Prvi sajt o varošici Predejane.  Početna strana
Forum početna Forum početna > Kultura - Sport - Zdravlje - Vera - Istorija > Zdravlje
  Aktivne teme Aktivne teme
  ČPP ČPP  Pretraga foruma   Registracija Registracija  Prijava Prijava

LEKOVITO BILJE

 Odgovor Odgovor strana  <1 45678 13>
Autor
Poruka Okreni redosled
  Tema Pretraga Tema Pretraga  Opcije teme Opcije teme
KabeSenior Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 30.Apr.2009
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 338
  Citat KabeSenior Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 04.Feb.2011 u 15:30
 

Dragi moj vojvodo !


Nije nikakvo cudo što si zbunjen, pa ne razlikuješ rod (Gernus) od porodice (Familia). Veliki broj taksona i podtaksona, te više razlicitih sistema klasifikacija unose pometnju u današnju taksonomiju i predstavljaju veliki problem cak i ljudima iz struke. Skoro da ne vidim prikladan nacin da ti suštinski pojasnim ovu problematiku, ali cu se ipak potruditi.

Danas rod Vaccinium broji oko 450 vrsta i po najnovijoj sistematizaciji on spada u porodicu vresovaEricaceae.

Ranije je rod Vaccinium bio izdvojen kao posebna porodicaVacciniaceae zato što kod biljaka iz ovog roda, za razliku od ostalih vresova, plodnik nije nadcvetan, vec je podcvetan.

Taksonomija roda Vaccinium nalazi se u fazi razrade. Na primer, na osnovu genetskih istraživanja došlo se do zakljucka da veci broj azijskih vrsta, koje su danas uvršcene u rod Vaccinium više naginju ka rodu - Agapetes.

Vecina biljnih vrsta iz roda Vaccinium ima razlicitu morfologiju. Neke puze po tlu, druge rastu patuljasto kao polužbunovi, a ostale mogu imati oblik vecih žbunova ili omanjeg drveca. Uglavnom naseljavaju hladnije oblasti severne hemisvere, ali se mogu naci u planinama Južne Amerike i tropskim oblastima (Madagaskar i Havaji). Uspevaju na kiselom zemljištu, pa kao samonikle biljke žive po visokoplaninskim pašnjacima, mocvarama i kiselim šumama. Neke vrste se gaje kao dekorativne, zbog puzajuceg ili padajuceg habituca, sjajnog lišca i raznobojnih cvetova. Ipak najveci deo biljaka iz roda Vaccinium koristi se za prikupljanje i korišcenje njihovih plodova.

Porodicu vresovaEricaceae deli se na 8 (osam) potporodica (Subfamilia). Jednoj od njih, potporodici -Vaccinioidaeae pripada rod Vaccinium. Ova pak potporodica, sastavljena je od 5 (pet) plemena (Tribus). Pleme - Vaccinieae pored roda Vaccinium obuhvata još oko 30 (trideset) rodova.

Pored gore navedenih viših taksonomskih kategorija rod Vaccinium deli se i na niže podtaksone.

Preciznije receno rod Vaccinium cine dva podroda (Subgenus):

a) Podrod Oxycoccus BRUSNICE

(Ranije se ovaj podrod tretirao kao samostalni rod Oxycoccus Hill (1756) )

b) Podrod – Vaccinium BOROVNICE

 
Ukoliko želiš da saznaš još više od ovoga, o sekcijama, vrstama, oblicima i sortama BOROVNICA i BRUSNICA - bicu ti na raspolaganju !
 
                                                                                           Pozdrav Kabe
Povratak na početak
vojvoda Pogledaj detalje
Aktivan član
Aktivan član


Učlanjen: 20.Mar.2010
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 29
  Citat vojvoda Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 03.Feb.2011 u 18:06
Zdravo Kabe . Nabavio sam  sadnice Zen sen. Samo 2 male biljcice . Kako se razmnozavju i moze li od ,,cepke,, dela same biljke ili od semena . Ujedno ako mozes  ,molim te  odgovori mi  na onu predhodnu poruku. Hitno mi je  , ti znas zbog cega . Pozdrav i svako dobro.
Pozdrav
Povratak na početak
vojvoda Pogledaj detalje
Aktivan član
Aktivan član


Učlanjen: 20.Mar.2010
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 29
  Citat vojvoda Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 03.Feb.2011 u 18:00
Pozdrav svim Predejancanima  ma gde da su. Molim gospodina Nebojsu , naseg Kabeta za pomoc. Neznam kako  a i ne umem da nadjem koje su biljne vrste  iz familije Vaccinium. Znam da postoji vacinium vitis idea, vacinium corumbosum ali mi trebaju koje  jos biljke  su iz ove familije . Kabe zna zasta mi treba  pa ga kao i vas  srdaco pozdravljam. Vas  Silja .
Pozdrav
Povratak na početak
KabeSenior Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 30.Apr.2009
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 338
  Citat KabeSenior Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 02.Feb.2011 u 22:32

Poštovani zemljace !!!

Vrlo tražen lek za suzbijanje visokog holesterola je gugulipid (Commiphora mukul), ekstrakt drveta mukul mire iz južne Indije.

Drugo lekovito bilje koje je na glasu da snižava holesterol je: lucerka (Medicago sativa), kurkuma (Curcuma longa), azijski ženšen (Panax ginseng) i grcka piskavica  (Trigonella foenum-graecum)

Osobe koje imaju povišen holesterol moraju u ishrani da smanje potrošnju crvenog mesa, iznutrica, žumanca, i pilece kožice. Kad god je moguce treba smanjiti korišcenje punomasnog mleka, cokolade, majoneza, tropskih ulja (palmino i kokosovo), maslaca i margarina.

Veruje se da beli luk (Allium sativum) i crni luk (Allium cepa) snižavaju holesterol.

U vitamine i minerale koji su poznati da snižavaju holesterol ubrajaju se: Vitamin C, E, i A (beta-karotin), L-karnitin, pantetin, hrom, kalcijum, bakar i cink.

Treba jesti: više povrca, voca i žitarica. Da bi jelovnik bio raznovrstan mogu se ukljuciti: pirincane mekinje, articoka, gljive i feferoni. Narocito treba koristiti hranu koja sadrži vlakna topljiva u vodi: grejpfrut, jabuku, zobeno brašno, jecam, pasulj, sušeni grašak, šargarepu i kupus.

Od prirognih preparata koje možete nabaviti u svakoj apoteci preporucujem ,,Normolip 5" italijanske proizvodnje.

Prilikom tretiranja biljnim preparatima, treba držati konstantnu telesnu težinu, obustaviti pušenje i raditi umereno-teške telesne vežbe.

Smatra se da stres doprinosi povišenom holesterolu, pa tehnike opuštanja koje suzbijaju stres: vizuelizacija (bilo kad i bilo gde), meditacija, joga i masaža - mogu biti od pomoci.

I na kraju trebate znati da postoji i postupak procišcavanja krvi nazvan LDL afereza, koji se primenjuje kod osoba sa teškim genetskim poremecajima holesterola. Na nekoliko sati krv se izvadi iz tela, hemijski procisti i zatim vrati u telo. Tretmanima na svake dve nedelje može da se smanji prosecan nivo LDL holesterola za 50-80%., ali oni koštaju mnogo vremena i novca.

Nadam se da sam bar malo bio od koristi !

 

                                                                              Pozdrav Kabe



Dorađeno od strane KabeSenior - 03.Feb.2011 u 08:12
Povratak na početak
Slavica Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 10.Jan.2009
Lokacija: Opovo
Online status: Ofline
Poruke: 176
  Citat Slavica Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 02.Feb.2011 u 22:28
Ako mi dozvolite, ja preporucujem knjige od Marije Treben, kao i poseban rezim ishrane,kao naprimer, iskljucivo riba ,stara govedina, hladno cedjeno maslinovo ulje, i sto vise svezeg ili barenog povrca(kupus,brokoli i sl.). Sok od cvekle,sargarepe,jabuke, sa malo limuna. Crveni grejfrut.
Pozdrav. Uspeh je zagarantovan.
    
Slavica
Povratak na početak
elektricni2 Pogledaj detalje
Aktivan član
Aktivan član
Avatar

Učlanjen: 14.Nov.2010
Lokacija: kraljevo
Online status: Ofline
Poruke: 24
  Citat elektricni2 Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 02.Feb.2011 u 20:55
pozdrav
imam molbu, imas li neke travke protiv holesterola ; zena posle operacije,hemo terapije i radijacije ima 2,5 puta veci od dozvoljenog ??? pomagaj
elektricni2
Povratak na početak
KabeSenior Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 30.Apr.2009
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 338
  Citat KabeSenior Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 30.Nov.2010 u 22:27

RUMEX ACETOSA L.

Sinonimi:

Acetosa pratensis Mill.; Lapathum acetosa Scop.; Lapathum pratense Lam.; Rumex micranthus Campd.; Rumex pratensis Dulac.; Rumex planellae Pau & Merino in Merino; Rumex platyphyllos (Sennen & Pau) Sennen; Rumex rechingeri Sennen; Rumex salae Sennen; Rumex biformis Lange; Rumex ceretanicus Sennen; Rumex hastifolius Sennen

  

Nadcarstvo (Super regnum): Eucaryota - jednocelijski i višecelijski organizmi sa eukariotskim tipom gradje celije

Carstvo (Regnum): Vegetabilia, Phyta, Phytobiota ili Plantae - Biljke

Podcarstvo (Subregnum): Embryobionta, Embryophyta, Cormophyta, Cormobionta, Telomophyta, Telomobionta - Biljke na cijem telu razlikujemo koren, stablo i list

Nadodeljak-Naddivizija (Super divisio): Spermatophyta - Semenice

Odeljak-Divizija (Divisio): Magnoliphyta (Angiospermae) - Skrivenosemenice 

Klasa-Razred (Classis): Magnolipsida (Dicotyledones) - Dikotile biljke

Potklasa-Podrazred (Subclassis): Archichlamideae (Horypetalae; Caryophyllidae) - Biljke sa slobodnim krunicnim listicima

Nadred (Super ordo): Polygonanae

Red (Ordo): Polygonales  (Caryophyllales)

Familija-Porodica (Familia): Polygonaceae - Troskota

Potfamilija-Potporodica (Subfamilia): Polygonoideae

 


VELIKI KISELJAK

velika kiselica, kifsjelica, kiselica, kiselica prava, kiselo zelje, kiselj, kiseljaca, kiseljaca veca, kisjelica, kisjeljaca, konjštrak, obicna kiselica, štavalj, šcav 

  

Nemacki naziv:   

   Sauerampfer, Grosse Saueranfer    

  Engleski naziv:

Oseille, Garden sorrel, Sorrel, Spinach dock, Common Sorrel

Francuski naziv:

Oseille, Oseille commune, Oseille des près, Surelle, Aigrette, Patience, Patience acide, Surette,

Italijanski naziv:

Acetosa, Erba brusca, Ossalida, Romice, Saleggiola, Soleggiola,  

Spanski naziv:

Aceas, Aceda, Acedera, Agrella, Agreta, Sora, Vinagrella, Azedadas, Vinagreira, Andexere, Belarrgazi, Gazi gaxa, Laxebelarr, Lapaza, Lapazuala, Carabanes, Celda,

Ruski naziv:

       Заячья капуста, Кислица, Щавель кислый, Щавель обыкновенный

 

ISTORIJA:

Veliki kiseljak je jedna od najpoznatijih vrsta samoniklog lisnatog povrca. U Egiptu je bio i ostao deo tradicionalne kuhinje. Rimljani ga nisu koristili, zbog oporosti koja ne odgovara njihovom pikantnom ukusu. Kao kultura stiže u Francusku u Srednjem veku i postaje znacajan element njihove kuhinje. KarloVeliki naložio je njegovo intenzivno gajenje na feudima u kojima je vladao, jer je veliki kiseljak lecio groznicu i popravljao apetit. Srednji vek predstavja zlatno doba ove biljke. Korišcen je za lecenje kuge i kolere pa se u to doba raširio po celoj Evropi. Ipak vrhunac slave dostigao je u sedamnaestom veku. Otad pa nadalje gaji se i kultivira kao lisnato i zacinsko povrce.

 

ETIMOLOGIJA:

Ime roda dolazi od latinske reci rumex = hitac, jer je list u obliku vrha strele. Drugi deo imena potice od reci acetosa = kiselina - po ukusu biljke

 

OPIS BILJKE:

Veliki kiseljak je višegodišnja, zeljasta biljka. Ima kratak, ali granat rizom i korenje koje zalazi duboko u zemlju. Uspravna, šuplja, razgranata stabljika, obrasla listovima, naraste i do 1m. Kora stabljike je glatka ili fino dlakava, celom dužinom izbrazdana prugama. Iz jednog korena razvije se više stabljika. Listovi su rasporedeni naizmenicno. Narastu od 10-15 cm i cetiri puta su duži, nego što su široki. Liska je izduženo-kopljastog oblika, mesnata, celokrajna i u osnovi strelasta. Zalisci su srasli u kožastu tvorevinu - orheju, koja široko obuhvata stabljiku. Razvijena je, po obodu nazubljena i resasta. Rozetni i donji listovi stoje na dugim drškama, srednji se postepeno sužavaju u dršku, a gornji su sitni i sedeci. Veliki kiseljak je dvodoma biljka. Jednopolni cvetovi grupisani su u pršljenima na vrhu stabljike gde obrazuju rastresitu metlicastu cvast. Njene cvetne drške su clankovite. Jednostavni cvetni omotac (perigon) sastavljen je od 6 listica bledozelene do crvenkaste boje, raspore|enih u dva kruga. Listici su zaobljeni, srcasto-jajasti do polukružni. Tri unutrašnja listica - valve, imaju dobro razvijene poluloptaste bradavice i obuhvataju plod. Prašnika ima 6 i grupisani su po dva. Pricvršceni su za cvetni omotac. Plodnik nadcvetan, sa tri žiga i jednim semenim zametkom. Biljka cveta od maja do jula, a kod gajenih sorti i po drugi put (posle kosidbe) u jesen. Plod je beskrilna, prostrana, zašiljena, tamno-smeda orašica velicine 1,5 mm. Embrion bocni, zakrivljen, rede prav sa izduženim kotiledonima. Cela biljka je zelene do crvenkaste boje i stežuce-kiselog ukusa.

 

STANIŠTE:

To je biljka mezofilnih i higrofilnih (vlažnih) livada brdskog, planinskog i subplaninskog pojasa. Takode raste uz potoke i na proplancima. Raste u mnoštvu, pa cesto livade pred kosidbu budu crvene od velikog kiseljaka. Gaji se i u povrtnjacima. Raste od ravnica, pa sve do 2000 m nv. Ima dosta široku ekološku valencu u odnosu na maticni supstrat i tipove zemljišta, pa ga nalazimo na podlogama ciji pH varira izmedu 4 i 7.   

 

RASPROSTRANJENOST:

Naseljava umerene i borealne regione Evroazije i Severne Amerike (izuzev Arktika), Cile i Južnu Afriku (Kapland). Mošemo reci da su njegova prirodna staništa u sledecim regionima: Severna Afrika: Moroko; Zapadna Azija: Avgaanistan, Iran, Turska; Kavkaz: Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija i deo Rusije; Istocni i zapadni Sibir; Središnja Azija: Kazastan deo Rusije; Ruski daleki istok: Amur, Primorje i Sahalin; Istocna Azija: Kina, Japan, Koreja i Tajvan; Tropska Azija: Indija, Nepal i Pakistan; Zapadna Australija; Severna Evropa: Danska, Finska, Irska, Norveška, Švedska i Velika Britanija; Srednja Evropa: Austrija, Belgija, Ceška, Slovacka, Nemacka, Madarska, Holandija, Poljska i Švajcarska; Istocna Evropa: Moldavija, Belorusija, Ukrajina i deo Rusije; Jugoistocna Evropa: Albanija, Bugarska, Rumunija, Italija i zemlje bivše Jugoslavije; Jugozapadna Evropa: Francuska, Portugalija i Španija

Gaji se u Zapadnoj Evropi, Aziji (ukljucujuci i tropske krajeve), Americi i dr., uglavnom pored velikih gradova i industriskih centara za preradu bilja.

 

GAJENJE:

Veliki kiselljak dobro podnosi kultiviranje. Najbolje uspeva na bogatoj podlozi, ali može rasti i na siromašnom zemljištu, pri jakom suncu ili u delimicnoj zaseni. Posle obrade (oranje, i tanjiranje), zemljište treba dobro nadubriti (stajnjak ili kompost). Kvalitetan nasad formira se sadnjom proverenog rasada ili setvom sertifikovanog semena. Setva se izvodi u rano prolece, sejanjem semena na dubinu od 1-2 cm. i rastojanju medu zrnima ne manjem od 25 cm. Prvi izdanci se pojavljuju 30-40 dana posle setve. Tokom sušnog perioda nasad treba zalivati. Prve listove možemo ubrati 4 meseca nakon setve. Tada se moramo opredeliti da li cemo nasad koristiti za proizvodnju semena ili za ubiranje mladog lišca. Kad je nasad podignut, lako se dalje može uvecavati, presadivanjem korenovih reznica. Korišcenjem oštrog noža seku se komadi glavnog korena i presaduju uz obavezno zalivanje. Na dve do tri godine nasad obavezno treba podmladiti. Žetva listova može se obavljati tokom sezone rasta. Listovi se seku oštrim nožem. Najbolje ih je brati pre izbijanja stabljike. Urod sa 1 ha iznosi od 100 - 150 tona.

 

VARIJABILNOST:

Familija troskota (Polygonaceae) obuhvata 43 rodova i oko 1100 vrsta. Biljke iz ove familije srecu se širom sveta, ali ih najviše ima u regionima sa umerenom klimom. Ova familija izuzetno dobro je definisana i univerzalno priznata, ali se svrstava u dva razlicita reda, zavisno od tipa sistematizacije. U starom sistemu ona spada u red Polygonales, a u novom u red Caryophyllales. Familija troskota (Polygonaceae) deli se na dve podfamilije:

-  Polygonoideae, koja obuhvata 28 rodovaa i oko 800 vrsta  

-  Polygonoideae, koja obuhvata oko 330 vrsta  

Rod štavelja (Rumex) spada u podfamiliju Polygonoideae i obuhvata oko 200 vrsta uglavnom višegodišnjih trava, a rede jednogodišnjih trava, polužbunova i žbunova. Ovaj rod deli se na dva podroda (sekcije):

1) Lapathum (dvopolni cvetovi)

Vecina vrsta roda štavelja (Rumex), pripada podrodu Lapathum. U ovaj podrod spada: Rumex domesticus Hartm. - Pitomo zelje.

2) Асеtоsеllа (jednopolni cvetovi).  

U ovaj podrod spadaju: Rumex acetosa L.  - Veliki kiseljak i Rumex acetosella L. - Mali kiseljak

Rod štavelja (Rumex) zastupljen je u srpskoj flori sa dvadesetak vrsta, a mogu se sresti i razni bastardi (mešanci).

U evropskim zemljama gaje se i kultiviraju razne vrste kiseljaka. Najpoznatije gajene vrste su: Rumex acetosa L.  - Veliki kiseljak, Rumex patientia L. - Englesko zelje i Rumex scutatus L. - Rimski kiseljak

Veliki kiseljak se kao kultura može naci u obliku nekoliko podvrsta:

Rumex acetosa subsp. biformis (Lange) Castrov. & Valdés Berm.

Rumex acetosa subsp. planellae (Pau & Merino) Muñoz Garm. & Pedrol

Rumex acetosa ssp. acetosa

Rumex acetosa ssp. ambiguus - Garden Sorrel

Rumex acetosa ssp. arifolius - Garden Sorrel

Rumex acetosa ssp. hibernicus

Rumex acetosa ssp. hirtulus

Rumex acetosa ssp. vinealis

varijeteta:

Rumex acetosa var. pratensis (Mill.) Wallr.

Rumex intermedius var. incanus Merino

Rumex intermedius var. pilosus Merino

Rumex intermedius var. platyphyllos Sennen & Pau

i sorti:

- Bellerille.

- Rubia de Lyon.

- Verde de Nozay.

- Hoja de lechuga.

- Amarilla de Sarcelle.

Velikom kiseljaku slican je Rumex acetosella L. - Mali kiseljak (ovcji kiseljak, šcavak, zecija kiselica, zeciji kiseljak, kozji kiseljak ili mali štavalj). Ova biljka je kosmopolit. Raste pretežno na lakšim, suvim i kiselim zemljištima. Indicira zemljište niže plodnosti. Naseljava zapuštena mesta, pašnjake i oranice, a može se naci i na vecim nadmorskim visinama. Njegovi mladi listovi su takode jestivi (kao salata, supa i corba) i vitaminski dosta bogati, ali su sitni i manje izdašni. 

Strelaste listove slicne velikom kiseljaku ima i jedna vrlo otrovna biljka Arum maculatum L. - Kozlac.   Listovi kozlaca, koji izbijaju u rano prolece, po konturama slicni su listovima velikog kiseljaka, pa lako mogu da zavaraju neiskusnog beraca. U slucaju sumnje na ovu zamenu ne treba isprobavati ukus lista, jer otrovni listovi kozlaca izazivaju jako žarenje, oticanje i upalu sluzokože usta.

 

SADRŽI:

kalijum oksalat (kalijum bioksalat), flavonidi (hiperozid, viteksin), složena antrahinonska jedinjenja (emodin), rutin, karotin, kvercetin, šecere, proteine, masnoce, skrob, smolu, tanin, jabucnu, oksalnu, limunsku i salicilnu kiselinu, provitamin A, vitamin C, B1, B2, B3, B5, B6, B9, K, PP, E, gvožde, bakar, mangan, arsen, molibden, kalijum, magnezijum, nikal, stroncijum, cink, fosfor, sumpor i neke mikroelemente u tragovima

 

KORISTI SE:

                        nadzemni deo biljke (Herba Rumicis acetosae)  

Proizvodnja:

Sakuplja se nadzemni deo biljke u cvetu. Berba se izvodi u doba cvetanja  po lepom i suncanom vremenu. Nadzemni, zeleni delovi bilje odsecaju se srpom ili nožem na visini od 5cm iznad površine zemlje. Posle ubiranja, sirovina se suši u tankom, rastresitom sloju debljine do 5cm na cardacima, potkrovljima, tavanima, ispod lesa ili u sušarama na temperaturi od 40 - 50°C. Kada je vreme lepo može se sušiti i na otvorenom. Treba izabrati dobar hlad sa konstantnom promajom, a preko noci obavezno prekriti sirovinu platnom ili ciradom. Od 4kg. sveže biljke dobija se oko 1kg. suve sirovine. Droga mora zadržati zelenu boju. Potamnele delove treba odmah odbaciti. Skladištenje se izvodi u suvim i dobro provetrenim prostorijama. Droga se pakuje u jutane vrece ili bale od 50kg. Rok upotrebe je 2 godine.  

Opis droge:

Osušena droga je sivkasto-zelene boje, slabog mirisa, kiselog ukusa koji je slican kiviju ili divljim jagodama. Ne sme da sadrži više od 13% vlage, više od 24% pepela, više od 1% ostalog bilja, više od 1% organskih necistoca i više od 0,5% mineralnih necistoca.   

                         rizom (Rumex acetosae rhizoma)

Proizvodnja:

Rizom se vadi kasno u jesen ili u rano prolece, tako što se iskopa ašovima ili motikama, ocisti od zemlje i primesa drugog bilja, dobro opere vodom i ostavi da odstoji. Opran i ocišcen rizom se suši u tankom sloju na toplim mestima sa dobrim provetravanjem. Ako je pogodno vreme može se sušiti i na suncu. U toku sušenja sirovina se povremeno prevrce. Industrijsko sušenje u sušarama odvija se na temperaturi od 40°C.  Droga se pakuje u kartonske kutije ili u vrece od tkanina. Rok upotrebe je 5 godina. Skladišti se na stalažama u dobro provetrenim prostorijama.

Opis droge:

Sirovina se sastoji od cvrstih zmijasto uvijenih rizoma pljosnatog oblika. Srednja dužina rizoma je 5 cm, a debljina 2 cm. Prelom je ravan. Bez mirisa i jako oporog ukusa. Osušena droga može da sadrži 13% vlage, do 4% delove sa promenjenom bojom do 1,5%  mineralnih primesa (delovi zemlje, pesak i td.) i do 2% drugih delova biljke.   

                          list (Rumex acetosae folium)

Proizvodnja:

Beru se mladi prizemni listovi biljke. Najbolje ih je brati pre izbijanja stabljike, ili dok ista nije još potpuno razvijena. Za berbu se koriste kako gajene tako i samonikle biljke. U rano prolece (od marta do aprila) po lepom i suncanom vremenu vrši se odsecanje mesnatih, tamno-zelenih i socnih listova. Ponekad, u zavisnosti od vremena, listovi se mogu brati i u jesen. Oni se najcešce koriste u svežem obliku, ili se pak posle ubiranja suše u tankom, rastresitom sloju debljine do 5 cm na mestima sa konstantnom promajom. Od 5 kg sveže biljke dobija se oko 1 kg suve sirovine. Droga mora zadržati zelenu boju. Potamnele delove treba odmah odbaciti. Skladištenje se izvodi u suvim i dobro provetrenim prostorijama. Droga se pakuje u jutane vrece ili bale od 50 kg. Rok upotrebe je 1 godina.  

Opis droge:

Sveži listovi imaju prijatan kiseo i osvežavajuci ukus. Osušena droga je sivkasto-zelene boje, slabog mirisa, kiselog ukusa koji je slican kiviju ili divljim jagodama. Ne sme da sadrži više od 13% vlage, više od 24% pepela, više od 1% ostalog bilja, više od 1% organskih necistoca i više od 0,5% mineralnih necistoca.  

 

NACIN UPOTREBE:

Veliki kiseljak je dobra krmna hrana i koristi se u ishrani konja. Ipak prisustvo ove biljke u težinskom delu krme ne sme preci 10%. Ova biljka se ne preporucuje u ishrani krava, jer ometa laktaciju. Listovi lošijeg kvaliteta mogu se koristiti i u ishrani kunica ili pernate zivine. Nadzemni deo biljke može poslužiti i za pravljanje organskog dubriva (kompost). Sveže isceden sok velikog kiseljaka vrlo je efikasno sredstvo za uklanjanje mrlja od mastila, a posebno za cišcenje budi i rde. Listovi ove biljke otpuštaju žutu boju, a rizom crvenu. Cesto se sveže iscedeni sok ove biljke koristi za cišcenje baštenskih garnitura od pletenog pruca. Semenke velikog kiseljaka mogu se samleti u brašno.

               

ZACIN:

Iako ima vrlo prijatan ukus veliki kiseljak po prehrambenoj vrednosti nije mnogo izdašan. Upravo zbog kiselkastog ukusa u Francuskoj mlade listove velikog kiseljaka koriste kao zacin koji se dodaje svežim salatama, krem-supama i corbama od mešanog povrca. Nemci od velikog kiseljaka danas pripremaju veoma ukusna jela. Najcešce se koristi za spravljanje raznih variva, soseva, kaša, pudinga i kremova. Pored toga oni ga konzerviraju i ostavljaju za zimu pripremljenog na razne nacine. Kao takav veliki kiseljak služi za rešavanje prolecnog deficita u vitaminu C. U Japanu mlade listove sa drškama jedu sirove, ili ih pripremaju kao spanac. Rusi od sitno narezanih mladih izdanka i listova velikog kiseljaka pripremaju zacine, predjela i garnire, a posebno ih koriste za oplemenjivanje ,,boršca" svog nacionalnog jela. Kod nas se sveži listovi velikog kiseljaka najcešce koriste za pripremanje zelenih soseva, koji se kao prilog služe uz ribu, pire i živinsko meso. Mladi listovi se jedu kao salata ili se kao zacin koriste za zakišeljavanje corbica. Suvo lišce velikog kiseljaka se smrvljeno dodaje supama, omletima i topljenim sirevima.

  

FARMAKOLOŠKA SVOJSTVA:

Veliki kiseljak stimuliše apetit, popravlja probavu i izaziva pojacanu diurezu.

- laksativ - sredstvo za pražnjenje creva bez štetnih posledica

- diuretik - sredstvo za poboljšavanje lucenja mokrace

- depurativ - sredstvo koje cisti

- stomahik - sredstvo za poboljšano varenje hrane

- antiskorbutik - sredstvo protiv skorbuta

- tonik - sredstvo za oporavak oslabljenog organizma

- hemostiptik - sredstvo za zaustavljanje krvarenja

- antidijaroik - sredstvo protiv proliva

- analgetik - sredstvo protiv bolova

- lokalni stiptik - sredstvo koje sakuplja kožu i male krvne sudove (kapilare)

  

NARODNA MEDICINA:

Najcešce se koristi: 

- za prolecne dijetetske kure cišcenja krvi i smanjenja holesterola

- za popravljanje varenja

- za jacanje organizma i njegovo obogacivanje vitaminom C i gvoždem

- protiv srdobolje i jacih proliva

- u lecenju skorbuta

- za lecenje kožnih bolesti i zaštitu od ujeda insekata

 

OBLIK UPOTREBE:

Sok od velikog kiseljaka: Najbolji je sok dobijen iz mladih listova. Oni se prvo operu u hladnoj vodi a zatim propuste kroz mašinu za mlevenje mesa da ispuste sok. Treba konzumirati 1 kašiku soka 3 puta dnevno kao sredstvo za stimulisanje lucenja žuci kod bolesti jetre.

Dekokt od velikog kiseljaka: 2g suve usitnjene droge listova velikog kiseljaka preliti sa 100 ml hladne vode, zagrevati da prokljuca i kuvati još 5 minuta. Ostaviti da se ohladi 15 minuta, procediti i konzumirati. Uzimati po 1/2 šolje caja ujutru i popodne, a radi osveženja i poboljšane diureze. Za istu namenu moze se koristiti i sok iz svežih listova velikog kiseljaka.

Odvar od semena velikog kiseljaka: 20g suvog semena velikog kiseljaka preliti sa 300 ml kipece vode i kuvati još 15 minuta na tihoj vatri. Ostaviti da se ohladi i kroz 2 sata procediti. Treba konzumirati 1 kašiku soka 3 puta dnevno protiv proliva. 

Odvar od korena velikog kiseljaka: 25g suvog korena velikog kiseljaka preliti sa 300 ml kipece vode i kuvati još 15 minuta na tihoj vatri. Ostaviti da se ohladi i kroz 2 sata procediti. Uzimati po 50 ml cetiri puta dnevno pre obroka u velikim gutljajima. Pomaže kod proliva, reumatizma i bolova u lumbalnom delu.

Odvar od listova velikog kiseljaka: 5g suve usitnjene droge listova velikog kiseljaka  preliti sa 400 ml kipece vode i kuvati još 15 minuta na tihoj vatri. Ostaviti da se ohladi i kroz 2 sata procediti. Uzimati po 50ml cetiri puta dnevno na 15 minuta pre jela u velikim gutljajima. Pomaže kod krvarenja, bolesti jetre, alergije i svraba kože. Može poslužiti i za ispiranje grla (kod gnojne angine) i desni (kod paradentoze).

Caj od velikog kiseljaka: 1 supenu kašiku iseckanih svežih listova preliti sa 300 ml kipece vode i nastaviti kuvati još 5 minuta. Ostaviti da se ohladi 15 minuta, procediti i konzumirati. Uzimat 3 puta dnevno po kafenu šolju caja.

Sveže listove velikog kiseljaka: dobro oprati hladnom vodom i privijati na gnojne rane koje dugo ne zarastaju.

Jaci odvar od velikog kiseljaka za spoljnu upotrebu: 5g suve usitnjene droge listova velikog kiseljaka  preliti sa 100 ml hladne vode, zagrevati da prokljuca i kuvati još 5 minuta. Procediti i u toku dana 3-4 puta ispirati upaljenu sluzokožu ili gingive (zubna mesta).

 

TOKSICNOST:

Preporucuje se oprezno korišcenje velikog kiseljaka. Nikako ne uzimati prevelike doze. Oksalna kiselina može oštetiti bubrege, jer smanjuje diurezu i nakon resorpcije vezuje Ca, cime mu smanjuje koncentraciju u krvi i neraskidivo se vezuje za hemoglobin. Zabeleženi su mnogi slucajevi trovanja usled prekomernog konzumiranja zelenog lišca velikog kiseljaka. Žrtve su najcešce bila mala deca i cobani. Veliki kiseljak je kontraindikovan i ne sme se uzimati kod: teških bolesti bubrega, jetre, cira na želucu i dvanaestopalacnom crevu u akutnoj fazi, kod metabolickih bolesti, podagre, akutnog gastritisa i kolitisa.



Dorađeno od strane KabeSenior - 30.Nov.2010 u 23:15
Povratak na početak
Zarko Velickovic Pogledaj detalje
Senior
Senior


Učlanjen: 21.Feb.2009
Lokacija: Rusija
Online status: Ofline
Poruke: 251
  Citat Zarko Velickovic Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 22.Nov.2010 u 08:10
Hvala Kabe  kao i do sada na iscrpnom odgovoru. Sad sam 100% siguran da sam jeo kiseljak i mogu da se ne uznemiravam Smile
Жаре
Povratak na početak
KabeSenior Pogledaj detalje
Senior
Senior
Avatar

Učlanjen: 30.Apr.2009
Lokacija: Predejane
Online status: Ofline
Poruke: 338
  Citat KabeSenior Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 21.Nov.2010 u 17:46

Poštovani Žare, drago mi je što si ponovo aktivan, te što mogu da ti izadem u susret i odgovorim na umesno postavljenom pitanju:

Grupaciju lisnatog povrca cine: loboda, salata, spanac, blitva i zelje.  

Zelje je kroz istoriju igralo istaknutu ulogu u evropskoj kuhinji. Može se koristiti sveže ubrano, bareno, kuvano, peceno i ukišeljeno. Evropsko zelje se u pocetku koristilo samo kao prirodno (samoniklo), a nešto kasnije se pocelo gajiti u baštama i staklenicima. Upotreba zelja evoluirala je u Evropi kroz razvoj raznih regionalnih kuhinja. Samoniklo zelje i gajeni oblici tradicionalno obeležavaju neke regione. Teško je spomenuti kiseljak, a da nas ne asocira na francusku kiselu supu. Neke druge vrste lisnatog povrca su usvojene iz stranih kultura. Spanac je npr. došao iz Persije i tokom srednjeg veka i danas postao sastavni deo Italijanske kuhinje. Povecanom svešcu o zdravlju i ishrani na cenu je došlo tamno lisnato zelje. Ove vrste zelja u sebi sadrže visoki procenat antioksidanata ukljucujuci riboflavin, karotenoid, vitamin C i vitamin E. Danas se gaji i prodaje na pijacama i prodavnicama povrca mnogo razlicitih vrsta zelja. Neke poznate vrste zelja uspevaju na krajnjem severu Evrope, a druge pak na jugu u podrucju Mediterana.  

Samoniklo bilje iz porodice troskota (Polygonaceae) može poslužiti kao kvalitetno lisnato povrce, a pojedine vrste imaju i dobra zacinska svojstva. Vec u rano prolece, izbijaju iz zemlje bujni i veliki listovi brojnih pripadnika roda štavelja (Rumex) i gotovo do pocetka maja oni zbog žilavosti i gorcine prestaju biti jestivi. Mladi listovi ovih biljaka bogat su izvor vitamina C i A. Kuvaju se i pripremaju kao spanac ili na druge nacine. Specificnost biljaka iz roda štavelja je da u listovima sadrže mnogo organskih kiselina (narocito oksalne), cije se prisustvo manifestuje kroz prijatan kiselkast ukus. Listovi štavelja, kuvanjem gube lepu zelenu boju i postaju smedi. Pored toga prisutnost oksalne kiseline, cini ove biljke rizicnim, jer konzumiranje vecih kolizina listova, može biti rizicna po zdravlje.

Vrste roda štavelja (Rumex) rasprostiru se uglavnom u umerenoj klimi severne zemljine polulopte, a samo jedan manji broj vrsta živi u tropima i na južnoj zemljinoj polovini. Rod štavelja (Rumex) deli se na dva podroda (sekcije):

1) Lapathum (dvopolni cvetovi)

Vecina vrsta roda štavelja (Rumex), pripada podrodu Lapathum. U ovaj podrod spada: Rumex domesticus Hartm. - Pitomo zelje.

2) Асеtоsеllа (jednopolni cvetovi).   

U ovaj podrod spadaju: Rumex acetosa L.  - Veliki kiseljak i Rumex acetosella L. - Mali kiseljak

Rod štavelja (Rumex) zastupljen je u srpskoj flori sa dvadesetak vrsta, a mogu se sresti i razni hibridi.

U evropskim zemljama gaje se i kultiviraju razne vrste kiseljaka. Najpoznatije gajene vrste su: Rumex acetosa L.  - Veliki kiseljak, Rumex patientia L. - Englesko zelje i Rumex scutatus L. - Rimski kiseljak

Za sada samo toliko, a kad prode slava i dobijem slobodno vreme postavicu monografije o gore navedenim vrstama štavelja, koje imaju znacaj i kao zacini.

 

                                                                                                                       Pozdrav Kabe !



Dorađeno od strane KabeSenior - 22.Nov.2010 u 16:15
Povratak na početak
Zarko Velickovic Pogledaj detalje
Senior
Senior


Učlanjen: 21.Feb.2009
Lokacija: Rusija
Online status: Ofline
Poruke: 251
  Citat Zarko Velickovic Citat  Odgovorodgovor Direktan link za ovu poruku Postavljeno: 20.Nov.2010 u 07:37

Imam pitanje za Kabeta a tice se biljke koja se na ruskom zove щевель (na latinskom Rumex).

Ako se ne varam to je biljka koja se kod nas zove kiseljak (kako izgleda ja bih rekao da je to). Ili je to mozda neka podvrsta te biljke. Ovde se upotrebljava u ishrani (corbe, pite i sl.)

Unapred hvala.

Pozdrav


Жаре
Povratak na početak
 Odgovor Odgovor strana  <1 45678 13>

Skok na forum Dozvole foruma Pogledaj detalje

Bulletin Board Software by Web Wiz Forums® version 9.53 [Free Express Edition]
Copyright ©2001-2008 Web Wiz

Strana generisana za 0.141 sekundi.