinu od 10-15 mm, a pri vrhu je prelivena ljubicastom bojom. Krunica je dvousnata, petodelna i dostiže dužinu od 15-17 mm. Gornja usna je udubljena, a donja trodelna, sa znatno širim srednjim režnjem, vidno obrasla dlacicama. Krunicna cev duga je oko 5 mm. Obicno je roze, rede bele boje, dok su usne purpurno-crvene. Prašnika ima 4 i prikriveni su u gornjoj usni. Dva su kraca i posle oprašivanja se povijaju unutra. Antere su žute do ljubicasto-smede. Plodnik nadcvetan. Cveta od jula do septembra. Miris je slab i ne baš prijatan. Ranilist je dobar medonoša. Sa njega se može sakupiti i nešto polena. Plod je gladak, jajast, mrke boje i ne veci od 3 mm. Raspada se na 4 suva, izdužena orašcica. Zbog jestivog usploda, biljka je endozoohorna. Raznose je životinje, koje se hrane njenim semenom. Seme je relativno sitno, pa se može reci da je ranilist i anemohorna biljka, jer se rasejava vetrom.  

STANIŠTE: Ranilist ima vrlo široku ekološku amplitudu. Raste u svetlim, prozracnim brdsko-planinskim šumama, šikarama i šibljacima, na umereno suvim livadama, submediteranskog podrucja, te u vegetaciji vlažnih dolinskih livada. Raste od nizija sve do 2000 m nv. Preferira neutralna, do umereno kisela humusno-peskovita ili ilovasta zemljišta.

RASPROSTRANJENOST: Prirodno raste u: SEVERNOJ AFRICI (Alžir, Maroko i Tunis), ZAPADNOJ AZIJI (Turska), na KAVKAZU (Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija, i deo Rusije), u ZAPADNOM SIBIRU, u SEVERNOJ EVROPI (Engleska, Danska, Irska i Švedska), u SREDNJOJ EVROPI (Austrija, Belgija, Ceška, Slovacka, Nemacka, Madarska, Holandija, Poljska i Švajcarska), u ISTOCNOJ EVROPI (Belorusija, Estonija, Letonija, Litvanija, Rusija i Ukrajina), U JUGOISTOCNOJ EVROPI (Albanija, Bugarska, bivša Jugoslavija, Grcka, Italija i Rumunija) i u JUGOZAPADNOJ EVROPI (Francuska, Portugalija i Španija).

VARIJABILNOST: Rod Stachys ili Betonica obuhvata jednogodišnje i višegodišnje zeljaste biljke, a rede i manje grmove. Sam rod cini oko 300 vrsta rasutih širom sveta, osim u Australiji i Novom Zelandu. Opisan je veliki broj infraspecijskih oblika. Druge Stachys vrste: Stachys recta L., Stachys palustris L. i Stachys silvatica L. imaju manje-više slican sastav i dejstvo, ali se manje upotrebljavaju nego ranilist. Pošto nisu škodljive mogu se koristiti u nedostatku ranilista u iste svrhe.

GAJENJE: Lekoviti preparati izradjeni od biljaka danas su sve brojniji u svetu i sve se vise traze. Lekovito bilje nalazi primenu u medicini, ishrani i kozmetici i postaje predmet interesovanja citavog sveta. Lekovito bilje u Srbiji predstavlja bogatu tradiciju i deo kulture naroda. Srbija zahvaljujuci povoljnoj klimi, zemljistu i nezagadjenoj sredini veoma je pogodna za intenzivno gajenje lekovitog bilja. Proizvodnja lekovitog bilja donosi veci, brzi i laksi profit od vecine drugih poljoprivrednih proizvodnji.  
Pored razradjenih tehnologija gajenja opste poznatih biljki (nana, kamilica, maticnjak) moze ponuditi tehnologije gajenja i rasad do sada nedovoljno poznatih i neplantaziranih biljki, cije gajanje bi donelo vece prihode. Jedna od takvih biljaka je i ranilist. Prema zemljištu on nije mnogo izbirljiv, ali mu odgovaraju dobro drenirana tla. Razmnožava se iz predhodno proizvedenog rasada i deljenjem busenova. Ovaj drugi nacin razmnožavanja koristi se samo kod manjih proizvodnji. Npr. kad se gaji po parkovima i vrtovima, kao lepa ukrasna bilka. Rasad se iznosi na otvoreno u prolece, a cveta druge godine od rasadivanja. Posle toga cveta redovno svake godine. Sadi se na rastojanju 40x25 cm. Mere gajenja su navodnjavanje, plevljenje i meduredna obrada. Sa 1 ha se dobija 600-700 kg suve droge. Posle 4-5 godina vade se svi koreni i vrši se zamena kulture.
 
SADRŽI: tanine, diterpenske laktone, iridoide (harpagid), betamin, gorke materije, holin, saponizide, saponin, alkaloide stahidrinskog tipa (stahidrin, turicin, betain i betonicin), antocijane, flavonide, etarsko ulje, smolu, vitamin C i K, mineralne soli (kalijum) i dr.

KORISTI SE:
                   nadzemni deo biljke u cvetu (Betonicae herba - HAB1. )
Bere se: Prikuplja se na pocetku cvetanja, odmah po otvaranju prvih cvetova. Bere se po suvom i toplom vremenu, posle punog meseca, tako što se odseca gornja polovina biljke sa cvetovima. Pre sušenja se odbace požutele i oštedene jedinke. Suši se u tankom sloju, u hladu na promaji ili u sušarama na temperaturi od 40-50 °C. 
Odnos sirove i osušene droge je 4:1. Osušen ranilist cuva se u dobro zatvorenim pakovanjima, zašticen od vlage i svetlosti. Rok trajanja 2 godine. 
Opis droge: Osušena droga ima opor, naljut i pomalo neprijatan ukus i skoro da nema miris. Osušeni nadzemni deo biljke može da sadrži do 5 % pepela i do 3 % delova sa promenjenom bojom. 
                  koren (Betonicae radix)
Bere se: Koreni ranilista vadi se u oktobru. Opere se, osuši i potom suši na suncu ili u sušari. Odnos sirove i suve droge je 5:1. Ppakuje se u jutane ili papirne vrece i cuva do 2 godine.. 
Opis droge: Osušen koren može da sadrži do 12 % vlage, do 4 % delova sa promenjenom bojom i do 1,5 % mineralnih primesa.

NACIN UPOTREBE: Ranilist se koristi kao monokomponentni caj, a ulazi i u sastav cajnih mešavina i drugih pripravaka. Zbog velike kolicine tanina nalazi primenu u brojnim zapadno-evropskim farmakopejama. On ulazi u sastav ,,Švajcarskog caja'' (Species vulnerariae), od koga se spravljaju medikamenti za lecenje rana. Narod koristi ranilist i za bojenje vune. Dobija se fina sivo-maslinasta boja. Zbog gorkih i taninskih materija koje sadrži ranilist se može upotrebiti za štavljenje kože. Od odrvenjenog rizoma su nekad u ruskim štamparijama pravili laka svetla slova nazvana ,,litera''. Otuda potice i ruski naziv ,,Буквица''

FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA: 
- adstrigens- sredstvo za površinsko sakupljanje tkiva, cime smiruje upale sluzokože i kože
- antidijaroik - sredstvo protiv proliva 
- vulnerar - sredstvo koje zaceljuje rane
- stomahik - sredstvo za poboljšanje varenja hrane
- ekspektorans - sredstvo za olakšano iskašljavanje i izbacivanje patološkog bronhijalnog sekreta
- tonik- sredstvo za oporavak oslabljenog organizma
- febrifug- sredstvo koje pomaže kod groznicavih stanja
- emetik- sredstvo za izazivanje povracanja

NARODNA MEDICINA:  
Upotrebljava se: 
- za lecenje rana, posekotina, uboja, opekotina, upaljene sluzokože, upale desni, proliva, neredovnih menstruacija upale bubrega, urogenitalnog trakta i slicnih bolesti. 
- za popravljane apetita i bolje varenje, jer suzbija preveliku kiselost u želucu i razne tegobe u žucnoj kesi (caj)
- za smanjenje neprijatnog zadaha iz usne duplje (caj)
- za suzbijanje raznih tegoba u organima za disanje (bronhitis, astma i kašalj) (caj 3-4 puta dnevno)
- protiv groznice 
- za regeneraciju oštecene jetre, posle žutice i drugih bolesti (caj)
- za lecenje zmijskog ujeda (sok iz svežeg lista nacediti direktno na ugriz, a preko toga staviti oblogu, kao preventivu do odlaska lekaru) 
- u lecenju bolesti centralnog i perifernog nervnog sistema (migrena, neuralgija, glavobolja, vrtoglavica, epilepsija i neurastenija)(caj od cvetova ranilista)
- kod reumatizma, gihta i podagre (obloga)
- kod arterioskleroze (caj)
- kod raka (cela biljka ili caj od korena)
- kod povracanja i trovanja (koren)
- kod znojenja nogu (kupka u vodi od 38 °C.)

OBLIK UPOTREBE:
Ranilist u žumancetu: Dobro iseckati 4-5 g. svežeg lista ranilista, pa ga umutiti sa žumancetom kokošjeg jajeta. Može se dodati i šecer. Uzimati posle napada groznice.
Caj od ranilista: 2 cajne kašicice osušene i usitnjene droge preliti sa 400 ml vrele vode, ostaviti u poklopljenom sudu 1 sat i procediti. U toku dana uzeti 3 puta po 1 kafenu šolju, pre jela. 
Lekovito vino: 100 g svežih listova prelije se sa 1 litrom vina. Kroz 8 dana se procedi. Služi za ispiranje starih rana, koje sporo zarastaju, kao i gnojnih rana. Ovim pripravkom mogu se leciti i otvorene rane na venama, zajedno sa nevenovom mašcu.
Rakija od ranilista: Dobro ocišcene i oprane sveže listove ranilista ostaviti da odstoje i malo se osuše. Potom ih sitno naseckati i njima napuniti bocu sa širokim grlom. U nju naliti jaku rakiju i ostaviti da odstoji 2 sedmice. Povremeno promuckati. Kasnije profiltrirati i koristiti kao dezinfekciono sredstvo. 
Melem od ranilista: 20 ml svežeg soka ranilista pomešati sa 100 g vazelina. Koristi se za lecenje otvorenih i gnojnih rana. 

PREPARATI: Florgosan,7N, Tonorob, Tartephedreel (svi Nemacka) 

TOKSICNOST: Ako se koren ranilista uzima u kolicinama vecim od 1,5 g. javlja se nagon na povracanje. Kod branja i upotrebe potrebno je voditi racuna, da ne dode do zamene sa Stachys germanica L. Iako sadrži alkaloide ranilist uzet u terapeutskim dozama nece izazvati štetne posledice.   


Dorađeno od strane KabeSenior - 01.Dec.2009 u 23:11
Povratak na početak
BUCA Pogledaj detalje
Aktivan član
Aktivan član


Učlanjen: 15.Apr.2009
Lokacija: BEOGRAD
Online status: Ofline
Poruke: 32
  Citat BUCA Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 12.Jun.2009 u 11:35

SA VELIKIM ZADOVOLJSTVOM CITAM SVE ŠTO NAPIŠE NAŠ KABE SENIOR....VRSTAN INTELEKTUALAC, VELIKI STRUCNJAK U OBLASTI KOJOM SE BAVI I VRHUNSKI SPORTISTA...TEKSTOVE KOJE ON PIŠE U VEZI FLORE NAŠEG KRAJA SE SA LAKOCOM CITAJU, VEOMA SU PITKI I RAZUMLJIVI ZA SAVAKOGA...MISLIM DA BI GA POŽELEO SVAKI CASOPIS U SRBIJI....DRAGI KABE, MOJ PRIJATELJU IZ MLADIH DANA I SA KOŠARKAŠKOG I DRUGIH POLJA, SKIDAM KAPU PRED TVOJIM OGROMNIM ZNANJEM..

BONI
Povratak na početak
KabeSenior Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 30.Apr.2009
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 322
  Citat KabeSenior Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 12.Jun.2009 u 22:53

Hvala Boni, nadam se da ce moji radovi pomoci ljubiteljima prirode da shvate kakve sve bozanske darove nudi nas zavicaj. Pored svezeg vazduha sto se u vecernjim casovima iz okolnih suma spusta u Predejane, hladne i pitke izvorske vode, raznovrsnih pecuraka, sumskih plodova, ribe iz Morave i divljih zivotinja koje naseljavaju obliznje planine, tu je fenomenalna flora koja pleni svojom raznolikoscu. Sve pocine u aprilu kad izbehare sljive i ostalo voce, nastavlja se u maju kad procvetaju jorgovani, zanosno je krajem maja kad zamirise bagrem, ali kulminira u junu kad procvetaju lipe. Cela varos opojno mirise, a posebna idila nastaje uvece, kad se sve smiri i slavuji zapocnu svoju pesmu. Bezbroj puta mi se desilo, da  iz sveg srca pozelim, da to nadahnuce prenesem na neke druge ljude, kako bi i oni osetili car predejanskog leta. Naso sam odusak u tome da pisem o flori ovog kraja, o lokalnom jeziku, o terapeutskoj moci tih biljaka i o njihovoj prakticnoj primeni. Nadam se da na taj nacin pomazem Predejanu da ocuva tradiciju, prepoznatljive vazdusne banje i atraktivne turisticke distinacije.              

                                                                                                       Pozdrav tvoj drug Kabe!

Povratak na početak
Slavica Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 10.Jan.2009
Lokacija: Opovo
Online status: Ofline
Poruke: 169
  Citat Slavica Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 05.Jul.2009 u 19:43
Svima je nama poznato da Predejane sa svojom okolinom predstavlja zdravu ekoloski cistu sredinu, sa obiljem lekovitih biljaka.Medjutim, nije mi jasno zasto Predejancani nisu ponudili to bogatstvo drugima. Dakle, u Predejanu se ne moze kupiti nijedan gram lekovitog bilja koje je ubrano u selima oko Predejana.Putniku prolazniku niko nije ponudio domaci sir, domacu rakiju, slatko od divlje jagode , sok od kupine ili sok od borovnice, ili domaci med, da ne nabrajam dalje. Jednostavno, imam osecaj da Predejancani zive od onoga sto im drugi donose u sredinu umesto da oni sami ponude ono sto se na drugim mestima ne moze naci.A dobro znam da svako domacinstvo obiluje svim tim proizvodima, i da su predejanske domacice savrsene u spremanju zimnice.Bilo bi korisno za sve, kad bi neko krenuo sa malim osmisljenim prostorom pored Motela, i ponudio sve ovo sto sam gore navela.
Pozdrav.
Slavica
Povratak na početak
Race Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 12.Dec.2008
Lokacija: Melburn
Online status: Ofline
Poruke: 554
  Citat Race Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 21.Avg.2009 u 06:08
Pitanje za naseg Kabeta. Dali znas koja je ovo biljka?


Povratak na početak
 Odgovor Odgovor strana  <12345 13>

Skok na forum Dozvole foruma Pogledaj detalje

Bulletin Board Software by Web Wiz Forums® version 9.53 [Free Express Edition]
Copyright ©2001-2008 Web Wiz

Strana generisana za 4.609 sekundi.