Prvi sajt o varošici Predejane.  Početna strana
Forum početna Forum početna > Kultura - Sport - Zdravlje - Vera > Zdravlje
  Aktivne teme Aktivne teme
  ČPP ČPP  Pretraga foruma   Registracija Registracija  Prijava Prijava

LEKOVITO BILJE

 Odgovor Odgovor strana  <1 56789 13>
Autor
Poruka
  Tema Pretraga Tema Pretraga  Opcije teme Opcije teme
KabeSenior Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 30.Apr.2009
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 324
  Citat KabeSenior Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 11.Avg.2010 u 20:14

Pozdrav Slavice !

Izvini sto kasnim sa obavljanjem zadatka, jer sam u punom ,,spicu'' Od petka koristim GO pa eto nama i detaljne obrade RASTAVICA.

Povratak na početak
KabeSenior Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 30.Apr.2009
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 324
  Citat KabeSenior Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 16.Avg.2010 u 17:57

EQUISETUM ARVENSE L.

 

Allostelites arvensis (L.) Börner; Equisetum arcticum Rupr.; Equisetum boreale Brongn.; Equisetum campestre Schultz; Equisetum hiemale L; Equisetum maximum L; Equisetum riparium Fr.; Equisetum telmateia L;

 Equisetum torgesianum Rothm.; Presla arvensis (L.) Dulac   

 

Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije

Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke

Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list

Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio):  Sporophyta - Sporonosne biljke

Odeljak-Divizija (Divisio): Equisetophyta - Repovidne biljke  

Pododeljak-Potdivizija (Subdivisio): Equisetophytina - Clankovitostablene biljke 

Klasa-Razred (Classis): Equisetopsida - Repovi

Potklasa-Podrazred (Subclassis): Equisetidae   

Red (Ordo): Equisetales

Podred (Subordo): Equisetineae

Familija-Porodica (Familia): Equisetaceae - Rastavici

 

 


RASTAVIC

barska jela, barska metlica, borak, borik, boric, vošce, vošcenka potocna, vretenka, vrtenika, zglobara, zukva, konjogriz, konjorep, konjski rep, kositerna trava, kositernica, kreš, hvast, lisicji rep, mali rastavic, njivska preslica, obican rastavic, poljska preslica, poljska pršlika, poljski kreš, poljski rastavic, poljski cinkrot, preslica, prešluga, rastavice, sudoper, hvast, hvost, hrastek poljski, štukavac 

 

Nemacki naziv:   

   Acker-Schachtelhalm, Bandwisch, Katzenschwanz, Katzenwedel, Pfannebutzer, Pferdeschwanz, Schachtelhalm, Schafheu, Schafstroh, Scheuergras, Scheuerkraut, Zinngras, Zinnkraut,  

  Engleski naziv:

Common Horsetail, Field horsetail  

Francuski naziv:

Prêle des champs, Queue de cheval  

Italijanski naziv:

Equiseto dei campi, Coda cavallina dei campi 

Spanski naziv:

Cola de caballo, Cua de cavall petita

Ruski naziv:

        Елка, Конский хвост, Лускавец, Падиволос, Пестовник, Пряска, Пастиш, Хвойка, Сморчки, Сосенка,Сохатиная трава, Толкачник, Хвощик, Хвощ полевой,  

 

 

ISTORIJA:

Rastavic je ostatak iz praistorije. Njegovi bliski rodaci rasli su na zemlji u obliku krupnog drveca još pre 270 miliona godina. Njihovi ostaci danas nam služe kao zalihe kamenog uglja. Krhka stabljika rastavica je bogata lekovitim oksidom silicijuma. Rastavic vec vekovima ima reputaciju efikasnog biljnog leka. Cuveni anticki lekar Dioskorid lecio je njime plucne bolesti i  zaceljivao rane. Nešto kasnije 77 godine pre naše ere Plinije Stariji slikovito istice njegovu hemostaticku snagu govoreci: ,,Njegov je sadržaj toliko dobar da vec sam dodir zaustavlja pacijentovo krvarenje.'' Pored toga rimljani su ga konzumirali kao povrce. Nešto slicno cinila su i plemena indijanaca sa pacifickog severa Amerike, obogacujuci svoj jelovnik mladim izdancima rastavica. U mnogim svetskim farmakopejama rastavic predstavlja zvanican lek. U SAD propisuju jednu vrstu rastavica zajedno sa digitalisom. U Srbiji se danas smatra samo agresivnim korovom koji treba suzbiti. Služi kao dobar indikator lošeg stanja u oranicnom zemljištu.    

ETIMOLOGIJA:

Ime roda dolazi od latinske reci equus = konj i seta = dlaka,  cime se naglašava slicnost nadzemnog dela ove biljke sa repom konja. Arvensis znaci poljski ili oranican. Naš naziv ,,rastavic'' nastao je jer se biljka clankovito rastavlja pri povlacenju i cupanju.

OPIS BILJKE:

Rastavic je sporonosna višegodišnja zeljasta biljka, koja može da naraste do 80 cm. Razgranatim clankovitim, rizomom crno-kafene boje, pricvršcuje se za podlogu. Podzemno stablo prostire se na sve strane prodiruci neposredno ispod same površine zemlje. Drugi delovi rizoma, rastu vertikalno i zalaze duboko u tlo (ponekad cak i do 3m). Pupoljci na rizomu javljaju se u obliku kratke guste internodije (gomoljasta zadebljanja) i iz njih se na prolece razvijaju nove biljke. Rastavic ima dve vrste stabla: plodno (fertilno) i neplodno (sterilno). U rano prolece iz zemlje se pomaljaju žuto- mrke stabljike prošarane svetlim prelivima, koje predstavlaju plodno stablo rastavica. One stoje uspravno ili su ustajuce, narastu do 25 cm u visinu a na vrku im se razvija sporonosni klasic dug oko 4 cm. On je izgraden od mnogobrojnih štitastih sporofila. Duž donje strane oboda sporofilnog štita formiraju se 5-10 sporangija sa mnogobrojnim sporama. Okruglaste spore nose po 4 koncasta nastavka, koji ih spiralno obavijaju (haptere). Spore služe za bespolno razmnožavanje rastavica. Kada klijaju jedne od njih daju ženske, a druge muške protalijume. Protalijumi su nadzemni, narastu do 2 cm, zelene su boje, imaju nepravilan krakast oblik i nose organe za polno razmnožavanje. U anteridiji manjeg muškog protalijuma formiraju se spermatozoidi, a u arhegonijama ženskog protalijuma jajne celije. Posle oplodnje, koja se desi u vlažnom prolecnom periodu razvija se bespolna (aseksualna) generacija - saprofit ili pravi rastavic. Fertilna biljka je socna, clankovita, šupljikava izmedu zglobova, a oni su potpuno ispunjeni tkivom. Stabljika je prosta, nerazgranata i debela 3-5 mm. Na fertilnom stablu nalaze se 4-6 rukavca bledomrke boje, trbušasto naduveni sa 8-12 lancetastih zubaca, koji su cesto po 2-3 medusobno srasli. Posle odbacivanja spora ova stabljika se osuši a iz clankovitog podanka se razvija zelena sterilna biljka. Ona naraste do 80 cm, a debela je 3-5 mm. Pošto sadrži silicijumovu kiselinu gruba je na dodir. Stablo je clankovito (može imati cak i 20 segmenata), oštro izbrazdano, cvrsto, jednostruko ili dvostruko pršljenasto razgranato a u centralnom delu šuplje. Dugacki iglicasti listici poredani su u višestrukim pršljenovima oko stabljike. Iduci ka vrhu biljke dimenzije im se smanjuju, pa stabljika dobija piramidalni oblik. Zavisno od položaja na biljci broj listica u pršljenu krece se od 6-19. Najcešce su rebrasto povijeni sa vrhovima okrenutim nagore. Medusobno srasli ljuspasti listici, grade lisni rukavac. Oni su svetlozeleni sa 6-12 zašiljenih, crnih, po obodu belih zubaca.  

Rastavic se razmnožava sporama i vegetativno - rizomima. Sporonosi u prolece, od marta do maja. Spore raznosi vetar, voda životinje i covek. Obradom zemljišta rizomi se seku, komadaju i rasturaju na sve strane, te se tako korov vegetativno širi.

STANIŠTE:

Rastavic je cirkumpolarna vrsta. Možemo ga naci po ravnicama a rede i do subplaninskih visina (1500 m nv.) u umereno hladnoj i suptopskoj klimi. Jak je kompetitor. Raste kao korov u velikim gustim zajednicama. Najcešce preferira kisela i vlažna zemljista kojima maticni supstrat cine stene vulkanskog porekla. Ipak možemo ga sresti i na suvom peskovitom   zemljištu ili na aluvijalnim nanosima i sprudovima. Najcešce raste pored potoka, reka, i bara. Predstavlja indikator za otkrivanje izvora pitke vode. Može se naci na zapuštenim mestima, uz mede, jarkove i puteve, te po neplodnim, neobradenim oranicama. Ponekad se javlja na vlažnim livadama, po vocnjacima i šikarama, te na rubovima lišcarskih šuma nizijskog i brdskog podrucja.   

RASPROSTRANJENOST:

Poreklom je sa severne hemisvere. U Srbiji je rasprostranjena vrsta. Unešen je u Južnu Afriku, u Australiju i Novi Zeland.

Samoniklo raste u: ZAPADNOJ AZIJI: Kipar, Iran, Irak, Liban i Turska; na KAVKAZU: Jermenija, Azerbejdzan, Gruzija i Rusija (Dagestan i Ciscaukazija); RUSIJI (Istocni Sibir, Zapadni Sibir i Daleki istok); ISTOCNOJ AZIJI: Mongolija, Kina, Japan i Koreja; TROPSKOJ AZIJI: Indija, Butan i Nepal; SEVERNOJ EVROPI: Velika Britanija, Island, Danska, Finska, Norveška i Švedska; SREDNJOJ EVROPI: Austrija, Belgija, Ceška, Slovacka, Nemacka, Madarska, Holandija, Švajcarska i Poljska; ISTOCNOJ EVROPI: Belorusija, Estonija, Letonija, Litvanija, Moldavija, evropski deo Rusije i Ukrajina (Krim);   JUGOISTOCNOJ EVROPI: Albanija, Bugarska, bivša Jugoslavija i Grcka (sa Kritom); JUGOZAPADNOJ EVROPI:  Francuska (sa Korzikom), Portugalija i Španija;  SEVERNOJ AMERICI: SAD i Kanada  

VARIJABILNOST:

Familija Equisetaceae obuhvata i rod Equisetum koji je zastupljen sa 29 vrsta.

Poljski rastavic svoju raznolikost manifestuje kroz niže taksone. Može se pronaci u obliku dveju podvrsti i nekoliko varijeteta:

Equisetum arvense subsp. riparium (Fr.) Nyman  

Equisetum arvense subsp. alpestre (Wahlenb.) Arcang.   

 

Equisetum arvense var. serotinum G.Mey.  

Equisetum arvense var. nemorosum A.Br. in Döll  

Equisetum arvense var. irriguum Milde  

Equisetum arvense var. duffortianum Hy  

Equisetum arvense var. alpestre Wahlenb.  

Slicnog sastava i dejstva su i neke druge domace vrste roda Equisetum, ali su manje proucene, a neke su i otrovne (za coveka i životinje), pa se zbog rizika da se ne zamene retko ili nikako ne upotrebljavaju. To su Equisetum hiemale L. - kostrika (sudoper, oštri kreš); Equisetum limosum Roth - barski rastavic (žablja preslica, barski kreš, vodeni cinkrot); Equisetum maximum Lam. - veliki rastavic (kosmata žucica); Equisetum palustre L. - žablja preslica (žabnica, konjska žuka, livadski kreš, mocvarna preslica, rastavak)    

SADRŽI:

alkaloide [nikotin, ekvizetin (palustrin), dimetilsulfon i 3-metoksipiridin], flavonidna jedinjenja (ekvizetrin, liteolin-7-glikozid, luteolin i izokvercitrin), saponine (ekvizetonin), organske kiseline (akonitnu, jabucnu, linolnu i oksalnu), minerale (kalijum, kalcijum, gvožde, cink, aluminijum, natrijum, sumpor, mangan, magnezijum,bakar...), vitamin C, sistesterol, dimetilsulfon, kremenu (silicijumovu) kiselinu, masna ulja, tanin, smole, gorke supstance, pektin  i karotinoide

KORISTI SE:

                        nadzemni sterilni deo biljke  (Herba Equiseti)- DAB)  

Proizvodnja:

Sakuplja  se vegetativni deo neplodne biljke. Berba se izvodi preko celog leta po lepom i suncanom vremenu. Nadzemni, zeleni delovi bilje odsecaju se srpom ili kosom na visini od 5 cm iznad površine zemlje.Tom prilikom treba obratiti pažnju na vrstu koja se bere. Ostale vrste rastavica se ne sakupljaju jer su nedovoljno proucene, a neke i otrovne. Poželjno je da dužina posecene biljke ne prelazi 30 cm. Posle ubiranja sirovina se suši u tankom, rastresitom sloju debljine do 5 cm na cardacima, potkrovljima, tavanima, ispod lesa ili u sušarama na temperaturi od 40 - 50°C. Kada je vreme lepo može se sušiti i na otvorenom. Treba izabrati dobar hlad sa konstantnom promajom, a preko noci obavezno prekriti sirovinu platnom ili ciradom. Od 5kg. sveže biljke dobija se oko 1 kg. suve sirovine. Droga mora zadržati zelenu boju. Potamnele delove treba odmah odbaciti. Rastavic se plasira kao cela biljka ili seckan. Seckan rastavic se prosejava kroz sita sa otvorima od 7 mm.

Skladištenje se izvodi u suvim i dobro provetrenim prostorijama. Droga se pakuje u jutane vrece ili bale od 50 kg. Rok upotrebe je 4 godine.

UPOZORENJE: Postoji gljiva koja napada rastavic i u njegov vegetativni deo izlucuje jedan toksican alkaloid. Zato se po svaku cenu treba zaštititi od ovog parazita. To je najlakše uciniti tako što zelena stabla sakupljamo dok su još mlada u junu i julu. Posle tog roka na listovima se mogu zapaziti smede mrlje. To je znak da se parazitna gljiva naselila na rastavic i da on više nije za lekovitu upotrebu.

Opis droge:

Osušena droga je sivkasto-zelene boje, slabog mirisa, bljuntavog, blago-kiselog ukusa i pod zubima škripi jer su membrane inkrustrirane silicijumovim solima. Ne sme da sadrži više od 13% vlage, više od 24% pepela, više od 1% ostalog bilja, više od 4% ostalih neotrovnih vrsta roda Equisetum, više od 1% organskih necistoca i više od 0,5% mineralnih necistoca. Sadržaj delova otrovnog bilja nije dozvoljen.

NACIN UPOTREBE:

                Galenski preparati rastavica koriste se kao diuretici kod zastoja u srcanom radu (srcane mane i srcana insuficijencija), a takode kod pojave otoka izazvanih kardiopulmonarnom insuficijencijom. U ovim slucajevima povecano izlucivanje mokrace kod pacijenata uocljivo je posle uzimanja samo jedne doze. Ono traje ceo dan, a ako se terapija ponovi sutra ponovo dolazi do diureze, što govori o tome da nema privikavanja organizma na galenske preparate od rastavica.

                Glavni galenski preparat od rastavica je diuretski caj. Cesto se droga rastavica primenjuje i u lekovitim cajnim mešavinama. Pri oboljenjima urinarnog trakta (pielit, cistitis i uretritis) rastavic se cesto koristi u sadejstvu sa uvinim cajem i drugim lekovitim biljkama koje imaju diureticna i antiupalna svojstva.

                Vodeni galenski preparati rastavica pokazuju dezinfekciona svojstva, pa se koriste za lecenje dugotrajnih cireva i gnojnih rana. U mnoštvu raznih sredstva za remineralizaciju narocito starijih osoba treba istaci odvare i infuzije spravljene od rastavica. U sprezi sa silicijumovim jedinjenjima rastavic se koristi kod arterioskleroze (zakrecenje sprovodnih sudova) srca  i velikog mozga, kod upalnih procesa u bubrezima i urinarnom traktu, kod kamena u bubrezima, kod lezija (sitnih oštecenja) krvnih sudova, kod tuberkuloze pluca i kože tokom hemoterapije.

                Kvžice na korenskim zadebljanjima i sporonosna (fertilna) stabla sadrže skrob i šecer. U nekim zemljama (Japan, Koreja i Rusija) fertilne stabljike rastavica koriste se za ishranu (kao povrce ili prilog za piroške). Sterilne stabljike nisu jestive.

                Rastavic ima fungicidna svojstva. Zato se odvar rastavica (kuvati 20 minuta) preporucuje kao prirodna zaštita vocarskih a narocito povrtarskih kultura (paradajz i paprika). Tretira se folijarno, kao tecno dubrivo. Visok procenat silicijumovih soli jaca celijske strukture biljaka i otežava štetocinama (vaši, insekti i plamenjaca) da oštete spoljašnost tretirane biljke.  

              Rastavic daje žutu boju, a ona se koristi za poliranje kamena i drveta.

              Kao krmna hrana rastavic je kontraverzna biljka. Seno od rastavica predstavlja pravu opasnost za krupne domace životinje. Nasuprot tome  njega odlicno podnose jeleni i ostala divljac. U nekim delovima sveta rastavic se koristi kao glavna krmna hrana za tov guski i labudova.   

                Prašak dobijen mlevenjem suve droge rastavica upotrebljava se u veterini za posipanje otvorenih rana i dugotrajnih cireva na životinjama.  

                Zbog visokog procenta silicijuma (10%) rastavic se cesto upotrebljava za cišcenje i poliranje mesinga, predmeta od bakra, kalaja i plemenitih metala (kotlovi i posude), te mu odatle dolazi i lokalni naziv ,,sudoper''.

                Moris Messege svrstava ga medu svoje omiljene anticeluloitne biljke.

                Koriste ga i sportisti za osvežavanje organizma i jacanje tetiva i ligamenata.

FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA:

Mnoge studije dokazale su hemostaticna i antiupalna svojstva preparata nacinjenih od rastavica. Materija estrahovana iz rastavica 5-glukozidluteolin ima antimikrobno svojstvo. Eksperimenti su dokazali da rastavic pokazuje detoksikaciono dejstvo, a narocito je delotvoran u izbacivanju olova iz organizma.

Silicijumova kiselina rastvara se u vodi i obrazuje soli, tako da se lako resorbuje u digestivnom traktu. Silicijumova jedinjenja neophodna su komponenta u funkcionisanju razlicitih organa ljudskog tela, a igraju važnu ulogu u metabolizmu i funkcionalnoj aktivnosti sluzokože, zidova krvnih sudova i vezivnog tkiva. Posebno su važna za razvoj koštanog tkiva. Najnovija ispitivanja pokazala su da rastavic pomaže obolelom organizmu u borbi s bolešcu time što u delu gde se bolest ugnezdi izaziva brži rast tkiva i celija i tako guši zarazu.

Silikatne materije iz rastavica u urinu grade zaštitne koloide, i uticu na kristalizaciju nekih mineralnih komponenti, cime sprecavaju formiranje mokracnog kamenja. Rastavic deluje na diurezu vode, bez promene sadržaja elektrolita. U literaturi se pominje da deluje kao dobar tuberkulostatik, jer silikati stimulišu leukocite.  

Rastavic se tretira kao:

- urinarni antiseptik - sredstvo za smirivanje upala mokracnih puteva (ubija patogene bakterije u mokraci)

- diuretik - sredstvo za poboljšavanje lucenja mokrace

- antihemoragik - sredstvo koje sprecava krvarenje

- profilaktik - sredstvo koje štiti od nastanka bolesti

- lokalni stiptik - sredstvo koje sakuplja kožu i male krvne sudove (kapilare)

- epitelizant,  - sredstvo koje pospešuje epitelizaciju kože

- tuberkulostatik - sredstvo za lecenje tuberkoloze

- antiseptik - sredstvo koje sprecava razmnožavanje mikroorganizma

- antiflamator - sredstvo protiv zapaljenja

NARODNA MEDICINA:

Najcešce se koristi: 

- za lecenje hronicne upale bubrega sa hipertonijom (tinktura)

- za saniranje upala urogenitalnog trakta (pielit, prostatitis, cistitis i uretritis) i bolje izlucivanje mokrace (caj i kupka)

- za jacanje tkiva, hrskavica i kostiju (u obliku svežeg soka iz biljke preporucuje se sportistima i fizickim radnicima)

- kod ekcema, lišaja, rana, cireva, furunkula i drugih kožnih bolesti (obloga u obliku paste sacinjene od praha rastavica)

- kod infekcija usne duplje, herpesa (groznice), upala grla, polipa u nosu, i upale desni ( ekstrakt iz biljke -  ispiranje i grgotanje)

- protiv gljivicnih infekcija nogu, zanoktica i promrzlina (kupka i obloga) 

- kod krvarenja iz pluca, nosa, debelog creva i materice (u obliku svežeg soka iz biljke - naneti tamponom, irigatorom ili piti)

- kod arterioskleroze, bolesti srca, srcane insuficijencije, emfizema (proširena pluca), dugotrajnog bronhitisa, astme, tuberkuloze i najrazlcitijih tegoba sa disajnim putevima (piti odvar od rastavica)

- kod vodene bolesti - pojacano sakupljanje tecnosti u mekom tkivu (cajne kure i kupke od uvarka rastavica)   

- kod reumatizma (mešani caj rastavica i brezovog lista)  

- protiv gasova (caj)

- kod oteklih nogu (posledica povreda ili dijabetesa) (cajne kure i kupke od uvarka rastavica)   

- kod belog pranja (caj i kupka)

PREPARATI:

,,Equsil", ,,Nephroselect M", ,,Silphascalin", ,,Solvefort" i ,,Czstinol" svi nemacke proizvodnje  

OBLIK UPOTREBE:

Odvar rastavica: (Decoetum herbae Equiseti arvensis): 20 g (4 kuhinjske kašike) suve droge staviti u emajliranu posudu, preliti sa 200 ml (1 caša) kipece vode, poklopiti i ostaviti da kljuca 30 minuta. Potom ostaviti da se ohladi 10 minuta do sobne tmperature, procediti i odložiti na hladno mesto. Piti po šolju tecnosti na prazan želudac ujutro i pred spavanje.

Eksrakt rastavica: (Extractum Equiseti arvensis fluidi) Ukuvavanje se izvodi  lagano i traje najmanje 3 sata, kako bi se dobila žitka masa, a u njoj ostali izluceni lekoviti sastojci. Upotrebljava se 1/2 cajne kašicice 3-4 puta dnevno. Za ispiranje usta i grgotanje ekstrakt se mora razblažiti.

Caj od rastavica: Dve pune kafene kašicice (2-4 g) suve usitnjene droge rastavica preliti šoljom hladne vode, zagrevati da prokljuca i kuvati još 5 minuta. Ostaviti da se ohladi 15 minuta, procediti i konzumirati. Uzimat po 1/2 šolje caja posle obroka.

Tinktura od rastavica: Deset punih supenih kašika (25 g) suve usitnjene droge rastavica, preliti sa 500 ml 20%-nog alkohola (iz apoteke), ostaviti da stoji na svetlom mestu 8 dana, a potom procediti. Treba cediti kroz gazu i dobro ispresovati talog, kako bi se istisnulo što više lekovitih sastojaka. 

Obloga od rastavica: Od praška (samlevene suve droge) pripremiti pastu i njome oblagati bolno mesto.

Sok od rastavica: Najbolji je sok dobijen iz stabljike rastavica. Treba konzumirati 5-10 ml tri puta dnevno.

Kapsule od rastavica: Korišcenje praška od rastavica u kapsulama može biti znatno prijatnije, nego piti sok ili ekstrakt.

TOKSICNOST:

Rastavic je poželjno koristiti uz nadzor strucnjaka. On može biti kontraindikovan kod bolesti jetre i nefritisa, jer zna izazvati razdraženost bubrega. Droga se ne sme  kupovati od nadrilekara i ulicnih prodavaca, jer se u njoj mogu naci delovi srodne vrste Equisetum palustre L. - žablja preslica, koja u sebi sadrži veliku kolicinu otrovnog alkaloida. Rastavic ne smemo koristiti duži vremenski period. Povremeno treba praviti pauzu, a narocito moramo biti oprezani  kod edema nastalih usled oštecenja srca ili bubrega.



Dorađeno od strane KabeSenior - 18.Avg.2010 u 11:36
Povratak na početak
vojvoda Pogledaj detalje
Aktivan član
Aktivan član


Učlanjen: 20.Mar.2010
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 29
  Citat vojvoda Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 04.Sep.2010 u 12:21
Zdravo svim Predejancima   a narocito Kabetu.
Zamolio bih Kabeta   da mi kaze  dal je  Lucium barbarum ili kako ga vec zovu  -Tibetski goi ili pak Kineski vucac  lekovita biljka  . Zasta  prvenstveno sluzi i dal  moze da uspeva u nasem kraju. Imam mogucnost nabavke  sadnog materijala  pa da ne sadim za badava.
 Ujedno bih pitao -nemam vremena da  surfujem. Dal je plod  Sorbus aucoparie -Jarebike jestiv ili to samo pise  na nekim Nemackim sajtovima. Da li mogu ove dve biljne vrste da  se razmnozavaju od semena [zna kabe zasta mi treba ].  Pozdrav i postovanje  za sve  i veliki pozdrav  sa padina Svrljiskih planina  .
Pozdrav
Povratak na početak
KabeSenior Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 30.Apr.2009
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 324
  Citat KabeSenior Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 12.Sep.2010 u 17:35

Za našeg uvaženog komšiju i prijatelja a pre svega predejancanina, ciji nik ,,vojvoda" na forumu ,,Svet biljaka" simbolizuje eminentnog poznavaoca egzoticnog sadnog materijala, odgovor mora biti potpun i sadržajan.

                                                                                                                                                               Pozdrav Kabe !

 

 

 

 

 

 

 

LYCIUM BARBARUM L. i LYCIUM CHINENSE Mill.

 

Jasminoides flaccida Veillard, Lycium europaeum hort., Lycium flaccidum (Veillard) K. Koch,  Lycium halimifolium Mill., Lycium lanceolatum Veillard,  Lycium ovatum Loisel, Lycium ovatum Poiret, Lycium rhombifolium Dippel, Lycium sinense Grenier,  Lycium subglobosum Dunal, Lycium trewianum Roemer & Schultes., Lycium turbinatum Loisel., Lycium turbinatum Veill. or Loisel., Lycium vulgare Dunal

        

Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije

Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke

Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list

Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio):  Spermatophyta - Semenice

Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skrivenosemenice  

Klasa-Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke

Potklasa-Podrazred (Subclassis): Metachlamydae (Gamopetalae, Lamiidae) - Biljke sa sraslim krunicnim listicima 

Nadred (Super ordo): Solananae

Red (Ordo): Solanales

Familija-Porodica (Familia): Solanaceae - Krompira

Subfamilija (Subfamilia): Solanoideae

Pleme (Tribus): Lycieae

 

[


OBICNI i KINESKI VUCAC

 bodkastolistna kustovnica, voca lika, voce liko, vrbica, vucac, vucje bobice, vucje liko, goji, kineski goi, kineski licium, tibetanski goi, carsko voce, ceminjuga

  

Nemacki naziv:   

  Bocksdorn, Bocksdornbeere, Chinesischer Bocksdorn,  Fasanenschwanz, Gemeiner Bocksdorn, Gemeiner Teufelszwirn,   Gewöhlicher Bocksdorn, Judnzaussert, Laubenkraut, Litz, Litzchen, Lizium, Teufelszwirn, Wangerooger Busk, Wolfsdorn

  Engleski naziv:

    Barbary matrimony vine, Bocksdorn, Cambronera, Chinese Boxthorn, Chinese desert-thorn, Chinese Matrimony Vine, Chinese tea plant, Chinese Wolfberry, Common matrimony vine, Duke of Argyll's teaplant, Goji berry, Himalayan goji, Matrimony vine, Tibetan goji, Wolfberry  

Francuski naziv:

Lyciet à feuilles d'obione, Lyciet commun, Lyciet de barbarie, Lyciet de Chine  

Italijanski naziv:

Spina Santa Cinese

Spanski naziv:

Arcer, Arç de tanques, Arn blanc, Arto, Bayas goji, Basamorra, Borosta, Cambroeira, Cambrona de Ningxia, Cambronera, Cambronero chino, Espino cambrón, Espiñeiro de casca branca, Licio, Magarda, Saparr

Ruski naziv:

Волчья ягода, Дереза варварская, Дереза китайская, Дереза настоящая, Дереза обыкновенная, Дерезы плод, Лиция, Ягоды Гожи, Китайская заманиха, Козье молоко, Царский шип  

    

ISTORIJA:

Cinjenica je da ljudi na Himalajima žive mnogo duže i imaju bolje zdravlje ne samo od evropljana, nego i od ostalog dela covecanstva. Starost izmedu 120 i 150 godina tamo ne predstavlja cudo. Poznato je ime Li ?ing Juena, koji je živeo preko 250 godina (1678-1930). Studije i istraživanja koja su godinama sprovodili razni svetski instituti potvrdili su te cinjenice i došli do zakljucka da je osnovni razlog za dugovecnost ovih ljudi bobica ,,gojia". Drevni kineski medicinski rukopisi dinastije Tang iz 7. veka i dinastije Ming iz 16. veka detaljno govore o njegovoj lekovitosti. Po kineskoj klasifikaciji on spada u hladne biljke. Vekovima se koristi u tradicionalnoj medicini za održavanje dobrog zdravlja i energije a posebno za popravljanje vida. U nekoliko pokrajina Kine i na podrucju Tibeta, ova biljka raste u prirodi kao samonikla i tu teritoriju stanovništvo naziva ,,Goji pojas". Tamo se goji smatra svetom biljkom. U doba njegove berbe u oblasti Ningksia Hui održava se veliki festival. Godinama unazad goji osvaja Evropu, Ameriku i neke druge prostore. U novim sredinama ljudi ga nazivaju ,,sretna bobica" jer njegovo redovno konzumiranje donosi coveku ispunjenost i srecu. Arcibald Kembel vojvoda od Agrila 1730 god. kao ukrasnu biljku uneo je goji u Englesku. Njegovi crveni plodovi odmah su privukli pažnju velikog broja ostrvskih ptica i biljka se kao poludivlji žbun brzo raširila u novoj sredini. Zbog svoje lepote i neverovatnih sastojaka koje sadrži, goji lako nalazi primenu u ishrani, medicini i hortikulturi. Lycium chinense - kineski vucac i Lycium barbarum - obicni vucac, koji danas nose zbirno ime ,,goji" prvi je opisao Škotski botanicar Filip Miler u osmom izdanju svog  ,,Baštovanskog recnika"(,,The Gardener's Dictionary") objavljenog 1768.g. Pocetkom 21. veka zapocinje njegova nagla popularnost kao supernamirnice, odnosno namirnice koja je toliko nutritivno bogata da i rezultati medicinskih istraživanja potvrduju njegove potencijalne pozitivne zdravstvene ucinke. Na osnovu svog mineralnog sastava i lekovite vrednosti, danas se ovo voce smatra najizbalansiranijim i najbogatijim plodom na svetu.  

ETIMOLOGIJA:

Ime roda dolazi od grcke reci lykion = trnovit žbun. Na tibetanskom jeziku biljka nosi naziv ,,dretsherma" od reci ,,dre" što znaci ,duh" i ,,tsherma" što znaci ,,trn". Ime ploda je  ,,dretsherma drawu", gde ,,drawu" znaci ,,voce".  Ime ,,goji" koje se danas najcešce korist za obe biljke, novijeg je datuma i izvedeno je od kineskog imena ,,Gou Ki Zi".

OPIS BILJAKA:

Obicni i kineski vucac su razgranati listopadani, žbunovi sa mnoštvom golih i vitkih grana. Oni imaju veoma snažan i razgranat korenov sistem, koji im omogucuje da dopru do vode cak i u pustinjskim uslovima. Žive po nekoliko stotina godina. Obicni vucac je krupniji pa naraste i do 3 m u visinu. Krošnja mu se razvije i do 5 m u širinu. Dimenzije kineskog vucca su nešto manje. Grane kod oba žbuna imaju svetlo-sivu boju i uglavnom su trnovite. One prvo rastu uspravno, a u drugoj godini se lucno poviju nadole. Listovi obicnog vucca rastu samostalno ili pak u grupi po 3. Imaju kopljast oblik, a boja im je svetlo ili sivo zelena. Na vrhu su zaoštreni, a u osnovi klinasto suženi. Dugi su 2-10 cm, a široki od 0,6-2,5 cm. Širina lista je najvca na sredini dužine. Peteljka je duga  0,2-2 cm. Listovi kineskog vucca su lancetasti do jajasti i najširi su ispod sredine. Dugi su 1-14 cm, a široki 0,5-6 cm. U umerenoj klimi na severnoj hemisveri obe biljke cvetaju krajem proleca i tokom leta (april do oktobar), zavisno od geografske širine, nadmorske visine i klime. Cvetovi rastu iz pazuha lista pojedinacno ili u grupama od 1-5. Dostižu velicinu do 2 cm u precniku i vrlo prijatno mirišu. Mogu biti crvenkasti, ružicasti ili ljubicasti, a kasnije su smedi. Kod obicnog vucca cašica je dvousnata i duga oko 4 mm. Gornja usna je dvozuba a donja trozuba. Krunica je levkasta i duga oko 9 mm. Njen donji deo je cevast u dužini 2,5-3 mm Režnjevi su dugi oko 4 mm, a prašnici pri osnovi dlakavi. Oni stoje na drškama koje su duže od tucka. Tucak podcvetan i uždužno raspuknut. Rilica glavicasta. Kod kineskog vucca cašica je duga 3 mm. Krunica je levkasta i dostiže dužinu 10-15 mm. Njen donji deo je cevast (cilindrican) u dužini od 1,5 mm. Režnjevi su kratki (5-8 mm) i trouglasti. Obe vrste radaju jarko narandžasto-crvene bobice duguljasto-svericnog oblika. Velicine im se krece od 1 do 2 cm. Bobice su prepune semenki (10-60 komada), a njihov broj zavisi od sorte i velicine ploda. Semena su kompresovana i imaju jako zakrivljen embrion. Period zrenja krece se od jula do oktobra. Obicni vucac je vrlo kvalitetna medonosna biljka. Pcele ga redovno posecuju, cak i po najvecoj suši

STANIŠTE:

Uspeva na suvom, jalovom (nutritivno siromašnom) zemljištu, a možemo ga naci i na pešcanim i glinastim zemljištima u priobalnom podrucju. Najviše mu odgovara alkalna podloga. Zahtva celodnevnu osuncanost i dovoljno vlage ali ne iziskuje previše plodno zemljište. Najviše mu odgovara alkalna podloga. Podnosi visoke temperature preko leta, kao i ekstremno hladne zime. Potpuno je otporan na mraz.  

Lycium chinense - kineski vucac raste od ravnica Žute reke do obronaka Himalaja gde na Tibetu doseže visinu od 4000 m. Lycium barbarum - obicni vucac raste kao podivljao na periferiji naseljenih mesta, po rubovima šuma, živicama i suvim padinama, pored ograda, meda, nasipa i na ivicama puteva i železnickih pruga sve do 1200 m NV.  

RASPROSTRANJENOST:

Prirodno uspeva na Dalekom Istoku (umerena Azija) KINA: Gansu, Hebei, Nei Mongol, Ningksia, Kviningai, Šanksi, Sicuan, Ksinjiang. Pojavljuje se i u Mongoliji, Nepalu i Tibetu. Kultivira se u Kini, Japanu, na Tibetu, Javi, i Havajskim ostrvima. Unešen je i u druga podrucja, uglavnom tamo gde ima dosta naturalizovanog kineskog življa, a klima mu omogucuje nesmetan razvoj. Cesto pobegne iz urbanih sredina i podivlja.  

GAJENJE:

Najvece kolicine gojia proizvode se u oblasti Ningksia Hui (severni deo Centralne Kine) i Ksinjiang-Ujgurskoj oblasti (Zapadna Kina), gde se gaji na plantažama. Velicina zasada najcešce se krece od 100-1000 ha. Zadnjih godina, intenzivno je u ovim oblastima zasadeno oko 50 miliona ha. Kineska vlada daje premije i stimuliše proizvodnju gojia, a plodne ravnice uz Žutu reku tradicionalno su vec 600 godina zasadivane ovom kulturom. Goji iz ovog kraja zbog vrhunskog kvaliteta, stekao je reputaciju u celom svetu pa ga meštani još nazivaju i ,,crveni dijamant".

Odgovara mu naše klimatcko podrucje te se uspešno gaji i u Srbiji. Raste na vecini tipova suvih i dreniranih zemljišta, ali ne toleriše mokra i gnjecava. Goji dobro podnosi sušu, ali treba obratiti pažnju na zalivanje u prvoj godini posle sadnje. Podnosi visoke temperature preko leta (do 40°C ), kao i hladne zime (-15°C). Rada i kad se gaji u dvorištu odnosno u saksiji. Prilikom zaštite treba biti oprezan i ne preterati sa upotrebom pesticida. Goji jako lepo izgleda i kao ukrasna biljka u vrtu. U toku jedne godine kruna moze i da se udvostruci. Ovaj omanji žbun sa dugim puzecim granama, gaji se uglavnom zbog svojih prelepih listova i cvetova. Nalazi primenu i kao živa ograda. Treba ga oprezno rezati i ograniciti mu nekontrolisan rast. Prilikom rezanja obavezno odstraniti odumrle delove biljke. Najpovoljniji period za orezivanje je rano prolece dok vegetacija još miruje. Goji se preko leta razmnožava mladim, a preko zime  zrelim reznicama. Razmnožavanje iz semena (generativno) izvodi se u jesen. Opasno je uvoziti neprovereni sadni materijal gojia, jer se sa njegovim sadnicama mogu uneti i neke nepoznate biljne bolesti krompira i paradajza. Zato se preporucuje sadnja proverenih (sertifikovanih) sadnica.

VARIJABILNOST:

Rod Lycium zastupljen je sa 100 listopadnih vrsta, koje uspevaju u umerenim i suptropskim zonama.

Lycium europaeum L. (sin: Lycium mediterraneum Dun.) - evropski vucac raste na teritoriji modernog Izraela. Iako po nazivu slovi za evropsku vrstu, on u Evropi ne može opstati jer ne toleriše temperaturu nižu od -5°C.

Lycium barbarum - obicni vucac je grm koji prirodno raste u severnoj Aziji, distribuira se kroz Kinu i ekstenzivno uzgaja u provinciji Ningksia. Gaji se kao hortikulturni žbun i redovno podivlja. U današnje vreme ovu vrstu masovno možemo sresti u Evropi gde kao poludivlja raste u slobodnoj prirodi.

Lycium chinese - kineski vucac je malo manji grm koji prirodno raste u istocnoj Kini. Najviše se gaji na jugu Kine, ali i u Evropi. Zbog cinjenice da evropske, azijske i africke varijante ove biljke pokazuju slicne zdravstvene efekte, te se teško mogu razlikovati autohtone od podivljalih i gajenih biljaka, cesto dolazi do zabuna u literaturi koja se bavi sistemizacijom istih. Evo i nekoliko varijateta biljaka koje se zbirnim imenom nazivaju ,,goji":

Lycium barbarum L. var. chinense (Miller) Aiton; Lycium chinense Mill. var. ovatum (Poiret) C. K. Schneider; Lycium megistocarpum Dunal var. ovatum (Poiret) Dunal,  

SADRŽI:

amino kiseline (asparaticnu kiselinu, prolin, glutaminsku kiselinu, alanin, arginin, serin, lizin, holin, betain i nekoliko drugih), minerale (magnezijum, cink, gvožde, bakar, nikal, hrom, kalcijum, kalijum, kobalt, selen kadmijum, fosfor i germanijum) antioksidanse {fenolne pigmente (fenoli), karotenoidi (b-karoten, lutein, likopen, kriptoksantin, ksantofil i zeoksantin)}, vitamine {A, B1(niacin), B2(piridoxin), B6, C(askorbinska kiselina) i E(alfa-tokoferol)}, nezasicene masne kiseline (omega-3 i omega-6),  ugljeni hidrati (polisaharide, monosaharide), b-sitoeterol, ciperon, solavetivon, nikotinsku kiselinu, taurin, g-aminobuternu kiselinu, cinamonsku kiselinu, linolnu kiselinu, a-linolensku kiselinu,   saponine, alkaloide, masnoce (lipide) i proteine  

KORISTI SE:

                        plod  (Lycii fructus)

Proizvodnja:

Plodovi se beru od avgusta do oktobra, rano ujutru i kasno popodne. Pošto se beru samo zrele bobe branje možemo izvoditi do prvih mrazeva. Branje ne treba obavljati rukom, vec trešenjem zrelih boba na prostirci, kako iste ne bi pocrneli, zbog brze oksidacije. Bobice se razastru u tankom sloju i suše u hladu ili na suncu. Kad se perikarp nabora i smežura, a plod ostane mekan, to znaci da su suve. Mogu se sušiti i u sušarama na temperaturi od 40-45°C. Goji se nigde ne može naci u svežem obliku, sem u regionu gde se proizvodi. Osušen može biti upakovan u više oblika. Mekši oblik je lepljiv, a tvrdi podseca na suvo grožde.

Opis droge:

Plod gojia je svijetlo crvene boje, mek skoro kao žvakaca guma, a ima slabo kiselo-sladak ukus slican paradajzu. Po slatkoci podseca na sladic. Kad se proba lici na brusnicu ili suvo grožde iako je za nijansu kiseliji, manje sladak i odaje vocni miris. Koriste se bobe sa  gajanih i sa divljih biljaka.

                        list  (Lycii folium)

Proizvodnja:

Mlado lišce se bere u rano prolece, osuši u hladu ili u sušarama i upakuje u papirnu ambalažu. Koristi se za spravljanje caja radi terapija u tradicionalnoj kineskoj medicini. Sveže mlado lišce i izdanci gojia koriste se kao zeleno povrce te mogu poslužiti kao dodatak supama i corbama. Potrebno ih je samo dobro oprati i termicki obraditi.

Opis droge:

Listovi obicnog vucca imaju kopljast oblik, a boja im je svetlo ili sivo zelena. Na vrhu su zaoštreni, a u osnovi klinasto suženi. Dugi su 2-10 cm, a široki od 0,6-2,5 cm. Širina lista je najvca na sredini dužine. Peteljka je duga  0,2-2 cm. Listovi kineskog vucca su lancetasti do jajasti i najširi su ispod sredine. Dugi su 1-14 cm, a široki 0,5-6 cm. Suva droga mora zadržati prirodnu boju.

                        kora sa korena (cortex Lycii radicis)

Proizvodnja:

Kora sa korena prikuplja se u prolece i jesen. Koren se otkopa, zatim se dobro opere i sa njega se skine kora koja se suši na suncu ili u sušari. 

Opis droge:

Suvi delovi kore korena žuckasto-mrke boje bogati saponinima i alkaloidima.

NACIN UPOTREBE:

S obzirom na njihov prijatan ukus bobe gojia mogu da se konzumiraju sveže ili sušene, u formi caja od suvih plodova ili kao dodatak raznim jelima u kineskoj kuhinji. Najkvalitetniji nacin upotrebe boba je spravljanje sokova, ali su oni zbog velike nutritivne vrednosti vrlo skupi. Postoje i kapsulirani proizvodi koji se prodaju širom planete. Od boba se mogu pripremati džemovi, želei, vino i pivo, a u obliku tinkture nalazi široku primenu u tradicionalnoj kineskoj medicini. Prodaja ovih proizvoda je u stalnom porastu, zbog sve vecih naucnih dokaza o spektru delovanja i efikasnosti ove biljke u tretmanu odredenih stanja. Zbog svoje velike popularnosti u svetu goji se danas vrlo lako konzumira kao cist ili u obliku aditiva koji se dodaju drugim lekovima i hrani (jogurt). Sveži mladi  listovi gojia u Kini se vekovima koriste kao zeleno povrce. Suve listove u Japanu upotrebljavaju za spremanje cajeva a na Javi od njih spremaju odvare kojim ispiraju usta kod zubobolje. Osušena kora sa korena gojia koristi se za lecenje inflamatornih i kožnih bolesti. Pošto ima dobro razvijen korenov sisten i odlicno podnosi sušu goji se cesto koristi  u borbi protiv erozije. On lako stabilizuje pešcana zemljišta na rubu pustinja. Nalazi primenu i u hortikulturi, a znacajno ga koriste pri izradi živih ograda. U kozmetici je poznat sapun napravljen od ulja iz semena gojia.

ZACIN:

Suve bobe gojia dodaju se u tradicionalnoj kineskoj kuhinji kao ukusni i aromaticni dodatak u jela od kuvanog pirinca, u osvežavajuce supe, u variva sa svinjetinom, piletinom i povrcem. Specijalitet je dodati ih u jagnjecu corbu. Sveže bobe koriste se za razna dinstana, pržena i pecena jela od zeleniša, mesa i  morskih plodova, kao i za  kaše  i slatkiše. Mladi izdanci gojia dodaju se kao prilog pecenoj svinjetini. Pored predhodnog, suve bobe gojia koriste se za oplemenjivanje raznih vrsta piva i vina. U novije vreme u Kini se proizvodi instant kafa sa ekstraktom gojia. Prehrambena industrija koristi goji koncetrat i ekstrakt kao dodatak u proizvodnji marmelada, džemova, mešanih sokova i jogurta.  

FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA:

Goji  je pre svega  izvanredan antioksidant i zauzima prvo mesto medu svim biljkama. U 100 grama goji bobica nalazi se fantasticnih  25.300 jedinica cetiri puta više od drugoplasirane šljive.

- antioksidant - sredstvo koje neutrališe slobodne radikale i uzroke razaranja celijskih membrana

- tonik - sredstvo za oporavak oslabelog organizma

- imunostimulator - sredstvo koje popravlja narušeni imunitet

- afrodizijak - sredstvo koje jaca polni nagon

- abortifacijent - sredstvo koje uzrokuje pobacaj

- epitelizant  - sredstvo koje pospešuje epitelizaciju kože

- emenagog - sredstvo koje inducira i reguliše menstruaciju

- analgetik - sredstvo za ublažavanje i otklanjanje bolova

- sedativ - sredstvo za umirivanje

- antiflamator - sredstvo protiv zapaljenja

NARODNA MEDICINA:

Najcešce se koristi:   

  - za detoksikaciju organizma i regeneraciju tkiva

- protiv muške neplodnosti

- za negu jetre i bubrega 

- za smirivanje nervoze

- kod mršavljenja (jaca metabolizam i daje prirodnu slatkocu, koja savršeno zamenjuje šecer)

 - za sprecavanje mutacije genetskog materijala i pojavu malignih oboljenja (inhibira celije raka)

 - protiv seksualne disfunkcije (impotencije i frigidnosti) i bolesti prostate

 - za popravljanje vida i zaštitu ociju od odumiranja žute mrlje  

 - protiv muške neplodnosti

 - protiv preranog starenja tela (snižava holesterol i šeder u krvi, a sprecava arteriosklerozu i osteoporozu)

 - za popravljanje imuno-sistema i jacanje vitalne energije

 - za otklanjanje umora, glavobolje, zujanja u ušima i opšte malaksalosti i slabosti

 - za jacanje organizma nakon bolesti i tokom rekonvalescencije

 - za otklanjanje bolova u zglobovima i ledima

OBLIK UPOTREBE:

U kurama za podmladivanje i raznim dijetama upražnjava se konzumiranje svežih i suvih boba gojia. Preporucivi unos je 20-30 plodova ujutro na prazan stomak u trajanju od 5 meseci.

Caj od suvih plodova gojia:  

U kipecu vodu staviti 3-4 suvih boba gojija, poklopiti i ostaviti da odstoji 15 minuta. Procediti i piti 3-4 puta dnevno

TOKSICNOST:

Iako nema nikakvih zapisa o toksicnosti ove biljke treba napomenuti sledece:

Trudnice i dojilje  za vrijeme dojenja i trudnoce ne smeju koristiti goji, jer se u njegovom sastavu nalazi supstanca betain koja deluje kao abortifacient, što može da dovede do neželjenih posledica.

Ljidi kod kojih se u krvi nalazi veca doza antikoagulanta varfarina ne bi trebali da konzumiraju bobice gojija, jer im iste mogu prouzrokovati krvarenje.

Atropin - otrovni alkaloid i neki drugi toksini koji su uvek prisutni u biljkama iz porodice Solanaceae mogu se u tragovima uociti i kod goji boba, a narocito u svežem lišcu ove biljke. Ipak ako se koriste iskljucivo zreli plodovi gojia, a njegovo lišce spremi  po recepturi (termicka obrada) toksini potpuno nestanu ili im prisustvo postane znatno manje od štetne doze.



Dorađeno od strane KabeSenior - 13.Sep.2010 u 03:48
Povratak na početak
KabeSenior Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 30.Apr.2009
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 324
  Citat KabeSenior Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 12.Sep.2010 u 20:55

Evo kratkog odgovora i na drugi deo pitanje:

 

Plodovi jarebike (sorbus aucuparija L.) su sitani (precnika do 1cm), jabucasto-okruglastog oblika i koralno crvene boje. U vecem broju vise na grancicama. Zreli plodovi jarebike su vrlo bogati biološki najvrednijim materijama. U njima je prisutan i alkohol sorbit, koji nastaje fermentacijom šecera sorboze. Plodovi sadrže i veliku kolicinu pektina i tanina (tzv. oporih materija), te ih za jelo ne treba brati odmah po dobijanju karakteristicne narandžasto-crvene boje, vec znatno kasnije. Najbolje je to ciniti posle prvih mrazeva, jer tada sadrže znatno više šecera. Jarebika raste na krecnim ili silikatnim zemljištima, po šumama i planinama širom Srbije. Uspeva na ispranim i kiselim zemljistima. Vrlo uspešno podnosi niske temperature, kao i senovite položaje. U mladosti vrlo brzo raste. Retko živi duže od 100 godina. Najcešce uspeva u pojasu bukovo-jelovih šuma, ali se sporadicno može javiti i do 2000 m n.v. Plodovi sazrevaju u septembru-oktobru. Gaji se i po parkovima i drvoredima. Razmnožava se semenom i vegetativno (izbojci).

Jarebika je u Evropi rašclanjena na 3 podvrste:

Sorbus aucuparija ssp. aucuparija L.

Sorbus aucuparija ssp. glabrata Wim et Grab.

Sorbus aucuparija ssp. lanuginosa Kit.

 

Nadam se da ce ,,vojvoda" ina osnovu ovog teksta razjasniti svoje nedoumice

                                                                                            Pozdrav Kabe !

Povratak na početak
Race Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 12.Dec.2008
Lokacija: Melburn
Online status: Ofline
Poruke: 554
  Citat Race Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 14.Nov.2010 u 10:54
Kabo, interesuje me, dali ti je poznata ova biljka. Trenutno je vrlo rasprostranjena u Melburnu i okolini, zbog prevelike vlaznosti. Ovde je vreme vrlo promenljivo , a ova godina je vrlo kisovita. Sto bi rekli MI, naludo kisa,naludo Shusha - ili obratno. Ovde je nezapancena "prolecna alergija", pa sam posumljao, da nije bas ova biljka u pitanju - kao izazivac alergije.



Dorađeno od strane Race - 14.Nov.2010 u 11:04
Povratak na početak
KabeSenior Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 30.Apr.2009
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 324
  Citat KabeSenior Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 17.Nov.2010 u 17:22

Zdravo Race !

Radi se o dekorativnoj biljci pod nazivom  Encian (Gentiana sino ornata), koja je poreklom iz Zapadne Kine, ali je verovatno gaje i u Australiji. Zbog povoljne klime ona cesto pobegne iz vrtova i podivlja. Obozava vlagu. Postoje razne dekorativne forme i varijeteti koji se kultiviraju i gaje kao bastensko cvece. Rod Gentiana zastupljen je i u Srbiji. Vrlo je poznata lekovita biljka tzv. zuta lincura (Gentiana lutea), od koje se pravi dobra rakija. Ne manje poznata je i visokoplaninska (Gentiana verna) za koju pesnik kaze:,,Tamo gde cveta Gentiana verna, tamo su grobovi srpskih junaka".

To da li je ova biljka alergent ili nije, ne mogu ti reci jer nemam strucnih saznanja. Ipak pozeljno je da se pri pojavi alergije javis svom lekaru i na vreme krenes sa preventivom. Inace alergije su vrlo neugodne jer ih ljudi ne uzimaju ozbiljno, pa mogu dugorocno da traju i tiho da narusavaju covekov  imunitet .

                                                                               Pozdrav Kabe !

Povratak na početak
Zarko Velickovic Pogledaj detalje
Senior
Senior


Učlanjen: 21.Feb.2009
Lokacija: Rusija
Online status: Ofline
Poruke: 251
  Citat Zarko Velickovic Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 20.Nov.2010 u 07:37

Imam pitanje za Kabeta a tice se biljke koja se na ruskom zove щевель (na latinskom Rumex).

Ako se ne varam to je biljka koja se kod nas zove kiseljak (kako izgleda ja bih rekao da je to). Ili je to mozda neka podvrsta te biljke. Ovde se upotrebljava u ishrani (corbe, pite i sl.)

Unapred hvala.

Pozdrav


Жаре
Povratak na početak
KabeSenior Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 30.Apr.2009
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 324
  Citat KabeSenior Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 21.Nov.2010 u 17:46

Poštovani Žare, drago mi je što si ponovo aktivan, te što mogu da ti izadem u susret i odgovorim na umesno postavljenom pitanju:

Grupaciju lisnatog povrca cine: loboda, salata, spanac, blitva i zelje.  

Zelje je kroz istoriju igralo istaknutu ulogu u evropskoj kuhinji. Može se koristiti sveže ubrano, bareno, kuvano, peceno i ukišeljeno. Evropsko zelje se u pocetku koristilo samo kao prirodno (samoniklo), a nešto kasnije se pocelo gajiti u baštama i staklenicima. Upotreba zelja evoluirala je u Evropi kroz razvoj raznih regionalnih kuhinja. Samoniklo zelje i gajeni oblici tradicionalno obeležavaju neke regione. Teško je spomenuti kiseljak, a da nas ne asocira na francusku kiselu supu. Neke druge vrste lisnatog povrca su usvojene iz stranih kultura. Spanac je npr. došao iz Persije i tokom srednjeg veka i danas postao sastavni deo Italijanske kuhinje. Povecanom svešcu o zdravlju i ishrani na cenu je došlo tamno lisnato zelje. Ove vrste zelja u sebi sadrže visoki procenat antioksidanata ukljucujuci riboflavin, karotenoid, vitamin C i vitamin E. Danas se gaji i prodaje na pijacama i prodavnicama povrca mnogo razlicitih vrsta zelja. Neke poznate vrste zelja uspevaju na krajnjem severu Evrope, a druge pak na jugu u podrucju Mediterana.  

Samoniklo bilje iz porodice troskota (Polygonaceae) može poslužiti kao kvalitetno lisnato povrce, a pojedine vrste imaju i dobra zacinska svojstva. Vec u rano prolece, izbijaju iz zemlje bujni i veliki listovi brojnih pripadnika roda štavelja (Rumex) i gotovo do pocetka maja oni zbog žilavosti i gorcine prestaju biti jestivi. Mladi listovi ovih biljaka bogat su izvor vitamina C i A. Kuvaju se i pripremaju kao spanac ili na druge nacine. Specificnost biljaka iz roda štavelja je da u listovima sadrže mnogo organskih kiselina (narocito oksalne), cije se prisustvo manifestuje kroz prijatan kiselkast ukus. Listovi štavelja, kuvanjem gube lepu zelenu boju i postaju smedi. Pored toga prisutnost oksalne kiseline, cini ove biljke rizicnim, jer konzumiranje vecih kolizina listova, može biti rizicna po zdravlje.

Vrste roda štavelja (Rumex) rasprostiru se uglavnom u umerenoj klimi severne zemljine polulopte, a samo jedan manji broj vrsta živi u tropima i na južnoj zemljinoj polovini. Rod štavelja (Rumex) deli se na dva podroda (sekcije):

1) Lapathum (dvopolni cvetovi)

Vecina vrsta roda štavelja (Rumex), pripada podrodu Lapathum. U ovaj podrod spada: Rumex domesticus Hartm. - Pitomo zelje.

2) Асеtоsеllа (jednopolni cvetovi).   

U ovaj podrod spadaju: Rumex acetosa L.  - Veliki kiseljak i Rumex acetosella L. - Mali kiseljak

Rod štavelja (Rumex) zastupljen je u srpskoj flori sa dvadesetak vrsta, a mogu se sresti i razni hibridi.

U evropskim zemljama gaje se i kultiviraju razne vrste kiseljaka. Najpoznatije gajene vrste su: Rumex acetosa L.  - Veliki kiseljak, Rumex patientia L. - Englesko zelje i Rumex scutatus L. - Rimski kiseljak

Za sada samo toliko, a kad prode slava i dobijem slobodno vreme postavicu monografije o gore navedenim vrstama štavelja, koje imaju znacaj i kao zacini.

 

                                                                                                                       Pozdrav Kabe !



Dorađeno od strane KabeSenior - 22.Nov.2010 u 16:15
Povratak na početak
Zarko Velickovic Pogledaj detalje
Senior
Senior


Učlanjen: 21.Feb.2009
Lokacija: Rusija
Online status: Ofline
Poruke: 251
  Citat Zarko Velickovic Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 22.Nov.2010 u 08:10
Hvala Kabe  kao i do sada na iscrpnom odgovoru. Sad sam 100% siguran da sam jeo kiseljak i mogu da se ne uznemiravam Smile
Жаре
Povratak na početak
 Odgovor Odgovor strana  <1 56789 13>

Skok na forum Dozvole foruma Pogledaj detalje

Bulletin Board Software by Web Wiz Forums® version 9.53 [Free Express Edition]
Copyright ©2001-2008 Web Wiz

Strana generisana za 0.125 sekundi.