Prvi sajt o varošici Predejane.  Početna strana
Forum početna Forum početna > Kultura - Sport - Zdravlje - Vera - Istorija > Zdravlje
  Aktivne teme Aktivne teme
  ČPP ČPP  Pretraga foruma   Registracija Registracija  Prijava Prijava

LEKOVITO BILJE

 Odgovor Odgovor strana  123 13>
Autor
Poruka
  Tema Pretraga Tema Pretraga  Opcije teme Opcije teme
Race Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 12.Dec.2008
Lokacija: Melburn
Online status: Ofline
Poruke: 556
  Citat Race Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Tema: LEKOVITO BILJE
    Postavljeno: 09.Mar.2009 u 11:51
Nas kraj je  poznat po veoma raznovrsnim i retkim  lekovitim biljkama, veoma popularnim i trazenim, kako kod nas, tako i u svetu. Neke vrste lekovitog bilja uspevaju samo u nasim krajevima. Mozda ce ova tema privuci paznju nasih posetilaca. Jedan od dobrih poznavaoca biljaka uopste je, Inzenjer Sumarstva Gospodin Nebojsa Stankovic -KABE. Ja bi ovim putem, zamolio Kabeta da se "ukljuci" u ovu temu, i da povremeno DA, po neku analizu o biljkama sa nasih prostora, ili odgovor na eventualna pitanja nasih clanova- ako ih uopste bude imalo. Da napomenem i to da nas KABE ima u planu da izda i knjigu iz ovu oblast i da je izuzetan poznavaoc biljaka uopste. Ovaj video klip je deo jedne amaterske "reportaze",nastale sa izleta, gde smo ja i Kabe, probali da napravimo nesto, cime bi se ja "hvalio", pokazujuci bogatstvo mog rodnog kraja. Nadam se da ce te uzivati.                                                                                                                           

Dorađeno od strane Race - 29.Jul.2011 u 08:05
Povratak na početak
Slavica Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 10.Jan.2009
Lokacija: Opovo
Online status: Ofline
Poruke: 178
  Citat Slavica Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 09.Mar.2009 u 19:01
Vrlo dobro! Bilo bi lepo kad bi se uradio kratak prirucnik o lekovitom bilju koje raste u okolini Predejana sa "prevedenim" nazivima koji se koriste u narodu.Naime,u Novom Selu se koriste nazivi za pojedine biljke koje nijedna enciklopedija nije zabelezila.
Slavica
Povratak na početak
Zarko Velickovic Pogledaj detalje
Senior
Senior


Učlanjen: 21.Feb.2009
Lokacija: Rusija
Online status: Ofline
Poruke: 251
  Citat Zarko Velickovic Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 10.Mar.2009 u 04:43
Odlican video snimak i pokazuje nasa bogatstva koja imamo. Tema je odlicna i dobro bi bilo da se pise o pojedinim lekovitim biljkama, kako pomazu, sta lece... Bravo za Raceta i za njegovu arhivu video snimaka. Za svaku pohvalu... 
Жаре
Povratak na početak
KabeSenior Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 30.Apr.2009
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 348
  Citat KabeSenior Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 30.Apr.2009 u 14:46
Pozdravljam sve Predejancane sirom sveta i zelim da zahvalim Racetu na ovim lepim recima kao i na otvaranju ove teme. Napominjem da sam odavno aktivan u ovoj oblasti, kako teoretski tako i na terenu. Preciznije receno vec sam objavljivao teme o lekovitom bilju po srpskim casopisima, a u rukopisu posedujem neobjavljenu knjigu "Zacin i lek". Sto se terena tice, iako mi je profesija sumarstvo, koristim svaki vikend da sa biolozima i planinarima napravim izlet na okolne planine. Ti izleti su organizovani i sem ljubitelja prirode okupljaju i poznate naucnike iz ovog kraja. Medju njima su: nas Predejancanin Dr. Vlasta Stamenkovic (bivsi direktor skole u Predejanu) i Prof.Dr. Novica Randjelovic iz Doljevca autori mnogobrojnih knjiga iz ove oblasti. Ujedno napominjem da je jos uvek aktivno ekolosko drustvo "Zelenice",  koje svakog Maja uz pomoc Sumske upreve iz Predejana organizuje izlet na planinu Ostrozub, radi obilaska prirodnog rezervata u kome se nalazi jedinstvena biljka na ovim prostorima "Prunus laurocerasus" - lovor-visnja. Nju u nasem kraju nazivamo "Zelenice" a ista je tercijalni relikt i balkanski endemit, sto znaci da  prirodno raste samo u Zelenicju. Ukoliko clanove interesuje ova tema mogu postavljati konkretna pitanja i dobice odgovore na pomenuta. Gospodju Slavicu pozdravljam i ujedno obavestavam, da sam i ja po “babinoj liniji” Novoselac (Slavkova njiva), te da narodne nazive odavno belezim i mogu ih koristiti sa lakocom. Latinske nazive koristim da bih izbegao zabunu, jer u nasem govoru za razlicite biljke koriste ista imena i obratno.

Pozdav svima i stojim vam na usluzi. Kabe senior!!!



Dorađeno od strane Kabesenior - 30.Apr.2009 u 14:53
Povratak na početak
Slavoljub Ljubenovic Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 11.Dec.2008
Online status: Ofline
Poruke: 127
  Citat Slavoljub Ljubenovic Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 30.Apr.2009 u 15:10
Drago mi   je da si se ukjucio , sa sigurnoscu znam da ces biti od strucne pomoci.Voleo bih da postoje vise takvih ljudi koji mogu strucno da pomognu ljudima kojima je pomoc potrebna.Svoje usluge je ponudio i dr. Milan i jednim savetom uspeo  je nama da pomogne.Hvala i tebi Kabe sto  ces nam pruzati svoje usluge.
Pozdrav od Caleta.   


Dorađeno od strane administrator - 01.Maj.2009 u 23:05
CALE
Povratak na početak
Slavica Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 10.Jan.2009
Lokacija: Opovo
Online status: Ofline
Poruke: 178
  Citat Slavica Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 30.Apr.2009 u 18:59
Ako sam dobro razumela "Kabesenior" je gospodin Stankovic Nebojsa koga je Race predstavio u videofilmu sa kojim je otvorena ova tema.Ako je tako, onda dobrodosli na Predejanski forum.I samo da kazem da od Vas gospodine Stankovicu ocekujem ne samo ponudjenu pomoc u vezi lekovitog bilja, vec i, kao predstavnika sumske uprave, podrsku kad su Novoselci i njihovi problemi u pitanju. I kako kaze moj brat Race "boze zdravlja" i za desetak dana eto nas u Novom Selu,pa cemo se i prakticno baviti lekovitim biljem.
Slavica
Povratak na početak
Slavica Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 10.Jan.2009
Lokacija: Opovo
Online status: Ofline
Poruke: 178
  Citat Slavica Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 03.Maj.2009 u 15:52
Pitanje za gospodina Nebojsu Stankovica
Kako se u nasem kraju zove "virak"(Alchemilla vulgaris)?
Pozdrav.
Hvala.
Slavica
Povratak na početak
KabeSenior Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 30.Apr.2009
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 348
  Citat KabeSenior Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 03.Maj.2009 u 23:01
^

ALCHEMILLA XANTHOCHLORA Rothm.





Sinonimi: 
Alchemilla curtiloba auct.; Alchemilla mollis (Buser) Rothm.; Alchemilla monticola Opiz.; Alchemilla pratensis (F. W. Schmidt) Opiz; Alchemilla pratensis auct. vix Opiz; Alchemilla speciosa (Buser.); Alchemilla sylvestris auct.; Alchemilla vulgaris auct. pl. non.L.; Alchemilla vulgaris L.; Alchemilla vulgaris ssp. xanthochlora (Rothm.) O. Bolos & Vigo; Alchemilla vulgaris var. pratensis F. W. Schmidt; Alchemilla xanthochlora Rothm. 
 
Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije
Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke
Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list
Nadodeljak- Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice
Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice
  Klasa- Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke
Potklasa-Podrazred (Subclassis): Archichlamideae (Horypetalae; Rosidae) - Biljke sa slobodnim krunicnim listicima
Nadred (Super ordo): Rosanae
Red (Ordo): Rosales
Familija-Porodica (Familia): Rosaceae Juss. - Ruza
Potfamilija-Potporodica (Subfamilia): Rosoideae
Pleme (Tribus): Potentilleae
Potpleme (Subribus): Fragariinae 
 
 VIRAK
 arslanova sapa, biserak, verkuta, viric, vrkuta, govedja trava, gospin plast, lavlja noga, lavlja sapa, plast device Marije, rosanica, rosna trava, zvezdenjak, zecji plastic  
 
Nemacki naziv:
Frauenhilf, Frauenmantel, Frauenmantelkraut, Marienkraut, Marienmantel, Muttergottesmantel, Taublatt, Taumantel, Tauschüsselchen, Tränenschön und Weiberkittel
Engleski naziv:
  Lady´s Mantle, Ladies Mantle, Lion's Foot
Francuski naziv:
Alchémille, Manteau de Notre Dame, Patte-de-lapin, Pied-de-lion, Porte-rosée 
Italijanski naziv:
Alchemilla, Alchimilla, Erba stella, Ventaglina
Spanski naziv:
 Alquémila, Estela, Herba botera, Meligó montès, Linzaiña, Peu de lleó, Pie de león, Pota de lleó, Tuisarr 
Ruski naziv:
Горлянка сердечная, Грудная трава, Манжетка обыкновенная, Недужная, Росяная трава, Заячье пальтишко


Ime “virak” dolazi od toga sto se jutrom na listovima ove biljke viri rosa. Hrvatski naziv “gospin plast” nastao je jer list virka podseca na plast (ogrtac)
Staniste: Raste na svezim livadama i pasnjacima pored potoka bara i izvora. Rasprostire se od brdskih do visoko-planinskih predela. Raste u Jugoistocnoj Srbiji. Obilno je zastupljena u nasem kraju (obronci Cemernika i Kukakvce na vise od 600-1600 m NV).
Koristi se:
(Alchmillae herba) - nadzemni deo biljke u cvetu. Prikuplja se po lepom i suncanom vremenu i susi u hladu na promaji, kako bi zadrzala prirodnu boju.
(Alchmillae folium) - mladi listovi, koji se koriste svezi.
Upotreba:
Virak se koristi  kod:
- klimaktericnih tegoba
- prejake menstruacije
- zeludacnih i crevnih teskoca
- kaslja
Caj: 1. kasicicu osusene trave preliti sa 150 ml hladne vode i ostaviti da odstoji 6-8 sati. Posle cedjenja piti 2-3 solje caja pre obroka. Kod proliva narocito kad je iscrpljujuci priprema se jaci caj: 10 g trave na 200 ml vode.
Caj od virka se moze koristiti i za ispiranje:
- usne duplje sa upaljenom sluzokozom
- gnojnih rana
- vlatnih ekcema
- sluzavih ociju
- materice (kod belog pranja)
Zenski caj: Priprema se tako sto se 200g osusene trave prelije 1 l vode i ostavi da odstoji 6-8 sati i procedi. Koristi se za ispiranje u slucajevima krvarenja van vremena menstruacije. Ispiranje se obavlja uvece, irigatorom, dok se krvarenje ne zaustavi.
Pripremanje kupke: 200g osusene trave prelije 2 l vode i ostavi da odstoji 10-12 sati, a zatim zagrejati do kljucanja, procediti i dodati u kadu. U kadi ostati 15-20 minuta radi otklanjanja upala, menstrualnih tegoba, pojacanog belog pranja i sl.
Hrana i zacin: Svezi, mladi listovi koriste se u kuri prolecnog ciscenja krvi. Od njih se mogu spremati, supe, corbice, pite zeljanice i salate.
Zadnjih godina ova taninska biljka izaziva pozor zapadnih farmakopeja. Mnogi travari je koristi i kao preventivu, za sprecavanja tumora na grlicu materice.


Virak u PDF formatu: >>>KLIK<<<


Za pocetak toliko, ako neko zeli da sazna nesto vise o ovoj lekovitoj, a neskodljivoj biljci neka postavi konkretno pitanje – odgovoricu.




Dorađeno od strane KabeSenior - 01.Dec.2009 u 23:15
Povratak na početak
Zarko Velickovic Pogledaj detalje
Senior
Senior


Učlanjen: 21.Feb.2009
Lokacija: Rusija
Online status: Ofline
Poruke: 251
  Citat Zarko Velickovic Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 04.Maj.2009 u 04:27
Imam i ja jedno pitanje upuceno g-nu Kabetu. Intresuje me biljka pod nazivom Bidens tripartita L. (Rusi je zovu череда) i koristi se za lecenje bolesti koze (koliko ja znam), a ulazi u sastav mnogih preparata za negu decje koze. Koji je nas narodni naziv za ovu biljku i da li ona raste u nasim krajevima i koja su lekovita svojstva ove biljke?
 
Puno pozdrava


Dorađeno od strane Zarko Velickovic - 05.Maj.2009 u 04:05
Жаре
Povratak na početak
KabeSenior Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 30.Apr.2009
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 348
  Citat KabeSenior Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 05.Maj.2009 u 19:21
^^^


BIDENS TRIPARTITA L.




Sinonimi:
Bidens acuta (Wiegand) Britt.; Bidens comosa (A. Gray) Wiegand;  Bidens connata Muhl. ex Willd.; Bidens connata var. comosa A. Gray; Bidens pumila (Roth) P. Gaertn.; Bidens tripartita var. pumila Roth; Bidens tripartitus L.
 
Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i visecelijski organizmi sa eukariorskim tipom gradje celije
Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke
Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list
Nadodeljak- Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice
Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skriveno semenice
Klasa- Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke
Potklasa-Podrazred (Subclassis): Metachlamydae (Gamopetalae, Asteridae) - Biljke sa sraslim krunicnim listicima
Nadred (Super ordo): Asteranae
Red (Ordo): Asterales
Familija-Porodica (Familia): Compositae (Asteraceae) Giseke - Glavocika
Potfamilija-Potporodica (Subfamilia): Asteroideae
Pleme (Tribus): Coreopsideae
Potpleme (Subtribus): Coreopsidinae

 DVOZUB
  butrak, dvozuba torica, vodena konoplja, vodeni petrovac, dvozubica, zlatasta trava, kozji rogovi, pasji rep,
terice, trodelni dvozub

   
Nemacki naziv:
Dreiteiliger Zweizahn, Hanfkraut, Wassersternzweizahn
Engleski naziv:
Burr marigold, Leafy-bracted Beggarticks, Marigold-bur, Three-lobe Beggarticks, Three-part Beggarticks,Trifid Bur-marigold, Water-agrimony
Francuski naziv:
Bident à feuilles tripartites, Bident partagé, Bident trifolié, Bident tripartite, Chanvre d'eau, Chanvre aquatique, Cornuet, Eupatoire aquatique
Italijanski naziv:
 Forbicina comune
Spanski naziv:
Bident tripartit, Cáñamo acuático, cànem aquàtic
Ruski naziv:
   Болотная стрелка, Двузубец, Золотушная трава, Козьи рожки, Прицепа, Причепа, Стрелка, Собачник, Собачьи репяхи, Череда трёхраздельная, Чернобривец болотный 
  
Ime roda (Genus) dolazi od latinskog Bi = dva i dens = zub, a ime vrste (Species) od tripartitus = oblik srednjeg reznja lista.

Opis biljke:
Jednogodisnja biljka visoka 15-100 cm. Ima vretenast koren sa koga se jako  granaju tanke bocne zile. Stabljike su pojedinacne, uspravne, crvenkasto-smedje, vise manje gole, a pri vrhu granate. Listovi su tamno-zeleni, naspramni, izdeljeni na 3-5 delova. Srednji rezanj je najveci, cesto trodelan. Lisna pljoska po obodu usko i ostro nazubljena, gola ili sa gornje strane pokrivena malim dlacicama. Ima izduzeno-lancetast oblik i pri osnovi se suzava u kratku krilatu drsku. Gornji listovi nekada mogu biti i naizmenicni. smedje-zuti, levkasti cvetovi grupisani su u glavicaste cvasti koje zauzimaju vrhove cvetnih izdanaka. Cvetne glavice 15-25 mm siroke, pojedinacne, uspravne ili visece. Cvetni omotac dvoredan. Spoljasni listovi omotaca su zelene boje, ima ih od 5-8, pri osnovi su suzeni  i po duzini nadmasuju cvetove. Unutrasnji listovi omotaca su jajasti, tamno-zuti i mnogo kraci. Pricvetni listovi su siroko-linearni i po duzini jednaki cvetovima. Plod je ahenija. Poseduje bodlje (2-4 osja). Kad su 4 dva su uvek duza. Seme je velicine 5-8 x 2-3 x 0,5 mm. Tezina 1000 semenki je 3-4g, a maksimalna plodnost je 12 000 semenki. Semena imaju period bioloskog mira i nicu tek posle tri meseca. Nicu neravnomerno sa dubine od 3-4 cm. Minimalna temperatura nicanja je 8-10°С, a optimalna 24-30°С. 

Sakuplja se i koristi (Herba Bidentis)
- nadzemni deo biljke pre cvetanja ili u cvetanju sve dok se cvetovi nisu bas dobro otvorili. Prikuplja se po lepom i suncanom vremenu odsecanjem vrsnih grana duzine 10- 15 cm i susi u hladu na promaji ili pak u susarama na temperaturi od 40-45°. Nije dozvoljeno da ,,droga'' bude sirova, da sadrzi delove deblje od 3 mm. Pocrneli i natruli delovi plodova takodje ne smeju takodje uci u sastav droge. Cuva se na suvom i tamnom mestu. Rok trajanja 2 godine.

Staniste:
Raste skoro svuda, uglavnom na vlaznim nanosima i sprudovima uz obale, reka, jezera, bara i kanala. Dvozub je biljka kratkog dana. Odgovaraju joj umereno topla klima i plodna, rastresita, peskovita zemljista, bogata mineralnim materijama i azotom. Vrlo je jak kompetitor. Zakorovljava neobradjene povrsine, povrtnjake, oranice i vocnjake. Cveta od jula do septembra. Razmnozava se semenom, koje sazreva od avgusta pa nadalje. Ono je sitno, rebrasto, a na rebrima ima dve povijene kukice, kojima se zakacinje za krzno zivotinja ili odecu ljudi. Na taj nacin ono se razastire i biljka osvaja nova prostranstva (zoohorija). 

Rasprostranjenost:
Dvozub raste u umerenoj klimatskoj zoni. Evroazijska je vrsta. Od prirode ga mozemo naci: SEVERNA AFRIKA: Alzir; ZAPADNA AZIJA: Avganistan Iran, Irak, Liban; KAVKAZ: Azerbejdzan i Gruzija; SREDNJA AZIJA: Kazahstan, Kirgizija, Tadzikistan, Turkmenistan i Uzbekistan; DALEKI ISTOK: Rusija, Mongolija Kina i Japan; INDIJSKI POTKONTINENT: Indija, Nepal i Pakistan; SREDNJA EVROPA: Danska, Finska, Irska, Norveska i V. Britanija; SREDNJA EVROPA: Austrija, Belgija, Ceska, Slovacka, Nemacka, Madjarska, Holandija, Poljska i Svajcarska; JUGOISTOCNA EVROPA: Albanija, Bugarska, bivsa Jugoslavija (zastupljen je i u Srbiji), Grcka, Italija i Rumunija; JUGOZAPADNA EVROPA: Francuska, Portugalija i Spanija. Naturalizovan je, te ga mozemo naci i na drugim kontinentima (Australija i Severna Amerika).

Varijabilnost: Bidens je rod sa 200 vrsta koje pripadaju porodici glavocika. U umerenom pojasu srecu se jos tri slicne vrste dvozuba: dvozub nicuci (Bidens cernua L.) sa celim lancetnim listovima; dvozub listasti (Bidens frondosa L.) unesen iz Amerike, sa segmentnim listovima na drskama (raste i na Novom Zelandu); dvozub pljosnati (Bidens radiata Thuill.) sa pljosnatim cvetovima i dugim listovima. Dvozub sluzi kao hrana nekim vrstama leptira (gusenice). 

Sadrzi: tanin, sluzi, gorke materije, etarsko ulje, askorbinsku kiselinu, polisaharide, gama-laktone, flavonide (glikozid i dr.) kumarine (umbeliferon i skopoletin), karoten, belancevine, a u tragovima (gvozdje, hrom, aluminijum, bakar i mangan) 

Farmakoloska svojstva:

- diuretik - sredstvo za bolje izlucivanje mokrace
- dijaforetik - sredstvo za stimulisanje znojenja
- antimikrob - sredstvo protiv stetnih organizama
- hemostatik (hemostiptik) - sredstvo za zaustavljanje krvarenja
- antiseptik - sredstvo koje ubija patogene (zarazne) mikroorganizme
- sedativ - sredstvo koje umiruje i smanjuje povecanu nervnu razdrazljivost

Narodna medicina:
Koristi se:
- za popravljanje apetita i probave
- protiv skorbuta i anemije
- za smirivanje nervnog sistema ( uplasenoj deci za lakse spavanje dati caj)
- za smanjenje krvnog pritiska
- protiv koznih bolesti (spoljasna primena kod decjih skrofula, traumaticnih edema, psorijaze, ekcema, 
  rana i prista radi skidanja bolesnih i ostecenih delova koze i negovanja mlade koze) i gihta
- protiv kaslja
- protiv bolesti jetre i slezene
- kod artritisa, gihta  i rahitisa

Caj: 1. kasicicu osusene i zdrobljene trave (,,droge'') preliti sa 150 ml hladne vode i ostaviti da odstoji 6-8 sati. Ako nam se zuri mozemo prokljucati jedan minut i posle cedjenja piti  3-4 puta dnevno. Koristi se kod decjih koznih bolesti: alergijske koprivnjace, skrofuloze i saboreje na glavi. Dvozub poseduje antibakterijska i antiupalna svojstva jer sadrzi niz stavnih materija koje ulaze u sastav jednostavnih polifenola cime deluje na gram-patogene bakterije i neke gljivice.

Ekstrakt dvozuba:
Kod psorijaze koristiti tri puta dnevno po 20 kapi iznutra i spolja (u obliku masti) 12-15 dana uzastopce. Dvozub sadrzi vitamin C, pa stimulise aktivnost nadbubrezne zlezde, smanjuje kolicinu stetnih materija u perifernoj krvi, sto omogucuje umanjenu alergijsku sklonost organizma.
Infuz dvozuba: Koristi se kod bolesti jetre i zuci, radi povecanja apetita i poboljsanja probave.
Pored monokomponentnog delovanja dvozub ulazi i u sastav cajnih mesavina, koje se koriste uglavnom za lecenje prethodno navedenih bolesti.
Kupka od dvozuba: 10-30 g trave (,,droge'') preliti sa 1 l prokljucale vode i ostaviti da odstoji poklopljeno 15 minuta. Infuz se sipa u kadu, doda se jos 100 g morske soli, a temperatura vode ne sme preci 37-38 °. Kupka ima znacaj u lecenju koznih bolesti, gihta i rahitisa. Od preostale obarene trave mogu se pripremiti oblozi i stavljati na obolela mesta ruku, vrata, ledja i ramena.

U ranijim vekovima koristen je pri ujedu insekata, skorpija, zmija, te kod gnojnih rana i rasekotina. Sveze lisce ili ociscen (narendan) koren dvozuba, utrljavan je u ranu, cime se sprecavala jaca infekcija i  olaksavale tegobe. Kinezi dvozub koriste kod dizenterije, a Tibetanci kod bolesti zglobova. Dvozub ima primenu i u kozmetici. Koristi se pri pripremanju maski za lice, ili kao sredstvo za skidanje sminke. Ponekad nalazi primenu i u industriji boja.

Dvozub u PDF formatu: >>>KLIK<<

Izvinjavam se sto malo kasnim, mozete nastaviti sa pitanjima. Pozdrav od Kabe - Seniora
 

Dorađeno od strane KabeSenior - 07.Maj.2009 u 18:12
Povratak na početak
 Odgovor Odgovor strana  123 13>

Skok na forum Dozvole foruma Pogledaj detalje

Bulletin Board Software by Web Wiz Forums® version 9.53 [Free Express Edition]
Copyright ©2001-2008 Web Wiz

Strana generisana za 0.262 sekundi.